Predgovor Ova knjiga predstavlja udžbenik za programski jezik Java za široki krug čitalaca. Knjigu mogu da koriste i početnici u programiranju, ali poznavanje osnovnih pojmova iz objekt-no-orijentisanog programiranja i programskih jezika C/C++ ili C# znatno olakšava da se sa-vlada materija iz ove knjige. Programski jezik Java izložen je u obimu koji može da zadovoljava i naprednije nepro-fesionalne programere. Od ogromne standardne biblioteke tipova (klasa), koja prati jezik Java, objašnjeni su samo delovi koji su potrebni za efikasno programiranje pri rešavanju većine problema relativno visoke složenosti. Jedini način da se nauči neki programski jezik jeste da se pišu programi na njemu. Ova knjiga je u potpunosti podređena tom osnovnom načelu. Uvodno poglavlje 1 sadrži informacije korisne pre svega za početnike: osnovne pojmo-ve objektno-orijentisanog programiranja, glavne osobine programskog jezika Java i načine obrade programa u tekstualnom i grafičkom okruženju. U poglavlju 2 obrađeni su podaci koji su predmet obrade u programima. Objašnjen je pojam tipa podataka, načini definisanja i korišćenja skalarnih brojčanih, znakovnih, logič-kih i tekstualnih podataka. Da bi što pre mogli da se pišu potpuni programi u ovom pogla-vlju su obrađene i ulazna i izlazna konverzija brojčanih podataka. Naime, programi koji ne čitaju početne podatke i ispisuju rezultate nemaju nikakvu upotrebnu vrednost.Poglavlje 3 posvećeno je operatorima i načinima sastavljanja izraza pomoću njih. Tu su obrađeni operatori jezika Java koji čitaocu s prosečnim matematičkim obrazovanjem ne bi trebalo da budu strani. Prikazivanje nekih specifičnijih operatora je odloženo za kasnije. Kao proširenje skupa operatora dat je i pregled važnijih standardnih bibliotečkih funkcija koje postoje u jeziku Java. Odabrane su funkcije koje se odnose na opštepoznate pojmove iz matematike i na obradu već objašnjenih tipova podataka. U poglavlju 4 prikazane su naredbe koje predstavljaju jedinične obrade u programima. Pored prostih naredbi obrađene su složene naredbe jezika Java koje omogućavaju sastavlja-nje složenih programa na efikasan i pregledan način: uslovno izvršavanje (selekcije), više-struko izvršavanje (ciklusi) delova programa i upravljačke naredbe (skokovi). Iz matematike dobro poznati nizovni tipovi: vektori, matrice i višedimenzionalni nizovi obrađeni su u poglavlju 5. Izučavanje objektno-orijentisanog programiranja počinje u poglavlju 6 o klasama. Klase su složeni tipovi podataka koji programerima omogućuju modeliranje objekata iz realnog života. Sastoje se od polja čije vrednosti čine stanja primeraka klasa i metoda koje definišu moguće načine korišćenja tih polja. Primerci klasa su podaci klasnih tipova i nazivaju se objektima. Jedan od važnih elemenata ispravnog rada programa je pravilna inicijalizacija ob-jekata. Programski jezik Java omogućava grupisanje srodnih klasa u pakete. U poglavlju 7 ob-rađeni su paketi: njihovo formiranje i korišćenje. Prikazani su i važniji elementi dva najčeš-će korićena standardna paketa. Poglavlje 8 posvećeno je sledećem fundamentalnom konceptu objektno-orijentisanog programiranja, nasleđivanju. U grupama podataka koje su predstavljene klasama mogu da se uoče podgrupe sa nekim specifičnijim osobinama. Te podgrupe, predstavljene potklasa-ma, nasleđuju osobine širih grupa, natklasa. Član podgrupe uvek može da se koristi i kao član opštije nadgrupe. Interfejsi su specijalni apstraktni tipovi koji samo definišu određene osobine koje klase koje ih ostvaruju treba da poseduju, a ne i način kako se te osobine ostvaruju. Obrađeni su u poglavlju 9. U poglavlju 10 obrađeni su ugnežđeni tipovi, klase i interfejsi koji su definisani unu-tar drugih klasa i interfejsa. Tu spadaju i lokalne klase i njihove specijalne vrste: bezimene klase i lambda izrazi. Jezik Java omogućava da rukovanje izuzecima (greškama) vremenski ne opterećuje pro-gram sve dok se izuzetak ne pojavi. Kada se izuzetak pojavi, kontrola se automatski predaje jednom od rukovalaca izuzecima koje je definisao programer. Način rukovanja izuzecima prikazan je u poglavlju 11. U poglavlju 12 objašnjeni su generički tipovi i metode. Generičke klase i metode omo-gućavaju pisanje klasa i metoda za obradu podataka, čiji tipovi nisu poznati u vreme njihovog pisanja, na bezbedan način sa stanovišta provera ispravnog korišćenja tipova po-dataka. Generički interfejsi, na sličan način, opisuju očekivane osobine budućih klasa u uslovima kada tipovi pojedinih korišćenih podataka nisu poznati. Na kraju ovog poglavlja su ukratko objašnjene i dve najčešće korišćene standardne generičke klase za rad sa zbirka-ma podataka. Nabrajanja su specijalni tipovi podataka čije se jedine vrednosti (objekti) navode u defi-niciji nabrajanja. Njima je posvećeno poglavlje 13. U poglavlju 14 izloženi su osnovni koncepti konkurentne obrade, obrade koja se sastoji od istovremenog odvijanja više tokova kontrole, više istovremenih obrada. Ti tokovi kon-trola nazivaju se niti, čija je korektna sinhronizacija osnova dobrog programa s konkurent-nom obradom. Savremeni stil komunikacije korisnika s programima je preko prozora na grafičkoj ko-risničkoj površi (GUI). Rad s prozorima ne sadrži nijedan novi element jezika Java, već samo korišćenje gotovih standardnih bibliotečkih klasa (tipova). Ipak, zbog široke upotrebe prozora u današnjim programima, u poglavlju 15 prikazani su osnovni elementi izrade pro-grama korišćenjem grafičke korisničke površi. Jezik Java vrlo je složen. Nisu svi detalji neophodni svakome, a naročito ne početnici-ma. Odeljci, ponegde cela poglavlja, u knjizi koji mogu da se preskoče u prvom čitanju, bilo zbog složenosti, bilo zbog manjeg značaja, obeleženi su sa∆. (∆ Pasusi unutar odeljaka koji mogu da se preskoče u prvom čitanju obeleženi su na ovde prikazan način. ∆) Odeljci i pasusi, uglavnom, mogu se preskakati nezavisno. Ako se preskoči jedan ode-ljak ili pasus, to ne znači da mora da se preskoči i neki kasniji, obeleženi odeljak ili pasus. Predgovor viiRukovodeći se već istaknutim načelom o učenju jezika, ova knjiga, pored manjih pri-mera u toku izlaganja, na kraju svakog poglavlja sadrži nekoliko rešenih zadataka. Više zadataka može da se nađe u autorovoj zbirci Rešeni zadaci iz programskog jezika Java (vi-deti [8]). Kroz zadatke u ovoj knjizi i u zbirci skreće se pažnja na neke specifičnosti jezika Java i daju se ideje za elegantno i efikasno rešavanje nekih problema. Ova knjiga je više nego udžbenik za programski jezik Java. Kroz rešene zadatke prika-zane su i primene osnovnih elemenata objektno-orijentisanog programiranja, a na prime-rima koji se uopšteno sreću u računarskoj tehnici: obradi redova, stekova, listi, tekstova, datoteka itd. Posebna pažnja posvećena je i inženjerskim aspektima programiranja. Nije dovoljno da program rešava zadati problem, već treba da bude i „lep”, razumljiv, da se lako održava, da troši što manje memorije i da bude što efikasniji. Svi programi koji se nalaze u ovoj knjizi potpuni su u smislu da mogu da se izvršavaju na računaru. Provereni su na nekoliko računara korišćenjem nekoliko različitih prevodilaca za jezik Java. Izvorni tekstovi svih programa iz ove knjige mogu da se preuzmu sa Interneta, sa adrese home.etf.rs/~kraus/knjige/. Na istoj adresi objaviće se ispravke eventualnih, nak-nadno otkrivenih grešaka u knjizi. Svoja zapažanja čitaoci mogu da upute autoru elektron-skom poštom na adresu [email protected]. Laslo KrausBeograd, septembar 2019 Naslov: Programski jezik Java sa rešenim zadacima 3. izdanje - JSE 13 Izdavač: Akademska misao Strana: 508 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-7466-807-8