„To je ono što želim da zapamtiš. Naše boje. Tople, iskrene. Želim da te ove žene koje čine tvoje porodično stablo – tako različite, tako žive, tako složene – inspirišu i pomognu ti da saznaš ko si, kakvih putovanja i kakvih strasti si plod.“ Stara drvena komoda, sa svojih deset fioka u raznim bojama, sada je pred njom. Od detinjstva je maštala o njoj, ali nikada nije smela ni da je dodirne. Bila je to jedina tajna bake Rite, Abuele, jedina stvar koju nisu delile. Ipak, bake više nema i ona je nasledila komodu, bez nekog očiglednog objašnjenja. Zbog toga je pomalo uplašena kada se približi komodi, oseća kao da će se dogoditi nešto posebno. I zaista, jeste posebno. U svakoj fioci skriven je jedan predmet. Naizgled sasvim obični, ti predmeti otkrivaju priču o baki kakvu nikada nije poznavala. Svaki predmet krije čitav jedan život. Svaki predmet čuva duboku ljubav, iluzije, uspomene, sudbinu žene koja je ostala sama i trudna, i koja gleda kako joj sreća izmiče, sve dalje i dalje, ali ne odustaje. Ta žena bila je Rita.