Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Prevod: Sreten Marić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 464 + 599 Obrisi tečnosti na omotnicama i koricama, kod druge knjige sasvim malo i na prvih nekoliko listova. Parčence selotejpa na omotnici druge knjige, koja je i malo iskrzana na dva mesta. Posveta na predlistu obe knjige, unutra potpuno čiste i odlično očuvane. Glavno delo nemačkog filozofa Artura Šopenhauera „Svet kao volja i predstava“ objavljeno početkom 1819. godine, čija je kvintesenca izražena u jednoj misli - „Svet je samosaznanje volje“. U predgovoru ovog dela Šopenhauer ističe da je svrha njegove filozofije, otkriće „jedino istine, gole, nenagrađene, neprijateljske, često gonjene istine“. Šopenhauer u svom delu prepliće i prožima Platonovu i Kantovu filozofiju sa istočnom mudrošću, kao i hrišćanskom mistikom. Prva rečenica ovog dela počinje tvrđenjem: „Svet je moja predstava“. Tačnost ovog stava on izvodi na osnovu toga što „predmet uvek pretpostavlja svest“ i što predmet po sebi kao uzrok predstavlja „nešto potpuno nezamislivo“. Čovek ne vidi svet objektivno, već kao konstrukciju ljudskog perceptivnog aparata i inteligencije. Šopenhauer smatra da volja predstavlja nagon za životom i da se svuda pokazuje želja za životom. Sva živa i neživa priroda predstavlja borbu i nagon za opstankom. Navodeći primere sa životinjama Šopenhauer kaže da se kod njih ne radi samo o običnom nagonu očuvanja života i borbe, i zato kada ptice grade gnezda za mladunce koje još nemaju, tu su prisutni i elementi pripreme razvoja života. Volja je volja za život, a njen večni neprijatelj je smrt. Šopenhauer smatra i da samoubistvo nije negiranje volje i života. Svojim činom samoubica negira samo jedan vid života, i to onaj koji je njemu nepodnošljiv, a ne život po sebi. Zato je „uzaludan i lud akt, jer stvar po sebi - vrsta, i život, i volja uopšte - nesprečeno ostaje i dalje, kao što ostaje i duga ma kako se brzo smenjivale kaplje što je trenutno nose“. (K-145)