29479) OPASNE VEZE , Šoderlo de Laklo , Prosveta Beograd 1963 , edicija Svetski klasici , Delo je objavljeno u martu 1782. i istog časa postalo glavna književna i društvena senzacija. Roman je imao učinak najoštrije satire, ne samo društva nego i aktuelne književnosti, i označio je prekretnicu u istoriji francuskog romana. U vreme sentimentalnih romana, moralnih priča o ljubavi koja oplemenjuje i najokorelije karaktere, i idiličnih uopštavanja na temu rusoovske osećajnosti i iskrenosti, Lakloov roman je šokirao svojom jezivom otvorenošću i realizmom, svojom „anatomijom ljubavi“. „Video sam naravi svog veka i odlučio da objavim ova pisma“, napisao je Laklo kao moto svog romana. Mnogo godina kasnije Žan Žirodu će dati za pravo piscu („Opasne veze su najznačajniji podatak o naravima HVIII veka“), ali odgovor Lakloovih savremenika bio je žestok: „Pisac nemoralnog romana Opasne veze je najpokvareniji čovek ovog veka“, pisao je Žan Peltije; „Opasne veze će živeti koliko i francuski jezik, ali one su moralna ljaga za naciju i zaslužuju da ih dželat javno spali“ (grof de Tiji); „On je više naškodio naravima za nekoliko godina no što su učinili svi spisi te vrste tokom celog jednog veka“; dok se slavna spisateljica madam Rikoboni čudi gde je Laklo mogao da nađe uzore za svoje likove „jer na nakazu kakva je markiza de Mertej nisam naišla u društvu“, dotle gospođa de Žailis „umalo nije umrla od očajanja pri samoj pomisli da je neko mogao pomešati njen roman Adela i Teodora sa sramnim delom gospodina de Lakloa“. Povika na pisca doživela je vrhunac kada su počela nagađanja o ličnostima koje su poslužile kao obrasci za likove romana. Interesovanje za knjigu poraslo je do neslućenih razmera, i do tada nepoznat pisac postao je slavan. Šoderlo de Laklo je rođen 18. oktobra 1741. u Amijenu, u siromašnoj plemićkoj porodici. U svojoj devetnaestoj godini stupio je u Vojnu školu i izabrao artiljeriju, u kojoj su obično služili sinovi buržoazije i sitnog plemstva, bez jače podrške na dvoru, ali skloni nauci. Blizu dvadeset godina) Laklo je proveo po garnizonima raznih francuskih gradova, u čije salone je rado priman kao duhovit čovek i pesnik kome je 1767. godine „Almanah muza“ objavljivao izbor stihova („ni boljih ni gorih od mnogih drugih iz tog nepesničkog doba“, kako kaže Lakloov biograf Emil Daro). Ali ni njegova poezija ni njegovi dramski pokušaji (Ernestina, Matrona) ničim nisu nagoveštavali originalnog pisca snažne umetničke individualnosti. Njegova komična opera Ernestina je prikazana samo jednom. Uskoro posle toga, najverovatnije za vreme boravka na ostrvu Eksu tokom 1778. godine, gde je pod njegovim rukovodstvom podizano utvrđenje za odbranu od Engleske, počeo je da piše Opasne veze (Les Liaisons dangereuses). tvrd povez, format 14 x 19,5 cm , ćirilica, 425 strana,