Autor: Rade DrainacБАНДИТ ИЛИ ПЕСНИКДа ли ће ми будућност опростити за нејасне јероглифепо девичанској хартији,За ово велико моје бандитско срце песника?– Тхе! па и ако ме осуди… ионако све сам изгубио…Заситим ли се поезије, убићу се! грозно умрљаних очијуод свирепе јаве.Часна реч! из крвотока једнога дана ионако пашћепоследња мутна кап кише,А онда?Верујте, тако на моме длану пише.Макар ме и убили у пристаништима као клептоманакоји краде крваве кошуље океанских Зора,Благословљена буди песмо моја благим отицањемлимфатичних жљезда!Ужасно је небо са мојих прозора…Или је још увек катастрофална ноћ збрисала све видике?Ето: пуних 27 година се давим у одвратном океанупоезије:Да ли овако плаче локомотива на перону,Киша у саксофону,Птица у Салвадору?…И зору ту балканску за какво добро, закључану укуферу, носим човечанству?BANDIT OU POÈTELe futur me pardonnera-t-il les hiéroglyphes obscurssur le papier vierge,Mon cœur gros de bandit et de poète ?– Peuh ! Même s’il me condamne… quoi qu’il arrivej’ai déjà tout perdu…Si jamais je me rassasie de la poésie, je me tuerai ! Aux yeuxaffreusement souillés par le réveil atroce.Promis, juré, craché ! de toute façon un jour l’ultime goutteboueuse de pluie s’écoulera de vaisseaux sanguins,Et ensuite ?Croyez-moi, c’est ainsi gravé sur les paumes de mes mains.Même si l’on me tue sur les docks comme un cleptomane quidérobe les tuniques ensanglantées aux aurores océaniques,Sois béni, mon poème, par un léger gonflement desganglions lymphatiques !Le ciel par mes fenêtres est effroyable…Ou bien c’est la nuit toujours catastrophique qui a effacétous les horizons ?Voici 27 ans que je me noie dans l’écœurant océande la poésie :Est-ce ainsi que la locomotive pleure sur le quai de gare,La pluie dans le saxophone,Un oiseau au Salvador ?…À quoi bon apporter à l’humanité ce point du jourbalkanique fermé à clef dans ma valise ?