Naziv: Psihosomatika astme Autor: Vojislav B. Trajković Godina izdanja: 1989 Izdavač: Jedinstvo, Priština Pismo: Latinica Povez: Mek Odlično očuvano, unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Opis: Hronična opstruktivna bolest pluća predstavlja jedno od ozbiljnih oboljenja u socio-medicinskom pogledu, i to, zbog visoke učestalosti pojavljavanja, dugotrajnog toka, ozbiljnog invalidita, gubitka radne i profesionalne sposobnosti i često fatalnog ishoda. Nepovoljne ekološke situacije u kojoj živi današnji čovek uslovljavaju pojavljivanje opstruktivne bolesti pluća u svim kategorijama naše populacije, s tim što se češće pojavljuju u pojedinim grupacijama stanovništva, a čine i značajan udeo u strukturi morbiditeta i mortaliteta u mnogim zemljama sveta pa i u našoj zemlji (91,20). Statističke analize socijalnog osiguranja SAD pokazuju da hronična opstruktivna bolest pluća stoji kao uzrok invalidnosti odraslih na drugom mestu, posle srčanih bolesti. Od svih bolesnika koji se obraćaju lekaru abog „nespecifičnog oboljenja disajnih puteva` 90% boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća. U zavisnosti od godišnjeg doba 3,5 - 6,0% postelja u klinikama zauzeto je tim teškim obolelim bolesnicima (93). Ovako veliki broj osoba sa opstruktivnim oboljenjima disajnih puteva posledica je, što se većina sa lakšim oblikom podvr. gava lečenju tek kada oboljenje dostigne težak stepen oštećenja. Razlog treba tražiti u hroničnoj prirodi bolesti. Tegobe su u mnogim slučajevima minimalne i poboljšavaju se same po sebi, naročito u letnjim mesecima, mada nekad ne išćeznu potpuno. Obično pre nego što se preduzmu ozbiljne mere, prođe dosta vremena i one ulaze u ireverzibilnu fazu bolesti. Premda je poslednjih 20 godina mnogo učinjeno u proučavanju hronične opstruktivne bolesti ne postoji ujednačeno medicinsko mišljenje u pogledu sadržaja programa za rano otkrivanje hronične respiratorne bolesti (93). U okviru skrininga` u ranom otkrivanju hronične opstruktivne bolesti, grupa istraživača iz SAD i Kanade smatra, pored ostalog, da su potrebna intenzivna istraživanja etioloških faktora, prirodnog toka bolesti, terapeutskog tretmana i ispitivanja rizičnih grupa. ( Istraživanja se proširuju i uzimaju skupni i sindrom opstruktivne bolesti pluća u socijalnim, psihičkim, psihijatrijskim, neurofiziološkim, neurološkim i patofiziološkim relacijama. Najveći broj radova posvećen izučavanju iz ove oblasti, odnosni se na bronhijalnu astmu, gde je nedvosmisleno dokazana alergijska etiologija, ali ima i niz drugih činjenica intimno povezanih sa drugim uzročnim faktorima. Naime, mnoga istraživanja i teorije upućuju i potvrđuju splet faktora na relaciji socijalnih psiholoških, imunoloških, infektivnih i ostalih promenljivih veličina, koje su odgovorne za pojavu bolesti. Daljnja istraživanja treba da osvetle više činjenica u nastanku bolesti, da se upozna prirodni tok poremećaja kada nastaje prolomni trenutak prelaska bolesti iz reverzibilne u ireverzibilnu fazu. Otkrivanje rizičnih grupa je pitanje koje se nameće samo po sebi: zašto oboljevaju jedni a drugi ne, iako žive pod manje-više istim uslovima i iste su dobi, koji činioci determinišu odgovor organizma na određene nokse i kakva je uloga imunološkog sklopa u nastanku hronične opstruktivne bolesti pluća? Dakle, hronična opstruktivna bolest pluća i dalje je izazov savremenoj medicini.