60422) Tolstojeva slepa publika , Dimitrije Ristevski, Filip Višnjić Beograd 2004 Sofija, `kada se gledala u ogledalu, nije mogla verovati da Tolstoj više voli tog debelog ćelavca nego nju` i, nakon što je Čeretkovljevu sliku spalila (po biografu iscepala i bacila u WC-šolju), pozvala je jednog sveštenika da molitvama istera iz Ljovočkine sobe, u kojoj lebdi duh đavolskog učenika. Sveštenik je došao u odeždi, sa crkvenjakom koji je nosio jednu malu posudu. Svetio je sobu blagoslovenom vodicom, mahao je kadionicom prema sva četiri zida i izgovarao čitav niz molitvi za očišćenje i na taj način očistila kuću od Čeretkova i njegovog duha. Ana Karenjina je nakon prvog susreta sa Vronskim u postelji, `fizički osećala svoje poniženje i ništa više nije mogla govoriti. On pak, osećao je ono što mora osećati ubica kada vidi lešinu koju je lišio života. Ta lešina, lišena života, bila je njihova ljubav, prvi period njihove ljubavi`. Pre će se sneg i pakao sastati, kako je pisao Šekspir, od čijih je dala Tolstoj osećao `neopisivu odvratnost, dosadu i nedoumicu`, nego što bi, nakon prvog `genitalnog upoznavanja`, ljubavniku telo ljubavnice ličilo na lešinu: pre će `progutati živu ribicu`, nego što bi mu ljubavnica ličila na lešinu! mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, ilustrovano, 329 strana , iscepljena naslovna strana, ostatak knjige kompletan i očuvan