Naziv: RAC, biografski roman o življenju Radka Poliča Autor: Petra Pogorevc Godina izdanja: 2020 Izdavač: Beletrina, Ljubljana Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Opis: Rac je već imao napisanu autobiografiju, ali ju je odnela poplava. Ovo je biografski roman pisan njegovim ustima; zanimljivo i duhovito delo koje na poseban i veoma ličan način prikazuje život i delo Radeka Poliča. Moja generacija je upoznata sa patkom na razne načine, posebno u filmu Ovi su loši; kasnije sam ga gledao u mnogim predstavama ljubljanske drame i uvek je glumio sa neiscrpnom unutrašnjom snagom, koja je, po njemu, ključ da bude dobar i superioran glumac. Nikada, čitamo u ovoj knjizi, nije razumeo one koji u pozorište idu samo zbog posla, koji mogu odmah da se prebace, kao da se ništa nije desilo na sceni. Uvek se nešto mora desiti na sceni, a scena, ako glumac nešto vredi, mora bar na kratko da ode sa njim u bekstejdž. Ovo je Račevo mišljenje, koje je samo jedno od mnogih čvrstih mišljenja. Tri braka (Zalka, Milena, Bara), mnogo sahrana, i ljubav njegovog života, koja nije ispala onako kako biste očekivali u romantičnom filmu... Brojni zdravstveni problemi koji su ga mučili u poslednjih pet godina. Jednom su mu rekli `Previše pušiš`. Srce, creva, pluća... Ali Rac je krajnje lud i neće otići sa ovog sveta bez srednjeg prsta u nosu bilo koga ko bi previše da komentariše. Preživeo je oluju nad Bosnom, Jugoslavijom i njenim pozorišnim/filmskim festivalima, prijateljstva i neprijateljstva, sigurno će preživeti smrt. Što joj se naravno moramo smejati u lice, nema drugog načina. Iako ona ima poslednju reč, ona neće dobiti kuću u Uniji. Autorka – zapisničarka Racove priče – dočepala se zlata: anegdote, priče, istorija bivše zemlje i istorija nove iz ugla čoveka koji se uvek vodio umetnošću. Njeno pisanje u prvom licu postaje napet roman koji ni stilski ne razočara; jer sam taman dovoljno star da se setim mnogih stvari i od pre 30 i više godina, uzdišem i na pomisao šta je umetnost nekada značila i kako danas, u globalizaciji, znači mnogo manje, a sa njom i čovek/umetnik znači mnogo manje, što je potrošna, kolateralna šteta, o kojoj Rac ne klepi. Ne nužno u ovoj knjizi, uopšte. Nekada umetničke vođe, sada porodične dinastije; ali u svoj ovoj zbrci, fokus mora i dalje ostati rad; tekst, predstava, glumac... Susreti i saradnje sa Duletom Jovanovićem, napuštanje posla u Drami i povratak na njene scene... Rad u Pozorištu mladih... Selidbe, prijateljstva... I Kralj Lir, koji je neka vrsta crvene niti Racovog stvaralaštva... Šerbedžija je rekao da će to isključivo glumiti Budalu. Onaj koji je zapravo i dužna savest. I što podstiče na svakakve odluke, uključujući i to da ti srce zakaže, pa hodaš po Bavarcu. Sada imamo oba pola priče – Milenin i njegov; ne moraju nužno da se poklapaju, ali to smo očekivali. Knjiga takođe nije Bibičeva analiza velikih igrača i zvanja; to je samo svedočanstvo ovog poziva i njegovog legitimisanja. Ovo je naravno sasvim dovoljno i može se pročitati na dušeku. Smeh koji počinje sam od sebe dok čitate je kao pozorište: od komedije preko tužnih klovnova do tragedije i nazad. I to je tačno.