„Dok pišem o tome što se desilo, dok ispredam priču istinito koliko mogu, pokušavam da ih spojim u jedno telo – ženu iz 2021. i devojku iz 1983. Ne znam da li je to moguće.“ Pariz, zimska noć 1983. Ona ima šesnaest godina i izgubila se na nepoznatim ulicama. Na papiru ima adresu trideset godina starijeg fotografa, A. Gotovo četiri decenije kasnije, dok su i njen lični život i celi svet u krizi, zrela žena pokušava da razume mladu devojku koja je nekada bila. Roman govori o doživljajima te mlade devojke i načinu na koji se ti događaji kasnije ponovo pojavljuju u njenoj svesti, obavijajući tu istu devojku - sada ženu - dubokom tamom. Devojka, 1983 odigrava se u Oslu, Njujorku i Parizu i predstavlja očaravajuće putovanje kroz slojeve sećanja i zaborava koje prevazilazi žanrovska određenja. Ovo je sirova, ogoljena i ponekad brutalna priča o moći i nemoći, želji i stidu, lepoti i zaboravu. „Lin Ulman postavlja nove standarde književnog autoportreta... Bolje od ovoga ne može.“ Merete Rejnholt, Berlingske tidende (Danska) „Ovo je ponekad brutalna priča o zloupotrebi moći... Kao kontrast tome, ili kao predah, Lin Ulman dočarava dirljiv portret majke i ćerke, pojedine scene su gotovo neizdržive... Devojka, 1983 snažno udara, strašna je, klaustrofobična, nalik na noćnu moru, ali ujedno tako uzbudljiva, nesentimentalna i očaravajuća.“ Elen Sofi Lauricen, Dagens Neringsliv „Lin Ulman piše nepodnošljivo dobro o starijim muškarcima koji tinejdžerke vide kao a piece of sex... Ovo nije ispovest žrtve. Lin Ulman je nesentimentalna i prodorna, duhovita, dražesna i sarkastična.“ Katrine Kreger, Dagblade