Autor Bruno Ernst Taschen, 1991. Veliki format. Kvalitetan papir, očuvana, retka. Na nemačkom jeziku!!! Moris Kornelis Ešer, rođen u Leuvardenu (Holandija) 17.juna 1898, svoja prva saznanja o crtanju dobija u srednjoj školi u Arnhemu od F.V.Hagena, koji mu je pomogao da razvije svoju grafičku sposobnost učeći ga tehnici rezanja linoleuma. Od 1919. do 1922. studirao je na Školi arhitekture i ornamentalnog dizajna u Harlemu, gde ga je grafičkoj tehnici podučavao S. Jeserun de Meskita, čija je snažna ličnost uticala na Ešerov dalji razvoj kao grafičara. 1922. je otišao u Italiju i 1924. se nastanio u Rimu. Tokom svog desetogodišnjeg boravka u Italiji bio je na više studijskih putovanja, posećujući Abruci, obalu Amalfi, Kalabriju, Siciliju, Korziku i Španiju. Italiju napušta 1934, provodi dve godine u Švajcarskoj i pet u Briselu, a zatim se nastanjuje u Barnu (Holandija), gde i umire 27. marta 1972. godine. Ovaj vrsni grafičar je, po sopstvenim rečima, godinama živeo u stanju samoobmane - bio je oduševljen tehnikom grafičke umetnosti, opčinjenost zanatkim delom umetnosti ga je navela da sve podredi tehničkom savršenstvu. U jednom momentu je postao svestan prave namene tehnike u njegovom stvaralaštvu. Misli su mu opsedale mentalne slike koje nisu bile literalne - nije ih mogao saopštiti rečima. Jedini način da ih izrazi jeste bio da ih iskaže vizuelnim putem i tu je njegovo tehničko majstorstvo odigralo veliku ulogu. U početku je između gomile crteža birao onaj koji je bio najzanimljiviji za pravljenje otiska u određenoj tehnici štempe u određenom trenutku, međutim, kasnije je birao onaj crtež koji je najbolje odslikavao tok njegovih misli, a tehnika štampe je tu bila samo da bi se ideja materijalizovala. Najviše vremena mu je oduzimalo uobličavanje misli (koja je po njemu bila savršena), potraga za vizuelnom formom koja će tok misli protumačiti što jasnije. Po njegovim rečima nikada nije uspevao da uhvati punoću tog savršenstva koje lebdi u mislima. Nakon mnogo pokušaja je uspevao da oblikuje svoju misao u nesavršeni kalup detaljne konceptualne skice. Posle toga je na red dolazio drugi deo - onaj lakši, kojem je pristupao sa olakšanjem. To je bilo pravljenje grafičkog otiska. Omiljena tehnika mu je bio duborez - vrsta visoke štampe gde se otisak pravi sa drvene ploče koja je sečena duž vlakana. Suprotno ovoj tehnici postoji i drvorez - rezbarenje drvene ploče koja je sečena popreko vlakana. Ponekad je koristio i ovu tehniku, ali je do kraja života najviše koristio duborez kojim je mogao najbolje da izrazi sopstvenu ideju. Sem ovih tehnika je dosta koristio i litografiju - tehniku pravljenja otiska na vlažnom papiru sa kamena. U jednom periodu je pokušao i tehniku mecotinte, ali ju je brzo napustio jer mu se činilo kao gubljenje vremena ponovno izučavanje i vežbanje nove tehnike - uradio je ne više od 7 mecotinti.. Njegov prestanak direktnog podražavanja i ilustrovanja prirode je u velikoj meri posledica odlaska iz Italije. U Švajcarskoj, Belgiji i Holandiji su mu pejzaži i arhitektura bili manje upečatljivi i podsticajni za kopiranje od onih u Italiji. Tako se koncentrisao na tumačenje sopstvenih ideja. Bakropis i graviranje na bakarnoj ploči (suva igla) je odbacivao od samog početka jer se izražavao tonskim kontrastima, a ne linearnom konturom. Ešerove osnovne ideje su najčešće svedočile o njegovom divljenju i čuđenju pred zakonima prirode. `Onaj ko se nečemu čudi otkriva to čudo u sebi.` Oduševljeno suprotstavljajući tajne koje nas okrušuju i razmatrajući i analizirajući zapažanja do kojih je došao, završio je na polju matematike. Smatrao je da ima više toga zajedničkog sa matematičarima nego sa umetnicima.