SV 9 60797) Privredna politika zapadne Evrope , Janko Klemenc , Kultura Beograd 1961 , Biblioteka društveno-političkih studija , Ova studija nastoji da dâ prikaz privredne politike zapadnoevropskih zemalja u toku poslednjih decenija. To je istorija nastanka i razvoja državnog kapitalizma kada država preuzima zadatak da usmerava celokupni privredni život. Ta funkcija države nastala je u velikoj krizi tridesetih godina kada se radilo o tome da se od kapitalističkog sistema spasi ono što se moglo spasiti. Ta funkcija pripadala je državi u toku rata, a ta funkcija ostaje državi i u razdoblju posle rata, kada se radi o tome da se nizom mera državne intervencije obezbedi funkcionisanje privrede, iako je ona opterećena kontradikcijama kapitalizma. Time je istovremeno rečeno da državni kapitalizam znači stalne konflikte između antagonističkih društvenih snaga. S jedne strane, deluju kapitalističke snage koje nastoje da se sprovedu mere državne intervencije u privredi za ojačanje pozicija privatnog kapitala, i te snage su preovlađivale u zapadnoevropskoj politici u toku pedesetih godina. S druge strane, sâm postanak državnog kapitalizma bio je praćen smanjivanjem ekonomske i političke uloge privatnog kapitala i istovremenim jačanjem uloge radništva i radnog stanovništva uopšte. Već zbog tih promenjenih odnosa društvenih snaga u državnom kapitalizmu dolazi do stalnih kompromisa. A do kompromisa dolazi u borbi društvenih snaga i zbog toga jer je država danas prinuđena da se pojavljuje kao arbitar i da nameće ona rešenja i mere koje su doduše privremene i prolazne, ali koje su neophodne da se obezbedi dalji tok privrednog, političkog i društvenog života. Mere državne intervencije danas su mnogovrsne i međusobno povezane. One se odnose, naprimer, na javne i privatne investicije, na dugoročno i kratkoročno finansiranje, na socijalnu zaštitu i unapređenje tehnologije, na nacionalizacije i planiranje. Jednom rečju, država danas kompleksno usmerava prostu i proširenu reprodukciju. A pošto je neizbežno da je danas ta uloga države toliko mnogostrana, neizbežno je da je isto tako mnogostrana i politička borba raznih društvenih snaga. Ta borba mora da obuhvata sve grane savremene privredne politike, od investicione do socijalne. Radništvo zato mora da se bori za određenu monetarnu politiku ili određenu politiku razvijanja tenologije isto tako kao što se bori za određenu politiku nadnica i određenu politiku stanbene izgradnje. U toj političkoj borbi za privredne mere, država čini radništvu ozbiljne ustupke već zbog njegovog snažnog ekonomskog i političkog pritiska. Ali ti ustupci su nužni i zbog toga da se obezbedi funkcionisanje privrede, da se spreče ili umanje oni poremećaji koji proističu iz kontradikcija kapitalizma. Drugim rečima, državna intervencija u privredi, koja je često namenjena očuvanju kapitalističkih odnosa, često deluje i u pravcu njihovog razaranja. Na taj način je državni kapitalizam promenio i dalje menja strukturu privrednih, političkih i društvenih odnosa. Do tih strukturnih promena ne dolazi samo na unutarnjem planu; nova uloga države na usmeravanju privrednog života morala se odraziti i na međunarodnom planu. U međunarodnim privrednim odnosima pojavili su se problemi prilagođavanja nacionalnih politika i preduzimanja novih međunarodnih akcija. Takve akcije užeg ili šireg kruga vlada, naročito one na području javnog finansiranja, postale su neophodne za obezbeđenje funkcionisanja svetske privrede. Ove nove akcije međunarodne saradnje, iako tek u svojim počecima, deluju u pravcu daljeg strukturnog menjanja međunarodnih odnosa. Usled pritiska progresvnih snaga u samim zapadnim zemljama, zbog ekonomskog i još više političkog uticaja socijalističkih i nerazvijenih zemalja i zbog samih potreba svetske privrede kao celine nove akcije međunarodne saradnje deluju u pravcu stvaranja novih, ravnomernijih i jednakopravnijih odnosa u svetskoj privredi i politici. Beograd, maj 1960. J. K. mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, 182 strane, grafikoni, tabele