У светлу школе и књиге У лето 1984. године, Савез слепих Србије објавио је књигу У светлу школе и књигу, која говори о образовању слепих од 1784. године надаље. Написао га је Војислав Минић. Књига у првом поглављу говори о раду Валентине Хауи. Оно што ми се чинило најзанимљивијим био је податак о томе како је Хауи рекламирао своју установу (стр. 32), што сугерише да вероватно нису сви студенти читали, јер је он увек читао и био заслепљен од истог ученика. Међутим, написали су на такав начин (стр.37) да су слова састављали у редовима. Следеће поглавље посвећено је L.Braju i `Brajevoj azbuci` и његовом развоју. Тако је познато да је италијански проналазач Францесцо Лана (стр. 69) већ 1670. представио пример тачке са зарезом. Цхарлес Барбиер је поново измислио фонта (како, верно на страници 70). Године 1827. (стр. 75) штампана је прва књига са записом о бријачу, под називом Збирка моралних анегдота. Књига је написана фонетски. Исте године објављена је књига под називом Основе граматике, написана према Браилловим правилима. Затим је Браилле издао упутства 1829. за Методу писања речи и тачака, која је, међутим, написана методом линеарне нотације. На стр. 105 је спис нота у грудњаку. Последње поглавље посвећено је Вељку Рамадановићу, оснивачу прве школе за слепе у Србији. Па, не баш у Србији, прва школа за слепе основана је у Бизерти 1917. године у Северној Африци. Требало је да се пресели у Земун 1919. Готово као да се тврди да је сестра Клара основала прву школу за слепе Словенце у Гратзу (она је имала свој разред). Шта ради ПР? Можда је то г. Рамадановић је био човек - и полицајац, шеф. Ако су жене нешто радиле, ПР је био последњи, али ми смо били превише нежни. Али ствари се мењају, сви учимо. Ово ми је откриће занимљиво: слепа особа је била грађанин друге класе (стр. 141). Осјећали су да он не може зависити само од свог рада. Са ове тачке гледишта, разне добротворне организације подижу је да би олакшале бол слепима. И личност слепих је на тај начин деградирана на најнижи ниво друштвеног угледа. Буржоаска филантропија. Поред Винка Бека у Загребу, спомиње се и Институт за слијепе и слабовидне у Словенији (стр. 162). Створени смо 22. новембра 1918., али како пишу, требало би да имамо мало више простора да наша институција покаже историју. Али имаће 100 година. proliveno po knjizi urljana potamneo beli deo listova ne utiče na čitanje izuzetno retka