Knjiga Lice od pepela autora Vuka Rodića predstavlja jedinstveno poetsko delo koje odražava duboku introspekciju i melanholiju. Opis knjige na sajtu dobavljača donosi atmosferu ove zbirke pesama, gde autor kroz svoje stihove otkriva svakodnevne trenutke i emocije, prikazujući obične događaje u neočekivanim svetlima. Stihovi poput zapisao sam stihove na novinu, ne znam hoću li ih ujutro žive naći i sfumato ulazi u sobu, gotovo pijan od melanholije odišu jedinstvenim stilom koji povezuje jednostavne životne trenutke s dubokim introspektivnim mislima. U ovom poetskom delu, Rodić koristi svakodnevne elemente kao što su sapun, kafa, cigarete, i jabuke, te ih pretvara u simbole svoje unutarnje borbe i osećanja. Kroz metafore i simbole, Rodić istražuje teme poput prolaznosti, samoće i unutrašnjeg konflikta. Slika pauka koji se penje uz nit paučine ili sunce koje ne zasija u sobi od rane jeseni, dočaravaju osećaj izolacije i introspekcije. Kritičar Marko Tomaš ističe da Rodićeva poezija ne imitira život, već da život imitira njegovu poeziju. Ova tvrdnja naglašava autentičnost i sirovost emocija koje Rodić prenosi kroz svoje stihove, ukazujući na to da je njegova poezija više od pukog niza reči - ona je živi entitet koji resonira s čitaocima na veoma ličnom nivou. Tomaš takođe napominje da će neposrednost ovih pesama nekima biti šokantna, dok će drugima predstavljati utočište i razumevanje. Lice od pepela je, dakle, knjiga koja zrači autentičnošću, intimnošću i dubokim razumevanjem ljudske psihe, pružajući čitaocima uvid u složene emocije kroz jednostavne, a ipak moćne slike i metafore.