Kao nova IZVEŠTAJI MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1930 Архив Србије и Црне Горе у свој дугорочни план издавања зборника докумената уврстио је објављивање архивске грађе Министарства иностра- них послова Краљевине Југославије у виду редовних месечних извешатаја тог Министарства, под називом Извештаји Министарства иностраних по- слова Краљевине Југославије. Извештаји ће бити штампани у оквиру едици- је Извори за историју међународних односа 1930-1940. која ће садржати 11 књига, подељених хронолошки, по годинама за које су извештаји рађени. Прва књига обухвата период август-децембар 1930. године. Са састављањем месечних извештаја почело се у Министарству ино- страних послова половином 1930. године на основу политичких извештаја дипломатских представника Краљевине Југославије у иностранству. Њима је претходило упутство шефовима дипломатских мисија о начину писања и елементима које треба да садрже извештаји, које је дао заступник министра иностраних послова КЈ др Коста Кумануди. О потреби и разлозима писања извештаја Кумануди је навео: `Једно од средстава да се постигне што боља координација службе је- сте, свакако, редовно обавештавање Министарства о свим догађајима уну- трашње и спољне политике земље у којој сте акредитовани, посматраних и тумачених са гледишта наше државе.` 1 Према Куманудијевом писму, извештаји су требали да садрже: `1. ре- ферат о унутрашњој ситуацији земље` у којој су посланици акредитовани, `2. о спољним односима те земље и 3. о односима њеним са нашом.` Кумануди је даље назначио: `Део извештаја о унутрашњој ситуацији имао би да обухвата све важније догађаје који су се десили у унутрашњости земље током месеца у погледу политичком, економском и социјалном, на- рочито с обзиром на политичку и законодавну делатност дотичне земље и на главне струје јавног мишљења које су се у томе времену манифестовале. Део извештаја о спољној политици те државе тицао би се догађаја из области спољне политике са посебним коментарима и објашњењима, као и свима подацима које сте могли прикупити личним додиром и акцијом. Ва- ше лично мишљење о последицама које ови догађаји могу имати и о њихо- вој реперкусији на општу политику дотичне земље. У круг вашег посматра- ња узећете не само политичке односе са осталим државама, већ и став те зе 1 Архив СЦГ, Посланство КЈ у Енглеској – Лондон (341), ф-2, пов. бр. 2167, од 24.1.1930. XII Извештаји Министарства иностраних послова Краљевине Југославије мље према општим међународним проблемима (разоружање, репарације, односи са Совјетском Русијом и др.) и међународним установама (Друштво народа, Дунавска комисија, Ватикан). И најзад Ваше мишљење и погледи о односима те државе са нашом земљом. У овом делу извештаја изволећете поменути, поред догађаја који ди- ректно утичу на односе са нашом земљом, још и све оне, из области спољне или унутрашње политике, који могу имати посредно дејство на те односе. Нарочиту пажњу треба обратити јавном мишљењу, штампи, парламенту и т.д. Саопштити и објаснити његову оријентацију и његове евентуалне про- мене, као и мишљење и гледиште на ситуацију у нашој земљи.`2 На основу ових инструкција у Министарство иностраних послова у Београд стизали су извештаји шефова дипломатских представништава Кра- љевине Југославије, акредитованих у иностранству. Писање оваквих изве- штаја није представљало новину у дипломатској служби. Такву праксу има- ло је, још од 1895. године, Министарство иностраних дела Краљевине Ср- бије, када је својим дипломатским представништвима упутило инструкције сличне овима из 1930. године. Посланици су били обавезни да извештаје шаљу у четири примерка, а Министарство иностраних послова достављало их је: краљу, председнику Владе и Министарском савету и, по потреби, појединим министарствима. Извештаји из дипломатских мисија, написани по упутству од 24. јану- ара 1930. године, у МИП-у су класификовани, сажимани и штампани, доби- јајући форму извештаја Министарства иностраних послова, који су након тога слати дипломатским представницима.3 Они представљају сумарна за- пажања о: главним политичким догађајима; унутрашњој и спољној полити- ци и општој политичкој ситуацији у појединим страним државама; међуна- родним организацијама; њиховом односу према Краљевини Југославији и писању стране штампе о Југославији. *** Извештаји су били састављани од августа 1930. до новембра 1940. го- дине. У Архиву Србије и Црне Горе ови извештаји налазе се у неколико фондова посланстава. Најкомплетнији су у фонду Посланстваа Краљевине Југославије у Турској – Цариград, Анкара (АСЦГ-370). У овом фонду недо- стаје 11 извештаја (фебруар, март, јул, август и септембар 1933; јануар, мај, јул и август 1935; март 1939. и мај 1940. године). Они се налазе у другим фондовима, и то: Посланства Краљевине Југославије у Румунији – Буку- 2 Исто. 3 Aрхив СЦГ, Посланство КЈ у Турској – Цариград, Анкара, 370-36-104, Писмо заступ- ника министра иностраних послова, др Косте Куманудија, 15. септембар 1930. Увод XIII решт (АСЦГ-395), Посланства КЈ у Аргентини – Буенос Ајрес (АСЦГ-385) и Посланства КЈ у Енглеској – Лондон (АСЦГ-341). Оно што изненађује, када су ови месечни извештаји МИП-а у питању, јесте то што у њима није обрађена једна од најзначајнијих европских зема- ља и кључни савезник Југославије између два рата – Француска. Зашто то- ком 1930. године у збирни извештај Министарства иностраних послова КЈ нису укључена виђења југословенског дипломатског представника у Пари- зу, за сада остаје непознато. Намера Архива СЦГ јесте да се објављивањем ових извора они, из де- поа и фасцикли, извуку `на светлост дана` и да се, сем ужој групи корисни- ка архивске грађе у Архиву, понуде широј читалачкој публици. Тиме би се, што се на први поглед чини контрадикторним, омогућило успостављање живље интеракције између Архива и шире јавности, јер су извештаји МИП-а КЈ само сегмент богате дипломатске и друге архивске грађе коју Архив по- седује. Објављујући ове извештаје Архив СЦГ сугерише јавности да се за мноштво формалних и садржајних варијетета изворних докумената може и треба обратити Архиву и његовим богатим фондовима. С друге стране, об- јављивањем едиције месечних извешатаја Министарства иностраних посло- ва Краљевине Југославије дипломатска историја, као сегмент историјске на- уке, добиће сажето, на једном месту прикупљено корисно штиво. Осим то- га, едиција ће пружити могућност да се прошире сазнања из области међу- народних односа (политичких, економских и социјалних) и наше дипломат- ске историје и тиме створе услови да се попуне постојеће белине. *** Зборник извештаја Министарства иностраних послова објављују се са неопходним критичким апаратом. Релативно кратак период који обухвата зборник (август-децембар) 1930. године, препун је динамичних процеса, појава, догађаја и личности које су битно утицале на међународне односе. Због тога, су била потребна шира објашњења, тумачења и критички осврт приређивача. У ту сврху урађенo je 614 фуснота, консултована је страна и домаћа литература, фондови и збирке Архива Србије и Црне Горе и интернет издања, односно сајтови. Као додатно информативно средство урађени су индекси, именски и географски. Како би индекси, сем довођења читаоца на одређену страницу, са појмом или именом, били садржајнији и усклађенији са страном литетаруром, приређивачи су их обогатили, где год је то било могуће именом у оригиналу. Настојећи да, што је више могуће, задрже првобитни облик текста, приређивачи су само ограничено интервенисали. Тако су, на пример, у текс- ту задржани архаизми Арбанија, Бразилија, Јегејско море итд., а у регистру су дате упутнице на појмове Албанија, Бразил, Егејско море. Међутим, када је било великих неуједначености и непрецизности, приређивачи су морали XIV Извештаји Министарства иностраних послова Краљевине Југославије да интервенишу и на тексту. Тако је, на пример, за Сједињене Америчке Државе, у поднасловима месечних извештаја и самим текстовима, коришће- но чак седам различитих назива (Сједињене Државе Северне Америке, Сје- дињене Америчке Државе, Северо-Американске Сједињене Државе, Север- на Сједињена Америка, Северо Америчке Сједињене Државе, Сједињене Државе и Америка). Како би се, макар у поднасловима месечних извештаја, избегла ова терминолошка неуједначеност, приређивачи су се определили за званично прихваћен назив те земље на српском језику – Сједињене Аме- ричке Државе. Ћирилично писмо, писаћа машина и људски фактор, произвели су штампарске грешке у писању имена, функција и географских појмова. Сто- га је и у том погледу била неопходна интервенција приређивача. На пример, амерички представник у Комисији за разоружање при Друштву народа Гиб- сон наведен је као председник Џопсон, Џипсон или Гибсон. Затим, председ- ник аустријске владе Вогуен, као Боаген, румунски министар Арђетојану, као Арџетојану, или аустријски мајор Пабст као Папст и др. Неопходна је још једна напомена приређивача. У документима је уочено различито писање истих речи, чак и у истој реченици. Стога је извр- шено њихово уједначавање. Наравно, подразумева се да стил, језик и су- штина значења текста нису мењани, чак и у случајевима када реченица, та- ква каква јесте у оригиналу, није сасвим разумљива. Интервенције лектора углавном су биле словне. Тиме стил и језик некадашњег времена нису нару- шени. Остављене су, такође, и архаичне речи и изрази, као и редослед речи у реченици иако нису у складу са правописним нормама данашњег књижев- ног језика. Приређивачи Београд, септембар 2005. Нада Петровић и Саша Илић istorija srpskog naroda srba srbije srpska srbija kraljevina jugoslavija međunarodna saradnja evropa