Branislav Nušić Hajduci Tvrdi povez U predgovoru delu „Hajduci“, autor dela Nušić objašnjava kako je roman napisao za dečicu svoga prijatelja, jer su čitala jednu od njegovih knjiga koje nisu bile primerene za decu. Dao im je reč da će napisati nešto za njih, pa ovaj roman ima i posvetu, a pre svega pisao je da nasmeje i pouči decu. Roman je pisan u prvom licu iz perspektive dečaka za kojeg možemo pretpostaviti da je reč o samom piscu Nušiću. Radnja romana smeštena je na kraj 19. veka u mesto na obali Dunava, u blizini Smedereva. Branislav Nušić je ovim romanom pokazao umeće spajanja folklornih elemenata (velika prisustnos narodnih priča i pesama), dječje tematike, humora i tradicije. Odbegli hajduci neodoljivo podsećaju na Ćopićeve „orlove“ i brojne druge dečje družine koje pod utecajem političkih i istorijskih okolnosti oblikuju svoje dane i igre. Pošto su „Hajduci“ napisani prvenstveno za dečju publiku, ne čudi što kroz delo nalazimo brojne pouke i mudre misli. Takođe, namera pisca je da decu poduči i narodnim pričama koje deca pričaju oko vatre, a i da im prikaže važnost i vrednost narodne poezije, čiji glavni promotor u romanu postaje Vrabac. Nušić je umesno isprepleo brojne humoristične situacije kojima životi ove dece itekako obiluju, što delo svrstava i u jedne od ponajboljih humorističnih dečjih romana.