Čudovište iz močvare 1: Saga o čudovištu iz močvare Evo zašto je Alan Moore, iako Britanac, najbitnija ličnost suvremenog američkog stripa u sveščićima: do njega su scenaristi (pa i oni koji su stvorili najveće stripovske ikone) bili samo najamna i zamjenjiva radna snaga. Nakon njega su postali gotovo pa rock-zvijezde. A Moore je sve to postigao naizgled jednostavnim trikom, elementarnim literarnim alatom pristupanja svakome liku kao da je osoba. Svakome, pa tako i od močvarnoga bilja sazdanom stvorenju Lena Weina i Bernija Wrightsona koje su dotad svi, pa i njegovi tvorci, tretirali kao jedva malo više od cool nemani. „Kako bih razmišljao da sam Čudovište iz močvare“, upitao se Alan Moore. I odgovorio: „Shvatio bih da ne mogu postojati.“ Na toj jednoj misli, na ozbiljnom uživljavanju u svima nam dragu djetinju igračku, počeo se graditi međunarodni ugled Alana Moorea. Nakon što je napisan „Sat anatomije“, Čudovište iz močvare više nije bilo isto, ali više nije bio isti ni strip u sveščićima. A to je bio samo početak...