Priznanje Na svakog nedužnog čoveka koji dospe u zatvor, jedan krivac ostaje na slobodi. Ovaj krivac ne shvata kako su se policija i tužilaštvo dokopali pogrešnog čoveka, i nimalo ga to ne zanima. Prosto ne može da poveruje koliko je imao sreće. Vreme prolazi, i on shvata da grešku niko neće ispraviti – nadležni veruju da su uhvatili pravog i odlučni su da on bude i osuđen. Istinski krivac možda i gleda suđenje na kojem je neko drugi pogrešno optužen za njegov zločin. Lakne mu kad padne presuda da je optuženi kriv. Smeje se dok policija i tužilaštvo čestitaju jedni drugima. Spreman je da dozvoli da nedužan čovek ode u zatvor, da odsluži tešku robiju, čak i da bude pogubljen.