Валаам, руска, северна Света Гора, данас је поново отворен за монахе и ходочаснике. Пола века је на том монашком архипелагу језера Ладоге владала пустош. Сада све треба почети готово од ледине: обновити полуразрушене храмове, васпоставити традицију, пронаћи духовнике и монахе. Ништа од тога није лако. Али, за Русију ништа од тога није ни немогуће. Земља која је једном створила Валаам, може и да га васкрсне. Тим пре, када је подстакнута свешћу о некадашњој величини. Ова скромна књижица пружа нам две слике те некадашње величине. Обе потичу из пера писаца који су своју каријеру почињали у царској Русији, а завршили као емигрантски на Западу. Иван Шмељов је описао своје путовање на Валаам с краја прошлог века, његов савременик Борис Зајцев је у манастиру био већ као емигрант, и за њега је то била посета кутку домовине који се сачувао јер је постао део Финске. Две епохе, два виђења, два списатељска сензибилитета, али и много заједничког; од одушевљења, високог стила, до стално присутне руске духовности. Стари Валаам је инспирисао два врсна путописца. Резултат су ове странице које ће можда помоћи да и новоотворени Валаам пронађе свој лик.