dd Федерико Гарсија Лорка[1] (шп. Federico García Lorca; Фуенте Вакерос, Гранада, 5. јун 1898 — околина Алфакара, Гранада, 19. август 1936) био је шпански песник, драматург и позоришни редитељ.[2][а] Студирао је књижевност, сликарство и музику, што је касније дошло до изражаја у његовом бављењу сценском уметношћу тј. драмом. Путовао је широм Шпаније, али је посетио и Америку, САД и Аргентину. У САД је стигао у доба економске кризе па је ту земљу доживео као свет празнине и тескобе у којем нема ничег хуманог, већ је све подређено трци за новцем. Музику је учио од чувеног Мануела де Фаље, а сам је скупљао и хармонизовао народне напеве. То је у његово песничко и драмско дело унело снажну музикалност и помогло му да формира оригинални песнички израз. Иако је Лорка започео бављење поезијом у доба шпанског ултраизма и креационизма, његов циљ није био песнички експеримент и мода тренутка. На оригинални начин, овај песник је спојио свој уметнички таленат и искуство авангарде са националном, односно локалном традицијом Андалузије. Лорка је међу првим песницима авангарде осетио разорну снагу и нехуманост механизације и потрошачког друштва које је она производила. Његов боравак у Америци је резултирао потресном збирком Песник у Њујорку. Најзначајније драме Гарсије Лорке јесу Крвава свадба и Дом Бернарда Албе. Песник је позориште сматрао `најјачим и најкориснијим оружјем у подизању земље и барометром, што показује њену величину и пад.`[3] Гарсија Лорка је стекао међународно признање као емблематични члан Генерације `27, групе коју чине углавном песници који су у шпанску књижевност увели начела европских покрета (попут симболизма, футуризма и надреализма).[4][5] Сматра се да су га националистичке снаге убиле на почетку Шпанског грађанског рата.[6][7][8][9][10] Иако се Лорка није активно бавио политиком, за време грађанског рата је био ухваћен и стрељан у августу 1936. Не зна се тачно где му је гроб.[11] Његова заоставштина се у Шпанији сматра националним културним благом.[12]