Naslov originala: Irwin Shaw BREAD UPON THE WATERS Prevela: Svetlana Raičević Njujork, Pariz, Azurna obala, mali grad u Džordžiji, privatni koledž u jednoj od država SAD - mesta su događanja ove priče u kojoj se ukrštaju životne staze galerije likova iz sveta džet-seta, šou-biznisa, američkog srednjeg staleža, ali i iz sveta Portorikanaca i Crnaca.... Godine 1981. Šo objavljuje svoj pretposlednji roman "Hleb povrh vode", a naslov za svoje delo uzima iz Svetog pisma , Stari zavet , Knjiga propovednikova, gl. XI, čiji stav I glasi: "Baci hljeb svoj povrh vode, jer ćeš ga naći poslije mnogo vremena" Na 528 stranica ove knjige autor je ispričao povest porodice Alena Stranda, profesora istorije na jednoj od državnih škola u Njujorku. Mirne tokove potočlane, tipične američke porodice iz srednjeg staleža prekida Rasel Hajzen, poznati pravnik, usamljen i bogat čovek, čovek koji je uspeo u poslovnom svetu, ali čiji je lični i porodični život promašen. Suprostavljajući ove dve ličnosti jednu drugoj, Šo opovrgava tvrdnju iz Svetog pisma, jer su i Strand i Hejzen, svaki na svoj način, "bacali hljeb povrh vode", ali nikada ni mrvice nisu našli. Tema nije nova. Obrađena je na "šoovski" način, prepoznatljiv od prvih stranica ove knjige:zanimljivo, pitko, lako, zanatski više nego korektno.Jer, Šo odlično poznaje ljude o kojima piše. Ne može mu se poreći majstorstvo u slikanju portreta likova, kao ni majstorstvo za stvaranje atmosfere oko svojih likova. Njujork, Pariz, Azurna obala, mali grad u Džordžiji, privatni koledž u Jednoj od država SAD - mesta su događanja ove priče u kojoj se ukrštaju životne staze galerije likova iz sveta džet-seta, šou-biznisa, američkog srednjeg staleža, ali i iz sveta Portorikanaca i Crnaca.... "Hleb povrh vode" nema samo kvaalitete dobrog, zabavnog štiva koje se lako čita. To je knjiga koja čitaoca neosetno uvlači u dileme svojih junaka i nagoni ga da razmišlja o ljudima koji traže sebi mesto u "obećanoj" zemlji - Americi - pokušavajući pritom da sačuvaju svoj identitet, Drugim rečima, pročitavši ovu knjigu i onaj čitalac koji ima svoje viđenje života u toj "obećanoj" zemlji, moraće da se zapita: "Vredi li tako živeti?" (Iz recenzije Ljiljane Lapčević)