Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Karantinija 4 - Dragić Ilić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 203 Povez: Tvrd Karantinija je balkanska pogranična oblast, sa karantinskom kontrolom na graničnim prelazima, između istočnog i zapadnog carstva.Autor prati sudbinu porodice, koja je pre tri veka izbegla sa Kosova u Vrbnicu, kod Kruševca, a jedan njen deo je produžio dalje da luta, pa se nastanio, preko reke, u Carevini.Svodeći svoj razgranati i moralno poučni hronikalno-pripovedni zahvat u istorijsko vreme do neposredne savremenosti, Dragić Ilić je u završnom bečugu tetralogije naglašeno simbolizovanog imena i višeslojne sadržine temi nacionalne sudbine obeležene seobama, deobama, novovremenom dekadencijom i pometnjom vrednosti, pristupio iz jedne koliko neobične toliko i zasebne autorske perspektive. On je kroz sažete i jezgrovite priče srezane i jasne poente, sa osloncem na dokumentarnu građu i raznorodne mitske i pseudo-istorijske predloške, na pojedinačnim primerima, konkretizovano i uverljivo, predstavio kružni i nizlazni put srpskog naciona.A naročito njegovo skorije dramatično i tragično batrganje „između čekića uskog nacionalizma i nakovnja krvavog internacionalizma“. Onog smutnog vremena u kome su Srbi neumitno gubili istorijsku svest, tonući u magle nesećanja i samoporicanja zarad potčinjenosti anacionalnoj socio-komunističkoj ideologiji.Bivajući pokorni i verni, bez biološke i versko-nacionalne snage, gubeći istorijsku svet, Srbi su u međusobnom nerazumevanju, sudaranju i satiranju izgubili ime, veru i zavetnu kosovsku zemlju – oslone tačke svog prepoznavanja i postojanja. Zbog toga priča o njima ne može da bude lišena bolnih spoznaja o duhu i mentalitetu, o težini gubitka i istorijskog poraza, gorčini kajanja i moralnog prekora, ali i ozračena na poukama prošlosti utemeljenom verom u mogućnost novog poleta i uspona.Podstaknuta izuzetnim primerima junaštva i žrtve, duhovnog uporstva, životne i stvaralačke snage, ova knjiga (i celina koju zasvođuje) ukazuje na potrebu da se nacionalno-istorijska tradicija, u svojim najizrazitijim vidovima, ne odbacuje i ne ništi, nego da se životodavno utkiva u samu osnovu postojanja i trajanja. Da se kroz sećanje i priču uzorno oživljuje i tako privodi horizontu užurbane savremenosti.– Mileta Aćimović Ivkov