Prvo izdanje! Nekorišćeno! NIN-ova nagrada 2012. Autor - osoba Tišma, Slobodan, 1946- = Tišma, Slobodan, 1946- Naslov Bernardijeva soba : za glas (kontratenor) i orkestar / Slobodan Tišma Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2011 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2011 (Petrovaradin : Futura) Fizički opis 135 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Solar, Maja Zbirka Edicija Džepni anagram (broš.) Napomene Tiraž 500 Str. 125-131: Soba na dnu okeana / Maja Solar Beleška o autoru: str. 133. Predmetne odrednice Tišma, Slobodan, 1946- -- `Bernardijeva soba` Bernardijeva soba je roman iz 2011. godine u izdanju Kulturnog centra Novog Sada srpskog književnika Slobodana Tišme. Dobitnik je NIN-ove nagrade za najbolji roman godine. Bernardijeva soba je kratak roman koji je sačinjen od petnaest poglavlja. Na prvoj stranici romana, u podnaslovu, stoji: za glas (kontratenor) i orkestar, i tako autor ovo prozno delo proglašava „muzičkom kompozicijom“. Čitaoca već pri prvom kontaktu sa tekstom asocira na „muzičku“ pozadinu romana. Glavni junak i pripovedač romana je Pišta Petrović, a srž ovog romana čine refleksije, asocijacije, disocijacije, poetske slike, celokupna poetska struktura koju je sposoban da mobiliše i pripovedno oživi. Čini se da je jedina realnost koju čitaocima nudi pripovedač romana u stvari realnost onog unutra, realnost zamišljenog, mogućeg i neostvarenog. Pišta Petrović je glas koji dolazi sa same margine društva, on istuda iz društva i sam sebe stavlja na marginu jer jedino u izdvojenosti i otuđenosti vidi autentičan puls egzistencije. Piština otuđenost proizilazi iz urušenih prosvetiteljskih sistema vrednosti koje donosi postmoderno mišljenje i dvadeset prvi vek. Ne postoji sfera života koja nije zagađena dahom politike, trgovine, manipulacije i mešetarenja, pa čak i književnost. Jedina oaza u koju Petrović veruje jeste oaza ličnog, imaginativnog doživljaja sveta, a ljuštura je motiv koji s javlja kroz čitav roman u varijacijama. Glavni junak romana ima problem s prostorom. Pokušava da pronađe tačku na kojoj bi se presekle koordinate vremena i mesta. Pišta Petrović ne zna da li bi bilo bolje da beži, ili da još dublje prodre u prostor, ne bi li pronašao svoje mesto, smisao i identitet. Soba u kojoj živi nije njegova već Bernardijeva, ili on makar veruje da je Bernardijeva. Napušta stan i zavlači se u olupinu automobila ostavljenog na parkingu. U školjci zaboravljenog mercedesa, Pišta Petrović zamišlja da je na velikom talasu ledenog Okeana. Ispružen u školjci mercedesa, iako fizički ne mrda s mesta, Pišta Petrović traga za pravim mestom na kome bi se skrasio, sve dok ga, na kraju romana, ne razapnu na krst. U toj priči o lutanju po beskonačnom Okeanu, uspomenama, smislu, odrastanju, identitetu... Tišma pronalazi izlaz za svog junaka tek na tom mestu. Bernardijeva soba je svačija vlastita soba, mesto subjekta koje je titranje praznine između talasa Okeana, soba koja nas prazni od nas samih. Poglavlja u romanu Roman čine petnaest poglavlja: U ljusci Stan Moja ideja Pol i politika Soba, stolac Berlinič&Co Kese Deložacija Poziv Pesma Magična beležnica Svedoci Farma Naramenica Bagatele (samo za veoma nestrpljive) Slobodan Tišma (Stara Pazova, 14. maj 1946) srpski je književnik i muzičar. Osnivač je novotalasnih bendova Luna i La strada. Dobitnik je NIN-ove nagrade za 2011. godinu, za roman Bernardijeva soba. Slobodan Tišma je počeo da se bavi muzikom ranih 1960-ih osnovavši par bendova koji nisu imali većeg uspeha. Povukao se iz muzike i posvetio pisanju i objavljivanju poezije u literarnim časopisima i studentskim novinama. Pošto je na njega uticala poezija Artura Remboa, često je koristio pseudonim Artur. Sa pojavom panka i novog talasa 1979. godine je osnovao sastav La strada, u kome su bili i basista Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Fece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980). 1980. godine La strada je prerasla u Lunu koji su sem Tišme činili i Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči, Jasmina Mitrušić i Marko Vukomanović Mare. Grupa Luna je izdala jedan album, i to pošto se već raspala 1984. godine, pod imenom „Nestvarne stvari“. Tekstove pesama na ovom albumu pisao je Tišma. Iste godine taj album u Zagrebu je dobio priznanje `7 sekretara SKOJ-a“. Posle raspada Lune Tišma je sa Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Žolt Horvat i Danijel Stari. Njihova jedina ploča „La strada“, snimljena je za jedan dan, a objavljena je 1987. godine u izdanju M produkcije Radio Novog Sada. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruža lutanja, 1995) i „Vrt kao to“ (Ruža lutanja, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio Nagradu „Stevan Sremac“. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Bluz dajari“ (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman „Quattro stagioni“. za koju 2010. dobija nagradu „Biljana Jovanović“. U izdanju Kulturnog centra Novog Sada 2011. godine objavljen mu je roman „Bernardijeva soba“, za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Godine 2022. objavio je autobiografsku knjigu Astal tiš riba friš – Život pesnika political nigredo (Nojzac, Novi Sad,2022). Knjiga je bila u širem izboru za NIN-ovu nagradu. Priznanja Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za pesmu bez naslova, 1968. Nagrada „Stevan Sremac”, za knjigu priča Urvidek, 2006. Nagrada „Biljana Jovanović”, za roman Quatro stagioni, 2009. NIN-ova nagrada, za roman Bernardijeva soba, 2011. Nagrada „Milovan Vidaković”, 2012. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman „Bernardijeva soba“, 2013. Medalja kulture za životno delo, 2015. MG136