Tvrdokoričeno izdanje. Zapisi iz mrtvog doma: Knjiga je zbirka slabo povezanih činjenica i dogadjaja vezanih za život u sibirskom zatvorima, više organizovanih oko `teme` nego kao neprekidna priča. Sam Dostojevski je proveo četiri godine u jednom od sibirasih zatvora, nakon što je osudjen za svoje učešće u Krugu Peraševskog. To iskustvo nu je omoguićlo da veoma autentčcno opiše uslove zatvorskog života kao i karaktere zatvorenika. U ovom romanu on prati život Aleksandra Petrovića, čije je zapise fiktivni autor pripovesti našao posle njegove smrti. Dostojevski je u ovom delu opširno opisao život sibirskih zatvorenika, kao i uticaj crkve i aristokratije. Tematska organizacija forme dela nije stroga, i na neke teme se pisac vraća više puta da ih opiše iz različite perspektive. Najčešće teme su telesna kazna, beg iz zatvora, sloboda i druge. Jedinstveni ugao gledanja iz ugla zatočenika stvarnost neobičava principom kapi na staklu kroz koje se gleda- Zapisi su prilika da se pažnja čitalaca usmeri ka stranama ljudske ličnosti do tog momenta nisu bile dominantne-kako u posmatranju tako u književnosti. Postupak pisanja se razlikuje od čdijaloskog razlaganja stvarnosti koji primenju Dostojevski (Bahtin i poetike Dostojevskog) i dominanta postaje predmetna reč hronicara, ne višesmislena reč ljudske emocije, na kojoj se ukrštaju čplanovi stvarnosti. Sama tragika dogadjaja je dovoljna. Hroničar Zapisa iz mrtvog doma nastoji da piše u objektivnim stilom, i jedine reči koje su u njegovo pripovedanje upliću jesu vapaj za slobodom i životom. Zapisi iz podzemlja: Novela se predstavlja kao odlomak iz memoara ogorčenog, izolovanog, neimenovanog pripovedača (kog kritičari uglavnom nazivaju Podzemnim čovekom), koji je penzionisani državni službenik koji živi u Sankt Peterburgu. Iako prvi deo novele ima formu monologa forma pripovedačkog obraćanja čitaocu je oštro dijaloška. Prema Mihajlu Bahtinu, u ispovesti Podzemlja, `bukvalno nema ni jedne monoloski čvrste berazdvojene reči`. Svaka reč anticipira reč drugog sa kojim ulazi u opsesivnu unutrašnju polemiku. Podzemni čovek napada savremenu rusku filozofiju, posebno `šta da se radi?` Nikolaja Cerniševskog. Uopšteno govoreći ovo delo se može posmatrati kao napad i pobuna protiv determinizma, ideja za sve, ukljucujući ljudsku ličnost i volju, može biti svedeno na zakone prirode, nauke u matematike.Jedan od prvih romana napisan posle izgnanstva pisca od devet godina, prestavlja odu antropoloskom pesimizmu i vrhunac piščeve vešte analize kompleksnosti unutrašnjih konflikta i ljudske psihe.