Imala sam zadovoljstvo, sreću, čast, da tokom četrdesetak godina (1980–2023) razgovaram sa značajnim ljudima druge polovine XX i s početka XXI veka. S piscima svih vrsta i opredeljenja. Nobelovcima. Književnim kritičarima. Teoretičarima umetnosti. Teoretičarima književnosti. Prevodiocima. Prevodiocima naše književnosti. Ljudima pozorišta. Režiserima. Glumcima. Profesorima scenografije. Estetičarima. Muzikolozima. Istoričarima. Političarima. Vodećim intelektualcima. Katoličkim intelektualcima. Obnoviteljima i tvorcima novih političkih partija posle sloma komunizma. Urednicima poznatih novina i časopisa… S vrhunskim teoretičarima umetnosti i književnosti poput Marije Renate Majenove, Stefana Žulkjevskog, Edvarda Balcežana, Zbignjeva Bjenjkovskog, Jana Kota, Jiržija Pavelke, Stefana Moravskog, Viktora Vorošilskog, Juzefa Šajne, Mihala Glovinjskog, Česlava Miloša, Miroslava Valeka, Tadeuša Ruževiča, Ježija Štura, Irene Venigove, Ježija Topolskog, Julijana Kornhauzera, Lukaša Pežine, Ježija Turoviča, Jana Juzefa Lipskog, Bronjislava Geremeka, Adama Mihnjika, Jakuba Karpinjskog, Dejana Medakovića, Eduarda Limonova, Tomaša Fijalkovskog, Tomasa Venclove, Eve Lipske, Agnješke Keher-Hensel, Eve Dombek-Derde, Kacpera Miklaševskog i s poljskim pesnicima najmlađe generacije – Evom Zonenberg, Erikom Ostrovskim, Lukašom Manjčikom… Cilj pravljenja tih razgovora nije bilo puko informisanje i senzacionalnost iskaza. Što me je i navelo da ih objavim u knjizi i time im pridam trajnost koju zaslužuju. Biserka Rajčić Biserka Rajčić rođena je 1940. godine u Jelašnici kod Zaječara. Studirala je istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti. Radila je kao bibliotekar u naučnim bibliotekama (Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Istorijskog instituta SANU, Biblioteka Instituta za srpski jezik SANU). Prevođenjem i pisanjem bavi se od 1962. godine, objavljujući u časopisima bivše Jugoslavije i Srbije, na radiju i u knjigama. Među njima su četiri vlastite: Poljska civilizacija, Pisma iz Praga, Moj Krakov i radio-drama Šopen, Žorž Sand i njena deca i 105 prevedenih: poljskih, ruskih, čeških, slovačkih, bugarskih i slovenačkih pisaca, estetičara, filozofa, teoretičara umetnosti, teoretičara književnosti, teatrologa, politikologa, istoriografa. Dobitnica je značajnih srpskih i poljskih nagrada: Nagrada Jovan Maksimović za prevod s ruskog, Nagrada za životno delo koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Nagrada Drugog programa Radio Beograda, Nagrada Udruženja pisaca ZaiKS (Varšava), Srebrni orden zasluga za Republiku Poljsku koji dodeljuje Predsednik Republike Poljske, Diploma za izuzetne zasluge u promovisanju Poljske u svetu koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova Republike Poljske, Nagrada Zbignjev Dominjak za višegodišnju delatnost na polju prevođenja poezije koju dodeljuju kulturne institucije grada Lođa, Nagrada Stanislav Ignaci Vitkjevič za popularisanje poljske pozorišne misli i Nagrada Transatlantik koju dodeljuju Ministarstvo kulture Republike Poljske i Institut za knjigu. Zahvaljujući zainteresovanosti za likovnu umetnost i međuratnu avangardu od 2001. godine bavi se kolažima koje koristi i za naslovne strane knjiga svojih prevedenih autora.