Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zaljubljeni đavo (podnaslov Španske vesti) roman je Jackuesa Cazottea objavljen 1772. godine. Ovaj tekst Pierre-Georges Castek smatra pretečom fantastične priče Jacquesa Cazottea (francuski: [kazɔt]; 17. oktobra 1719 - 25. septembra 1792) je bio francuski autor. Rođen u Dižonu, obrazovali su ga jezuiti. Kazot je tada radio za francusko Ministarstvo pomorstva i sa 27 godina dobio je javnu kancelariju na Martiniku. [1] Tek kada se vratio u Pariz 1760. godine sa činom generalnog komesara, debitovao je u javnosti kao autor. Njegovi prvi pokušaji, lažna romansa i gruba pesma, stekli su toliko popularnost, kako na Dvoru, tako i među ljudima, da je bio ohrabren da pokuša nešto ambicioznije. U skladu s tim proizveo je svoju romansu Les Prouesses inimitables d`Ollivier, markiz d`Edesse. Cazotte je napisao brojne fantastične orijentalne priče, poput bajke svoje dece La patte du chat (Mačja šapa, 1741) i šaljive Mille et une fadaises, Contes dormir debout (The Thousand and One Follies, Tales to Sleep Up usight) 1742 ). [1] Njegov prvi uspeh bio je sa „pesmom“ u dvanaest pesama, i u prozi pomešanoj sa stihom, pod nazivom Ollivier (2 toma, 1762), a 1771. godine usledila je još jedna romansa, Lord Impromptu. Ali najpopularnija njegova dela bila je Le Diable amoureuk (Zaljubljeni đavo, 1772), fantastična priča u kojoj junak podiže đavola. [2] Vrednost priče leži u slikovitom okruženju i veštini kojom se izvode njeni detalji. Cazotte je prepisao, prilagodio i proširio francuski prevod priča koje zapravo i navodno pripadaju Hiljadi i jednoj noći, a koje mu je pružio sirijski sveštenik Dom Denis Chavis. Ove priče objavljene su u Ženevi 1788-89, nezavisno kao Continuation des Mille et Une Nuits i, u zborniku Cabinet des Fees, kao Suites des Mille et Une Nuits (1788–1789). [1] [3] [4] Cazotte je posedovao ekstremni objekat za koji se kaže da je u jednoj noći srušio sedmi pevač Voltairove Guerre civile de Geneve. Oko 1775. godine Cazotte je prihvatio veroispovest Iluminata i proglasio se posedanim snagom proročanstva. Upravo na ovom događaju Jean-Francois de la Harpe je zasnovao svoj čuveni jeu d`esprit, u kojem predstavlja Cazottea kao proreku najsitnijih događaja Francuske revolucije. Pred kraj svog života, Cazotte je postao sledbenik martinističke mistike Martineza de Paskuallia i postao je „mistični monarhista“. [1] Nakon otkrića nekih od njegovih kontrarevolucionarnih pisama u avgustu 1792. godine, Cazotte je uhapšen. Jedno vreme je pobegao zalaganjem svoje ćerke, ali je u septembru bio giljotiniran. Kompletno izdanje njegovog dela objavljeno je kao Œuvres badines et morales, historikues et philosophikues de Jackues Cazotte (4 toma, 1816–1817), mada se tokom njegovog života pojavilo više zbirki. Kazotovo delo je uticalo na kasnije pisce fantazije kao što su E. T. A. Hoffmann, Charles Nodier, Gerard de Nerval i Theophile Gautier.