O knjizi: Seks, nasilje i uzbudljive avanture sadržaj su ovog očaravajućeg epa o nekadašnjoj Indiji. Maja, plesačica iz hrama, izuzetno je skupa žena koju je kupio jedan od najmoćnijih žitelja indijskog grada Bidžapura. Godine 1600. njen put preko Indije bio je veliki poduhvat. Pod zaštitom pregovarača, u pratnji evnuha i razmažene bogate Portugalke, Maja mora da savlada neverovatne teškoće samo da bi se suočila sa najgorom noćnom morom. Plesačica iz hrama je početak trotomnog putovanja po poslednjim godinama Mogulskog carstva – periodu u kojem su položeni temelji političkih i religioznih sukoba od kojih pati savremena Indija.

O knjizi: Seks, nasilje i uzbudljive avanture sadržaj su ovog očaravajućeg epa o nekadašnjoj Indiji. Maja, plesačica iz hrama, izuzetno je skupa žena koju je kupio jedan od najmoćnijih žitelja indijskog grada Bidžapura. Godine 1600. njen put preko Indije bio je veliki poduhvat. Pod zaštitom pregovarača, u pratnji evnuha i razmažene bogate Portugalke, Maja mora da savlada neverovatne teškoće samo da bi se suočila sa najgorom noćnom morom. Plesačica iz hrama je početak trotomnog putovanja po poslednjim godinama Mogulskog carstva – periodu u kojem su položeni temelji političkih i religioznih sukoba od kojih pati savremena Indija.

Pisma iz Norveške Želela je da upozna strane kulture i narode, pisce i umetnike, da vidi kako oni rešavaju konflikte koji su nju mučili. Plod jednog takvog putovanja je knjiga "Pisma iz Norveške". Surovi norveški pejzaž našao je u Isidori izvanrednog slikara.

Zločin iz strasti Knjiga je plod dugogodišnjeg rada s ljudima s one strane zakona i napora da se s te strane sazna istina o nama koja je gotovo nepoznata.U evropskoj stručnoj literaturi nema reference "zločin iz strasti", niti monografije s tim naslovom, a pogotovu nedostaje originalna obrada empirijskih nalaza. Autor je izdvojio iz svoje dugogodišnje prakse sudskog veštaka slučajeve zločina iz strasti u našoj sredini. Da bi ih prikazao i otkrio njihove tajne, poslužio se metodima rekonstrukcije i psihološke analize, kojima je strpljivo i obazrivo prilazio svim saznanjima o ljudima-akterima tragičnih drama i okolnostima u kojima su se one odigrale. Na taj način, kroz knjigu sačinjenu od autentičnih ljudi i dogadjaja, čitalac dobija priliku da otkrije nevidljivu stranu zbivanja i priču o njima dopuni onim saznanjima koja daleko prevazilaze same činjenice o zločinima i njihovim akterima.

Priviđenja iz senke Radnja ovog neobičnog romana počinje i završava se na klupi ispred Kafkinog muzeja u Pragu, gde se slučajno upoznaju Kamelija Magdi, književnica iz Kaira, i Adam Kostaki, književnik iz Sijetla. Kao što to ponekad biva među strancima, možda zato što pomisle da se nikada više neće sresti, njih dvoje, van sopstvenih očekivanja, odmah razmenjuju neke vrlo lične tajne, sećanja na bolne trenutke odrastanja, nesrećan i nesređen privatni život, kojih ne mogu da se oslobode i koji su uticali na njihovo formiranje, kao i na odluku da se posvete pisanju, kao jedinom načinu da se izraze. Tu je i niz isprepletanih likova, kojima je zajedničko preispitivanje ličnih i porodičnih, to jest nasleđenih životnih gubitaka, strahova, neuspeha i nesigurnosti, ali i koji se često bave pitanjima umetničkog stvaralaštva i izražavanja jezikom, slikom, muzikom. Virtuozno intertekstualno tkanje i struktura romana koja izlazi iz okvira tradicionalne romaneskne forme, čini da je nemoguće odrediti kome tačno pripada pripovedački glas i ko tačno o kome piše. Može se reći da je roman Priviđenja iz senke posvećen književnoumetničkom stvaralaštvu, njegovoj moći, tome šta ga sve pokreće, čemu teži, na čemu se zasniva, kako se gradi i šta predstavlja za književnike, ali i za nas, čitaoce. Mansura Izudin se od početka do kraja Priviđenja iz senke s lakoćom poigrava slikama, predstavama, likovima i jezikom, dok preispituje našu percepciju stvarnosti, darujući nam roman neobičnog ustrojstva i kova posvećen ljudskom postojanju, njegovoj istovremenoj krhkosti i snazi. – Dr Dragana Đorđević Prikaži više

Iz beogradskog života Od 1889. godine pa sve do smrti, Simo Matavulj živi u Beogradu. U tom razdoblju svoga života, napisao je preko trideset pripovedaka o Beogradu. Njegove priče iz beogradskog života se odlikuju svim što ovog pisca stavlja među prve u srpskoj književnosti.

Student elektrotehnike drzi privatne casove iz matematike Cena obuhvata jedan cas (45 min)Svaki cas se prilagodjava potrebamaCasovi se odrzavaju onlajn

Playmobil Princeza iz bašte.Očaravanje playmobil setom princeze iz bašte! Igrajte se sa ovim setom samostalno ili kombinujte sa bilo kojim drugim PLAYMOBIL setom. Figure se mogu savijati, sedeti, stajati i okretati glavu. Podstiče decu da istražuju i uče dok se zabavljaju. Uzrast: 4+. Šifra proizvoda: 23183 Kategorija: Setovi za devojčice

Oni koje je život odveo u Njujork, Sarajevo ili Keln nisu više tu gde su im uspomene, ali se njihovi zapisi vraćaju iz rasejanja. Ovim svojim pričama poznati srpski pisci mere rastojanje od mesta na kojem više nisu: rastojanje od detinjstva, od grada u kom su uspomene, od zemlje i – od sopstvenog bića. Jer u „rasejanju“, hteo to ili ne, čovek biva neko drugi, drugačiji… …Žarko Radaković opisuje kafanu usred Kelna u kojoj je protagonista njegove priče „u naborima na tkanini peglane majice video reljef zemlje, u tolikoj meri dobro poznate da je i u jednom trenutku osetio mirise kuhinja u njenim gradovima…“. Jovan Nikolić se isto tako u Kelnu seća svog beogradskog stana, u koji je Barbara, pozvavši ga telefonom iz Berlina, kroz slušalicu svirala Dvoržakove „Slovenske igre“ – dok su bombe padale na Beograd. Dragan Aleksić u Ohaju kombinuje Vima Vendersa, Tita i Dubrovčanke. Vladimir Pištalo se u blizini Njujorka literarno bavi Gavrilom Principom, Ivom Andrićem, ali i sjajem Nju Orleansa. Goran Samardžić, beogradsko dete, osim po mestu gde je odlučio da živi – Sarajevu, opisuje radost svakog susreta sa zemljom u kojoj je odrastao… D. Dedović Ovi tekstovi objavljeni su na i srpskom portalu medijske kuće Deutsche Welle u rubrici Priče iz rasejanja.

Uspomene iz Sibira Jovan Milanković (1869–1936), inače brat od strica našeg čuvenog naučnika Milutina Milankovića, bio je školovani pravnik i karijerni diplomata iz ugledne beogradske porodice koji je u državnu službu stupio 1894. godine. Službovao je u različitim zvanjima u Sofiji, Beču i Budimpešti, a nakon austrougarske objave rata mobilisan je kao rezervni konjički oficir i učestvovao je u Cerskoj bici u leto 1914. Nakon povlačenja sa srpskom vojskom 1916. demobilisan je na Krfu i vraćen u diplomatsku službu. Prvo je bio poslat u Rumuniju, koja ulazi u rat na strani sila Antante, da bude konzul u ratnoj prestonici Jaši, a zatim u februaru 1918. biva postavljen za konzula u Odesi. Nakon ofanzive nemačke vojske i zauzimanja grada od strane boljševika on napušta Odesu i kreće na Istok. Od tog trenutka počinje njegova dvogodišnja odiseja od Odese, preko Samare, Čeljabinska, Omska, Tomska i Harbina do Vladivostoka koja je opisana na stranicama njegovih memoara. Milankovićeva diplomatska akcija svodila se na neprestano kretanje iz mesta u mesto, duž Transsibirske pruge i spasavanje i sakupljanje naših ljudi. Bila je to svojevrsna vagon-diplomatija koja je zahtevala stalnu improvizaciju u opasnim i nestabilnim prilikama, kako to Milanković detaljno opisuje u knjizi: „Na tim dugim putevima, imao sam permanentnu kancelariju u vagonu. Vagon-salon sa kupeom-kancelarijom: sto za pisanje, zidni sahat, kalendar, slike Kralja Petra i Prestolonaslednika. Svuda uz put javljali su mi se naši ljudi, stanice su bile njima prepune, rasejanim po celoj magistrali. Mnogi oslobođeni su ropstva iz zarobljeničkih logora. Ja sam ovima davao legitimacije i objave (tzv. male pasoše). Interesantno je da su svi Srbi iz Vojvodine molili, da im stavim u pasoš, da su iz Šumadije; Svi su hteli da su iz Kragujevca, i to im se činilo da je najsrbastije! Morao sam da se sećam svih mesta od Bagrdana, Kragujevca, Rekovca, Knića, sela Gruže i svih stanica: Lapovo–Kragujevac; pa sam ih posle preslišavao: ’Odakle si Ti?’ Odgovor: ’iz Jovanovca.’ Dobro je; da se ne bi posle zbunili i rekli Rusima pravo mesto rođenja, jer bi bili odmah vraćeni u logor kao Austrijanci.“ Prikaži više

Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

Kratka proza.

Autor: Branko ĆurčićOvo je knjiga koja govori o našoj političkoj zbilji viđenoj očima partijskog bota – psihološki prodoran roman, gorko deziluzivan, na momente brutalan, ironičan upravo onoliko koliko su cinični akteri te stvarnosti. U našoj novijoj političkoj istoriji ostala je zapamćena rečenica: „Kome je do morala, neka ide u crkvu.” Među junacima ove knjige čitalac će naći mučene i mučitelje, sebičnjake, plaćenike, lažove i naivce, batinaše i prebijene , egoiste, pijance i špijune, ali nikoga ko bi otišao u crkvu. A i da neko ode, ništa mu ne bi pomoglo.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

Zaledjeno kraljevstvo-Price iz Arendela.Izdavac Egmont,2015 godine.Tvrd povez,96 str.Veoma dobro ocuvana.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Srpska književnost Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaće pripovetke Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

O knjizi: Godine 1992. sovjetska imperija je otišla u istoriju. Litvanija je postala suverena zemlja. Ali i pored prividne nezavisnosti, moćne snage su povezane sa ruskom mafijom. Na južnoj obali Švedske otkrivena su dva leša. Policajac iz Istada, čuveni detektiv Kurt Valander sumnja da su ti ljudi ubijeni u Litvaniji. Iz Litvanije stiže major Liega da bi pomogla Valanderu u istrazi. Posle neuspešne istrage, kada se vrati u svoju zemlju, Liega će biti ubijena. Njeno ubistvo i igra mačke i miša koja u tom trenutku počinje dovešće u pitanje ugled koji je Sovjetski Savez do tada imao.

O knjizi: Godine 1992. sovjetska imperija je otišla u istoriju. Litvanija je postala suverena zemlja. Ali i pored prividne nezavisnosti, moćne snage su povezane sa ruskom mafijom. Na južnoj obali Švedske otkrivena su dva leša. Policajac iz Istada, čuveni detektiv Kurt Valander sumnja da su ti ljudi ubijeni u Litvaniji. Iz Litvanije stiže major Liega da bi pomogla Valanderu u istrazi. Posle neuspešne istrage, kada se vrati u svoju zemlju, Liega će biti ubijena. Njeno ubistvo i igra mačke i miša koja u tom trenutku počinje dovešće u pitanje ugled koji je Sovjetski Savez do tada imao.

Autor: Simo MatavuljU pripovetkama Iz beogradskog života Simo Matavulj slika onaj Beograd koji mu je otvorio oči za sve negativne pojave koje se u našem glavnom gradu dešavaju. Posebnu pažnju skreće na to da nam dočara svet koji je u nastajanju, a priče o Beogradu su važnije od samog Beograda u pričama. Predočava nam sliku tadašnjeg građanskog staleža, krizu u buržoaskim brakovima, ujedno dajući i osudu takvom mračnom društvu i životu. Ima u beogradskim pripovetkama i pozitivnih junaka, a neki od njih su neumorni u traženju izlaza iz bezizlaznosti.SADRŽAJUFiladelfijiVlajkova tajnaGrešno deteAranđelov udesMarijaSukobiBolničarkaFrontašPoslednje „nazdravlje”Uoči razvodaDigov posaoNovoverciSpiritisteBakonja u Biogradu

Autor: Vladislava VojnovićKakva je ovo knjiga?Ovde jednoj Milici mama „čita“ iz glave, tj. priča joj priče u čekaonici ispred laboratorije, pred put na rekreativnu nastavu, na plaži, dok idu iz pozorišta kući, nose mačku veterinaru ili na brzinu pre spavanja. Milica se meša u mamine vesele i razbarušene priče baš onako kako bi se i ostali mladi čitaoci mešali. Iako se tu pušta mašti na volju, ipak je sve kao i u stvarnom životu.Niz sjajno ispripovedanih i nezaboravnih dogodovština – poput genijalne priče „Namrgođenost“ – vodi nas do ključnog saznanja: čitanje je uvek poučno, ali i zabavno.

Autor: Mansura IzudinRadnja ovog neobičnog romana počinje i završava se na klupi ispred Kafkinog muzeja u Pragu, gde se slučajno upoznaju Kamelija Magdi, književnica iz Kaira, i Adam Kostaki, književnik iz Sijetla. Kao što to ponekad biva među strancima, možda zato što pomisle da se nikada više neće sresti, njih dvoje, van sopstvenih očekivanja, odmah razmenjuju neke vrlo lične tajne, sećanja na bolne trenutke odrastanja, nesrećan i nesređen privatni život, kojih ne mogu da se oslobode i koji su uticali na njihovo formiranje, kao i na odluku da se posvete pisanju, kao jedinom načinu da se izraze.

Igrica iz McDonaldsa, ispravna, sa baterijom.

PRIČE IZ NEVENA BEOGRAD 1954 tvrd povez strana 159 stanje vrlo dobro, bez nedostataka

Description Emil iz Leneberije Emil iz Leneberje pravi je nevaljalac – nije tako dobro dete kao što si ti. Doduše – on ima krupne plave oči, okruglo rumeno lice i svetlu kosu i izgleda kao slatki mali anđeo … sve dok ne počne da se dere ili pravi neke gluposti. Sluškinja Lina tvrdi da mu se te gluposti same dešavaju čak i kad ih ne pravi. Ali Emilova mama misli da to i nije tako strašno. Eto, sedmog marta bio je dobar, samo jednom je uštinuo Idu, i prosuo šlag za kafu, i jurio mačku oko kokošinjca čisto da bi video da li može da trči brzo kao ostale mačke. Mama se nada da će se popraviti kad bude krenuo u školu. A šta ti misliš o Emilu?