„Majka je i te noći plakala. Spustio sam joj ruku na rame i pitao je da li je dobro. Brzo mi je, bez reči, okrenula leđa. Nikad nije šmrcala, cvilela ili jecala kao sav svet. Plakala je samo kad je niko ne vidi i ne čuje, bezglasno puštajući suze da joj kao tihi potok odnesu tugu i bol.” Za malog Kaisa, Kabul je bio grad iz Hiljadu i jedne noći, grad vrtova u kojima je puštao zmajeve s drugovima, dok njegovi roditelji, stričevi, strine i rođaci prave čajanke na travi. Bilo je to doba predivnih priča i poezije, trgovine tepisima i ugovorenih brakova. A onda je buknuo građanski rat. Zemlja se pretvorila u front, a bajkoviti Kabul u smrtonosnu klopku. Na svom epskom putovanju kroz Avganistan, između nezamislivih zverstava i dirljivih primera ljudske dobrote i saosećajnosti, Kaisova porodica bije sopstvenu bitku za preživljavanje. odlično očuvana kao nova posveta na predlistu PROL.20/2

Čvrste crne pantalone bez pojasa, ali imaju gajke za uži kaiš. Veličina 38. Nove.

Ženske pantalone Piu Piu Grande, svetlo sive od viskoze, sa prednjim džepovima,par puta obučene, skoro nove.Imaju i kaiš od istog materijala.

Šalvare, široke pantalone, kao suknja pantalone. Duplo se vezuju oko struka, imaju kaiš . Blago providne, bele boje.. letnje, idealne i za plažu. Univerzalne velicine, free size. S-m - l velicina. Oko struka su su sitni biseri, perle, indijske.

Crne suskave extra prijatne pantalone sa nitnama i trakama sa strane gde ih mozete nabrckati do zeljene duzine inace su 7/8 do pola lista duzine 71cm imaju kais,a poluobim u struku je 41cm,kuk 57cm.Medju mojim predmetima mozete naci veliki izbor kvalitetnih krpica po jako povoljnim cenama,pogledajte!

pantalone crne boje sa diskretnim krem uspravnim linijama marke ,,Clothes,,vel.36 ali odg.vel.38 sastav 60% polyester + 32% viskosa +3% elastin ravna nogavica gajke za kaiš lepo tegljive pantalone su bukvalno kao noveee izvolite mere duž.104cm po struk 38/39cm po bok 44-47cm prepona 26cm butina 26cm krajnji rub 18,5cm

Interesantan kroj, gornji deo je kao top, onda zabice pa tri četvrt pantalone, koje su spustene izmedju nogu. Ima intersantne nasivene dzepove. Kais je od istog materijala, dimenzija 10*170 cm Dimenzije, prva mera je nerastegljeno , duga rastegljeno: Poluobim u gornjem delu: 34-47 cm Poluobim u struku: 27-51 cm Poluobim u donjem delu gde su zabice takodje: 11-19 cm Duzina topa: 28 cm Duzina nogavice mereno sastrane od donjeg dela zabica na struku: 74 cm

Odlicne panatalone za posao ili svakodnevnu varijantu, izradjene u kombinaciji pamuka i elastina. Pantalone su bez boje tako da su zahvalne za uklapanje. Veoma su rastegljive tako da se mogu bez problema prilagoditi svim oblicima. Pored klasicnog zakopcavanja na dugmad imaju i sopstveni siri kais, pojas tako da odlicno izgledaju kada se obuku. U odlicnom su stanju. Dimenzije: sirina struka 34 rasteze se maksimum do 39cm sirina butine 22cm rasteze do 25,6 cm siririna nogavice na dnu 12cm duzina 94cm

Novo Nekorišćeno 358 strana 290 grama Svi Skitaočevi nagoni vrištali su na njega da ne prihvati posao od Kaima Okrutnog, čoveka koji je koštao života čitave narode. No Skitalac ih je prenebregao. Ubio je koga je trebalo da ubije. Još dok je odlazio po zlato, znao je da ga je Kaim izdao. Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestana pretnja smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što uglavnom znači sigurnu smrt. Životinja srca , drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i junakinja romana su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. „Kada ćutimo, neprijatni smo, rekao je Edgar, a čim progovorimo, pravimo budale od sebe. Sedeli smo već dugo na podu ispred slika. Od sedenja su mi utrnule noge. Rečima koje izlaze iz naših usta gazimo ljude baš kao nogama travu. Doduše, i ćutnjom. Edgar je ćutao. Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme.“ „Ovaj roman nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, koga strah veoma lako može da prevaspita u tiranina.“ Die Zeit Format: 13x20 cm Broj strana: 258 Pismo: Latinica Povez: Mek

Svi Skitaočevi nagoni vrištali su na njega da ne prihvati posao od Kaima Okrutnog, čoveka koji je koštao života čitave narode. No Skitalac ih je prenebregao. Ubio je koga je trebalo da ubije. Još dok je odlazio po zlato, znao je da ga je Kaim izdao. Sada su Mračno bratstvo i kerovi haosa progonili njega, a Kaimova vojska zaratila je s Drenajem, rešena da ubije svakog muškarca, ženu i dete. Drenajske vojnike na kraju je čekao neizbežan poraz; uskoro će zavladati haos. Tada je neobičan starac saopštio Skitaocu kako postoji jedan jedini način da se ishod rata preokrene: sam Skitalac mora da donese legendarni bronzani oklop iz skrovišta u dalekim zemljama kojima hode seni. Biće progonjen. Svakako ne može uspeti. No starac mu je naložio da ipak pokuša – naložio mu je to u ime svog sina, kralja, koga je usmrtio jedan plaćeni ubica. . . Skitalac nipošto nije ličio na junaka – jer bio je izdajnik, krvnik, kraljeubica. . . „ Junaštvo i patnja. . . Gemel je adrenalin s dušom. “ Brent Viks „ Prekaljeni prvak britanske herojske fantastike. “ Džo Aberkrombi Format: 13x20 cm Broj strana: 360 Pismo: Latinica Povez: Mek

Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestane pretnje smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što je uglavnom uletanje smrti u zagrljaj. Iako se ispostavlja da pipci straha i stvarne pretnje dopiru vrlo daleko. Spoljašnje bekstvo samo je iluzija, strah je neophodno pobediti u sopstvenoj životinji srca. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Prijateljstvo stvara privid izbavljenja, ali u svetu neprijateljskom u odnosu na život, bez prijateljstva izbavljenje postaje nemoguće, kaže Herta Miler o knjizi Životinja srca. Ruminski neologizam inimal objedinjuje reč inima (srce) i animal (životinja), životinju srca svako nosi u sebi, ona određuje ko smo, a time i našu sudbinu. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i pripovedačica koja nam se u romanu obraća u prvom licu su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Roman o strahu koji u ljude uteruje diktatura i prijateljstvu kao jedinom istinskom bekstvu. „Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme. Oni možda drukčije od nas osećaju da je diktator pogrešna odluka, rekao je Edgar. Imali su dokaz za to, jer i mi smo, baš kao i oni, bili pogrešne odluke. Zato što smo u ovoj zemlji morali u strahu da hodamo, jedemo, spavamo i nekoga volimo sve dok nam nisu ponovo bili neophodni i frizer i makazice za nokte. Ako neko samo zato što hoda, jede, spava i nekoga voli proizvodi groblja, rekao je Edgar, onda je veća pogrešna odluka od nas. Pogrešna odluka koja utiče na sve, pogrešna odluka koja vlada.“ „Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Proživljena, propaćena stvarnost, ne u vidu dokumentarne proze, već divlji ples ispunjen poezijom, magijom i metaforama, udaljen od svekolikog realizma. Pripovedačica nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, kojeg strah veoma lako može da prevaspita u tiranina. Iako Herta Miler piše o sasvim određenom istorijskom trenutku, ne smemo zaboraviti da ona zapravo pripoveda o strahu svojstvenom svim vremenima – strahu koji izjeda svako poverenje između ljudi, i između onih koji se vole.“ Die Zeit