DRUGO PUTOVANJE Kortasar Str 207 Povez mek Stanje knjige dobro, ima posvetu Rad 1996 OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

odlično očuvana mf masob

Feniks libris Beograd 2008g.

Očuvana

LUIS HARS ASTURIJAS-BORHES-KORTASAR RULFO-MARKES Prevela sa španskog SILVIA MONROS STOJAKOVIĆ BIGZ 1980.

Silvija Monros Stojaković : GRAD NAD GRADOVIMA - Cigle zidane pisanjem tokom 77 dana jedne beskrajne noći, ITAKA / Mladost turist Beograd 2000, str. 71 + 77. Tekst na srpskom i španskom jeziku. Očuvanost 4; ima posvetu. Jedan od nasih najvrednijih (i po marljivosti i po kvalitetu) prevodilaca sa spanskog jezika, Silvija Monros Stojakovic je 77 dana bombardovanja provela, kako sama kaze, tako sto se `zavlacila u kompjuter i dan i noc i pisala svoje svedocanstvo o belom gradu pod bombama`. Ti tekstovi su za autorku predstavljali `cigle kojima se jedan od zitelja Beograda opirao njegovom rusenju`, a u njima su se, na specifican nacin, zgusnuli Borhes, Oktavio Pas, Kortasar i mnogi drugi spanski i latinoamericki autori koje je Silvija Monros sjajno prevela na srpski jezik.

Силвиа Монрос-Стојаковић: ПОСЛЕДЊЕ КОРТАСАРОВЕ ШКОЛИЦЕ Издавач: БАТА, Београд, 1991.год. Меки повез, 231 страна, латиница. Очувано као на фотографијама. (епистоларни роман, настао из преписке ауторице са Хулиом Кортасаром)

Autor: Nataša Gerke Format: 10x18,5 Povez: broširan Br. stranica: 162 Ako ste poklonik proze Harmsa, Bucatija ili Kuvera ili Kortasara, trebalo bi da se upoznate i sa prozom Nataše Gerke, koja je u poljsku književnost devedesetih unela sasvim nov izraz. Nov izraz, uprkos «svim isprobanim tehnikama i svim ispričanim pričama». Kod ove, u mnogo čemu izuzetne autorke, otkrivamo jedan svet koji ne poznaje granice, gde se kulture prepliću, a ličnosti koje naizgled čak ni postmodernistički postupak nije u stanju da dovede u vezu, sasvim skladno funkcionišu. Da ne pominjemo zadovoljstvo saputništva po Aziji, indijsko-evropsku mešavinu realija, apsurdnost jednog Harmsa i radost pričanja priča jednog Singera. Sve paštete sveta su za literarne sladokusce.

Lepo ocuvana G5 „Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Naslov originala: Natasza Goerke : Księga Pasztetów. Izdavač: Plato. Biblioteka: Polse Orfeja. Mesto izdavanja: Beograd. Godina izdanja: 2002. Povez: broš sa klapnama. Pismo: latinica. Broj strana: 160. Format: 19 x 10 cm. Prevod: Mila Gavrilović. Na koricama su izvodi iz kritika. Knjiga je vrlo dobro očuvana: korice i tekst su bez oštećenja, potpuno čisti. Za potpuni izgled i SADRŽAJ knjige pogledajte slike u prilogu. O knjizi: `Ako ste poklonik proze Harmsa, Bucatija ili Kuvera ili Kortasara, trebalo bi da se upoznate i sa prozom Nataše Gerke, koja je u poljsku književnost devedesetih unela sasvim nov izraz. Nov izraz, uprkos «svim isprobanim tehnikama i svim ispričanim pričama». Kod ove, u mnogčemu izuzetne autorke, otkrivamo jedan svet koji ne poznaje granice, gde se kulture prepliću, a ličnosti koje naizgled čak ni postmodernistički postupak nije u stanju da dovede u vezu, sasvim skladno funkcionišu. Da ne pominjemo zadovoljstvo saputništva po Aziji, indijsko-evropsku mešavinu realija, apsurdnost jednog Harmsa i radost pričanja priča jednog Singera. Sve paštete sveta su za literarne sladokusce.`

Šta ponovo čitam predgovori Horhe Luis Borhes(autor) Silvija Monros-Stojaković(prevod) Izdavač: Altera 1995; Broširani povez; latinica; 21 cm; 141 str Naslov originala: Prólogos / Jorge Luis Borges Ova knjiga obuhvata napisane predgovore prema redosledu objavljivanja dela. Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti Horhe Luis Borhes Hulio Kortasar – Priče Apokrifina jevandjelja I Apokrifina jevandjelja II Franc Kafka – Amerika. Kratke priče Dž.K. Česteron – Plavi krst i druge priče V.V. Kolins – Mesečev kamen I V.V. Kolins – Mesečev kamen II M. Meterlink – Intelegencija cveća Dino Bucati – Tatarska pustinja Henrik Ibzen – Per Gint, Heda Gabler Ž.M. Eša de Keiroš – Mandarin Leopoldo Lugones – Jezuitsko carstvo Andre Žid – Kovači lažnog novca H.Dž.Vels – Vremeplov, Nevidljivi covek Robert Grejvs – Grčki mitovi Fjodor Dostojevski – Zli dusi I Fjodor Dostojevski – Zli dusi II E. Kesner Dž. Njumen – Matematika i mašta Judžin O’ Nil – Veliki bog Braun, Neobična medjuigra, Crnina pristaje Elektri Arivara no Narihira – Izeove priče Herman Mervil – Benito Sereno, Bili Bud, Pisar Bertelbi Djovani Papini – Svakidašnja tragičnost, Slepi pilot, Reči i krv Artur Mejčen – Tri varalice Fra Luis de Leon – I. Pesma nad pesmama Fra Luis de Leon – II. Izlaganje Knjige o Jovu Džozef Konrad – Uže oko vrata, Srce tame Edvard Gibon – Opadanje i propast Rimskog carstva Oskar Vajld – Ogledi i dijalozi Anri Miro – Varvarin u Aziji Herman Hese – Igra staklenih perli Enoh A. Benet – Živ sahranjen Klaudije Elijan – Životopis životinja Trostejn Veblen – Teorija o dokonoj klasici Gistav Flober – Iskušenje sv. Antonija Marko Polo – Putopisi Marsel Šveb – Izmišljeni životi Dzordz Bernard Šo – Cezar i Kleopatra, Zapovednica Barbara, Kandida Francisko de Kevedo – Marko Brut, Čas svih Eden Filpots – Crveni Redmyne Seren Kirkegor – Strah i drhtanje Gustav Majrink – Golem Henri Dzejms – Učiteljev nauk, Šara na tepihu, Privatni život Herodot – Devet knjiga Istorije I Herodot – Devet knjiga Istorije II Huan Rulfo – Pedro Paramo Radjard Kipling – Priče Vilijam Bekford – Vethek Danijel Defo – Mol Flanders Žan Kokto – Profesionalna tajna i drugi spisi Tomas de Kvinsi – Poslednji dani Emanuela Kanta i drugi spisi Ramon Gomez de la Serna – Predgovor delu Silverija Lanse 1001 noć Robert Luis Stivenson – Nove arapske noči, Merkhajm Leon Bloj – Spašenje za Jevreje Bhagavad-Gita/Gilgameš Huan Hose Areola – Fantastične pripovetke Dejvid Garnet- Od dame do lisice, Čovek u zooloskom vrtu, Povratak mornara Dzonatan Svift – Guliverova putovanja Pol Grusak – Književna kritika Manuel Muhika Lajnes – Idoli Huan Ruis – Knjiga Dobre ljubavi Vilijam Blejk – Sabrane pesme Hju Valpol – Na mračnom trgu E. Martines Estrada – Pesničko delo E.A.Po – Priče Vergilije Maron – Enejda Volter – Pripovetke Dz.V.Dun – Ogled sa vremenom Atilio Momiljano – Ogled o ‘Besnom Orlandu’ Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva I Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva II Snori Sturluson – Saga o Egili – Skalagrimsonu Knjiga Mrtvih Dž.Aleksander Gan – Problem vremena I Dž. Aleksander Gan – Problem vremena II

ČUDNI I MAHNITI SVET U KOME SE PIŠE TELOM Dva mlada argentinska pisca, Roberta Agilar i Agustin Palant, susreću se u Njujorku, gde oboje pišu svako svoj roman. Roberta tvrdi da „treba pisati telom“,živeći život punim intenzitetom. Možda baš zbog toga Agustin odlučuje da se osmeli i krene po opasnim njujorškim četvrtima, gde upoznaje jednu glumicu,koju zatim ubija iz nekakve unutrašnje prinude, ne shvatajući ni sam zašto.Ubistvo se dešava bez svedoka, ali Agustin ne može da oprosti sebi. Zajedno s Robertom, koja ne zna celu istinu, otpočinje potragu za mogućim motivima svog postupka,koja će ih odvesti u jedan čudni i pomahnitali svet.  No,Roman noar nije samo pseudo krimi priča, on je i Robertina ljubavna  priča,koja ne može da se realizuje na fonu tuđe lične i istorijske tragedije, a zatim – i možda pre svega – horor priča o diktaturi. Na horor diktature se aludira uspostavljanjemsimetrije sa sadomazohističkom seksualnom praksom Ave Taurel, kao i pričom o ženi sa sekirom koja traži osvetu.Ovaj pseudo kriminalistički roman, u kome je ubica poznat već od prve stranice, i koji sam postaje detektiv sopstvenog zločina, pokušavajućida otkrije sopstvenu motivaciju, stalnim aluzijama upućuje čitaoca na one druge, vojne zločine, koji su zapravo onaj neophodni kontekst Agustinovognaizgled apsurdnog postupka. “U delu Luise Valensuele lično i političko se često međusobno reflektuju. Roman noarpokazuje kako Agustinova lična borba sa zlom prerasta u metaforu ljudskog odnosa prema užasu i nasilju, s posebnim naglaskom na Argentince koji su bili svedoci Prljavog rata kasnih 70-ih godina XX veka. (…) Užasnut i šokiran, Agustin pokušava da potisne sećanja u činu samonametnutog slepila. On je metafora za njegove sugrađane koji su odbijali da priznaju opseg mučenja i “nestanaka” čak i nakon što je Prljavi rat završen. U tom smislu, Valensuelina umetnost služi kao sredstvo provokacije i šoka. Njen je cilj da nas uznemiri i time navede na nova saznanja, da nas učni svesnim novih odnosa dok prepoznajemo sebe u njenim likovima.  Ona je simboličko istraživanje naše lične i kolektivne savesti, borba sa spoznajom o našem sopstvenom gubitku nevinosti.“ Čeril Nimc u American Book Review Knjigu je sa španskog prevela Ana Marković. O autorki: Luisa Valensuela (Luisa Valenzuela – Buenos Ajres, 1938) – autorka brojnih eseja, romana, pripovetki, mini-priča i jedna od najvažnijih savremenih argentinskih književnica. Rođena u umetničkoj porodici – njena majka, Luisa Mersedes Levinson, takođe je bila književnica – Valensuela je od malena bila okružena velikanima argentinske književnosti; u njenoj kući okupljali su se Borhes, Bjoj Kasares i Ernesto Sabato između ostalih. Vrlo mlada počela je i sama da se bavi novinarskim poslom i književnošću. Puno je putovala, živela je u Francuskoj, Španiji,  Meksiku i SAD. U Njujorku je provela deset godina (1979- 1989), gde je otišla da radi kako bi se sklonila od vojnog režima u zemlji. Tamo je i napisala Roman noar s Argentincima (1990).  Dobitnica brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, prevođena na brojne svetske jezike, danas živi, radi i neumorno piše u Buenos Ajresu Ponekad klasifikovana kao predstavnica latinoameričkog posbooma, u kome je zapaženo veće učešće ženskih autorki, među kojima je najpoznatija Isabel Aljende, sama Valensuela se ograđuje od sentimentalnog romana  i magičnog realizma karakterističnog za mnoge književnice te generacije. Valensuela piše političku književnost, u najširem smislu te reči, i bavi se u svojim autopoetičkim esejima prevashodno konceptima ženskog pisma i pisanja telom. Od velikana latinoameričke književnosti, stilski joj je vrlo blizak Hulio Kortasar: njena je proza duhovita, razigrana, eksperimentalna, istovremeno zabavna i vrlo kritična u odnosu na društvenu i političku stvarnost. Važnija dela: Ovde se dešavaju čudne stvari (1975, priče), Kao u ratu (1977, roman), Promena oružja (1982, priče), Roman noar s Argentincima (1990, roman), Simetrije (1993, priče), Putešestvije (2001, roman), Opasne reči (2002, eseji), Sutrašnjica (2010, roman), Sardinijska maska (2012, roman), Dnevnik maski (2014, putopis).