.

NOVA KNJIGA NEKORISCENA-STANJE(5+), NAJBOLJA KNJIGA AUTORA-O TAROTU-NAJPOZNATIJA I NAJPRODAVANIJA-PROVERITE?!NOVA KNJIGA-NEKORISCENA -NIJE PIRATSKO IZDANJE, NIJE KOPIJA(IMA DVOSTRUKU ZASTITU I BARCOD),ORIGINALNO IZDANJE KUPLJENO KOD IZDAVACA-POJAVILO SE DOSTA PIRATSKIH IZDANJA I KOPIJA(POGOTOVU OD `EZOTERIJINIH` KNJIGA-IZDAVACA)!!!PIRATSKA IZDANJA SU MAHOM BLEDE KOPIJE KORICA, SA DOSTA GRESAKA I NEPOTPUNE-ZNATNO JEFTINIJE!!!PRE KUPOVINE OBAVEZNO PROVERITI, VELIKA JE RAZLIKA U KVALITETU-SADRZAJU! ----------------------------------------------------------------------Knjiga o praktičnom Tarotu koju ste dugo čekali !Najbolji vodič za otvaranje i čitanje tarota. Ovo je udžbenik za početnike koji žele učiti Tarot prognozu kod kuće. Sastavljena je u obliku lekcija, veoma pregledna i jasna, bez puno teorije i filozofije. * Detaljni i precizni opisi svih 78 karata Tarota za posao, ljubav i zdravlje! * Mnoštvo praktičnih saveta, primera iz svakodnevnog života, suptilnih opažanja, metoda analize i korisnih saveta sa kojima možete odmah početi sa otvaranjem Tarot karata! * Detaljno objašnjenje praktične primene samo jednog rasporeda! * Pregledne tabele daju brz uvid u značenje svake karte! * Po prvi put kod nas praktično su objašnjeni elementarni odnosi u Tarot rasporedu * Analiza Tarot kuća! Za 6 meseci svakodnevnog rada sa ovom knjigom sigurno postajete uspešni tarotolog!Obim: 432 str, , Format A5 ISBN:978-86-7348-217-4 Autor: Dejan Kladarin ŽanR: Alternativna učenja Stanje knjige:NOVA KNJIGA NEKORISCENA-STANJE(5+)-ORIGINALNO IZDANJE Žanr: Ezoterija Pismo: Latinica Broj strana: 433 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2013. II IZDANJE

KABALISTIČKA NUMEROLOGIJA Škola Misterija `Zlatna Zora` Stepen II ** Tekst sa SAJTA (nije opis sAme knjige) : Škola Misterija `Zlatna Zora` Wednesday, February 28, 2007 Seminari SEMINAR NUMEROLOGIJE Trajanje: Tri seminara po šest meseci Materijal: Odštampani pregled lekcije (tekst, tabele, grafikoni, crteži) u plastičnoj fascikli na 10-15 strana A4 formata, audio CD sa digitalnim snimkom predavanja i vežbi. Priznanja za sva tri seminara. Titule: osnovni seminar - Tragalac monade, srednji seminar - Tragalac duade, viši seminar - Tragalac trijade. Program obuke: Istorija numerologije, antička numerologija i Pitagora, Škole misterija tokom istorije i numerologija, filozofija numerologije, teološki aspekti numerologije, ezoterija i numerologija, matematika viših sfera, vrste numerologije, uvod o teoriju o brojevima, sveta geometrija i numerologija, kosmološka načela numerologije, datum rođenja i numerologija, broj staze sudbine, uvod u numerološke formule, izrada numerološke mape, tumačenje numerološke mape, numerološki kvadrati, numerološki talismani, praktična primena numerologije u svakodnevnom životu, numerologija srpske latinice, numerologija srpske ćirilice, brojčane vrednosti slova u jeziku, svetlosna formula, hebrejska numerologija, gematrija, notarikon, temura, aik beker, numerologija u Bibliji, vedska numerologija, teologija sanskrita, tantra i numerologija, izrada tantričkih numeroloških talismana, jantra i numerologija, izrada jantri, punjenje jantri, praktična primena jantri u stanovima, kućama, zgradama; mantra i numerologija, numerološke meditacije, isceljenje brojevima, proučavanje brojeva u svakodnevnom životu: telefonski brojevi, brojevi lične karte, jmbg broj, brojevi stana, kuće, brojevi registracije automobila; kineska numerologija, Ji đing numerologija, grčka numerologija, Tetraktis sistem numerologije, latinska numerologija, binarna numerologija, heksadecimalna numerologija, numerologija Maja. Њ 01

Izdavač: Aleksandar Imširagić, Beograd Prevod: Ana Lončar, Aleksandar Mondović Povez: tvrd Broj strana: 315 Ilustrovano. 15-ak podvućenih rečenica, veoma dobro očuvana. Astrološka sinteza je jedno od najvažnijih astroloških dela napisanih u XX veku. Budući da je ova knjiga bazirana na učenju velikog francuskog astrologa iz XVII veka – Žan Batist Morena, ona nesumnjivo spada u klasiku astrološke literature, jedan je od kamena temeljaca astrologije i može se svrstati zajedno u red s Ptolomejevim Tetrabiblosom. Učenje o prakvalitetima Kosmički položaji i lokalna determinacija Akcidentalna determinacija planeta njihovim položajem i dominacijom u kućama (K-95)

ASTROLOGIJA 1-10 1. ASTROLOGIJA - knjiga I - OSNOVNA NAČELA, autori: Marion Marč - Džoan Mekevers, Mek povez, 24cm, 215strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1990. 2. ASTROLOGIJA - knjiga II - MATEMATIČKE METODE I TEHNIKE TUMAČENJA, autori: Marion Marč - Džoan Mekevers, Mek povez, 24cm, 229strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1990. 3. ASTROLOGIJA - knjiga III - ANALIZIRANJE HOROSKOPA, autori: Marion Marč - Džoan Mekevers, Mek povez, 24cm, 208strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1990. - knjiga ima u početku praznih listova - ali knjiga počinje od početka, od prve strane pa do 208strane 4. ASTROLOGIJA - knjiga IV - PRORICANJE BUDUĆNOSTI, autori: Marion Marč - Džoan Mekevers, Mek povez, 24cm, 227strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1991. 5. ASTROLOGIJA - knjiga V - TRANZITI - KOJI JE MOJ POVOLJAN DAN?, autor: Rajnhold Ebertin, Mek povez, 24cm, 73strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1990. 6. ASTROLOGIJA - knjiga VI - FIKSNE ZVEZDE I SAZVEŽĐA U ASTROLOGIJA autori: Vivian Robson, Mek povez, 24cm, 135strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1991. 7. ASTROLOGIJA - knjiga VII - ISCRPAN METOD PREDSKAZIVANJA ZASNOVAN NA NATALNOJ ASTROLOGIJI PREMA ZAPADNIM SSTEMIMA, autori: Robert de Lus, Mek povez, 24cm, 224strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1991. 8. ASTROLOGIJA - knjiga VIII - TUMAČENJE SOLARNOG POVRATKA, autori: Džejms A. Ešelman, Mek povez, 24cm, 166strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1991. 9. ASTROLOGIJA - knjiga IX - PLANETE U KUĆAMA : DOŽIVLJAVANJE SVOJE OKOLINE, autor: Robert Pelitje, Mek povez, 24cm, 366strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1991. 10. ASTROLOGIJA - knjiga XI - ASTROMEDICINA : BELEŽNICA LEKARA ASTROLOGA, autor: Margaret Milard, mek povez, 134strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac - 1992. 11. TABELA KUĆA PLASIDUS - GEOGRAFSKA ŠIRINA 1-66 N & S, priređivač: Slaviša Živković - drugo dopunjeno izdanje, Mek povez, 24cm, 235strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, 1991.

Izdavač: Izdavačka kuća `Aruna` Komplet od 5 knjiga čuvenog ruskog iscelitelja i kreatora sistema pročišćenja - Anatolija Malovičkog. U redovnoj prodaji, cena pojedinačnih knjiga iznosi 3,350 dinara, a ovde vam se pruža mogućnost da veoma povoljno, s popustom od 30%, nabavite ceo komplet. 1. Pročišćenje želuca i creva - Anatolij Malovičko http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293146_Prociscenje-zeluca-i-creva-Anatolij-Malovicko 2. Pročišćenje jetre i žučne kese-Anatolij Malovičko http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293147_Prociscenje-jetre-i-zucne-kese-Anatolij-Malovicko 3. Pročišćenje endokrinog sistema - Anatolij Malovičko http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293150_Prociscenje-endokrinog-sistema-Anatolij-Malovicko 4. Pročišćenje na ćelijskom nivou-Anatolij Malovičko http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293152_Prociscenje-na-celijskom-nivou-Anatolij-Malovicko 5. Knjiga koja donosi zdravlje – recepti za pravilnu ishranu - Anatolij Malovičko http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/10621292_Knjiga-koja-donosi-zdravlje-Anatolij-Malovicko

POTPUNA MASAZA TIJELA -mladinska knjiga - mozaik knjiga retko za nabaviti u SRBIJI Potpuna masaža tijela : Sveobuhvatni praktični priručnik za tehnike masaže glave, lica, tijela i stopala Nakladnik: Mozaik knjiga Prijevod: Milena Benini 05/2010. 255 str., tvrdi uvez LEPO OCUVANO Masaža je terapija dodirom, koja nije samo divno, ugodno iskustvo opuštanja nego donosi i bezbrojne dobrobiti za zdravlje. Tretman masaže može opustiti napetost u tijelu smiriti um i nahraniti dušu, istovremeno donoseći izljećenje na brojnim razlučitim razinama. Knjiga `Potpuna masaža tijela` cjelovit je priručnik s više od 800 fotografija i s vrlo iscrpnim i jednostavnim objašnjenjima postupka masaže pojedinih dijelova tijela. Knjiga započinje pregledom povijesti masaže. Nastavlja tumačeći važnost i snagu dodira, i kako masaža utječe na naše tjelesne sustave. Pokazuje kako se masaža može iskoristiti za tretman simptoma stresa - kako kod kuće, tako i na poslu - ili ublažiti učestale probleme kao što su astma, nesanica i glavobolje, kao i napetost tijela, te bolove od vožnje ili rada za računalom. Pružajući jasne informacije o osnovnim potezima masaže, a slijedeći podrobne upute, knjiga će vas voditi kroz masažu za svaki dio tijela, od glave do nožnih prstiju. Svaki dio podijeljen je na poglavlja o tehnikama, masažama i terapeutskim tretmanima. Neke podrobne upute uključene su i za samomasažu, kao i za kraće tretmane koji na brzinu raspršuju stres i mogu se koristiti tijekom cijelog dana, a tu su još i tehnike masaže u trudnoći, masaže protiv celulita, masaže za poboljšanje cirkulacije, tehnike masaže stopala i mnoge druge. Ova knjiga čini masažu dostupnom i olakšava njezinu integraciju u svakodnevni život. Radeći na tijelu s osjetljivošću i sviješću, može se doći do promjena u tjelesnim sustavima, osnažiti opuštanje i duhovni mir te uskladiti duh i tijelo. Posebno je poglavlje posvećeno aromaterapiji. Masaža u kombinaciji s ljekovitim osobinama esencijalnih ulja može popraviti opće zdravstveno stanje i usklađenost - uma, tijela i duha - umjesto da samo opusti umorne mišiće i bolne udove. Potpuna masaža tijela Cjeloviti priručnik s više od 800 fotografija i vrlo iscrpnim i jednostavnim objašnjenjima postupka masaže pojedinih dijelova tijela. Upute pomoću kojih se masažom može ublažiti tegobe izazvane svakodnevnim stresom ali i kroničnim oboljenjima poput astme, upale sinusa te ostale tegobe kao što su nesanica, tjeskoba, glavobolja. Uz kratku povijest masaže donosi i upute o uporabi eteričnih ulja u masaži i akupresuri. (u sobi ,veliki beli ormar)

Izdavač: Izdavačka kuća `Aruna` Komplet od 9 knjiga čuvenog japanskog iscelitelja Kacudžo Nišija. U redovnoj prodaji, cena pojedinačnih knjiga iznosi 4,770 dinara, a ovde vam se pruža mogućnost da veoma povoljno, s popustom od 30%, nabavite ceo komplet. 1. Lečenje krvnih sudova i krvi http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293136_Lecenje-krvnih-sudova-i-krvi-Kacudzo-Nisi 2. Makrobiotika-energetska hrana http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293140_Makrobiotika-energetska-hrana-Kacudzo-Nisi 3. 10 koraka do uspeha http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293145_10-koraka-do-uspeha-Kacudzo-Nisi 4. Zlatna naštimavanja http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/10621300_Zlatna-nastimavanja-Kacudzo-Nisi 5. Pravila pročišćenja http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/10621296_Pravila-prociscenja-Kacudzo-Nisi 6. Lečenje disanjem http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293121_Lecenje-disanjem-Kacudzo-Nisi 7. Sistem prirodnog podmlađivanja http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293123_Sistem-prirodnog-podmladjivanja-Kacudzo-Nisi 8. Pročišćenje duše http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293127_Prociscenje-duse-Kacudzo-Nisi 9. Čime se to hrane `besmrtni`? Tajne japanske dugovečnosti http://www.kupindo.com/Medicina-i-farmacija/9293132_Cime-se-to-hrane-besmrtni-Kacudzo-Nisi 10. Zlatna pravila zdravlja

Autor: Karlos Kastaneda Naslov: Sabrana dela 1–8 (komplet) Izdavač: BIGZ Beograd Godina: 1988. Povez: broširano Stanje: dobro očuvano – Orlov dar – Priče o moći – Učenje don Huana – Moć tišine – Odvojena stvarnost – Drugi krug moći – Put u Ištlan – Unutrašnji oganj Karlos Kastaneda prema sopstvenom tvrđe­nju rođen je 1935. godine u Brazilu, a prema drugim izvorima 1925. u Peruu. Umro je 1998. u Los Anđelesu. Autor je petnaest knjiga koje su prodate u više od dvadeset osam miliona primeraka i štampane na sedamnaest jezika. Njegov rad pomogao je da se definiše čitava dekada 1960-ih ujedno nagoveštavajući New Age pokret. Doktorirao je 1973. na Univerzitetu u Los Anđelesu, na grupi za Antropologiju. Disertaciju je uradio upravo na osnovu iskustva i znanja koja je stekao tokom istraživanja i pisanja svoje prve tri knjige – Učenje don Huana, Odvojena stvarnost i Put u Ištlan. Kastaneda se ubrzo nakon toga povukao iz javnosti kako bi dalje radio na sopstvenom unutrašnjem razvoju. Živeo je u ogromnoj kući u Los Anđelesu, zajedno sa tri žene koje je nazivao „saputnicama na putu ka Osvešćenju“. One su prekinule sve veze sa porodicom, prijateljima i odrekle se svojih imena kako bi se pridružile njegovom pokretu. Osnivač je Cleargreen-a, organizacije koja je promovisala Tensegriti – termin koji je Kastaneda koristio da opiše tradicionalna toltečka pravila duhovnih vežbi za sticanje određenih moći koja mu je preneo njegov učitelj don Huan Matus. MG Ć (N)

Odlicno ocuvan komplet, knjige kao da nisu ni citane Autor: Karlos Kastaneda Naslov: Sabrana dela 1–8 (komplet) Izdavač: BIGZ Beograd Godina: 1988. Povez: broširano – Orlov dar – Priče o moći – Učenje don Huana – Moć tišine – Odvojena stvarnost – Drugi krug moći – Put u Ištlan – Unutrašnji oganj Karlos Kastaneda prema sopstvenom tvrđe­nju rođen je 1935. godine u Brazilu, a prema drugim izvorima 1925. u Peruu. Umro je 1998. u Los Anđelesu. Autor je petnaest knjiga koje su prodate u više od dvadeset osam miliona primeraka i štampane na sedamnaest jezika. Njegov rad pomogao je da se definiše čitava dekada 1960-ih ujedno nagoveštavajući New Age pokret. Doktorirao je 1973. na Univerzitetu u Los Anđelesu, na grupi za Antropologiju. Disertaciju je uradio upravo na osnovu iskustva i znanja koja je stekao tokom istraživanja i pisanja svoje prve tri knjige – Učenje don Huana, Odvojena stvarnost i Put u Ištlan. Kastaneda se ubrzo nakon toga povukao iz javnosti kako bi dalje radio na sopstvenom unutrašnjem razvoju. Živeo je u ogromnoj kući u Los Anđelesu, zajedno sa tri žene koje je nazivao „saputnicama na putu ka Osvešćenju“. One su prekinule sve veze sa porodicom, prijateljima i odrekle se svojih imena kako bi se pridružile njegovom pokretu. Osnivač je Cleargreen-a, organizacije koja je promovisala Tensegriti – termin koji je Kastaneda koristio da opiše tradicionalna toltečka pravila duhovnih vežbi za sticanje određenih moći koja mu je preneo njegov učitelj don Huan Matus.

Dijanetika MODERNA NAUKA O MENTALNOM ZDRAVLJU L. Ron Habard , novo Knjiga je na SRPSKOM jeziku. . . . . HABARD izdanje. . . . . . sa OPISNIM GRAFIKONOM OPSTANKA. . . LUX izdanje....Br. strana: 661.➡️ ➡️ -------------------------------------- Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу (понекад се термин скраћује као ДМНМЗ ) је књига Л. Рона Хабарда о Дијанетици, систему психотерапије које је он развио из комбинације личног искуства, основних принципа источњачке филозофије и рада психоаналитичара као што је Сигмунд Фројд.[1] Књига је канонски текст о сајентологији.[2] Неформално се ова књига назива Књига Један.[3] Књига је утицала на формирање покрета који је касније дефинисао себе религијом, 1950. године. Од 2013. године публикација Нова Ера, међународна издавачка кућа Хабардових дела, продаје ову књигу на енглеском језику и на преко педесет других језика. ----------------------------------- Autor: L. Ron Habard Povez: broširan Br. strana: 661 Format: 11,5x17 MODERNA NAUKA O MENTALNOM ZDRAVLJU! Sadržavajući otkrića proglašena značajnijima od pronalaska kotača ili vatre, Dijanetika je ostala bestseler preko 50 godina. S više od 20 miliona štampanih primeraka i pokretom koji se proširio na preko 100 zemalja, ona je neosporno najčitanija i najuticajnija knjiga o ljudskom umu ikad napisana. U njoj se nalazi anatomija i potpuni opis reaktivnog uma, nekada nepoznatog izvora noćnih mora, iracionalnih strahova, nemira i nesigurnosti koji porobljavaju čoveka. Ova vam knjiga pokazuje kako da ih se oslobodite i time ostvarite stanje o kojem je čovek do sada samo sanjao: stanje Clear. Dijanetika, L. Ron Habard Knjiga je na SRPSKOM jeziku. . . . ....➡️ ➡️ Knjiga je na SRPSKOM jeziku. . . . . Knijiga je NOVA. . Knjiga je N O V A Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ -------------------------------- 0

L. Ron Habard: DIJANETIKA : MODERNA NAUKA O MENTALNOM ZDRAVLJU Mek pove sa klapnom, 24cm, 661strana, izdavač: HABARD IZDANJE : New era Publications International ApS, 2009 Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу (понекад се термин скраћује као ДМНМЗ ) је књига Л. Рона Хабарда о Дијанетици, систему психотерапије које је он развио из комбинације личног искуства, основних принципа источњачке филозофије и рада психоаналитичара као што је Сигмунд Фројд.[1] Књига је канонски текст о сајентологији.[2] Неформално се ова књига назива Књига Један.[3] Књига је утицала на формирање покрета који је касније дефинисао себе религијом, 1950. године. Од 2013. године публикација Нова Ера, међународна издавачка кућа Хабардових дела, продаје ову књигу на енглеском језику и на преко педесет других језика. У овој најпродаванијој књизи,[4][5] Хабард је написао да је изоловао „ Динамички принцип постојања,” који назива „ Опсатнак”, и представља свој опис у људском уму. Он идентификује извор људске девијантности, као „ реактивни ум”, нормално сакривен, али увек свесни део мозга, и у извесним трауматским сећањима (енграмима) који се такође ту налазе. Дијанетика описује „ саветовање” (или технике ревизије) за које Хабард тврди да ће ослободити особу од енграма и да пруже огромне терапијске добробити. Хабарда су критиковали научници и професионалци из области медицине, који тврде да он износи своје тврдње површно научним језиком и без доказа. Упркос овоме, Дијанетика се показала као велики комерцијални успех након објављивања, иако су запослени у књижари Б. Далтон навели да је све те цифре преувеличао Хабардов издавач кога су контролисали Сајентолози, чије групе Сајентолога су куповале на десетине или чак на стотине копија Хабардових књига и који су исте књиге препродавали натраг књижарама.[6]

solidno očuvano Jedino knjiga br 1 nešto lošija sa podvlačenjem knjiga 01. Marion Marč - Džoan Mekevers: ASTROLOGIJA : OSNOVNA NAČELA - ASTROLOGIJA knjiga I, mek povez - udžbenički format, 215 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, ima podvlačenja (ne puno) i ponegde zapisa (sve kulturno) knjiga 02. Marion Marč - Džoan Mekevers: ASTROLOGIJA : MATEMATIČKE METODE I TEHNIKE TUMAČENJA - ASTROLOGIJA knjiga II, mek povez - udžbenički format, 229 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 03. Marion Marč - Džoan Mekevers: ANALIZIRANJE HOROSKOPA - ASTROLOGIJA knjiga III, mek povez - udžbenički format, 208 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac, podvučeno par rečenica?! knjiga 04. Marion Marč - Džoan Mekevers: PRORICANJE BUDUĆNOSTI - ASTROLOGIJA knjiga IV, mek povez - udžbenički format, 223 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 05. Rajnhold Ebertin: TRANZITI : KOJI JE MOJ POVOLJAN DAN? - ASTROLOGIJA knjiga V, mek povez - udžbenički format, 73 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 06. Vivian Robson: FIKSNE ZVEZDE I SAZVEŽĐA U ASTROLOGIJI - ASTROLOGIJA knjiga VI, mek povez - udžbenički format, 135 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 07. Robert de Lus: ISCRPAN METOD PREDSKAZIVANJA ZASNOVAN NA NATALNOJ ASTROLOGIJI PREMA ZAPADNIM SISTEMIMA - ASTROLOGIJA knjiga VII, mek povez - udžbenički format, 224 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 08. Džejms A. Ešelman: TUMAČENJE SOLARNOG POVRATKA - ASTROLOGIJA knjiga VIII, mek povez - udžbenički format, 166 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 09. Robert Pelitje: PLANETE U KUĆAMA : DOŽIVLJAVANJE SVOJE OKOLINE - ASTROLOGIJA knjiga IX, mek povez - udžbenički format, 366 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 10. Ronald Dejvison: SINASTRIJA : RAZUMEVANJE LJUDSKIH ODNOSA KROZ ASTROLOGIJU - ASTROLOGIJA knjiga X, mek povez - udžbenički format, 241 strana, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 11. Margaret Milard: ASTROMEDICINA : BELEŽNICA LEKARA ASTROLOGA - ASTROLOGIJA knjiga XI, mek povez - udžbenički format, 134 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 12. Rajnhold Ebertin: : KOMBINACIJA ZVEZDANIH UTICAJA - ASTROLOGIJA knjiga XII, mek povez - udžbenički format, 242 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 13. Mišel Goklen: : UTICAJ KOSMOSA NA LJUDSKO PONAŠANJE - ASTROLOGIJA knjiga XIII, mek povez - udžbenički format, 184 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac knjiga 14. TABELA KUĆA PLASIDUS, mek povez - udžbenički format, 235 strane, izdavač: DEČJE NOVINE - Gornji Milanovac Astrologija (grč. αστρολογία – nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG Ć (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nostradamus: The Complete Prophecies John Hogue Od autora bestselera Novih otkrovenja dolazi najkompletnija knjiga ikada objavljena o životu i proročanstvima francuskog lekara/astrologa iz 16. veka. Ovo novo ispitivanje njegovih dela uključuje interpretacije zasnovane na kompjuterskim analizama svih 36.000 reči Nostradamusovih originalnih spisa. John Hogue, sebe definira kao učenjaka `odmetnika`. On je svjetski poznati autoritet za Nostradamusove i druge proročke tradicije. Njegov je rad hvaljen od strane kritike jer je presijecao društvene, vjerske i nacionalističke projekcije proroka i njihovih tumača kako bi pronašao konce uvida koje svi oni dijele. Futurist, precizan prognozer sam po sebi, tvorac hogueprophecy.com, onoga što se naziva `Huffington Post web stranica proročanstava`, Hogue je dobio široko međunarodno priznanje pojavljivanjem na više od 200 televizijskih emisija i višestrukim pojavljivanjem na više od 1200 blogova i radio emisija. na pet kontinenata: Sjevernoj i Južnoj Americi, Aziji, Australiji i Europi. Trenutačno je predvidio pobjednika glasovanjem javnosti na 13 od 13 predsjedničkih izbora u SAD-u od 1968. i možda ima najveću multimedijsku eksponiranost od bilo kojeg stručnjaka za proročanstva u povijesti, često se pojavljujući na History Channelu, Discovery Channelu, CNN Internationalu, BBC-ju, Ancient Prophecies (NBC), The View (ABC), Hannity and Colmes (FOX News), RAI TV (Italija), Russian Channel One i Channels 7 i 9 (Australija). Njegovi radijski nastupi uključuju Coast to Coast AM (Premier Radio) i BBC International Radio. Njegovi televizijski nastupi uključuju Beyond Belief (Gaia TV) s Georgeom Nooryjem, Ancient Aliens (History Channel), The Nostradamus Effect (History Channel), Nostradamus Decoded (Discovery Channel), Next Nostradamus (History Channel) i How the World Will End (AHC) `Kanal američkih heroja`) Hogue je autor bestselera Associated Pressa, kao i broj jedan bestselera naslova proročanstava na Amazonu. Pogledajte cijeli popis najprodavanijih knjiga na njegovoj Autorskoj stranici. Objavio je 49 knjiga na 22 jezika i objavio više od 1000 članaka o proročanstvima i trenutnim trendovima događaja za Hogueprophecy.com od 2000. Trenutno živi na otoku na sjeverozapadu Tihog oceana. Mišel de Notr Dam (franc. Michel de Nostredame), poznatiji kao Nostradamus, je bio francuski lekar, astrolog i navodni prorok. Njegova knjiga Proročanstva izdata je u milione primeraka i danas je najpoznatija knjiga proročanstava ikad štampana. Prvo izdanje se pojavilo 1555. godine i od dana kada je objavljena, privukla je mnogo pažnje u svetskoj javnosti.[1][2] Većina akademskih izvora, ne potvrđuje povezanost proročanstava u katrenima i istorijskih događaja koji su usledili, kao i da su u velikoj meri rezultat pogrešnih tumačenja ili pogrešnog prevoda.[3] Svoja proročanstva Nostradamus je pisao u stihovima. Stihovi su uglavnom pisani zagonetnim, dvosmislenim stilom upotrebom francuskih, italijanskih, grčkih i latinskih reči. Kritičari Nostradamusa odlučno odbacuju sve njegove radove kao neosnovane, dok s druge strane postoje ljudi koji misle suprotno. Interesovanje za rad Nostradamusa, koji je bio istaknuta ličnost francuske renesanse je i dalje veliko, posebno u medijima, njegova dela i proročanstva su stalni predmet izučavanja. Biografija Detinjstvo i školovanje Nostradamusova kuća u Salon de Provans. Mišel de Notr Dam je rođen u mestu Sent Remi de Provans u Francuskoj pokrajini Provansa. Otac mu se zvao Žam, a majka Renier de Sent Remi. Prezime de Notr Dam upućuje, čini se, na porodičnu mesnu oblast, a ime Nostradamus skovano je u kasnijim godinama. Žam de Notr Dam nasledio je uspešan porodični posao kao trgovac žitom. Njegovi roditelji, iz okoline grada Avinjona, nisu bili plemenitog porekla. Kako je doba u kojem je Nostradamus živeo bilo i doba Inkvizicije, njegovi roditelji prešli su u Katoličku veru kada je Nostradamusu bilo devet godina.[4] Nostradamus je bio najstariji od petoro dece (premda se u nekim izvorima javlja podatak da ih je bilo sedam ili osam, ali svaki i dalje tvrdi kako je Nostradamus bio najstarije dete). O prva tri njegova brata nisu dostupni opširniji podaci (bračni par de Notr Dam nije imao kćerki).[5][6][7] Najmlađi brat, Cesar, postao je zastupnik u skupštini provansalskog parlamenta (Procuere du Parliament de Provance). Nostradamusovo školovanje bilo je u rukama njegovog dede s majčine strane, Žana (inače doktora koji je mnogo znao o lekovitom bilju), a koji ga je podučavao osnovama latinskog, grčkog i hebrejskog jezika kao i matematici te astrologiji.[8] Kada je njegov deda preminuo Nostradamusa su roditelji poslali na školovanje u Avinjon gde je pokazivao veliko interesovanje za astrologiju. Brak i doktorska praksa Godine 1522. roditelji Nostradamusa šalju na studije medicine u Monpeljeu.[1] Nakon tri godine Nostradamus dobija doktorsku licencu pa odlazi u seoske delove Francuske kako bi pomagao žrtvama kuge koja je u to doba harala Francuskom. Nakon četiri godine vraća se u Monpelje kako bi odbranio svoj doktorat. U Monpeljeu je ostao oko godinu dana, ali njegov potpuno nov pristup lečenju pacijenata dovodio ga je u neugodne situacije pa stoga odlazi u Tuluz gde će obavljati doktorsku praksu.[9] Negde oko 1534. godine Nostradamus se oženio mladom devojkom iz visokog društva, veoma lepom. Njeno ime ostalo je nepoznanica do danas. Ona mu je rodila sina i kćerku.[10] Uskoro sledi serija tragedija. Kuga dolazi u Agen, mesto u kojem je Nostradamus živeo s porodicom i uprkos svim njegovim naporima od kuge umire Nostradamusova supruga kao i njihovo dvoje dece. Činjenica da nije mogao pomoći svojoj porodici, uprkos svom lekarskom znanju, imala je strahovito razočaravajući uticaj na Nostradamusa. Nakon smrti supruge njena porodica je tužila Nostradamusa tražeći povraćaj miraza. Na kraju svega, godine 1538. optužen je za jeres, što je u to doba bio veoma ozbiljan prestup koji ga je mogao koštati života. Imao je sukob sa Crkvom u Agenu nakon što je inkvizicija obišla ovo područje u potrazi za anti-katoličkim delovanjem.[11] Nakon toga otputovao je u Lorenu, a potom u Veneciju pa na Siciliju.[12] Vidovnjak Portret Nostradamusa, rad Fransoe Lemuda. Nostradamus se 1554. godine nastanio u Marseju. U oktobru iste godine Provansa je doživela jednu od najtežih nesreća u svojoj istoriji - izbila je epidemija kuge koja se širila neverovatnom brzinom. Nostradamus je tada nesebično pomagao ljudima ne bi li spasao što više ljudskih života. Kada je epidemija ugušena Nostradamus se nastanio u mestu Salon gde je odlučio da živi do kraja života. U oktobru se oženio s Anom Ponsar Žemel, bogatom udovicom sa kojom je imao šestoro dece-tri ćerke i tri sina (kuća u kojoj je tada živeo još uvek se može videti).[13] U Saloni stanovnici baš nisu bili gostoljubivi prema Nostradamusu - pred njegovom kućom spalili su lutku nalik na Nostradamusa. Godine 1550. objavio je Almanah, a nakon 1554. Predviđanja - knjigu koja je čini se bila uspešna i ohrabrila ga da se ozbiljnije pozabavi Proročanstvima. Jednu od prostorija u kući pretvorio je u sobu u kojoj je, kako kaže u Proročanstvima, radio noću okružen okultnim knjigama. Glavni izvor njegovih inspiracija bila je knjiga zvana De Musteriis Eguptorum. Do 1555. godine Nostradamus je završio prvi deo svojih proročanstava koja su sadržala predviđanja počevši od njegovog vremena pa do kraja sveta. Iste godine Mek Bonom je u Lionu objavio prva Nostradamusova dela. Od tada su izdanja Nostradamusovih proročanstava uvek rasprodata. Malo se autora, osim sastavljača biblijskih tekstova, može pohvaliti takvom popularnošću u tako dugom vremenskom razdoblju. Proročanstva je pisao u stihovima. Stihovi su pisani zagonetnim, dvosmislenim stilom upotrebom francuskih, provansalskih, italijanskih, grčkih i latinskih reči.[14] To je činio s razlogom jer je postojala opasnost da ga proglase vešcem, a takođe je želeo da neupućenima tajne proročanstva ostanu nepoznate. Knjiga, iako još nedovršena, štampana je 1555. i sadržavala je prve tri centurije i početak četvrte. Čuvši za Nostradamusa kraljica Katarina de Mediči pozvala ga je na Dvor. Dana 15. avgusta Nostradamus je iznajmio sobu u gostionici St. Mišel, a već narednog dana kraljica ga je primila. Kada su se sreli Nostradamus i kraljica u razgovoru su proveli dva sata. Kraljica se interesovala za katren u kojem se opisuje kraljeva smrt. Dve nedelje kasnije kraljica je ponovo pozvala Nostradamusa i tada mu je dala za zadatak da napravi horoskope za njenu decu čija je tragična sudbina već bila opisana u Proročanstvima. Nedugo nakon toga Nostradamus je načuo da se pravosudni organi u Parizu raspituju o njegovim magijskim ritualima pa se vratio u Salon. Od tada pati od reume i artritisa, te se čini da nije puno radio osim što je izradio nekoliko horoskopa za svoje ugledne goste i dovršio pisanje Proročanstava. Poslednje godine i smrt Epitaf na grobu Nostradamusa, crkva Svetog Lorena, gde se njegov grob i portret još uvek mogu videti. Godine 1564. kraljica Katarina, sada kraljica regent, odlučila je da proputuje kroz Francusku. Putujući posetila je i Nostradamusa. Tada ga je kraljica proglasila dvorskim lekarom. No, Nostradamus je osećao da mu se bliži kraj. Zato je 17. juna 1566. godine napisao testament, a 1. jula pozvao je lokalnog sveštenika kako bi mu dao poslednju pričest. Kada ga je sluga napuštao te noći rekao mu je da ga ujutro neće videti živog. Bilo je kao što je i predvideo. Nostradamus je sahranjen uspravno u zidove salonske crkve, a njegova supruga Ana napravila je spomen-ploču.[15] U doba Revolucije Nostradamusov grob oskrnavili su praznoverni vojnici. Sačuvani ostaci sahranjeni su u drugoj salonskoj crkvi, crkvi Svetog Lorena, gde se njegov grob i portret još uvek mogu videti. Dve godine nakon njegove smrti - 1568. u celosti su štampana njegova Proročanstva. Možda je zanimljivo spomenuti da je još kao mladi student podržao Kopernikovu teoriju da je Zemlja okrugla i da se Zemlja okreće oko sunca - 100 godina pre nego što će Galileo biti suđen za isto uverenje. Na Nostradamusovom grobu stoji ovaj epitaf: „ Ovde leže kosti glasovitog Mišela Nostradamusa čije je gotovo božansko pero jedino bilo, prema sudu svih smrtnika, dostojno zapisati pod zvezdanim nadahnućem buduće događaje celog sveta... neka potomstvo ne dira njegove ostatke. ” Proročanstva Mnogi stručnjaci veruju kako je Nostradamus predvideo neke od ključnih istorijskih događaja (poput Nemca Kurta Algejera).[16][17] Navodno, predvideo je mnoštvo događaja u svetskoj istoriji, od velikog požara u Londonu, i uspona Adolfa Hitlera i Napoleona, do napada 11. septembra 2001. na Svetski trgovinski centar.[18] Najupečatljiviji stihovi u njegovoj knjizi Proročanstva povezani su za fašističkog vođu Adolfa Hitlera

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! The Secret Language of Birthdays: Personology Profiles for Each Day of the Year Gary Goldschneider Joost Elffers Aron Goldschneider Mnogi ljudi već dugo sumnjaju, kako veruju astrolozi, da dan kada ste rođeni utiče na vašu ličnost. Iako niko ne zna tačno kako i zašto, rođendani imaju tendenciju da budu neverovatno tačni prediktori psiholoških tendencija. Tajni jezik rođendana Garija Goldšnajdera i Džosta Efersa detaljno opisuje karakteristike i neobične osobine ličnosti povezane sa rođenjem određenog dana u godini. 366 profila ličnosti u Tajnom jeziku rođendana zasnovano je na kombinaciji astrologije, numerologije, tarota i višegodišnjeg posmatranja Gerija Goldšnajdera za više od 14.000 ljudi, uključujući savremene i istorijske ličnosti. Goldšnajderova teorija „personologije” predlaže da je ceo život cikličan: ljudi rođeni istog dana zauzimaju istu tačku u godišnjem ciklusu i tako dele određene karakteristike. Naučite koje su poznate ličnosti rođene na vaš rođendan....Proučite svoj astrološki znak i svoj profil ličnosti....Vaše snage, slabosti i glavne brige biće rasvetljene dok vam se daju praktični saveti i duhovna uputstva. Dok proučavate svoj profil, teško ćete se odupreti pregledu profila porodice, prijatelja, kolega i omiljenih poznatih ličnosti. Niko ko čita ovu knjigu ne može se osećati izostavljenim, jer svako od nas ima rođendan. Tajni jezik rođendana može pomoći ljudima da bolje razumeju sebe i druge, uključujući one koji sada žive, one koji su prošli ranije, pa čak i one koji tek dolaze. Tajni jezik rođendana je zaista proslava naših razlika i sličnosti kao ljudskih bića. Astrologija (grč. αστρολογία - nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd.[1] Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία - pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove[2] na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil[3] datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e.[4] koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120—175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[5], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astro-medicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd.

ISKUSTVA u korišćenju LEKOVITOG BILJA-Đuro Čučković ISKUSTVA U KORIŠĆENJU LEKOVITOG BILJA Đuro Čučković M. Čučković Broj strana: 507 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 26 cm Godina izdanja: 2015. ------------------- Sadržaj KAKO SE KNJIGA KORISTI, 6 PREDGOVOR, 42 UVOD, 44 PRIPREMA LEKOVITOG BILJA, 45 SKUPLjANJE LEKOVITOG BILJA, 45 SUŠENJE LEKOVITOG BILJA, 45 SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA, 45 OPŠTA UPUTSTVA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 46 UOBIČAJENA PRIPREMA ČAJEVA, 46 PRIPREMA SOKA OD SVEŽEG BILJA, 46 PRIPREMA SIRUPA OD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA EKSTRAKTAOD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA SOKA IZ DRVENASTOG STABLA BILJKE, 47 PRIPREMA BILJNIH ALKOHOLNIH TINKTURA, 47 PRIPREMA ČAJA OD RAZBLAŽENOG VINA, 47 PRIPREMA BILJNIH MASTI, 47 PRIPREMA BILJNIH ULJA, 48 PRIPREMA ETERIČNIH ULJA, 48 PRIPREMA ORAHOVOG MEDA, 48 PRIPREMA UVARKA METODOM UKUVAVANJA, 48 PRIPREMA ŠVEDSKE GRANČICE, 48 PRIPREMA KAFE OD ŽIRA HRASTA, 48 PRIPREMA VODE OD GLINE, 48 PRIPREMA JABUKOVOG SIRĆETA, 49 PUENJE GORKIH ČAJEVA, 49 PUENJE ULJA KAO LEKA, 49 SLABO PODNOŠENJE MIRISA BELOG LUKA, 49 PRIPREMA KUPKl, 49 PRIPREMA TOPLE KAŠE ZA OBLOG, 49 PRIPREMA OBLOGA OD SVEŽIH LISTOVA BILJKE, 49 PRIPREMA ĆAJA ZA INHALACIJU, 49 VREME KORIŠĆENJA BIIJNIH PROIZVODA, 50 NEŽEUENE NUS POJAVE, 50 ZAMENA ZA KVASAC, 50 ADEKVATNA ZAMENA NEKIM ĆAJEVIMA, 50 UPOZORENJA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 51 AKUTNA I HRONIĆNA OBLJENJA, 51 KORIŠĆENE MERNE JEDINICE, 51 O1. KOSA (CAPILU), 51 01.01. OBLJENJE KORENA KOSE, 52 01.02. OBLJENJE KORENA KOSE SA POJAVOM LIŠAJA, 52 01.03. OBLJENJE KORENA KOSE SA OPADANJEM KOSE, 52 01.04. PERUTANJE KOSE, 52 01.05. MASNA KOSA SA PERUTANJEM, 53 01.06. MASNA KOSA SA OPADANJEM I PERUTANJEM, 53 01.07. SEBOREJA, 83 01.08. OPADANJE KOSE, 84 01.09. OPADANJE KOSE ZBOG SEKIRACIJE, 54 01.10. OPADANJE KOSE OD TIFUSA, 54 01.11. PREVREMENO SEDENJE KOSE, 54 01.12. LOMLJIVOST KOSE, 55 01.13. RASCVETALA KOSA, 55 01.14. VAŠI, GNJIDE U KOSI, 55 01.15. MIKROSPORIJA, 55 01.16. KOSOJED, FAVS, 56 01.17. ĆELAVOST, 56 01.18. VRAĆANJE PRIRODNE BOJE KOSI, 56 01.19. BOJENJE KOSE PRIRODNOM BOJOM, 57 01.20. POBOLJŠANJE SJAJA KOSE, 57 01.21. POBOLJŠANJE RASTA KOSE, 57 01.22. JAĆANJE KOSE, 57 02. LICE (FACEES), 58 02.01. CRVENELO LICA, 58 02.02. PROŠIRENI KAPILARI NA LICU, 58 02.03. PEGE NA LICU, 58 02.04. CRVENE PEGE NA LICU, 58 02.05. PERUTANJE KOŽE LICA, 59 02.06. BUBULJICE NA LICU, 59 02.07. BRADAVICE NA LICU, 59 02.08. KRASTICE NA LICU, 59 02.09. ISKRIVLJENJE JEDNE STRANE LICA, 59 02.10. INFEKCIJA KOŽE LICA, 60 02.11. MASNA KOŽA LICA, 60 02.12. SUVA KOŽA LICA, 60 02.13. DLAČICE NA LICU, DEPILACIJA, 60 02.14. TUBERKULOZA KOŽE LICA, 60 02.15. BORE NA LICU, 61 02.16. PREVENTIVA PROTIV BORA, 61 02.17. UVEĆAN PODBRADAK, 61 02.18. ZAŠTITA LICA OD RAZNIH ŠTETNIH UTICAJA, 61 02.19. ZAŠTITA LICA OD SUNCA I VETRA, 61 02.20. OSVEŽAVANJE KOŽE LICA, 62 02.21. PODMLAĐIVANJE LICA, 62 Opis Knjiga recepata za korišćenje lekovitog bilja je svestran, obiman i iscrpan priručnik za tradicionalno lečenje veoma velikog broja bolesti. Iza ovog dela, leže mnoge godine posvećenog rada i veliko praktično iskustvo. Jedna od prednosti je raspored recepata prema bolestima. Ova knjiga može da posluži kao priručnik i savetnik, ne samo u svakoj kući, nego i u lekarskoj ordinaciji. Među mnogim knjigama sličnog sadržaja koje se danas mogu naći po našim knjižarama, ovu knjigu Đure Čučkovića toplo preporučujemo kao jednu od retko profesionalnih i iscrpnih knjiga ove vrste. Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ ------------------------------ ---------------------------- R1

Autor - osoba Mihajlović, Bogomir M. = Mihajlović, Bogomir M. Naslov Cveće u narodnoj medicini : (650 recepata) / Bogomir Mihajlović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon, 1995 (Bor : Bakar) Fizički opis 251 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka Polja Partenona Napomene Bibliografija: str. 237-238 Registar. Predmetne odrednice Cveće -- Lekovitost Lekovite biljke PREDGOVOR Većini ljudi je poznato da je cveće ukras doma, kuće, balkona, terase, bašte – vrta, najlepši dekor za razne svečanosti, da se njime kite devojke i momci, svatovi i gosti, da se daje kao najprikladniji poklon u različitim prilikama, itd. Nije mali broj ni onih koji već poznaju i „tajni govor` cveća, poruke koje se njime mogu preneti. Međutim, znatno je manji broj onih koji znaju da pojedine vrste cveća sadrže i lekovite materije i da se kao takve koriste u fitoterapiji – lečenju biljem, kako u narodnoj medicini tako i za proizvodnju sintetičkih lekova, odnosno da na dohvat ruke imaju biljke koje im mogu pomoći u slučaju nekih povreda ili oboljenja, posebno kada se neki lekovi ne mogu naći u apotekama. Značaj korišćenja lekovitog bilja u predohrani, kao pomoćnog sredstva u lečenju, a u nekim slučajevima i samom lečenju, potvrdila je vekovna praksa i savremena medicinska nauka. Razumljivo, to ne znači da se treba sasvim odreći sintetičkih lekova, sem u slučaju kada ih nema u apotekama. No, i u tom slučaju neophodno je prethodno otići svom lekaru, koji će odrediti dijagnozu i svojim savetom pomoći da se i biljni lek što pravilnije i uspešnije primeni. Tom cilju treba da posluži i ova publikacija – da upozna čitaoca sa pojedinim vrstama cveća, njihovom lekovitošću i načinom korišćenja u domaćinstvu, u slučaju potrebe. U našoj zemlji о cveću u narodnoj medicini nije posebno objavljena nijedna knjiga, mada se u raznim knjigama о lekovitom bilju mogu naći obrađene i pojedine cvetne vrste. Ova knjiga je, prema tome, prva u kojoj se о cvetnim vrstama kao lekovitim biljkama govori najednom mestu i na iscrpniji način. U njenom sastavljanju – pisanju autor se koristio postojećom domaćom i stranom literaturom, iskustvima poznatijih travara i sopstvenim. U knjizi su detaljnije obrađene 37 vrsta cveća i za njih je navedeno: narodno i naučno ime, sinonim, strano ime, poreklo, rasprostranjenost, izgled i osobine, sastav i lekovitost, gajenje, berba i čuvanje do upotrebe, i, što je najhitnije, upotreba u lečenju – receptura, dok je za 33 vrste cveća dato: narodno i latinsko ime, sinonimi i receptura. U završnom delu knjige data su opšta uputstva i pravila koja su bitna za što uspešnije korišćenje cveća u narodnoj medicini: vreme berbe, postupak s ubranim biljkama, šta treba imati u domaćoj apoteci, pravila za pripremanje i upotrebu biljnih lekova, pripremu i korišćenje materijala i leka, kao i dijeta – ishrana u toku lečenja od pojedinih oboljenja, odnosno šta se preporučuje ili zabranjuje u ishrani. U nastavku su navedene manje poznate reci i pojmovi iz oblasti medicine i pregled korišćene literature. Na kraju, radi lakšeg korišćenja, dat je i registar oboljenja koja se leće upotrebom cveća. Nadamo se da će ovako koncipirana knjiga pomoći našim čitaocima ne samo da upoznaju lekovitost pojedinih vrsta cveća, već da lekovite biljke, koje su im na dohvat ruke, na najbolji način iskoriste za očuvanje zdravlja, u predohrani, lečenju onoga, što se njima može lečiti ili koristiti kao dodatnu – pomoćnu terapiju. Na kraju, bićemo zahvalni i svim čitaocima knjige – pacijentima, lekarima i drugim, koji ukazu na nova iskustva do kojih su u praksi došli, jer će to biti veliki doprinos obogaćivanju saznanja iz oblasti fitoterapije – lečenja biljem, a posebno lečenja korišćenjem pojedinih vrsta cveća. Redakcija Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične, pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni berači zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR – plodovi breze, borovi pupoljci MART – kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL – pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ – bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN – gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL – bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST – kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR – divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR – brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR – gloginje, iđirot, maslačak Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova (jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: „August Cesarec“. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje „Dr Jovan Tucakov“. MG59 (N)

Odlično stanje дијагнози Однос хиперактивног поремећаја и дефицита пажње Однос према аутизму Индиго деца по генерацијама Toggle Индиго деца по генерацијама subsection Алфа генерација Бета генерација Гама генерација Делта генерација Омега генерација Научне критике Дискусија о новом религијском покрету Референце Литература Спољашње везе Индиго деца 40 језика Чланак Разговор Ћирилица Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако умете, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена дата у изворном облику. Индиго деца, према псеудонизованом концепту Неw Аге покрета,[1][2][3][4] су деца за коју се верује да поседују посебне, необичне, а понекад и натприродне особине или способности.[5] Идеја је заснована на концептима развијеним 1970-их од стране Ненси Анн Таппе,[6] који су даље развили Лее Царролл и Јан Тобер. Концепт индиго деце постао је популаран и интеренсантан за објављивање серије и књига крајем деведесетих и пуштање неколико филмова у наредној деценији. Написане су разне књиге, објављене конференције и сродни материјали око уверења у идеју индиго деце и њихове природе и њихових способности. Тумачења ових веровања претежно тврде да су индиго деца следећа фаза у еволуцији човека, у неким случајевима поседују паранормалне способности као што је телепатија, уверење је да су они више емпатични и креативни од својих вршњака. Његови текстови и музика се сматрају огледалом свега што испуњава најосновније услове да би се неко сматрао Индиго особом Према НеwАге покрету познати репер Еминем припада Индиго одраслима. Његови текстови и музика се сматрају огледалом свега што испуњава најосновније услове да би се неко сматрао Индиго особом Порекло[уреди | уреди извор] Названи су индиго због специфичне индиго боје која се јавља у њиховој аури. Овај феномен је први пут уочен током 70-их година 20. века,[7] а сам термин индиго деца појавио се први пут почетком 80-их. О овом феномену прва је писала парапсихолог Ненси Ен Тејп (Ненси Ен Таппе). Она је још 1982. године издала књигу под називом „Разумевање живота путем боја“ (Ундерстандинг Yоур Лифе Тхроугх Цолор). Она има развијен свој, врло прецизни интуитивни систем, где на основу боја које се јављају у људској аури може да класификује извесне облике људског понашања. Током свог терапеутског рада са децом уочила је одређени образац понашања који је управо повезан са индиго бојом у њиховој аури и тако је настао израз индиго деца. Иако се сматра да су прва индиго деца уочена седамдесетих година прошлог века, постоје мишљења да их је било и раније (већ током 50-их и 60-их, али у малом броју). У заиста великом броју рађали су се током 90- их, када је ова појава почела више да окупира пажњу свих оних који су укључени у рад са децом, тако да је ово феномен који је дефинитивно највише окарактерисао генерацију 90-их и до данас већ имамо прилично велику групацију деце и прилично стасалих младих људи који су главни носиоци овог периода. Нинослава Шајновић у својој књизи `Индиго деца` тврди да то такође има везе и са планетарним померањима. На глобалном нивоу је допринело буђењу десне хемисфере мозга те је интуиција активнија код свих нас, а управо развој интуиције (Нептун) отвара врата већем разумевању људске природе и његове дубоке везе са планетом и Космосом.[8] Деца садашњице[уреди | уреди извор] У књизи индиго, кристална и звездана деца ауторке Мег Блекберн Луси наводи да деца садашњице имају још директнији, усмеренији и профињенији универзални комуникациони систем, онај који прескаче многе кораке који су били потребни претходним генерацијама. Енергетска поља деце су живи одашиљачи и пријемници. Управо зато многа деца показују оно што би се могло назвати ретком надареношћу, попут видовите деце у Кини која чине невероватна дела или Индиго деца која комуницирају путем енергетске решетке. Нови енергетски системи деце садашњице представљују низове живе енергије. Мег Блекберн Луси описује њихов начин комуникације сличан оном као када све време имате упаљен радио који је подешен на све радио станице одједном. Она наводи да нека деца могу да издвоје прекомерне непожељне податке, мада некима то није потребно, а неки су научили да обрађују све информације истовремено јер њихови мозгови функционишу другачије. Деци садашњице сви канали су истовремено приступачни и немају потребу за прилагођавањем инструменту. Многа деца садашњице показују задивљујућу свесност, знање, интуицију и­ неограничени број дарова. Они аутоматски користе своју свест на начин који њима и нама доноси одговоре о животу и постојању изван времена. Са друге стране, због њихове ДНК структуре и образаца, деца садашњице су преосетљива на своје сопствене емоције, као и на осећаје људи који их окружују. Њихова дубина је изван могућности поимања, а њихово саосећање обликује и даје енергију друштвеној свести. Као утеловљена свест ­ побољшана еволуцијом њихове ДНК деца садашњице представљају потпуно нов начин постојања и настављају и даље да се развијају након рођења. Њихова енергетска поља се непрестано прилагођавају, измењујући боје и обрасце кретања, и постају све лакша и лакша у својим укупним спектрима боја. Та деца која имају подршку у својој даровитости расту и стварају фантастичну уметност, музику, науку и пружају бескрајно дубоке увиде. Они виде истину нашег бића како је људи још никада пре нису видели и имају способност да изразе те перцепције са великом љубављу и осетљивошћу. Нажалост, на већину деце садашњице не обраћа се пажња. Њихова дубока запажања се одбацују као фантазије или бујне маште. Истина је, медутим, да су њихове перцепције и искуства итекако стварна![9] Особине индиго деце[уреди | уреди извор] По веровањима Неw Аге-а једна од њихових основних особина јесте да су изразито интелигентни и интуитивни. Управо им та интуитивност помаже да одлично осећају друге људе. Они су, исто тако, изразити индивидуалци, који често нису схваћени од своје околине, и то их чини изолованим од друштва, а доприноси и да не трпе ауторитете и не реагују на уобичајене начине васпитања, не воле рутину нити да раде нешто само зато што то „тако треба“. Духовно су свеснији, али и изразито емоционално осетљиви. Веома су креативни и често талентовани за нешто. Пажња им је расејана и због тога често имају проблема у школи, али ова расејаност нестаје оног тренутка када их нешто јако заинтересује (онда су потпуно усредсређени). Готово без изузетка су оријентисани ка новој технологији, а пре свега ка компјутерима. Увек тачно знају шта хоће и веома јасно изражавају сопствене потребе, имају изражен осећај сопствене вредности и зато траже доста пажње. Никако не воле да спавају, често имају несанице, или ноћне море, немиран сан или страх од тога да заспе. Очи су им изражајне, често плаве и крупне, а поглед продоран. Према истраживачком психологу Русселлу Барклеију, покрет Неw Аге-а тек треба да произведе емпиријске доказе о постојању индиго деце, пошто су најчешће обележене њихове особине блиско повезане са ефектом Форер-а толико конфузним да би могли описати скоро било кога. Многи критичари виде концепт индиго деце, који се састоје од изузетно општих особина, да је заправо називати децу индиго децом је лажна дијагноза која представља алтернативу медицинској дијагнози, са потпуним недостатком науке или студија како би је подржала.[10][11] Царролл и Тобер (оснивачи индиго покрета) су дефинисали 10 особина које идентификују индиго децу: Долазе у свет са краљевским осећајем и често се тако и понашају. Имају осећај да су заслужили да су на овом свету и зачуђени су када други немају исти осећај. Немају проблема са осећајем мање вредности. Напротив, често родитељима говоре ко су. Имају проблема са апсолутним ауторитетом (ауторитет без објашњења или избора). Једноставно одбијају учинити неке ствари, нпр. чекање врло тешко подносе. Нервирају их системи који су оријентисани по неким ритуалима и не захтјевају креативност. Често примећују боље начине извођења неких ствари, што их чини врло неприлагодљивим у било који систем. Изгледају недруштвени све док нису са ближњима. Ако не могу наћи никога сличног око себе, изолују се и осјећају као да не постоји нико на свету ко их разуме. Не реагују на осећај кривице и сви покусаји да се на такав начин дисциплинују су узалудни. Не стиде се говорити о томе шта им је потребно. Индиго као алтернатива дијагнози[уреди | уреди извор] Пензионисани професор филозофије и скептике Роберт Тодд Царролл напомиње да многи коментатори о индиго феномену имају различите квалификације и стручност, а родитељи можда преферирају означавање свог детета индиго као алтернатива дијагнози која подразумева лоше родитељство, нарцисоидно родитељство, штету, или менталне болести. Ово је веровање које понављају академски психолози. Неки експерти за ментално здравље су забринути због тога што обележавање малолетног детета `индиго` може одложити правилну дијагнозу и лечење које би могло помоћи детету или погледати стил родитељства који може довести до понашања. Други су изјавили да се многе од особина индиго деце могу протумачити као једноставна нервоза и несаница. Однос хиперактивног поремећаја и дефицита пажње[уреди | уреди извор] Многа деца које су родитељи идентификовали као индиго деца имају дијагностиковани поремећај хиперактивности/дефицит пажње (АДХД).Књига коју су написали Тобер и Царролл `Тхе Индиго Цхилдрен` повезали су концепт `индиго детета` са дијагнозом АДХД-а. Давид Цохен истиче да означавање детета индиго представља алтернативу дијагнози која подразумева менталне болести, што се може допасти многим родитељима.[12] Цохен је рекао: `Став у медицини је да је АДХД дефект. То је поремећај. Ако сте родитељ, идеја о ` надареним `је много привлачнија од идеје о поремећају.[12] Повезујући концепт индиго деце са омаловажавањем употребе лека Риталин за контролу АДХД-а, Роберт Тодд Царролл каже: `Пажња и скоро хистерија око употребе Риталина допринела је атмосфери која омогућава књизи попут Индиго Цхилдрен да буде схваћена озбиљно. Ко не би веровао да су њихова деца посебна и изабрана за неку високу мисију, а не да имају поремећај мозга? ` Степхен Хинсхав, професор психологије на Универзитету у Калифорнији, Беркелеи, тврди да је брига због превелике медицинације деце легитимна, али чак и надарена дјеца са АДХД боље уче са више структуре него са мање, чак и ако структура у почетку изазива тешкоће. Многи означени као индиго деца се уче или су била учена код куће. Многа деца која су означена као индиго деца исупуњавају исте критеријуме као и деца која су била одгајана од стране нарцисиоидних родитеља и сматрају се као емотивно злостављаним.[13] Студија из 2011. године сугеришу да родитељи деце са АДХД-ом који своју децу означавају као `индиго`, могу да виде проблематична понашања која симболизују АДХД, да буду позитивнији и да имају мање фрустрације и разочарања, иако још увек имају више негативних емоција и сукоба него родитељи деце без дијагноза.[14] Однос према аутизму[уреди | уреди извор] Децу кристала, концепт који се односи на индиго децу, повезује истраживач аутизма Митзи Валтз са аутистичким спектром. Подржаватељи рекатегоризују аутистичне симптоме као телепатске моћи и покушавају да реконцептуализују аутистичне особине повезане с њима као део позитивног идентитета. Валз тврди да могу постојати опасности за ова уверења, водећи родитеље да негирају постојање оштећења, избегавају доказане третмане и троше знатан новац на бескорисне интервенције. Валз тврди да `родитељи такође могу пренети системе веровања детету које је самопомоћно, збуњујуће или потенцијално застрашујуће`.[15] Индиго деца по генерацијама[уреди | уреди извор] Америчка научница Лори Јохнсон детаљно је проучила индиго децу и поделила их у 5 генерација те свакој приписала посебне особине.[16] Алфа генерација[уреди | уреди извор] У ову генерацију спадају деца рођена између 1958-1968. године . Карактерише их плаво – зелено – љубичасти слој ауре. Процес менталног сазревања започиње тек у 28. или 29. години живота и траје око 7 година . То раздобље пуно је проблема, животних потешкоћа и болести. Касне тридесете период су опоравка и процвата психичких способности . Интуиција им се продубљује, а развија се и исцелитељска моћ . Бета генерација[уреди | уреди извор] У другу генерацију спадају деца рођена између 1968-1978. године . Као и Алфа генерацију, Бета генерацију карактерише младолик изглед. Чак и до старије доби изгледају млађе од своје хронолошке доби, аи живе дуже. Праву индиго зрелост доживе тек у четрдесетим. Гама генерација[уреди | уреди извор] Индиго деца рођена између 1978-1988. године . Гама генерација најчешће је дијагностикован као генерација деце са поремећајима у понашању или неким обликом хиперактивности. Период менталног сазревања за ову генерацију је у њиховим касним двадесетим . Делта генерација[уреди | уреди извор] У ову генерацију спадају деца рођена између 1988-1998. године . Ова деца имају изузетно тежак пубертет и понекад су склона злоупотреби дрога и алкохола те суицидуалном понашању. Родитељи ове генерације имају тежак задатак у одгоју и саветовању своје деце. Омега генерација[уреди | уреди извор] У последњу генерацију спадају деца рођена између 1998-2008. године . Деца ове генерације имају проблеме у прилагођавању околини. Постоји опасност од тешких обољења и повлачења од спољног света попут аутизма или Аспергеровог синдрома што је резултат њихове екстремне сензибилности. Иако још нема научних доказа, професор Друнвало Мелцхизедек тврди да унутар ДНА структуре Индиго деце постоји генетска промена. Такође, Мелцхизедек сматра да је ИК човечанства нагло порастао са доласком индиго деце будући да је међу њима просек коефицијента интелигенције 130. Научне критике[уреди | уреди извор] Према психијатру Русселу Барклеyу, светском стручњаку за АДХД, Неw Аге мора, да би био имало озбиљно схваћен, поднети емпиријске доказе за постојање `индиго деце` и `17 одлика` које их наводно красе, а које су лако примјењиве на већину људи већину времена. Пропаганду назива применом Фореровог ефекта. Барклеy је такође изразио забринутост што се деца с проблемом етикетирају као `индиго`, што може дати резултат одгођене медицински исправне дијагнозе и медицински исправним третманом који дјетету може помоћи. Други су, не тако обзирно, нагласили да се већина `одлика индиго деце` може само интерпретирати као обична ароганција и себични индивидуализам, што родитељи с Неw Аге уверењима не желе прихватити, јер су уверени да је на снази завера здравствених радника и лекара, инсистирајући на томе да су њихова деца `посебна`. Такође, једно од комплементарних рационалних објашњења за такво понашање деце јесте чињеница да децу све више одгајају медији, те да су изложена ирационалности Неw Агеа путем медија и родитеља. Деца једноставно имају све мање ауторитета због презапослености и стреса родитеља па сами себе сматрају супериорним. Из становишта психологије човека, схватљиво је због чега се известан део родитеља буни. Репресија настаје због тога што сматрају да је дете с дијагнозом `несавршено` или `оштећено`. Иако медицинске дијагнозе не значе да је дете ментално поремећено, родитељима с Неw Аге уверењима то ништа не значи, па оптужују лекаре да врше експерименте над њиховом децом (упоредити с паранојом). Одбрана рационалног мишљења је бесмислена, јер `они злостављају и експериментишу над децом` изазива репресију. Незнатна мањина родитеља ће истражити о чему се ради у целој `индиго` пропаганди. Ницк Цолангело, професор и специјалиста за образовање надарене деце, изјавио је како би било боље да прва књига о индиго деци никад није објављена, те да се тај `покрет уопште не бави децом, нити бојом индиго. Бави се одраслима који изигравају стручњаке како би зарадили новац на књигама, презентацијама и видео материјалу.` Ни дечија психологија ни психијатрија не признаје овај наводни феномен и сврставају га под псеудознаност. Дискусија о новом религијском покрету[уреди | уреди извор] Нанцy Анн Таппе[6] је првобитно приметила да се од једног типа Индиго детета (`интердимензионално дете`), упркос томе што је био окарактерисан као силеџија, очекивало да ће водити нове верске покрете.[3] Један пагански аутор, Лорна Теддер, у анегдоти напомиње да свака паганска жена коју је познавала која је имала или је требало да има дете, веровала да је њено дете Индиго дете.[17] С. Зохрех Кермани изјављује да `упркос њиховим проблемима са ауторитетом, неконтролисаним темпом и надмоћним егоима, Индиго Деца су многи идеални потомци паганског родитеља: осетљива, видовита и психички снажна`, али такође констатује да се концепт мање темељи на психичким особинама и способностима детета колико на жељи и нади родитеља за издвајањем од мање еволуиране масе.[17] Данијел Клајн, у есеју под насловом `Нова деца: Индиго деца и Неw Аге дискурс`, напомиње да чаробно уверење да је дечја невиност једнака духовним моћима постоји вековима, и да је покрет Индиго деце укорењен у верском одбацивању научне медицине. Конкретно, он тврди да је Нанци Анн Таппе[6] извела неке од својих идеја од Цхарлес Вебстер Леадбеатер-а (њена главна иновација је наглашавање везе између деце и индиго боји) и да је прихватање Неw Аге концепта реакција на дијагнозу АДД, АДХД и аутизам. Клајн такође говори о томе како су се Царролл и Тобер трудили да се дистанцирају од верских уверења о Индиго деци, како би задржали контролу над концептом (чак и поништавајући своје претходне афирмације о аурама), и како скептици и припадници Неw Аге покрета подједнако реторички позивају науку (упркос каснијем одбацивању исте), како би легитимисали своја идеолошка уверења у вези са постојањем индиго деце.[18] На Фестивалу идеја Универзитета у Кембриџу (2014), антрополог Бетх Синглер дискутовао је како је израз индиго дете функционисао као нови религиозни покрет, заједно са џедаизмом.[19][20] Синглеров рад се фокусира на покрет Индига као део свеобухватне дискусије о `ширим моралним паникама око деце, родитељству, дијагнози поремећаја као што су АДХД и аутизам и теоријама завере о Биг Пхарма(медицниска компанија) и вакцинацији`. Tags: Djeca natprirodnih sposobnosti telepatija telekineza

Odlično očuvano! Autor - osoba Michelsen, Neil, 1931-1990 = Mikelsen, Nil, 1931-1990 Naslov Efemeride za 21. vek : od 2001. do 2050. za ponoć / Nil F. Mikelsen ; priredila Slavica Živanović Jedinstveni naslov ǂThe ǂAmerican Ephemeris for the 21st Century. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1991 (Beograd : Kultura) Fizički opis [306] str. ; 24 cm. Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951- ISBN 86-367-0357-3 Napomene Prevod dela: The American Ephemeris for the 21st Century / Neil F. Michelsen Predgovor jugoslovenskom izdanju / Slavica Živanović: str. [5-6]. Predmetne odrednice Astronomija -- Efemeride -- 2001-2050 Efemeride (latinski ephemeris („dnevnik“), grčki ἐφημερίς ;ephēmeris, („dnevnik“, „kalendar“)) predstavljaju tabele položaja nebeskih tela u određenim vremenskim intervalima. One su nekada izdavane u formi tabela, dok se danas češće koriste programi koji su dostupni na internetu. Efemeride se koriste u nebeskoj navigaciji i astronomiji. Koriste ih i astrolozi. Istorija Efemeride su prvi put upotrebljavane u starom Vavilonu i Indiji u 2. milenijumu pre nove ere gde su ih koristili za predviđanje pomračenja kao i u astrološke svrhe. U 2. veku nove ere Ptolomej je izdao Almagest. Iz 13. veka treba spomenuti Alfonsove tablice, delo nastalo kao rezultat sopstvenih naučnih posmatranja kralja Alfonsa H od Kastilje. Kristifor Kolumbo je 1504. na Jamajci, uspešno predvideo pomračenje Meseca koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1551. Erazmus Rajnhold je izdao Pruske tablice na osnovu teorija Nikole Kopernika. 1627. Johan Kepler je izdao Rudolfove tablice, na osnovu eliptičnih putanja planeta. 1. milenijum pre nove ere – Efemeride u vavilonskoj astronomiji. 2. vek – Almagest i Ptolomejeve Priručne tablice 8. vek – zīj Ibrahima al-Fazarija 9. vek – zīj Muhameda ibn Muse al-Hvarizmija 12. vek – Tabele iz Toleda – zasnovane uglavnom na arapskim zīj izvorima islamske astronomije – uređivao ih je Gerard od Kremone kako bi se formirale standardne evropske efemeride sve do Alfonsinih tablica. 13. vek – Zīj-i Īlkhānī (Ilhanske tabele) sastavljene su u opservatoriji Marageh u Persiji. 13. vek – Alfonsinske tabele su sastavljene u Španiji da bi se ispravile anomalije u tablicama Toleda, ostajući standardne evropske efemeride do Prutenovih tablica skoro 300 godina kasnije. 13. vek – Drezdenski kodeks, postojeća efemerida Maja 1408 – Tabela kineskih efemeride (kopija u Pepisijanskoj biblioteci, Kembridž, UK (referentna knjiga `1434`); kineske tabele za koje se veruje da su poznate Regiomontanu). 1474 – Regiomontan objavljuje svoje svakodnevne Efemeride u Nirnbergu, Nemačka. 1496 – Almanach Perpetuum Abrao ben Samuela Zakuta (jedna od prvih knjiga objavljenih sa slaganim slovima i štamparskom presom u Portugaliji) 1504 – Nakon brodoloma na ostrvu Jamajka, Kristofor Kolumbo je uspešno predvideo pomračenje Meseca za domoroce, koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1531 – Rad Johanesa Štoflera objavljen je posthumno u Tibingenu, proširujući efemeridu Regiomontana do 1551. 1551. – Objavljene su Pruteničke tablice Erazma Rajnholda zasnovane na Kopernikovim teorijama. 1554 – Johanes Stadius je objavio Ephemerides novae et auctae, prvu veliku efemeridu izračunatu prema Kopernikovom heliocentričnom modelu, koristeći parametre izvedene iz Prutenovih tabela. Iako je Kopernikanski model pružio elegantno rešenje za problem izračunavanja prividnih planetarnih pozicija (izbegao je potrebu za ekvantom i bolje je objasnio prividno retrogradno kretanje planeta), ipak se oslanjao na upotrebu epicikla, što je dovelo do nekih netačnosti – jer na primer, periodične greške u položaju Merkura do deset stepeni. Jedan od korisnika Stadiusovih tabela je bio Tiho Brahe. 1627 – Rudolfinske tabele Johanesa Keplera zasnovane na eliptičnom kretanju planeta postale su novi standard. 1679 – La Connaissance des Temps ou calendrier et éphémérides du lever & coucher du Soleil, de la Lune & des autres planètes, koju je prvi put godišnje objavio Žan Pikar i još uvek postoji. 1975 – Oven Gingerih, koristeći savremenu teoriju planeta i digitalne kompjutere, izračunava stvarne položaje planeta u 16. veku i grafički prikazuje greške u položajima planeta koje predviđaju Štoflerove, Stadijusove i druge efemeride. Prema Gingerihu, obrasci grešaka su „različiti kao otisci prstiju i odražavaju karakteristike osnovnih tabela. To jest, obrasci grešaka za Štoflera se razlikuju od onih za Stadijusa, ali obrasci grešaka Stadijusa veoma nalikuju onima koje su napravili Mastlin, Magini, Origanus i drugi koji su pratili kopernikanske parametre.“ Savremene efemeride Efemeride koje se danas koriste u naučne svrhe predstavljaju kompjuterske programe koji izračunavaju pozicije nebeskih tela (uključujući asteroide i veštačke satelite) u svakom trenutku. One mogu da pokriju nekoliko vekova, kako u prošlosti, tako i u budućnosti. Ipak, efemeride ne mogu da predvide pojedine fenomene, poput perturbacija u kretanju asteroida i kometa. Stoga, NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon svakih 20 godina mora da revidira svoje efemeride. Savremene efemeride sadrže brojne korisne podatke o Mesecu, planetama, astreroidima i kometama poput njihovih koordinata (izražavaju se u rektascenziji i deklinaciji), kao i podatke o njihovoj udaljenosti od Zemlje, brzini kretanja, sjajnosti, prividnom prečniku diska, itd. Efemeride Meseca, Sunca, i planeta se obično izdaju krajem svake godine, za narednu godinu. Postoje svetovne pojave koje se ne mogu adekvatno razmotriti pomoću efemerida. Najveće nesigurnosti u položajima planeta uzrokovane su perturbacijama brojnih asteroida, za koje su mase i orbite većinom slabo poznate, zbog čega je njihov efekat neizvestan. Odražavajući kontinuirani priliv novih podataka i zapažanja, Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) revidira svoje objavljene efemeride skoro svake godine od 1981. godine. Nebeska navigacija služi kao rezervna kopija satelitske navigacije. Softver je široko dostupan za pomoć u ovom obliku navigacije; neka izdanja ovog softvera imaju samostalne efemeride. Kada se koristi softver koji ne sadrži efemeridu, ili ako se ne koristi softver, podaci o položaju nebeskih objekata mogu se dobiti iz modernog Nautičkog almanaha ili Vazdušnog almanaha. Efemerida je obično tačna samo za određenu lokaciju na Zemlji. U mnogim slučajevima, razlike su premale da bi bile bitne. Međutim, za obližnje asteroide ili Mesec, one mogu biti prilično važne. Druge moderne efemeride nedavno stvorene su EPM (Efemerida planeta i Meseca), sa Ruskog instituta za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka, i INPOP (Intégrateur numérique planétaire de l`Observatoire de Paris) od strane francuski IMCCE. PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU Američke Efemeride 20. i 21. veka su prvo izdanje Efemerida u Jugoslaviji. Odlučili smo da zadržimo originalni naziv alije zato neophodno naglasiti da su pozicije i svi astro-podaci dati u „GMT“ vremenu. To je vreme Griničkog Meridijana koji je osnova svetskom vremenu. GMT vreme koje je 00:0011 je početak dana, dok je kraj dana 24:00h. Ovde je dato vreme 00:00h, što je u Jugoslaviji +1h tokom godine i +2h tokom letnjeg vremena. Letnje vreme postoji, pod ovim ili drugim nazivom, u svim evropskim zemljama (osim Albanije) i većini zemalja sveta. Letnje vreme je kod nas uvedeno prvi put 1983. god. Ovo je važno imati na umu kada se računaju pozicije planeta i, posebno, pozicija Meseca. Mesec za dva sata može preći i čitav stepen zato uvek vodite računa о lokalnom vremenu rođenja i prilagodite ga GMT vremenu. Prednost ovih Efemerida je u tome što daju dve dnevne pozicije Meseca i to u 00:00h i 12:00h po GMT-u. Zvezdano-sideralno vreme, koje je neophodno za izračunavanje podznaka ili ascedenta, dato je za 00:00h GMT. Prednost ovog vremena nad podnevnim je u tome što se račun svodi na (uvek) dodavanje lokalnog vremena rođenja. Takozvane podnevne Efemeride dele dan na dva delà i od astrologa se zahteva drugačiji račun za rođenje pre i posle podne. Univerzalno Vreme koje se pominje u predgovoru originala jednako je GMT-u, i za astrologe ostaje isti postupak pri izračunavanju ascedenta. Mnoge prednosti ovih Efemerida pobrojane su u Uvodu originala. Ja bih dodala da su Efemeride 21. veka jedine do sada štampane u svetu. Posle dugog perioda potpune oskudice astrološke literature „priključujem se svetu“. „Dečje Novine“ skoro izdaju i Tabelu kuća po sistemu Plasidus i za geografske širine od 0° do 60° geografske širine. Zbog troškova štampe nismo bili u mogućnosti da sve skraćenice u Efemeridama prevedemo. U ovom uvodu ćemo zato pokazati na primeru tipične strane sve skraćenice, termine i prevod tj. značenje. Prva uspravna kolona ima naziv „day“ i znači dan. Ispod tog naziva vertikalno se redaju datumi meseca koji je naznačen u uglu. Pored datuma se nalazi slovo ili dva, koji su skraćenice naziva dana na engleskom jeziku. M je ponedeljak, Tu je utorak, W je sreda, Th je četvrtak, F je petak, Sa je subota i Su je nedelja. Iskreno govoreći, oznake dana su astrološki malo važne. Sledeća rubrika je „Sid. Time“ i znači Sideralno ili zvezdano vreme. О ovom terminu više ćete naći u knjigama „Najbolji način da se nauči astrologija“ od Marč i Mekevers u izdanju „Dečjih Novina“. Sideralno vreme se koristi za izračunavanje ascedenta (podznaka) i uzima se, za određeno rođenje, brojka koja se nalazi pored odgovarajućeg datuma. Broj je obično šestocifren i daje (kao i obično vreme) sate, minute i sekunde sideralnog tj. zvezdanog vremena. Vodite računa da se sati kao i stepeni ne baziraju na decimalnom sistemu već je osnova broja (celog) šezdeset manjih jedinica. Možda će Vas zanimati da znate da se kod Ponoćnih Efemerida sideralno vreme računa od jesenje ravnodnevice; dok se Podnevne Efemeride računaju od prolećne ravnodnevice. Kada nađete broj kao na pr. 15 4 5 taj broj znači: 15 04 05 tj. 15h 04 min i 05 sec. Kao što sam napomenula, kada računate ascendent sa ovim Efemeridama uvek dodajete vreme rođenja. Sledeća oznaka je © i to je simbol, Sunca, kao što ste videli u Uvodu. Uočite prvo broj koji je ispred simbola zodijačkog znaka. Ta prva brojka je stepen longitude u sazvežđu tj. znaku. Jedan znak ima 30 stepeni tako da se ta prva brojka mora kretati u vrednosti od 00 stepeni do 29 stepeni. Sledeće brojke su lučki minuti i sekunde i njihova vrednost (kao i kod vremena) ne može preći vrednost 59. Na pr. u Efemeridama 21. veka za datum 20. januar 2001. god. stoji da će Sunce biti na 29 stepeni, 59 minuta i 16 sekundi sazvežđa Jarca. Sledećeg dana Sunce je na 1 Vodolije, 0 minuta i 21 sekund (lučki). U Evropi i kod nas ovaj broj bi bio izražen ovako: l°0`21` Vodolije. Sledeća rubrika nosi oznaku : „0 hr D“ i označava poziciju Meseca u 00:00h GMT ili UT. Vodite računa daje u Jugoslaviji +1h ili +2h. Sistem oznaka je isti kao i kod Sunca. Prva brojka je stepen u sazvežđu i ne može preći broj 29, sledi oznaka sazvežđa i zatim minuti i sekundi (lučki). Vodite računa, posebno kada je Mesec u pitanju, koje sazvežđe označeno. Uvek je u pitanju najbliže gore označeno sazvežđe, ako nema oznake pored samog broja stepeni. Ako Mesec ili bilo koja planeta menja sazvežđe proverite sve podatke, u dnu svake strane, da bi utvrdili tačnu poziciju. Rubrika koja sledi ima oznaku „Noon“ i pokazuje poziciju Meseca u 12:0011 GMT. Sve Stoje rečeno u prethodnom stavu važi i za ovu rubriku. Bićete oduševljeni kada shvatite koliko Vam je lakše da izračunate popodnevnu poziciju Meseca, pomoću ove rubrike. Ostaće Vam više vremena za samu astrologiju. Rubrika „True ß“ označava poziciju Prvog Severnog Mesečevog Čvora i nalazi se uvek nasuprot Južnog Mesečevog Čvora koji nije obeležen. Srednji Mesečev Čvor je u uglu stranice. Objašnjenje razlike je dato u Uvodu originala. Za one manje upućene da dodam: Severni Mesečev Čvor je poznat u starijoj literaturi kao „Zmajeva Glava“, dok je Južni „Zmajev Rep“. Oznake stepeni i sazvežđa su iste kao i kod ostalih planeta, Sunca i Meseca. Mesečev Čvor je, astronomski, mesto gde Mesec prelazi Ekliptiku i to sa juga na sever i obratno. Sledeće rubrike nemaju slovne oznake već su obeležene simbolima planeta i to ovim redom: Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton. Duž rubrika se pojavljuje promena simbola sazvežđa što znači da je planeta promenila znak. Uvek je planeta u znaku koji je najbliži iznad njene pozicije – ako nema oznake pored samog broja i ako tog dana planeta ne menja znak. Uvek proverite dnevne podatke pre nego što napravite horoskop, tako ćete uštedeti vreme i sprečiti, eventualne, previde. Povremeno se pojavljuje slovo R ili D što je oznaka za retrogradno ili direktno kretanje planete. О ovom fenomenu ćete naći vrlo lepa i detaljna objašnjenja u knjigama „... Astrologije“ već pomenutih Marč i Mekevers. Na dnu stranice imamo šest zasebnih celina i one su objašnjene u Uvodu originala. Ovde ćemo prevesti skraćenice za naše čitaoce koji ne znaju engleski jezik. Prva rubrika „Astro Data“ znači: astro-podaci. Skraćenice Dy, Hr, Mn znače: dan, sat, minut. Označavaju datum i vreme pojave nekog astoro fenomena. Sva vremena su GMT ili UT i naše vreme je + Ih ili +2h. Oznake N i S su skraćenice, kao i kod nas, za Sever – N i Jug – S. Ove skraćenice se odnose na prelazak nebeskih tela preko Ekliptike. Termini retrogradan i direktan, koji označavaju promenu pravca kretanja planete označeni su sa R i D i pokazuju tačno vreme promene pravca kretanja. Posle toga imamo rubriku „Planet Ingress“ koja pokazuje kada je planeta ušla u novo sazvežđe sa tačnim danom, satom i minutom. Prva, gornja polovina ove rubrike – kao i prethodne, se odnosi na prvi mesec na toj stranici. Uvek su podaci prvog meseca odvojeni od drugog praznim proredom. Sledi rubrika „Last aspect“ i „Ingress“ ispod su oznake za dane sate i minute. Radi se о „poslednjem aspektu“ Meseca pre napuštanja znaka i о „Ulasku“ Meseca u novo sazvežđe. О ovome sam govorila napred, više možete pronaći u pomenutim knjigama. Dolazimo do pete celine koja pokazuje „Phases & Eclipses“ što znači Mesečeve faze i Eklipse tj. pomračenja. Termin Eklipse smo zadržali u prevodu Uvoda da bi se što pre navikli na terminologiju, iako imamo našu reč: pomračenje. U uvodu su data detaljna objašnjenja. Skraćenice za dan, sat i minut su iste, kao i odvojenost po mesecima – gornja polovina se odnosi na prvi mesec na stranici. Poslednja, šesta, rubrika ima ponovo naziv „Astro Data“ i daje astro podatke koji su detaljno objašnjeni u Uvodu. Podaci su uvek dati za prvi dan meseca i sadrže, da ponovimo, sledeće podatke: Julijanski dan, Centar Galaktike (Galctic Ctr.) u Efemeridama 21. veka. U Efemerida 20. veka imamo Delta – T. Nemamo drugi termin za ovaj fenomen, značenje imate u Uvodu originala. Skraćenica SVP je objašnjena u Uvodu. Termin „Obliquity“ je Ugao Ekliptike, takođe objašnjen. Sledi pozicija planetoida Hironaok (Chiron) i, poslednja je, pozicija Srednjeg Mesečevog Čvora koji je predstavljen J Mean Я Drugi deo rubrike je dat za prvi dan drugoga meseca. Pre nego što počnete da koristite ove Efemeride pažljivo proučite i Uvod i ovaj predgovor. U ime izdavača ja Vam želim puno uspeha na polju astrologije! Beograd, 10. mart `90. g. MG152 (N)

Detaljni podaci o knjizi Naslov: Iskustva u korišćenju lekovitog bilja Izdavač: Naša knjiga Strana: 507 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 26 cm Godina izdanja: 2015 Knjiga recepata za korišćenje lekovitog bilja je svestran, obiman i iscrpan priručnik za tradicionalno lečenje veoma velikog broja bolesti. Iza ovog dela, leže mnoge godine posvećenog rada i veliko praktično iskustvo. Jedna od prednosti je raspored rccepata prema bolestima. Ova knjiga može da posluži kao priručnik i savetnik, ne samo u svakoj kući, nego i u lekarskoj ordinaciji. Među mnogim knjigama sličnog sadržaja koje se danas mogu naći po našim knjižarama, ovu knjigu Đure Čučkovića toplo preporučujemo kao jednu od retko profesionalnih i iscrpnih knjiga ove vrste. Prim. dr sci. Todor Jovanović i njegova ćerka Mila Sadržaj KAKO SE KNJIGA KORISTI, 6 PREDGOVOR, 42 UVOD, 44 PRIPREMA LEKOVITOG BILJA, 45 SKUPLjANJE LEKOVITOG BILJA, 45 SUŠENJE LEKOVITOG BILJA, 45 SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA, 45 OPŠTA UPUTSTVA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 46 UOBIČAJENA PRIPREMA ČAJEVA, 46 PRIPREMA SOKA OD SVEŽEG BILJA, 46 PRIPREMA SIRUPA OD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA EKSTRAKTAOD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA SOKA IZ DRVENASTOG STABLA BILJKE, 47 PRIPREMA BILJNIH ALKOHOLNIH TINKTURA, 47 PRIPREMA ČAJA OD RAZBLAŽENOG VINA, 47 PRIPREMA BILJNIH MASTI, 47 PRIPREMA BILJNIH ULJA, 48 PRIPREMA ETERIČNIH ULJA, 48 PRIPREMA ORAHOVOG MEDA, 48 PRIPREMA UVARKA METODOM UKUVAVANJA, 48 PRIPREMA ŠVEDSKE GRANČICE, 48 PRIPREMA KAFE OD ŽIRA HRASTA, 48 PRIPREMA VODE OD GLINE, 48 PRIPREMA JABUKOVOG SIRĆETA, 49 PUENJE GORKIH ČAJEVA, 49 PUENJE ULJA KAO LEKA, 49 SLABO PODNOŠENJE MIRISA BELOG LUKA, 49 PRIPREMA KUPKl, 49 PRIPREMA TOPLE KAŠE ZA OBLOG, 49 PRIPREMA OBLOGA OD SVEŽIH LISTOVA BILJKE, 49 PRIPREMA ĆAJA ZA INHALACIJU, 49 VREME KORIŠĆENJA BIIJNIH PROIZVODA, 50 NEŽEUENE NUS POJAVE, 50 ZAMENA ZA KVASAC, 50 ADEKVATNA ZAMENA NEKIM ĆAJEVIMA, 50 UPOZORENJA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 51 AKUTNA I HRONIĆNA OBLJENJA, 51 KORIŠĆENE MERNE JEDINICE, 51 Biljni svijet, kao dio života na Zemlji, nalazi se gotovo na svakom koraku i čovjek je unatoč golemom napretku ovisan o tom biljnom svijetu. Upravo je biljni svijet najvažniji dio čovjekove hrane pa prema tome i temelj njegova održanja. Čovjek je odavno spoznao da je određenom biljnom hranom primao u tijelo i one tvari koje su ga održavale zdravim, pa je došao do saznanja da su i ljekovite. Posezao je za tim biljkama i svoju spoznaju prenosio novim generacijama usmenom, a kasnije i pismenom predajom. Iz ovakve predaje, protkane često mistikom i praznovjerjem, nastala je i izgrađena pučka medicina mnogih naroda. Odbacujući postepeno mistiku i praznovjerje, uvođenjem naučnog promatranja prirode i razvojem prirodnih nauka, proučavalo se i ljekovito bilje i njegovo djelovanje na ljudski organizam. Proučavanje ljekovitog bilja sa stajališta medicine dovelo je do izbacivanja iz upotrebe mnogih ljekovitih biljki, koje je u svom popisu za liječenje zadržala pučka medicina, pa su u službenoj medicini ostale samo one ljekovite biljke koje su uvrštene u službeni popis lijekova, tj. u farmakopeju. Usporedo s ispitivanjem utjecaja ljekovitog bilja na ljudski organizam, prišlo se kemijskom ispitivanju onih djelotvornih tvari u biljci, za koje se smatralo da određuju ljekovitost pojedine biljke. Posljedica je ovakvih kemijskih ispitivanja nastojanje da se sintetskim putem proizvodu iste ili slične tvari koje bi u liječenju čovjeka i održavanju njegova zdravlja zamijenile prirodne proizvode biljnog svijeta, pa je i moderna medicina sve većom upotrebom sintetskih lijekova zanemarila ljekovitu vrijednost mnogih biljaka. No, unatoč ovom zanemarivanju, uz pronalazak djelotvornih prirodnih biljnih spojeva, sve su veće težnje da se u liječenju raznih bolesti ponovo uvrste u upotrebu lijekovi biljnog porijekla koji se u potpunosti ne mogu zamijeniti sintetski proizvedenim kemijskim spojevima. Danas se znanje o ljekovitosti određenih biljaka znatno proširilo njihovim opširnim ispitivanjima pa i ova knjiga, u inače brojnoj literaturi o ljekovitom bilju, ima za cilj da čitaoce upozna s praktičnom vrijednošću onog ljekovitog bilja s kojim se čovjek i najčešće susreće u prirodi. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razbolevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće Jestivi koren čička U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Branje Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Priprema Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice i td. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Branje Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Priprema Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Branje Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Priprema Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica - džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice - ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Branje Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili. Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.]] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Priprema Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Proklijale seme Proklijalo seme monokotiledonih (levo) i dikotiledonih biljaka (desno) Proklijalo seme nekih biljaka u Kini se u ishrani koristi već 5000 godina, ali se u zapadnoj civilizaciji koristi tek u novije doba. Proklijalo seme je ukusnije i lakše se vari od neproklijalog. Osim toga daleko su bogatije hranljivim materijama od onih neproklijalih. U procesu klijanja kod semena (koje je samo po sebi bogato izvorima energije) dolazi do hemijskih reakcija tokom kojih se povećava njihova prehrambena vrednost. Veliki deo skroba tokom klijanja pretvara se u šećer, a količine prisutnih vitamina se već posle četiri dana klijanja povećavaju 4–10 puta. Klice razvijene na svetlu bogatije su vitaminima A i C, dok su klice razvijene u mraku blede, ne sadrže hlorofil i karoten, ali su bogatije vitaminima B kompleksa. Mnoge klice bogate su i gvožđem, fosforom i kalijumom. Za ovakvu upotrebu može se prikupljati seme različitih detelina, loboda, štavelja, štireva, trupaca, grbica, seme maslačka i drugo. Branje Seme se sakupljaju kada je potpuno zrelo, najčešće tokom leta i jeseni, što zavisi od biljne vrste. Najlakše ga je sakupiti sa biljaka kojima su plodovi skupljeni u klas, klip ili metlicu. Priprema Neko seme samoniklih biljaka može se jesti sirovo, kakav je slučaj sa pitomim kestenom ili pinjolima. Seme drugih vrsta najčešće se koristi kao zamena za hlebno brašno. Ako se koriste kao proklijalo, seme se po potrebi očisti i ostavi preko noći da odstoji u mlakoj vodi. Zatim se ispere i ostave u plitkoj posudi da navlaženo klija nekoliko dana, zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura klijanja je 15-18°C, a maksimalna 24°C. Može se naklijavati na svetlu ili u mraku, a sam proces traje 2-6 dana, zavisno od vrste, za koje vreme klice dostignu visinu od 1 do 3,5 cm. Većina proklijalog semena samoniklih biljaka ukusno je i sirovo, pa se tako i konzumiraju, kao poseban obrok ili u različitim salatama, ali se može dodavati i različitim kuvanim jelima od mesa i povrća. Upotreba samoniklih jestivih biljaka Osušeni aromatični listovi divljeg pelina (Artemisia vulgaris) u dobro zatvorenoj staklenoj posudi Samonikle jestive biljke najčešće se koriste kao divlje voće i povrće i konzumiraju se u svežem stanju i li kuvane. Osim toga divlje samonikle biljke mogu se koristiti i na druge načine. Najčešće je to u vidu aromatičnih začina, za pripremanje osvežavajućih (često i lekovitih) napitaka, odnosno čajeva, kao zamena za kafu ili hlebno brašno. Začinsko bilje Mnoge samonikle jestive biljke sadrže u pojedinim svojim delovima eterična ulja sa aromatičnim sastojcima specifičnog mirisa i ukusa. Dodati u hranu kao začin, sveži ili osušeni, ovi sastojci oplemenjuju hranu, daju joj prijatan miris, poboljšavaju ukus, poboljšavaju varenje, pospešuju apetit i td. Često nije moguće oštro razgraničiti začinsko bilje od divljeg povrća, a još je teže razdvojiti ga od čajnih i lekovitih biljaka. Najveći broj aromatičnih vrsta nalazi se u porodicama štitarki, krstašica i usnatica, a najčešće rastu na toplim staništima i suvom i kamenitom zemljištu. Mnoge začinske biljke sadrže fitoncide, materije koje imaju antibakterijsko dejstvo. Najviše fitoncidnih materija nalazi se u eteričnim uljima. Zato ove biljke ispoljavaju i lekovito i preventivno dejstvo, a zbog svojih antiseptičnih svojstava često se koriste kao konzervans, posebno za meso i mesne prerađevine. Najveći broj začinskih biljaka suši se i tako upotrebljava ili čuva za zimu. Najbolje ih je koristiti sitno iseckane ili samlevene u prah i dodavati na samom kraju kuvanja. kako visoke temperature ne bi uticale na promenu sastava aromatičnih ulja. Da bi se aroma što duže zadržala začinske biljke čuvaju se u dobro zatvorenim staklenim posudama. Biljke koje sušenjem gube ili menjaju miris (kakav je slučaj kod nekih usnatica) mogu se čuvati i u zamrzivaču, slično divljem povrću, samo ga prethodno ne treba blanširati. Biljke prikupljene u godini sa više padavina i manje sunčanih dana imaće blaži ukus i imaće manji sadržaj eteričnih ulja. Isto važi i za biljke ubrane na zasenjenim mestima. Čajne biljke Biljna mešavina za aromatični čaj – suvi cvetovi kamilice i latice ruže Teško je oštro razdvojiti lekovite od jestivih biljaka, jer se ove dve grupe međusobno preklapaju. Veliki broj samoniklih jestivih biljaka ispoljava i lekovita svojstva, poput začinskih, a neke od njih koriste se i za spravljanje ukusnih i osvežavajućih biljnih napitaka, poput crnog ili zelenog čaja. U tu grupu spadaju prvenstveno vrste iz porodice ruža (Rosaceae). Tako se listovi divlje maline, kupine ili jagode mogu, poput listova čajne biljke, izložiti procesu fermentacije i od njih se kasnije mogu pripremati napici slični crnom čaju. Druge vrste pripadaju aromatičnim biljkama, bogatim eteričnim uljima, od kojih se spravljaju napici specifičnog ukusa, kakvi su čaj od nane, kamilice, matičnjaka, majkine dušice i drugi. Zamena za kafu Prženi i samleveni podzemni delovi ili seme nekih samoniklih biljaka mogu poslužiti i kao više ili manje ukusna zamena za kafu. Osnovna odlika napitaka spravljenih od ovih biljnih vrsta je da ne sadrže kofein. Među ovim biljkama najpoznatija je cikorija, a ukusni napici slični kafi mogu se napraviti i od semena lepljive brođike, sparožine, lokvanja i lopoča, koštice gloga, koren maslačka i kozje brade, rizom trske, žirovi hrasta i bukve i druge. Rizom grebića može se upotrebiti kao ukusna zamena za kakao. Zamena za hlebno brašno Delovi pojedinih samoniklih biljaka mogu se mleti i koristiti kao zamena za brašno. Najvrednija i najpristupačnija zamena za hlebno brašno je polen rogoza. Takođe je, uz prethodnu obradu, pogodno i podzemno stablo ove i nekih drugih barskih biljaka (lopoč, lokvanj, žabočun, vodoljub, trska, trolistica, zmijinac, šašina). Takođe su kao dodatak hlebnom brašnu pogodni podzemni delovi nekih livadskih biljaka, kakve sukaćun, kozlac, zlatan, ptičije mleko). Sasvim drugačiji izvor skroba je seme koje se može mleti i takođe dodavati hlebnom brašnu. Još jedan zanimljiv izvor sirovine koja se može koristiti kao zamena za hlebno brašno svakako je unutrašnja kora (kambijum) nekih vrsta drveća, kao što su borovi, jele, smrče, breze, bukve i hrastovi. Podzemna stabla barskih biljaka su najjednostavnija za prikupljanje jer se lako vade, jednostavnim povlačenjem stabljike iz vodenog mulja. Seme šumskog drveća sakuplja se kada je sasvim zrelo, zavisno od vrste. Koru drveta najbolje je skidati u proleće, kada se najlakše odvaja od drveta. Bira se samo mlada kora. Zamene za brašno se koriste u krajnjoj nuždi i oskudici. U većini slučajeva poželjno ih je mešati sa uobičajenim brašnom žitarica, jer se sama najčešće ne mogu dobro umesiti i ne daju ukusan hleb. Za podzemne delove nije potrebno sušenje i mlevenje, već se samo mogu prokuvati, propasirati i dodati hlebnom testu. Seme je potrebno osušiti, očistiti od zaštitnog omotača, sitnije prosejati i samleti. Kora drveta se suši i potom melje u brašno. Spisak samoniklih jestivih biljaka Veliki broj samoniklih biljaka može se koristiti u ishrani. Ovde su pobrojane neke od vrsta koje se mogu naći u našem podneblju:[6] Bedrenika mala (Pimpinella saxifraga) Bokvice (Plantago sp.) Borovnica (Vaccinium myrtillus) Bosiljak (Ocimum basilicum) Brašnjenik (Chenopodium bonus-henricus) Brusnica (Vaccinium oxycoccos) Bujad (Pteridium aquilinum) Vranilova trava (Origanum vulgare) Vrbovica (Epilobium anguistifolium) Gavez (Symphytum officinale) Dinjica (Sanguisorba minor) Estragon (Artemisia dracunculus) Žalfija (Salvia officinalis) Žutika (Berberis vulgaris) Zelje divlje (Rumex sp.) Zova crna (Sambucus nigra) Iđirot (Acorus calamus) Jagorčevina (Primula vulgaris) Jarebike (Sorbus sp.) Kesten pitomi (Castanea sativa) Kiselica (Rumex acetosa) Kopriva (Urtica dioica) Krbuljica (Anthriscus cerefolium) Krasuljak, bela rada (Bellis perennis) Lazarkinja (Galium odoratum) Lokvanji (Nuphar sp. i Nymphaea sp. ) Lukovi divlji (Allium sp.) Ljoskavac (Physalis alkekengi) Majkina dušica (Thymus serpyllum) Maslačak (Taraxacum sp.) Matičnjak (Melissa officinalis) Medveđa šapa (Heracleum sphondylium) Mente (Mentha sp.) Miloduh (Hyssopus oficinalis) Mirođija (Anethum graveolens) Mišjakinja (Stellaria media) Pasji trn (Hippophae rhamnoides) Pelini (Artemisia sp.) Pepeljuga (Chenopodium album) Potočarka (Nasturtium officinalis) Sedmolist (Aegopodium podagraria) Selen (Levisticum officinale) Slačica bela (Sinapis albalba) Slačica crna (Brassica nigra) Timijan (Thymus vulgaris) Tušt (Portulaca oleracea) Hrastovi (Quercus sp.) Cikorija (Cichorium intybus) Čičak veliki (Arctium lappa) Čičoka (Helianthus tuberosus) Čubar (Satureja hortensis) Čuvarkuća (Satureja hortensis) Špargla (Asparagus officinalis) Štir (Amaranthus retroflexus) Branje samoniklih biljaka Samonikle biljke važnija su hrana za divlje životinje nego za ljude. To uvek treba imati na umu Pri branju i sakupljanju trebalo bi poštovati neke osnovne principe, tako da kvalitet prikupljenih biljaka bude zadovoljavajući, a naše delovanje ne ostavi trajne posledice na prirodu. Ne sme se zaboraviti da o ovom resursu zavisi, posredno ili neposredno, i celokupan životinjski svet. Sakupljati treba isključivo vrste koje se dobro poznaju i samo onoliko koliko se može potrošiti. Samonikle jestive biljke treba brati na čistim i nezagađenim mestima, udaljenim od prometnih saobraćajnica. Nikada ne treba pobrati svu količinu biljaka pronađenu na jednom mestu. Kod berbe listova iste treba brati sa različitih primeraka po nekoliko, nikako sve listove sa jedne biljke, kako bi se biljke preživele berbu i kasnije se oporavile teranjem novih listova. Kod berbe nadzemnih delova višegodišnjih zeljastih biljaka neophodno je iste odsecati makazama ili nožem, kako bi koren ostao u zemlji i biljka se sledeće godine ponovo razvila. Čupanjem biljaka često se iščupa i koren. Kod branja divljeg korenastog povrća neophodno je, nakon vađenja korena odseći korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka. Retke i ugrožene vrste su zakonom zaštićene i njihovo branje opravdano je samo u ekstremnim situacijama i krajnjoj nuždi. Otrovne biljke Treba brati samo one biljke koje se dobro poznaju, kako ne bi došlo do zamene, u najgorem slučaju otrovnim vrstama! Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične,[4] pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni beraši zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR - plodovi breze, borovi pupoljci MART - kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL - pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ - bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN - gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL - bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST - kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR - divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR - brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR - gloginje, iđirot, maslačak[8] Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova ( jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: „August Cesarec“. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje „Dr Jovan Tucakov“. MG131 (N)