Jovan Pejčić PROFIL I DLAN Ljudi koji se bave eseističkom književnošću uglavnom su se zatvorili u svoje sobe, pišu, objavljuju negde ili ne objavljuju, ćute i treba ih pronaći. Ovom rečenicom istoričar književnosti i profesor Jovan Pejić dočarava nezavidan položaj koji esej danas ima u srpskoj kulturi. U pokušaju da isprave stvari, Pejić i Milan Arnaut iz kuće ` Altera` pokrenuli su biblioteku simboličkog imena `Kalem`, koja spaja književnu kritiku, književni esej i knjižecnu istoriju. Ova knjiga je jedna od knjiga u esejističkoj biblioteci ` Kalem`. Nušić Tagore Rilke Tolstoj Skerlić Ćosić

Description Nova čitanja – Ljubomir P. Nenadović Okrugli sto pod nazivom `Nova čitanja Ljubomira P. Nenadovića` održan je još 18. novembra 2008. godine. Zbornik radova sa ovog okruglog stola konačno je izašao iz štampe oktobra 2013. Zahvaljujući pomoći izdavačke kuće `Edicija` iz Beograda, Matična biblioteka `Ljubomir Nenadović` iz Valjeva uspela je da realizuje ovaj projekat. Urednik izdanja i autor uvodnog teksta je prof. Dušan Ivanić. U zborniku se nalaze svi radovi prezentovani na okruglom stolu, a autori radova su: Dragana Vukićević, Goran Maksimović, Snežana Milosavljević-Milić, Tanja Jovićević, Milan Miljković i Ostoja Prodanović. Zbornik, pored radova, sadrži i dodatak pod nazivom `Ljubomir P. Nenadović` u pričama`, autora Milana Đ. Milićevića i `Prilog bibliografiji radova o Ljubomiru P. Nenadoviću, autorke Ljiljane Dukić.

Rade Prelević : POETIKA DEČJE KNJIŽEVNOSTI , Mostar : Prva književna komuna, 1979 , Fizički opis 119 str. ; 22 cm Zbirka Mala biblioteka. Pogledi Na presavijenom delu fotografija i biografski podaci o autoru Napomene i bibliografske reference uz tekst Predmetne odrednice Књижевност за децу -- Поетика Očuvanost 4-. Profesor Rade Prelević (1937-1993.) intelektualac je visokog nivoa. Iza sebe je ostavio veliku zadužbinu od materijala kojem ni vrijeme ne može izbrisati blistavi trag – posebno je to postigao na polju afirmacije i krieranja kulturnih sadržaja. Diplomirao je Jugoslovensku književnost i folozofiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Pred poslijednji rat odbranio je doktorsku disretaciju. Angažovan je na kulturnom životu Mostara kao vrstan kritičar, esejista i književnik. Radove je objavljivao u nekoliko časopisa. Osnivač je izdavačke kuće Nimbus sa dva realizovana projekta. Bavio se skulpturom, što znači da je njegovo polje zanimanja bilo veoma disperzivno, a to je karakteristika intelektualaca. Ime ostaje zabilježeno u analima Prve mostarske komune, gdje je bio član redakcije i urednik.

Andre Parino/Andre Breton: O NADREALIZMU - Razgovori na radiju (1913-1952), Službeni glasnik 2010, str. 167. Ово је коригован и прерађен превод Бретонових разговора са Париноом о његовом делу и надреализму, који обухватају период од 1913. до 1952. године, а који су вођени на француском радију од марта до јуна 1952. Исте године објавила их је издавачка кућа Галимар. Свакој емисији претходи по један Бретонов поетски или прозни текст који одговара евоцираном раздобљу. Očuvanost 5-.

Harold Blum (engl. Harold Bloom; Bronks, 11. jul 1930) je američki književni kritičar, romanopisac i profesor humanistike na Univerzitetu Jejl. Od objavljivanja njegove prve knjige 1959, Blum je objavio više od dvadeset knjiga književne kritike, nekoliko knjiga o religiji i roman. Uredio je i napisao predgovore za nekoliko stotina zbornika tekstova vezanih za književnost i filozofiju za izdavačku kuću Čelzi haus. Njegove knjige su prevedene na više od četrdeset jezika. U javnosti je poznat pre svega kao branilac književnog kanona. Broširani povez. Biblioteka EIDOS, izdavač Slovo ljubve, Beograd.

RADOVAN POPOVIĆ - VOĆKA NA DRUMU:ŽIVOT VELJKA PETROVIĆA BIOGRAFIJA IZDAVAČ: MATICA SRPSKA, NOVI SAD, 1986. MEK POVEZ, ĆIRILICA, ILUSTROVANO, 241 STRANA. - OTAC PLAČE... - TEKELIJIN PITOMAC - PRVE PESME - ZAGREB,MITROVICA,SARAJEVO - SKERLIĆEV MILJENIK - LEPA MARA - SUDBONOSNI DANI - POVRATAK KUĆI - KONAČNO,U BEOGRADU - U DRUŠTVU BESMRTNIKA - MATICI U ČAST - GLAVU GORE... - GODINE NEZADOVOLJSTVA - PREČANSKA GOSPODSTVENOST - STOTA PRIPOVETKA - ISPUNJENA ŽELJA - NE ZNAM DA SE ULAGUJEM... - POHVALA RAVNICI - MASTILO I VINO - GODINE RATA I OSLOBOĐENJE - ZAORATI BRAZDU - PESNIČKI OBRAČUN - PESNIK ILI PRIPOVEDAČ - DRŽANJE DO OBIČAJA SVOJIH PREDAKA - ARTISTIČKI POLET - U VIZITU MRTVIMA,U ZAGRLJAJ ŽIVIMA - U VILI,NA DEDINJU - NA POKLONJENJU - SUOČAVANJE S ISTINOM - POSLEDNJE LETO

ccc IZMENE I DOPUNE U TREĆEM IZDANJU Ivan Klajn, Milan Šipka U trećem izdanju Veliki rečnik stranih reči i izraza Štampanjem Trećeg izdanja Velikog rečnika stanih reči i izraza, Izdavačka kuća „Prometej„ je istovremeno izdala i posebnu knjigu Izmene i dopune ovom Trećem izdanju Rečnika. Na taj način je „Prometej“ izašao u susret svojim kupcima – čitaocima 1. i 2. izdanja Rečnika jer ovom posebnom knjigom im je omogućeno da imaju sve nove izmene i dopune bez potrebe nabavke najnovijeg, trećeg izdanja Rečnika za mnogo manju sumu novca. Ove Izmene i dopune sadrže 1.000 dodatnih odrednica Dimenzije: 17x24 cm 184 strane, tvrd povez, ćirilica

IZMENE I DOPUNE U TREĆEM IZDANJU Ivan Klajn, Milan Šipka U trećem izdanju Veliki rečnik stranih reči i izraza Štampanjem Trećeg izdanja Velikog rečnika stanih reči i izraza, Izdavačka kuća „Prometej„ je istovremeno izdala i posebnu knjigu Izmene i dopune ovom Trećem izdanju Rečnika. Na taj način je „Prometej“ izašao u susret svojim kupcima – čitaocima 1. i 2. izdanja Rečnika jer ovom posebnom knjigom im je omogućeno da imaju sve nove izmene i dopune bez potrebe nabavke najnovijeg, trećeg izdanja Rečnika za mnogo manju sumu novca. Ove Izmene i dopune sadrže 1.000 dodatnih odrednica Dimenzije: 17x24 cm 184 strane, tvrd povez, ćirilica K. D. S. POL. 2 . 2.

Nikola Strajnić : KARLOVAČKI ESEJI / Нови Сад : Савез педагошких друштава Војводине, 1999 , Fizički opis 127 стр. ; 20 cm Napomene Тираж 300. Белешка о писцу: стр. 126. Očuvanost 4- ; ima autorovu posvetu. Predmetne odrednice Колунџија, Драган, 1938- Бербер, Стојан, 1942- Зивлак, Јован, 1947- -- `Чегртуша` Нишавић, Рале, 1948- -- `Маните воде` Трипковић, Милан, 1949- -- `Стаклени сан` Мандић, Зоран М., 1950- Бубало, Никола, - -- `На наковњу живота` Драгићевић, Рајица, 1956- Челебић, Гојко, 1958- -- `Барок` Видић, Аца, 1959- -- `Рођење` Салапура, Лука, 1959- Косановић, Ненад, - Егерић, Весна, 1962- -- `Песме са језера` Димић, Жарко, 1962- -- `Кућа на крову` Каћански, Весна, 1959- -- `Мирис кестена` Гавриловић, Дарко, - -- `Мојре` Таировић, Зоран, 1966- -- `Краљевски бес` Недељковић, Драган, 1925- -- `Моћ и немоћ књижевности` Ивановић, Радомир В., 1936- Косановић, Богдан, 1943- -- `Истраживања руске авангарде` Бабић, Горан, 1944- -- `Ситна слова` Бранковић, Светлана, - -- `Сеобе Милоша Црњанског` Живановић, Милан, 1950- -- `Доњи ракурс` Стојановић-Пантовић, Бојана, 1960- -- `Линија додира` Станковић, Милић, 1934-2000 Лазаревић, Грујица, 1935- Лазић, Ђорђе Ћапша, 1954- Филиповић, Стеван, - Нешић, Драган, - Делибашић, Љубомир, - Димитријевић, Љубиша, 1961- Ракин-Мартиновић, Радмила, - Српска књижевност -- 1990-1999 Ликовна уметност -- Војводина -- 1990-1999

60422) Tolstojeva slepa publika , Dimitrije Ristevski, Filip Višnjić Beograd 2004 Sofija, `kada se gledala u ogledalu, nije mogla verovati da Tolstoj više voli tog debelog ćelavca nego nju` i, nakon što je Čeretkovljevu sliku spalila (po biografu iscepala i bacila u WC-šolju), pozvala je jednog sveštenika da molitvama istera iz Ljovočkine sobe, u kojoj lebdi duh đavolskog učenika. Sveštenik je došao u odeždi, sa crkvenjakom koji je nosio jednu malu posudu. Svetio je sobu blagoslovenom vodicom, mahao je kadionicom prema sva četiri zida i izgovarao čitav niz molitvi za očišćenje i na taj način očistila kuću od Čeretkova i njegovog duha. Ana Karenjina je nakon prvog susreta sa Vronskim u postelji, `fizički osećala svoje poniženje i ništa više nije mogla govoriti. On pak, osećao je ono što mora osećati ubica kada vidi lešinu koju je lišio života. Ta lešina, lišena života, bila je njihova ljubav, prvi period njihove ljubavi`. Pre će se sneg i pakao sastati, kako je pisao Šekspir, od čijih je dala Tolstoj osećao `neopisivu odvratnost, dosadu i nedoumicu`, nego što bi, nakon prvog `genitalnog upoznavanja`, ljubavniku telo ljubavnice ličilo na lešinu: pre će `progutati živu ribicu`, nego što bi mu ljubavnica ličila na lešinu! mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, ilustrovano, 329 strana , iscepljena naslovna strana, ostatak knjige kompletan i očuvan

POEZIJA I PROZA Alek Vukadinović, Pesme 235 Radovan Beli Marković, Ja{t 239 Dragan Kolundžija, Ne razumem pitanje . . . . . . . . . . . . . . 242 Selimir Radulović, Smiluj se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 Boško Tomašević, U suterenu vremena 249 Laza Lazić, Drugačije vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Paul Celan, Kristal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 Peter Rimkorf, Oda nadanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 Herman Lenc, Roditeljska kuća . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Milivoj Anđelković, Spori ritam tanga . . . . . . . . . . . . 280 OGLEDI Jovan Delić, Kad Goja traži pisca . 286 Milo Lompar, Jugosfera . 307 SVEDOČANSTVA In memoriam MILKA IVIĆ (1923–2011) Mato Pižurica, Akademik Milka Ivić, neponovljiva kao ličnost i profesor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 Milka Ivić, O srpskom glagolu „govoriti” i modifikatorima njegove leksičke semantike . . . . 332 Živojin Stanojčić, O „Pravopisu”, iz ličnog ugla . . . . . . . 334 Boris Lazić, Njego{ev paradoks apokatastaze . . . . . . . . . 337 Bogdan A. Popović, Kritičar u odsudnom vremenu . . . . . . . . 344 Slavko Gordić, S pesnicima, opet . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 Marko Nedić, Radovan Beli Marković – pripovedač drugačiji od ostalih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Radmila Gikić Petrović, Hronika izma{tane varo{i (Razgovor sa Radovanom Belim Markovićem) . . . . . . . . . . . . . . 378 KRITIKA Franja Petrinović, Različitih du{a odiseja (Radovan Beli Marković, Gospođa Olga) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 Dragana Beleslijin, Po diktatu nekog drugog „ja” (Radovan Beli Marković, Priče) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 Biljana Turanjanin Nikolopulu, Pogled sa ruba ili Knjiga o strahu (Slavko Gordić, Rub) . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 Ljiljana Mačkić, Traženje izlaza iz funkcionisanja bosanske matrice (Predrag Lazarević, Andrić o Bosni) . . . . . . . 397 Svetlana Kalezić Radonjić, (Ne)skrivene tajne zanebesja (Selimir Radulović, Pesma s ostrva siročadi) . . . . . . 403 Ranko Pavlović, Zavičaj u stani{tu žive poezije (Miroslav Todorović, Vetar ponad gora) . . . . . . . . . . . . . . . .. 408 Nenad Stanojević, Svet koji je omogućio pripovedača i priču (Miodrag Kajtez, Antiluftnost) . . . . . . . . . . . . . . 412 Aleksandar B. Laković, Pesnik i filozof „osuđen na samoću” (Zoran Bognar, Lavirint kruga, izabrane i nove pesme) . . 415 Jana Aleksić, Zalog za narod (Sabrana dela Radoja Domanovića) . 420 Srđan Damnjanović, Smrt, autentičnost i fudbal (Bogdan Maksimović, Senke i smrti) . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 Mirjana Kolarski, Blesak svetlosti između dve večnosti tame (Srđan Orsić, Svetlomračja) . . . . . . . . . . . . . . . . 429 Branislav Karanović, Autori Letopisa 433 {KTJ30.018}

Sve sto znam o krimicu-Pavao Pavlicic Izdavac Filip Visnjic-Beograd, 1990 godine.Mek povez, 165 str. tags: fantastika, borhes, lavirint, kriminalisticki roman, umberto eko... Pavao Pavličić (Vukovar, 16. avgust 1946)[1] hrvatski je književnik, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. On je istaknut po pisanju kriminalističkih romana za decu i odrasle. Objavio je preko šezdeset knjiga, prevodio je sa italijanskog i napisao više filmskih i televizijskih scenarija. Biografija[uredi | uredi izvor] Osnovnu školu i gimnaziju je završio je u Vukovaru a na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao je komparativnu književnost i italijanski jezik. Doktorirao je 1974. tezom iz područja metrike (Šesta rima u hrvatskoj književnosti). Od 1970. godine zaposlen je na Filozofskom fakultetu gde je i danas redovni profesor na Odseku za komparativnu književnost. Pavličića zaokupljaju teme iz starije hrvatske književnosti i literarne teorije. Iz tog područja je objavio veći broj rasprava i nekoliko knjiga. Karakteriše ga mešanje fantastike i tipičnosti kriminialističkih romana. Većina Pavličićevih romana imaju strukturu enigme a fantastične elemente koristi pri stvaranju zapleta. Karakterišu ga i dinamična fabula (puna neočekivanih obrata), jednostavan izraz i likovi svedeni na funkcije koje imaju u strukturi zapleta. Dobitnik je NIN-ove nagrade 1981. godine za delo „Večernji akt“. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Trojica u Trnju Magda i Trešnjevački fantom Plava ruža Diksilend Kruh i mast Koraljna vrata Studije o Osmanu Umjetni orao Večernji akt Stroj za maglu San koji se ponavlja Rasprave o hrvatskoj baroknoj književnosti Književna genologija Stih u drami, drama u stihu Sedam interpretacija Poetika manirizma Stih i značenje Barokni stih u Dubrovniku Lađa od vode Vilinski vatrogasci Dobri duh Zagreba Slobodni pad Trg slobode Rakova djeca Zaborav Pasijans Numerus klausus Rupa na nebu Filmografija[uredi | uredi izvor] Autor je scenarija za filmove: Ritam zločina (1981) Zločin u školi (1982) Treći ključ (1983) San o ruži (1986) Osuđeni (1987) Čovjek koji je volio sprovode (1989) Orao (1990) Vukovar se vraća kući (1994) Putovanje tamnom polutkom (1996) Treća žena (1997) tags: umberto eko horhe luis borhes postmodernizam postmoderna

Autor: Milan Budimir / Slobodan Vitanović / Vojislav Minić / Jovan Nikolić / Muhamed-Mula Musić Izdavač: Nolit Broj strana: 323 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 20 cm Autori čiji su radovi zastupljeni poznati su pisci (prozaisti, pesnici, kritičari, naučni i kulturni radnici). Tekstovi izabrani iz velikog opusa ovih autora pružaju mogućnost da čitalac stekne delimičnu sliku o njihovom stvaralaštvu. Milan Budimir (Mrkonjić Grad, 2. novembar 1891 —– 17. oktobar Beograd, 1975) bio je jedan od najznačajnijih srpskih klasičnih filologa, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, upravnik Katedre za klasičnu filologiju. Prof. dr Slobodan Vitanović (1928 – 2007.), bivši šef katedre za romanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, osnivač i predsednik Društva prijatelja Francuske, bio je član Izvršnog odbora Evropskog društva kulture sa sedištem u Veneciji i potpredsednik Srpskog centra ovog društva. Bio je gostujući profesor francuske književnosti na univerzitetima u Parizu, Bordou, Marselju i drugim. Za veliki doprinos prijateljstvu Srbije (Jugoslavije) i Francuske dobio je Orden viteza Legije časti, a nosilac je i ordena Zasluge za narod sa srebrnim zracima. Vitanović je bio član Krunskog saveta i aktivni učesnik u demokratskim promenama u srpskom društvu. Bio je potpisnik apela 50 nezavisnih intelektualaca. Princ Aleksandar Karađorđević je profesora Vitanovića posthumno odlikovao ordenom Belog orla prvog reda. Ogled Vojislava Minića „Razvojne odlike pripovjedačke proze“ posvećen je pripovjedačkoj prozi Mihaila Lalića. Neuporedivo češće prisutan u kritičkoj literaturi kao romanopisac, Lalić je ovim Minićevim radom dobio i adekvatnu ocjenu kao pripovjedač. Pažljivo rekonstruišući na jezičko-stilskom, motivsko-sadržajnom i strukturnom planu karakteristike Lalićeva pripovjednog opusa, objedinjenog knjigama Prvi snijeg, Izvidnica i Posljednje brdo, koje čine različite etape njegova pripovjednog stasavanja, Minić ukazuje na to da Lalićeva pripovjedna proza predstavlja osnovu njegove romansijerske epopeje. Ovim ogledom Minić nije iscrpio istraživačka interesovanja kad je riječ o djelu Mihaila Lalića. Naime, dugo je radio na doktorskoj disertaciji Prozno stvaralaštvo Mihaila Lalića – razvoj, struktura, poetika, no taj svoj rad nije stigao okončati. Laliću se ipak odužio studijom „Geneza djela Mihaila Lalića“ i hrestomatskim izborom Kritičari o Mihailu Laliću, objavljenom povodom sedamdeset godina od rođenja pisca. Knjiga `Vrtlog` Muhameda-Mule Musića tematizira mučno vrijeme u Bihoru između dva rata, kad su planine bile pune komita, a žandarmi nemilosno tukli komitsku rodbinu, svuda: na ledini, u policijskim stanicama, po kućama. Tvrd povez. Knjiga je dobro očuvana. Na drugoj i trećoj slici prikazan sadržaj.

Autor - osoba Čajkanović, Veselin, 1881-1946 = Čajkanović, Veselin, 1881-1946 Naslov Pregled rimske književnosti / Veselin Čajkanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vajat, 1998 (Beograd : Draslar partner) Fizički opis 119 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka Knjige za školu i dom ; sv. 13 Napomene Autorova slika Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 115-117 Beleške uz tekst Registar. Predmetne odrednice Rimska književnost – Istorija Veselin Čajkanović (1881–1946) bio je čuveni srpski klasični filolog, etnolog, istoričar religije i akademik SANU. Obrazovanje i početak karijere Rođen je 9. aprila 1881. godine u Beogradu u zanatlijskoj porodici Ane i Nikole, koji su imali šestoro dece. Veselin je bio drugo dete svojim roditeljima, koji su se našli da žive u Beogradu po Nikolinom dolasku iz Sarajeva, jer je, kao borac protiv turske vlasti, izbegao u Srbiju. U rodnom gradu Veselin je završio osnovnu školu, kao i Prvu mušku gimnaziju i kasnije Veliku školu. Zanimljiva je činjenica da se školovao u društvu velikih imena naše književnosti, među kojima je Petar Kočić, autor brojnih pripovedaka, koje odišu narodnim jezikom i prikazuju ljudsku dušu i duh jednog vremena. U školskoj klupi je već ovaj visokopoštovani klasični filolog pokazao interesovanje i ljubav prema klasičnim jezicima. Naravno, izuzetno vredan i uporan, Veselin Čajkanović se upisao na studije klasične filologije, i to je i završio. Nemoguće je bilo ne primetiti talentovanog i izvanrednog učenika kakav je bio on, a jedan od onih koji ga je zapazio bio je Pavle Popović. On se založio i da Čajkanović studije nastavi u Lajpcigu, gde je slušao predavanja od eminentnih stručnjaka, među kojima su bili Karl Brugman i Herman Hirt. Nešto kasnije se Veselin prebacio u Minhen, i učio od Karla Krumbahera i Oto Kruziusa. Doktorsku disertaciju pod nazivom Odabrana poglavlja u paremiografskim istraživanjima odbranio je upravo kod Krumbahera u Minhenu. Ovo su presudni momenti u njegovom životu, kada se konačno odlučio za klasičnu filologiju i proučavanje stare religije i mitologije. Po završenim studijama vratio se u Beograd, prvobitno bio gimnazijski profesor latinskog jezika, a onda se zaposlio na Filozofskom fakultetu. Urednik, akademik i naučnik Dane koje je proveo u Bizertu, po evakuaciji zbog tifusa, nije proveo sedeći besposlen. Naprotiv, te trenutke iskoristio je vrlo pametno, i sa francuskim inženjerom Alberom Oforom osnovao je Štampariju srpskih invalida, „u kojoj su se srpski invalidi obučavali tipografskom zanatu”. Krenuo je sa izdavanjem časopisa Napred, a onda i sa Bibliotekom ovog časopisa. U okviru nje su se nalazile i reportaže o životu u Africi naših izbeglica. Bio je urednik Srpskih novina, pa je neke od svojih radova iz oblasti etnologije u njima objavio: Iz srpskog folklora, Iz srpske religije i mitologije. I u drugim časopisima je objavljivao i sarađivao sa kolegama u pripremi, a neki su: Bosanska vila, Srpski književni glasnik, Politika, Južnoslovenski filolog, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Godine 1920. postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije. Što se tiče profesorske karijere Veselina Čajkanovića, nije se samo razvijala u gimnaziji i na Filozofskom, nego je jedno vreme radio i na Bogoslovskom fakultetu. Imao je članstvo u različitim odborima, od kojih je najvažnije pomenuti Odbor za građenje Univerzitetske biblioteke i Upravu Srpske književne zadruge. Njegova najuspešnija i najbogatija naučna delatnost bila je iz oblasti klasične filologije, folkloristike, stare srpske religije i mitologije. Smatrao je da se slovenska mitologija ne izučava u onolikoj meri koliko grčka i rimska, i da bi to trebalo promeniti. Pre svega, antičke poslovice su bile tema doktorske disertacije Veselina Čajkanovića. Latinski jezik ga je posebno zanimao, pa otuda je pisao udžbenike latinskog. Bio je vrstan prevodilac, prevodio je Plautove komedije, Tacitovu Germaniju. Knjigu Vergilije i njegovi savremenici napisao je povodom dve hiljade godina od rođenja Vergilijevog. Objavio je antologije narodnih pesama – Petnaest srpskih narodnih pesama – Antologiju srpskih narodnih pripovedaka, Stara srpska religija i mitologija : članci iz rečnika i zbirke poslovica Vuka Karadžića, kao i još neke druge tekstove u vezi sa narodnom književnošću. Voleo je da zna više o paganstvu i religiji Srba pre hrišćanstva, a neki od takvih radova su mu: Mit i religija u Srba, Studije iz religije i folklora, U Boga su vunene noge, a gvozdene ruke, O srpskom vrhovnom bogu. Čajkanović je dobio mnoga odlikovanja, među kojima je Orden Svetog Save, Orden belog orla sa mačevima, Medalja za hrabrost, koju je osnovao kralj Petar I, a dodeljivana je ljudima koji su se istakli svojom hrabrošću u bici sa Bugarskom 1913. godine. Učesnik u ratovima Period u kom je Veselin Čajkanović živeo obeležili su različiti ratovi. To je vreme koje je trpelo stalna uzdrmavanja, burne događaje i mučne posledice. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Svoje junaštvo i veliko rodoljublje pokazao je učestvujući u Kolubarskoj i Kumanovskoj bici. Bio je jedan od branilaca Beograda. Kako je skoro nemoguće da nešto ne krene po zlu u ratovima, tako je Čajkanović dobio stomačni tifus. Tako zaraženog morali su da ga evakuišu na Krf, a onda i na krajnji sever Tunisa, u mirnu francusku luku Bizertu, gde se oporavljao. Kada je otpočeo Drugi svetski rat, Veselin Čajkanović bio je dekan na Filozofskom fakultetu. Nije uspeo da odgovori na poziv na dužnost za Aprilski rat 1941. godine, te nije bio direktno na bojnim poljima, već je pokušavao da održi stabilnu atmosferu kao dekan na fakultetu. Apel srpskom narodu objavljen je 13. avgusta 1941. u listu Novo vreme i u tom dokumentu je javno iskritikovan i osuđen komunistički ustanak u Srbiji, pa je narod dobio poziv da potpiše dokument i pristane na poštovanje mira i reda od strane okupatora. Jedini profesor koji je odbio da ga potpiše bio je upravo Veselin Čajkanović. Porodica i kraj života Veselina Čajkanovića Bio je oženjen sa Ružom Živković, devojkom iz bogatije građanske porodice, koja je bila njegov student. Imali su dvoje dece, Mariju i Nikolu, a živeli su u kući na Topčideru. Godine 1945. u aprilu stigla je odluka da se Čajkanović otpusti i udalji sa svih uloga koje mu je dodelio Beogradski univerzitet, i Ministarstvo prosvete je sprovelo tu odluku. Po toj odluci ukinuta su mu i građanska prava, kao i pravo na primanje bilo kakve novčane naknade i primanja. Njegova porodica je mnogo trpela zbog toga, znatno su osiromašili. Tih dana se razboleo, bolovao godinu i dva meseca, pa preminuo u avgustu 1946. godine. MG43 (L)