MIONICA - Ljubomir Nedeljković Od kuce do kuce - uoci drugog svetskog rata Izdavac: Kolubara Valjevo Topalovic Cvrst povez 171 str. SADRZAJ: Uvod Ulica vojvode Misica - Neparni brojevi Ulica vojvode Misica - Parni brojevi Ulica dr Jove Aleksica - Parni brojevi Ulica dr Jove Aleksica - Neparni brojevi Ulica kneza Nikole Grbovica Zanati i zanatlije Trgovina i trgovci Kafana i kafedzije Skole i ucitelji Kulturno prosvetno drustvo Ulicni fenjeri i elektricno osvetljenje Pijaca s kantarom Lekari i advokati Sport i sportisti Bioskopi i vasari Oj dodo, oj dodole Groblje Nadimci Razlicitosti Selo Mionica DODACI: Biracki spisak U 19. i 20. veku - Letopis - Zdravko Rankovic O autoru

Podgorica 1997, reprint izdanja iz 1910 g, meki povez, 29 cm, 7 strana i 35 listova sa tablama, težina oko 700 gr u odličnom stanju

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1892. ГОДИНЕ, А4 ФОРМАТ, 128 СТРАНА! У овој књизи аутор се бави разним записима који имају везе са Дубровачком Републиком и Дубровчанима... У јануару 1693. године наводе се услови Куча које они постављају млетачком Дужду да би му се придружили у рату против Турака...

SV 11 07391) HRVATSKE USTAŠE NA ISTOČNOM BOJIŠTU , Rastislav Petrović , Beograd 2005 , Knjiga je sastavljena od istorijskih dokumenata koji su objavljeni od strane Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata. U prvom delu je dato fototipsko izdanje knjige „Hrvatski junaci na istoku” u kojoj jedna od izdavačkih kuća NDH-a opisuje aktivnosti dobrovoljaca iz NDH na istočnom bojištu. mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 118 strana

Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

Ibe Palikuća - Momčilo Stefanović Ganimete Terbeši Igbal Šukrija Likovi revolucionara Narodna Armija 1982 Ibe Palikuća rođena je 1927. godine u Debru, Makedonija, u srednje imućnoj porodici. Otac joj je bio hodža. Poslije završene osnovne škole, ostala je u kući, kao i većina albanskih djevojčica njenog uzrasta. Priprema se da bude domaćica. Rat i okupacija Talijanskih fašista zatiču je u Debru. Njena porodica je bila antifašistički nastrojena. Brat joj je radio za oslobodilački pokret. Ona je, kao pionir dobila prve zadatke da kao kurir prenosi pisma i provodi ilegalce. Ona se sve više angažira, čita i rastura letke. Kao petnaestogodišnja djevojčica, primljena je u SKOJ.

Да ли је Милојевић пророк? Не! Он је `само` национални геније јер је видео многе историјске процесе у зачетку. Један од тих процеса који је Милојевић тада прецизно дијагностификовао а сада се тај процес разбуктао, распламсао и распламсава се управо пред нашим очима је разбаштињење Српске православне цркве. Чупање корена цркви српској од стране непријатеља српског народа занеме, зачуди и прокле и проклеће све оне који су умешани у ту чисто ђавољу работу, јер, корен цркве није у цркви него дубоко у срцу српског народа! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

Ова древна књига говори о нама више него било шта друго. Она говори о нама јер каже Милојевић ми нисмо знали да је поштујемо и чувамо у по- четку - све и свашта је завршавало на њеним странама, стране су цепане, откидане, на њима је писано, цртано.... а онда, је, ипак, неко схватио да је то вредна књига и да ће нам тре- бати за времена која долазе и за генерације које долазе и кренули смо да је чувамо! А садржај је, заиста, драгоцен: српски патријарси пишу о старим српским краљевима! И већ у првој реченици списа кажу српски или илирски краљеви.... То личи на ону општу клетву не само нас Срба, већ уопште човечанства, имао па немао! Што се будемо пре освестили и схватили све наше вредности и предности као људи ћемо имати веће шансе да се изборимо са нељудима и лажима, разним привидима који нас сколише са свих страна. Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1937. ГОДИНЕ ОБЈАВЉЕНЕ У ZAGREBU. 130 страна, А5 формат, меки повез. НЕДРАГА НЕБРАЋО MILOGORCI! Štedimlija je ову пашквилу противу, не само Црногораца, већ против свеколиког Српства објавио 1937. године у Zagrebu. Да је знао да се катедра за албанологију захуктава још од 1920. година на Београдском универзитету можда би и сучекао годиницу коју да је објави у Tirani. Како истина и лаж делују на принципу повезаних судова, док се једно не испразни - друго се не напуни, сматрам за своју обавезу да вам укажем недрага небраћо Milogorci на једну ноторну чињеницу: како тврде `научници` од најблиставијег кова од кад је ове цивилизацијице Црногорци и нису и део Српства; чији сте део и које је ваше порекло они тренутно не говоре - није још прави час, али, ја вам могу рећи (да бих оне повезане судове изнивелисао: како се суд Истине испразнио ред је да укажем на суд Лажи, који је тренутно вешти мађионичар сакрио за народ , Ви сте део hrvatstva, само сте то задњих тристотинак година заборавили... СРПСКА СПАРТО ВРАТИ СЕ СЕБИ! До тада ће Српство бити сигурна кућа за Његоша, Марка Миљанова и друге вечно живуће величине Српства!

Borbe iza rešetaka - Paško Romac Institut za izučavanje istorije Vojvodine, 1976, 309 str Paško Romac rođen je 17. maja 1913. godine u selu Vukšiću, opština Benkovac, u siromašnoj seljačkoj porodici. U najranijem detinjstvu osetio je tegobe života na kršu Bukovice i Ravnih kotara. Još dok je išao u osnovnu školu, ostao je bez roditelja: otac umro, a majka se preudala. Sam u kući nastavio je školu. Po završetku osnovne škole, preko Hrvatskog radiše upućen da uči krojački zanat u Hrvatskoj Kostajnici. Ne mireći se sa surovim ophođenjem prema šegrtima, pobegao sa zanata ponovo u svoje selo. Pošto ovde nije imao od čega da živi, zaposlio se kao seoski sluga u Vodicama. Posle toga otišao u selo Tomaš, kod Bjelovara, gde se takođe zaposlio kao sluga. Ovde dolazi u dodir sa Stevom Šabićem, bivšim aktivnim učesnikom građanskog rata u Rusiji i rukovodiocem u Crvenoj armiji. Od Steve je stekao prva saznanja o proleterskoj revoluciji u SSSR, shvatio da i naša radnička klasa teži ka tome. Pod Stevinim uticajem već 1935. godine učestvuje mladi seoski sluga u raznim akcijama u Bjelovaru i Velikom Trojstvu. Stevo ga je redovno pozivao i na razne sastanke u svoju kuću. Kasnije je saznao da su to sastanci komunista. Stevo mu je jednom prilikom rekao da i on pripada njima. Godine 1936. pozvan je u vojsku, u Prizren. U četi se ubrzo istakao kao dobar vojnik, pa je od komande dobio i nagradno odsustvo. Međutim, on je sa odsustva doneo i nešto literature pa i list »Srp i cekic«, ilegalni organ KPJ za Hrvatsku. Čitao je to sa nekim istomišljenicima u četi, razgovarao o tome, dok jednog dana nije — uhapšen. Izveden je pred vojni sud u Skoplju i osuđen kao komunista na osam i po godina robije. Robijajući u Skoplju, Nišu i u Sremskoj Mitrovici, marljivo uči, s vremenom postaje i član Kaznionskog komiteta Partije. Posle četiri i po godine robijanja, avgusta 1941. pobegao je sa grupom političkih osuđenika u Frušku goru, učestvovao u formiranju Prvog fruškogorskog odreda. Posle prelaska većine robijaša u Mačvu, odlukom CK KPJ upućen je na Romaniju, gde je postao član Okružnog komiteta KPJ u Rogatici. Po dolasku Prve proleterske brigade na teren Rogatice i Romanije, upućen u nju za političkog komesara čete. Zatim postaje komesar bataljona, pa rukovodilac Politodela 1. dalmatinske brigade. Posle toga je raspoređen za političkog komesara 1. vojvođanske brigade. Zatim mu je poverena dužnost komesara 16. vojvođanske divizije. Posle oslobođenja bio je na raznim funkcijama: član PK KPJ za Vojvodinu i član Biroa PK, organizacioni sekretar PK KPJ za Vojvodinu, sekretar Narodnog fronta za Vojvodinu, član CK Srbije i Jugoslavije, sekretar Kontrolne komisije SKJ, predsednik Komisije za materijalno finansijska pitanja CK SKJ itd. Obavljao je istovremeno i druge dužnosti. Bio je poverenik za poljoprivredu Vojvodine, narodni poslanik skupština Vojvodine, Srbije i Jugoslavije, predsednik Komisije za društveni nadzor Savezne skupštine, predsednik Zadružnog saveza Jugoslavije, potpredsednik Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije. Odlikovan je Ordenom narodnog heroja i drugim visokim odlikovanjima. Razvijajući se kao komunist i partijski rukovodilac, rano se zainteresovao za pisanje. Izuzetno brižljivo je godinama čuvao razne zabeleške, još na robiji počeo je da vodi dnevnik. To mu je korisno poslužilo za pisanje knjige »Borbe«, objavljene 1950. u izdanju Matice srpske. Napisao je i knjižicu »Bekstvo sa robije«, a 1976. god. objavljuje knjigu »Borbe iza rešetaka«. L.1.O.1.P.1

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ, 146 СТРАНА , А5 - ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! `Чудновати феномен, да се на по неким зекљиштима историја у својим главним карактерним цртама понавља, доводи историке на чудновате мисли. Ми rазимо земљу али је она права мати наша. Не само мати него и прва политичка васпитница народима. Карактер једног народа, који се једнако таре о камените кршeвe, добија нешто од чврстине и оштрине од своје околине. Народ који се пентра по висовима, по којима орлови гнезда вију а дивокозе дрским скоком скачу, добива и сам чудесну сигурност скока и орловску оштрину ока. Ови који са висова свога завичаја сваким даном rледају пучину звездавоrа неба или пучину мора сињег, лако загревају у срцима својим жудњу за пучином слободе људске. Њих је тешко везати у узане и тесне облике државног и друштвеяог живота што сње развија по равницама и долинама међу људима који тек између кровова кућа својих мало неба виде.` Мијатовић сјајно поентира у свом уводу овој књизи јер дотиче суштину настајања менталитета, капацитета и особина везаним за локалитет. Кажу да је велики Сима Милутиновић Сарајлија изводио младог Његоша, свог ученика, кад су беснеле највеће олује и ударали најкстрашнији громови да би очеличио његов карактер и показао му каква може бити приропда или пре какав може бити Бог када се разгоропади и покаже своје неслагање са чињењљем људским. И направи паралелу Мијатовић са повлашћеним и специјалним положајем Зете, јер, управљање Зете је увек поверавано престолонаследницима, који су подржавани од бунтовне властеле узимали ствари у своје руке и од престолонаследника чинили владаре...

Vrlo dobro očuvana, 226 strana, format 23cm, izdanje Novmark 2013. ► Pismo Opštine Novi Beograd ► Zašto NSA i danas „čačka“ o identitetu JB Tita? ►TAJNI DOKUMENT: UNCLASSIFIED (b)3-P.L. 86-36 ►NSA: Tito je bio Rus ili Poljak? ►TITO promenio 70 pseudonima i 15 datuma rođenja ►Analiza američkih tajnih službi 1980: TAJNA DEPEŠA 777 ►Dva srčana udara ►TITO: Ne dozvojavam da mi seku nogu, hoću da umrem ceo kao što sam rođen ►Sahrana pre smrti ►Ko je spremao invaziju na SFRJ? ►Istoričar Miksens Tomas: Najmanje DVA Tita, Smrt u Drvaru ►FRANCUSKA ŠTAMPA: PRAVI Tito je imao DEVET prstiju ►Tito bez levog kažiprsta ►T.I.T.O. pseudonim za terorističku organizaciju ►Rus LEBEDEV Tito BROJ DVA! ►I LEBEDEV nestao ►„HITORAMA“: Zamenjen vođa partizana ►I Čerčil prevaren! ►Čerčil Kralju Petru II: Veličanstvo oprostite, bio sam prevaren! ►Pukovnik Mak Daul prevario Dražu ►Koča Popović „znao sve“ ►Englezi: PRVI TITO NESTAO U RATU ►Ubistvo Georgi Dimitrova ►„NOVI TITO“ prekida sa Moskvom ►Austrijski sveštenik Valter Vankmiler: Josip Broz je bio moj školski drug ►Bečki „Kurir“: Josip Broz nije rođen u Kumrovcu ►Major Švarc: Broz je bio bravar, a da li je i TITO,nisam siguran ►Kako je Franc BRPOŠ postao TITO? ►Američki publicist Filis Oti u knjizi o Titu: U Zimu 1913-1914 bio je na skijanju, mačevanju... ►Tito i Franc Ferdinand ►Medalju za hrabrost nije dobio Tito nego Josip Broz iz Zemuna ►Zapisnik grofa Draškovića ►Tajna Groba 107 u Zemunu ►Ko je Josip Brpz sahranjen 1941. u Zemunu, a rođen 1877? ►Jelica Broz: Moj svekar nema veze s Titom ►Josip Kopinič: Sve je to laž, nisu bila dva Tita ►Broz „plave krvi“, rođen u Beču ►Šta povezuje cara Franju, Ferdinanda, Lava Trockog, Staljina, Hitlera i Tita? ►Šta je o Titu prorekao Miloš Tarabić u „Kremanskom proročanstvu“? ►Da li je Tito sahranjen u Kući cveća? ►Pored koga počiva Jovanka Broz? ►Beli mermer nema tajni ►Tito nije balsamovan ►General Ivan Dolničar: sahrana simulirana ►General Dušan Korać: Dolničar širi intrige ►Druže Tito, šta ćemo sa tobom?

НА ЈЕДРЕЊАKУ У АМЕРИKУ - Никола Форовић На једрењаку у Америку: Путопис Николе Форовића који је ... Форовић описује “дружину” у својој кабини у потпалубљу једрењака “Ливерпул”: “Ја се налазим на броду за усељенике те уједно уред људског олоша. Почињем са мојом кабином у којој су 4 постеље, бр. 5, 6, 7. и 8. У бр. 5. су два брата по имену Харт. Старији је у Лондону секао и продавао коњско месо, животиња од човека, суровије створење нисам познавао, уосталом, све досад не имадох ни прилике људе таквог кова посматрати. Али кад је једног јутра свог брата избио и претио му да ће га убити, а тај рече да то није првина, гадио сам га се. Али, како беше голем и силан модасмо стим финије с њим поступати. Чим је то приметио, осетио, искористио је свој утицај, као што већ чине људи његове багре. Јер данас, после 15 дана путовања, нисмо му му више сапутници него послужитељи…” Да би прекратио путовање, Форовић се сећа бечких и паришки дана: “А кад сам се и ја ту нашао, свагда сам у мислима био у бечком Пратеру, камо сам се кад и кад на фијакеру бр. 134 довезао па из другог времена у зверињаку наредио себи гушчије џигерице са гомољиком (“Трüффел”), фино понуђену, док је фијакер читаве сате на мене чекао, да ме затим одвезе кући или у оперу… Од свега тога остаде ми само успомена од које болујем и патим (…) Данас годину дана бавио сам се у Паризу, путујући из Лондона за Беч. У петак стигох у Париз, у суботу се нађох са млађим Јокићем на Талијанском Булевару и пошто смо још истог вечера у Kомичној Опери били, договоримо се, да се сутра-дан на Духове, у 11 сах. пре подне нађемо у Цафé Гранде (…) После финог доручка прошетасмо се а међутим било је два сах., кад је у Лонг Цхамп заказана трка. Одвезосмо се и ми тамо. Ту имадох прилике видети цара Луја Наполеона ИИИ., царицу Еугенију, цео двор у сву аристократију (…) А данас? И данас сам додуше у многобројном друштву али какве сорте! Онда раскош и гиздавост, сад невоља и јад; онда најдивнија тоалета, сад дроњаве крпе; онда разметање сите господе, сад сиротиња којој вири глад из очију… Форовићев попис “живих створова” на броду сведочи да резултат Америчког грађанског рата у смислу односа према црнцима није баш оставио великог трага на европске усељенике:“Бродарско особље броји 60 морнара, 4 официра и капетана по имену Цхамперлине, Америчанин, врло фин И образован господин, што је на броду реткост. Живих створова било је осим два црнца кувара, 1 крава, 6 мачака и три пса од којих су два пса због непослушности и незгодних обичаја у море бачена!”