Komplet od 4 knjige Džejmsa Patersona, iz biblioteke „Bestseler“, u izdanju lista „Politika“ i izdavačke kuće „Narodna knjiga“, iz 2004./2005. godine: - „DOK VETAR DUVA“, 259 strana, ISBN 86-331-1853-X Jedanaestogodišnja devojčica očajnički pokušava da pobegne iz tajne laboratorije za genetska istraživanja u Koloradu. Freni i Kit, agenti FBI-ja, sprijateljiće se sa uplašenom devojčicom. Ovaj trio se nalazi u opasnosti da izgubi živote pokušavajući da otkrije zastrašujuću istinu. - „KUĆA NA JEZERU“, 253 strane, ISBN 86-331-1927-7 Kuća na jezeru je puna neočekivanih iznenađenja, koja dočekujete bez daha, a koja su Patersona učinila najčitanijim američkim piscem trilera današnjice. - „KUĆA NA PLAŽI“, 312 strana, ISBN 86-331-1518-2 Kada Piterovo telo bude pronađeno na privatnoj plaži u elitnom delu Njujorka, njegov brat će otpočeti ličnu istragu. Džek spoznaje najveće tajne stanovnika elitne četvrti, ali ono što je još gore, njegov život je u opasnosti: neko želi da ga ućutka. - „TREĆI STEPEN“, 216 strana, ISBN 86-331-1971-4 Nekoga u Ženskom klubu za ubistva čeka smrt... Roman se pretvara u šokantan i uzbudljiv triler. Detektivka Lindsi otkriva tri leša i tajanstvenu poruku ostavljenu na mestu zločina. Ona će zamoliti tri svoje prijateljice da joj pomognu da nađe ubicu koji preti da će svakog trećeg dana počiniti novo ubistvo. Što je još strašnije, njegova sledeća žrtva trebalo bi da bude jedna od četiri prijateljice. Ali koja? Nekorišćene. U mekom povezu. Dimenzije 12 x 16,5 cm. Idealan poklon za Vama dragu osobu. Ovde možete pogledati i ostale predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

Sestra Rozamund Lupton lepo očuvana Nestala si. Dolazim da te pronađem. Veza između sestara je neraskidiva. Jedan telefonski poziv primorava Beatris da otkaže sve svoje obaveze i prvim avionom iz Amerike ode za London. Njena sestra Tes je nestala. Situacija koju zatiče kod kuće potpuno će je zbuniti. Beatris je zapanjena shvatanjem koliko je slabo poznavala svoju voljenu sestru. Istraga ne daje rezultate. Policija, Tesin ljubavnik, pa čak i njena majka prihvataju da su je zauvek izgubili. Ali ne i Beatris. Ona oseća da mora otkriti istinu, bez obzira na cenu. „Neverovatno zaokružena od prve do poslednje strane, ova knjiga je najuzbudljiviji triler godine. Prosto pršti od napetosti, a preokreti se smenjuju često i brzo. Napisana sa snagom i bujnošću, izvrsna je.“ Daily Mail „Izuzetno samouveren krimi roman… Ujedno sadrži i razoran emocionalni udarac.“ Guardian „Originalan, sablastan i vešto napisan, roman koji u potpunosti obuzima čitaoca.“ You magazine, Mail Online „Delo koje ulazi u onaj retki prostor gde se preklapaju krimi roman i velika književnost.“

Upisano u kosti - Sajmon Beket lepo očuvana Izvadio sam lobanju iz kese za dokaze i nežno je spustio na čelični sto. - Kaži mi ko si ti... Forenzički antropolog dr Dejvid Hanter trebalo bi da bude kod kuće u Londonu, sa ženom koju voli. Međutim, kao uslugu prezauzetom policajcu, on polazi na plovidbu uzburkanim morem do udaljenog hebridskog ostrva Runa, gde ga očekuje jezivo otkriće. Hanter je viđao smrt u mnogim oblicima, ali i on je šokiran onim što nalazi: gotovo potpuno izgorelo telo, izuzev stopala i jedne šake u prostoriji netaknutoj vatrom. Lokalna policija to ishitreno otpisuje kao slučajnu smrt, ali Hanteru instinkt govori nešto drugo. Uveren da je na ostrvu ubica, ubrzo shvata da Runa nije ni izbliza mirna zajednica, kako izgleda, i da je to izgorelo telo samo jedna od njenih mračnih tajni. Zatim se spušta neobuzdana atlantska oluja, koja prekida dovod struje, kao i kontakt sa kopnom. I dok oluja besni, počinju ubistva... Snažan, nepredvidljiv, šokantnih preokreta, Upisano u kosti je napet novi krimi triler briljantnog britanskog pripovedača.

I IZDANJE EDITOR, 2006 TIRAZ: 1000 KORICE KAO NA SLICI. UNUTRASNJOST ODLICNO OCUVANA. RETKO!!!! U Mejnu je još uvek hladno iako je zima na izmaku. Dr Miranda Džons se vraća u svoju porodičnu kuću nakon duge i naporne predavačke turneje. Međutim, krv joj se ledi u žilama kada pred svojom kućom oseti nož pod grlom. Nepoznati nasilnik joj krade torbu, buši gume i nestaje. Duboko potresena, Miranda odlučuje da sve to potisne, i odlazi u Italiju gde su je zamolili da potvrdi autentičnost renesansne bronzane figure Medičijeve kurtizane poznatije pod pseudonimom Mračna Gospa. Ali umesto da učvrsti svoju reputaciju kao vodeći stručnjak u toj oblasti, umalo da doživi totalni krah kada se posumnja u njen profesionalni sud. Emotivno udaljena od majke, pored brata ophrvanog sopstvenim problemima, Miranda nema kome da se obrati... osim Rajanu Boldariju, zavodljivom lopovu umetničkih dela koji je igrom slučaja prisiljen na to da s njom sklopi neobičan savez. Ubrzo postaje jasno da incident u Mejnu nije bio obično džeparenje – i da Mračna Gospa poseduje onoliko tajni koliko je nekada posedovala žena čije ime nosi. Za Mirandu, prinuđenu da se osloni samo na sebe – i na partnera koji kod nje budi konstantnu sumnju i dotad neotkrivenu strast – jedini povratak kući ispunjen je prevarom, izdajom i opasnošću koja preti svima.

Novo - Nekorišćeno , Retko !!! 594 strana , Tvrdi povez , 1Kg , 199 Kuna cena koja piše na knjizi Izdavač: Algoritam Media , 2009 Kada je Stephen L. Carter, uvaženi voditelj katedre prava s američkog sveučilišta Yale i autor mnogobrojnih stručnih knjiga i članaka, objavio svoj prvijenac, Car oceanskog perivoja, časopis Time Out napisao je: Carter za crne članove visokog društva znači ono što je Henry James značio za washingtonsko društvo, vodeći nas u njihove spavaće sobe i izlažući nam bez ustručavanja njihove motive. Jednako oštroumnom opservacijom i impresivnom moći imaginacije koja je u stanju zamisliti nevjerojatne zaplete te oslikati rijetko viđenu karakterizaciju, Stephen L. Carter vraća se u sveučilišni gradić Elm Harbor. U središtu priče Crne bjeline Nove Engleske dva su sporedna lika iz Cara oceanskog perivoja, likovi koji su ujedno i najugledniji i najmoćniji afroamerički par Amerike: Lemaster Carlyle, bivši savjetnik u Bijeloj kući i dekan najuglednijeg sveučilišta u zemlji, te njegova žena Julia, prodekanica Teološkog fakulteta. Vozeći se kući jedne olujne noći, nakon pretrpljene automobilske nesreće, slučajno nailaze na truplo. Na svoj užas, Julia će u njemu prepoznati uglednog akademika i jednog od svojih bivših ljubavnika. Ubojstvo će uzdrmati temelje njihova braka, zaprijetiti psihi njihove ionako labilne kćeri, a motiv koji je doveo do ove tragedije svoje će šokantne vibracije odaslati sve do Bijele kuće… Beskompromisno neizvjestan, pronicljiv u uvidima u suptilne razlike između odanosti idejama i odanosti ljudima, roman Crna bjelina Nove Engleske, osim što je buduća senzacija, nedvojbena je konfirmacija izuzetne spisateljske nadarenosti Stephena L. Cartera, jednog od najoštroumnijih suvremenih američkih autora. Intrigu Carterove proze na hrvatski je prenijela Mirjana Valent, a naslovnicu resi djelo Nenada Martića.

Izdavač: Editor, Beograd Prevod: Magdalena Reljić Povez: broširan Broj strana: 366 Spolja kao na slikama, unutra čista i veoma dobro očuvana U Mejnu je još uvek hladno iako je zima na izmaku. Dr Miranda Džons se vraća u svoju porodičnu kuću nakon duge i naporne predavačke turneje. Međutim, krv joj se ledi u žilama kada pred svojom kućom oseti nož pod grlom. Nepoznati nasilnik joj krade torbu, buši gume i nestaje. Duboko potresena, Miranda odlučuje da sve to potisne, i odlazi u Italiju gde su je zamolili da potvrdi autentičnost renesansne bronzane figure Medičijeve kurtizane poznatije pod pseudonimom Mračna Gospa. Ali umesto da učvrsti svoju reputaciju kao vodeći stručnjak u toj oblasti, umalo da doživi totalni krah kada se posumnja u njen profesionalni sud. Emotivno udaljena od majke, pored brata ophrvanog sopstvenim problemima, Miranda nema kome da se obrati... osim Rajanu Boldariju, zavodljivom lopovu umetničkih dela koji je igrom slučaja prisiljen na to da s njom sklopi neobičan savez. Ubrzo postaje jasno da incident u Mejnu nije bio obično džeparenje – i da Mračna Gospa poseduje onoliko tajni koliko je nekada posedovala žena čije ime nosi. Za Mirandu, prinuđenu da se osloni samo na sebe – i na partnera koji kod nje budi konstantnu sumnju i dotad neotkrivenu strast – jedini povratak kući ispunjen je prevarom, izdajom i opasnošću koja preti svima. (K-146)

Sir Arthur Conan Doyle Avanture Sherlocka Holmesa 1-6 Avanture Šerlok Holmsa - Ser Artur Konan Dojl -Ubojstvo u dvorcu, -Tajna boskomske doline, -Lavlja griva, -Nenastanjena kuća, -Dolina straha, -Srebrna zvijezda, Izdavač - Alfa, Zagreb 1978 Broširan povez, 21 cm, Stanje: Veoma dobro.

Ruže su crvene - Džejms Paterson veoma lepo očuvana „Paterson zna gde krijemo svoje najdublje strahove... Njegovoj mašti nema kraja.“ New York Times Book Review Aleks Kros se našao u vrtlogu od kojeg će i vama srce početi ubrzano da lupa. Susreće se sa do sada najbiljantnijim ubicom u svojoj karijeri, tajanstvenim kriminalcem koji sebe naziva Veliki Mozak. U nizu zlodela koja su prenerazila Vašington, pljačkaši banaka ubijaju bankarske službenike i njihove porodice ako se zahtevi koje postavljaju za vreme pljačke ne sprovode do najmanjeg detalja. Aleksu Krosu je jasno da iza svega ne stoji običan kriminalac – patološka potreba za kontrolom i preciznošću je suviše velika. Krosov privatni život je usred krize ali on nema vremena da mu se posveti jer novi slučaj u potpunosti obuzima njegovu pažnju kada shvati da Veliki Mozak kuje plan za svoj veliki, poslednji savršeni zločin. „Paterson je opet uspeo... ON VAS NEĆE NIKAD, AMA BAŠ NIKAD RAZOČARATI.“ Lari King, USA Today „Dosad najbolja knjiga iz serijala o Krosu... Evo nekih saveta: 1. Ne planirajte da pročitate samo ’poglavlje-dva’ pred spavanje, 2. Ne čitajte ove knjige uveče ako ste sami kod kuće, 3. Nemojte unapred nagađati ko su sve negativci... Romani o Aleksu Krosu se uvek čitaju u jednom dahu... JEDVA ČEKAM SLEDEĆU.“ Denver Rocky Mountain News

Odlično očuvana kao Nova , Retko 273 strana 200 grama Novi roman perjanice novog britanskog trilera, Simona Becketta, nastavak je uzbudljive, na 28 jezika prevedene bestselling serije o forenzičnom antropologu dr. Davidu Hunteru, čije su uznemirujuće, nimalo ugodne slučajeve domaći čitatelji već imali priliku upoznati u iznimno dinamičnom prethodniku, romanu Kemija smrti. Doktor David Hunter trebao je vikend provesti kod kuće, s voljenom ženom. Umjesto toga, odluči učiniti uslugu upornom policijskom inspektoru te preko uzburkanog mora otplovi do zabačenog škotskog otoka Rune gdje ga očekuje strašno otkriće. Hunter je smrt susretao u bezbrojnim oblicima, no ono što otkrije šokira čak i njega – gotovo u potpunosti spaljeno truplo, od kojega su preostala samo stopala i jedna šaka, leži u prostoriji koju plamen nije ni liznuo. Lokalna policija slučaj žurno proglašava nesrećom, no Hunterovi instinkti govore da nije tako. Uvjeren da je na otoku ubojica, ubrzo otkriva da Runa ni izdaleka nije spokojna zajednica kakvom se čini i da je spaljeno truplo samo jedna od mračnih tajni otoka. Na otok se zatim obruši sva silina atlantske oluje koja prekida strujne vodove i svaki dodir s kopnom. Dok oluja bjesni, ubojstva se počinju doista nizati... Snažan, nepredvidiv, šokantnih zapleta, roman Zapisano u kosti novi je i doslovno izbezumljujući triler ovog sjajnog britanskog pripovjedača. H3

Laguna, 2016. 296 strana. Odlično očuvana. Neke rane nikad ne zacele... Impulsivni triler autorke svetskog bestselera Iščezla. Novinarka Kamil Priker dobija zadatak da se vrati u svoj rodni grad u Misuriju ne bi li napravila reportažu o otmici i ubistvu dve devojčice. U svom domu koji je davno napustila Kamil će sačekati nove uvrede, mučna sećanja na tragične događaje iz detinjstva, neurotična, hipohondrična majka i prerano sazrela trinaestogodišnja polusestra uznemirujućeg ponašanja. Povratak u majčinu kuću prizvaće sva mučna sećanja na tragične događaje iz detinjstva. Kako Kamilin izveštaj o nasilnom zločinu bude napredovao ona će početi da se identifikuje sa mladim žrtvama – sve više i sve jače. Progonjena davnim strahovima Kamil će morati da reši sopstvenu psihološku zagonetku kako bi došla do istine o zločinu, ali i da bi preživela povratak kući. „Šest godina pre nego što je objavila Iščezlu, Džilijen Flin već je zadivila književne kritičare ovim mračnim, uznemirujućim romanom koji vas ispunjava sumnjom i tera da preispitujete svoje pretpostavke do poslednje stranice.“ Essentials

Udzbenički format tvrd povez,omot tragovi prašine sa spoljašnje strane listova, u jednoj knjizi ima potpis, po negde listovi po ivicama neznatno požuteli, generalno dobro stanje Zagreb 1984g - VRUĆICA Robin Cook - VELIKONOŽAC Edgar Wallace - Joseph Wambaugh - Momci iz zbora - RIPLEYEVA IGRA - Patricia Highsmith - POTKAZIVAČ Edgar Wallace - UBOJSTVO U BIJELOJ KUĆI - Margaret Truman - SESTRICA Raymond Chandler - MRTVE OČI LONDONA Edgar Wallace - KAMELEON - William Diehl

Komplet od 4 knjige Harolda Robinsa, iz biblioteke „Bestseler“, u izdanju lista „Politika“ i izdavačke kuće „Narodna knjiga“, iz 2004./2005. godine: - „GRAD GREHA“, 332 strane, ISBN 86-331-1798-3 Zakoračite u čudesni svet Las Vegasa, ispunjen žestokom akcijom, nemilosrdnim karakterima, međunarodnim zapletima... Tu srećemo Zaka Rajordena, zvanog Srećko, koji je sve samo ne srećan. Kao vanbračni sin jednog moćnog čoveka davno je proteran iz ovog grada, ali se sada vratio spreman za osvetu. - „MAGNAT“, 300 strana, ISBN 86-331-1668-5 Alhemijski vešto pomešana priča o seksu, novcu, ambiciji i moći. Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio i televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čime je najviše žudeo - poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. - „OGANJ STRASTI“, 396 strana, ISBN 86-331-1536-0 Vinova jedina zaostavština je napušteni rudnik dijamanata u Angoli. Iz tunela dijamantskog rudnika do akademskih nagrada, iz kreveta prelepih žena u bitku sa ratnim diktatorima, morao je da se bori da povrati sve ono što je oduvek imao. - „PIRANE“, 264 strane, ISBN 86-331-1849-1 Roman o muškarcima koji se, poput pirana, hrane nemoralnošću društva. Priča koja razotkriva svet mafije i njenu povezanost sa vladama mnogih zemalja, sa svetom finansija i bankarstva. Nekorišćene. U mekom povezu. Dimenzije 12 x 16,5 cm. Idealan poklon za Vama dragu osobu. Ovde možete pogledati i ostale predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

ŽESTINA Din Kunc lepo očuvana, malo iskrivljena zbog lošeg stajanja na polici Opis: Žestina, Din Kunc Ponoć tek što je prošla, a Čajna Šepard nikako ne uspeva da zaspi te prve noći svog boravka u kući najbolje prijateljice. Njeni instinkti je ne varaju – u kuću se uvukao Edgler Ves, psihopata koji namerava da pobije sve ukućane. Ves je „ubica-avanturista“, i on živi samo za to da zadovolji svoje nagone, da se utopi u različite senzacije, da živi bez straha, kajanja i ograničenja – da živi žestoko. Čajna, koja jedina preživljava pokolj, biva uhvaćena u njegovu smrtonosnu orbitu. Ali ona je borac, očvrsla u borbi za sticanje samopouzdanja i sigurnosti u svom životu. Vođena novootkrivenom težnjom za smislom koji prevazilazi puko preživljavanje, Čajna pribira sve svoje snage da bi spasla one koji su u opasnosti, dok iz trena u tren užasna pretnja od strane Edglera Vesa raste... „Najuzbudljiviji triler godine.“ Publishers Weekly „Kuncova neverovatna sposobnost da uravnoteži psihološko i emotivno sa fizičkim realizmom nagoni čitaoca da ovu knjigu pročita u jednom dahu.“ Mistery Scene „Žestina izaziva u čitaocu jezu do srži i promoviše Kunca u vrhunskog autora.“ Associated Press

Anđeosko Srce Vilijam Hjortsberg ZLOČIN, OKULTIZAM, MAGIJA, VUDU .. `Jedna od najboljih misterija, ikada napisanih – ANĐEOSKO SRCE – briljantno kombinuje klasičan noir roman, a la Rejmond Čendler i mračnu fantaziju u stilu moderne gotike. Stiven King smatra da je ovo `Isterivač đavola kako bi ga napisao Rejmond Čendler` i to me je zainteresovalo. Mislim da ANĐEOSKO SRCE spada u isti red sa knjigama UBITI PTICU RUGALICU Harper Li i Dikensovim DEJVIDOM KOPERFILDOM ili SENOVITOM KUĆOM – delima koja predstavljaju najsjajnije i najčistije domete umetnosti pripovedanja. Ponekad je bolje ne znati za đavola. Uživajte, i pazite na svoju dušu.` Karlos Ruis Safon Po knjizi je snimljen istoimeni film,u režiji Alana Parkera, sa Miki Rurkijem i Robert de Nirom u glavnim ulogama. RETKO, RASPRODATO IZDANJE Čista, bez posvete

Ocuvana knjiga, rasprodato izdanje. Remek-delo najvećeg živog majstora krimića! Dođite u Los Anđeles! Sunce blistavo sija, plaže su prelepe, drvoredi pomorandži se pružaju u nedogled. Posla ima za sve, a zemlja nije skupa. U svakoj kući – jedna srećna američka porodica. Sve to može biti vaše, a ko zna, možda će vas čak neko i otkriti. Možda postanete filmska zvezda. Ili upoznate neku. Život je divan u Los Anđelesu! Raj na zemlji... Tako bar izgleda na filmu. Los Anđeles pedesetih godina dvadesetog veka – od velelepnih vila do uzavrelih noćnih klubova prostire se centar korupcije i opasnih strasti. Jezivo masovno ubistvo u sumornom gradu nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ed Eksli želi da zaseni svog oca, slavnog inspektora. Džek Vinsens je holivudski policajac željan tabloidne slave. A Bad Vajt je gledao ubistvo svoje majke – i sada je paklena mašina s policijskom značkom. U mreži te noćne more njih trojica neraskidivo su povezana čašću, gresima i krvlju... „Oštrina pisanja će vas saseći čak i ako samo prelistavate knjigu.“ The Village Voice

LAGUNA, 2005 Kategorije: Kriminalistički / Ekranizovane knjige KNJIGA PROCITANA SAMO JEDNOM. Posle dvogodišnjeg izgnanstva Majkl Korleone stoji na doku u Palermu. Njegov prisilni boravak na Siciliji primakao se kraju, ali pre nego što konačno kroči na rodno tle Sjedinjenih Američkih Država, on mora da obavi važan zadatak. Kum mu je izričito naložio da se ne vraća kući ukoliko sa sobom ne povede čoveka po imenu Salvatore Ðulijano. Ðulijano – živa legenda, najslavniji odmetnik i nezvanini vladar zapadne Sicilije, reputaciju je stekao boreći se za prava ugnjetenog sicilijanskog seljaka, odvažno se suprtotstavljajući i vladi u Rimu i nemilosrdnoj mreži Prijatelja prijateljâ. Odsutnu bitku Ðulijano i neće povesti protiv policije i vojske, već protiv don Kročea Mala, okrutnog mafijaškog bosa. Izazvavši čelični autoritet don Kročeov, Ðulijano se upustio u bespoštedni rat iz kojega poraženi neće izaći s glavom na ramenima. Roman Sicilijanac, objavljen orvelovske 1984. godine, jedno je u nizu izuzetnih ostvarenja Marija Puza, književnog čarobnjaka koji je u svojim romanima duboko ponirao u tajnovito grotlo mafije, razotkrivajući jezovitu čaroliju savremenog sveta.

Knjiga je odlično očuvana. ,,Napet uzbudljiv roman koji je od samog početka pun isprepletenih tokova, preokreta, emotivnog naboja, i uverljivo svedočanstvo da nas izbori koje činimo i njihove posledice nikada ne napuštaju. Neke greške vam mogu zauvek promeniti život... Užas jedne večeri zauvek se urezao u pamćenje Meta Hantera: večeri kada je sasvim naivno pokušao da prekine tuču – a završio kao ubica. Sada, devet godina pošto je pušten iz zatvora, a njegova naivnost davno zaboravljena, kao bivši robijaš ništa ne prihvata zdravo za gotovo. Sa trudnom ženom Olivijom kupuje kuću u svom rodnom kraju i veruje da se konačno sve sređuje – samo do trenutka kada dobija zapanjujući, neobjašnjivi film sa Olivijinog mobilnog telefona. I u tom času sve počinje da se ruši. Tajanstvenog čoveka, koji je pratio Meta, nalaze mrtvog. Ubijena je cenjena časna sestra. A okružne i federalne vlasti – među kojima i istražitelj odeljenja za krvne delikte Lorin Mjuz, Metova školska drugarica sa sopstvenom problematičnom prošlošću – smatraju da svi znaci ukazuju na bivšeg osuđenika s već jednim ubistvom na savesti: na Meta Hantera. Ne želeći da još jednom izgube sve, Met i Olivija su primorani da se odmetnu od zakona i očajnički pokušavaju da sačuvaju zajedničku budućnost.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Revolveras - Tri tarot karte (Posveta) U prvoj knjizi ove briljantne serije, autor Stiven King upoznaje čitaoce sa jednim od svojih najzagonetnijih heroja, Rolandom od Gileada, poslednjim revolverašem. On je lovac i usamljenik na neverovatnom putovanju kroz dobro i zlo. U svom izolovanom svetu, koji zastrašujuće oslikava i ovaj naš, Roland goni čoveka u crnom, upoznaje privlačnu ženu po imenu Alis i ostvaruje prijateljstvo sa Džejkom, dečakom iz Njujorka. Podjednako realističan i iluzoran, roman Revolveraš ostavlja čitaoce bez daha. Smeštena u svet neverovatnih okolnosti, puna zapanjujuće slikovitih detalja i nezaboravnih likova, prvi deo romana Mračna kula je nešto što nikada do sada niste pročitali. Sa vizionarskog aspekta, ovo je najbolje delo Stivena Kinga, magična kombinacija fantazije i horora koji zajednički dostižu vrhunac uzbuđenja. Krenite u osvajanje Mračne kule. Tamo udružuje snage sa drskim Edi Dinom I hrabrom Odetom Holms. Počela je divljačka bitka u kojoj podzemno zlo I neprijatelji kuju zaveru da zaustave Rolanda u njegovoj očajničkoj potrazi za Mračnom Kulom. U svetu neobičnih okolnosti, puna zadivljujućih scena i nezaboravnih likova, serijal Mračna Kula ne može da se uporedi ni sa čim što ste čitali do sada. Ovo je najmaštovitiji roman Stivena Kinga, magična mešavina fantazije I horora. Stiven Edvin King (engl. Stephen Edwin King, 21. septembar 1947) američki je pisac, scenarista, muzičar, kolumnista, glumac, filmski producent i reditelj. Njegove knjige su do sada prodate u preko 350 miliona primjeraka,[2] mnoge od kojih su adaptirane u igrane filmove, mini-serije, televizijske serije i stripove. King je objavio 61 roman (uključujući sedam pod pseudonimom Ričard Bakman) i šest nefiktivnih knjiga.[3] Napisao je oko 200 kratkih prila,[4][5] od kojih su mnoge objavljene u kolekcijama knjiga. King je osvojio Nagradu Brema Stokera, Svjetsku nagradu za fantastiku i nagradu Britanskog društva za fantastiku. Nacionalna fondacija za knjigu mu je 2003. godine dodijelila Nacionalnu nagradu za književnost.[6] Takođe je dobio nagrade za svoj doprinos književnosti, na osnovu svog cjelokupnog opusa, kao što su Svjetska nagrada za fantastiku za životno djelo (2004) i Nagradu velemajstora, koju dodjeljuju Pisci misterije u Americi (2007).[7] King je 2015. godine najgrađen Nacionalnom medaljom za umjetnost, koju dodjeljuje Nacionalna zadužbina za umjetnost SAD za svoj doprinos književnosti.[8] King se smatra „kraljem horora” Stiven King je rođen 21. septembra 1947. godine u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Mejn. Njegov otac, Donald Edvin King, bio je pomorski trgovac. Donald je rođen kao Donald Polok, ali je kasnije koristio prezime King.[10][11][12] Stivenova majka bila je Neli Rut (rođena Pilsberi).[12] Njegovi roditelji su se vjenčali 23. jula 1939. godinne u Skarborou u Mejnu.[13] Živjeli su sa Donaldovom porodicom u Čikagu, a zatim su se preselili u Kroton na Hadsonu u Njujorku.[14] Porodica King vratila se u Mejn pred kraj Drugog svjetskog rata, gdje su živjeli u skromnoj kući u Skarborou. Kada je Stiven imao dvije godine, njegov otac je napustio porodicu. Stivenova majka je sama odgojila Stivena i njegovog starijeg brata Dejvida, a povremeno su imali velike finansijske probleme. Kada je Stiven imao jedanaest godina, njegova porodica se preselila u Daram, gdje se njegova majka brinula o svojim roditeljima do njihove smrti. Zatim se zaposlila kao njegovateljica u lokalnoj instituciji za mentalno zaostale osobe.[1] King je vaspitan kao metodista,[15] ali je tokom srednje škole izgubio vjeru u organizovanu religiju. Iako više nije religiozan, King ipak vjeruje u postojanje Boga.[16] Kao dijete, King je prisustvovao tragediji kada je njegovog prijatelja udario i ubio voz, iako se više ne sjeća ovog događaja. Porodica mu je rekla da je, kada je napustio kuću kako bi se igrao sa tim dječakom, ubrzo došao nazad bez riječi i u šoku. Tek kasnije je porodica saznala za dječakovu smrt. Neki kritičari pretpostavljaju da je ovaj događaj psihološki inspirisao Kinga za neka njegova mračnija djela,[17] ali to King ne spominje u svom memoaru O pisanju (2000).

L. S. Hilton MAESTRA + L. S. Hilton DOMINA + L. S. Hilton ULTIMA Laguna, 2016/17/18. 333 + 340 + 340 strana. Odlično očuvane. Najverovatnije nekorišćene. Najuzbudljiviji triler koji ćete pročitati ove godine. Ovaj psihološki triler sličan Talentovanom gospodinu Ripliju predstavlja femme fatale koja je prepredena kao Ejmi Dan iz Iščezle, opasna kao Lizbet Salander iz Muškarci koji mrze žene, seksi, pametna i smrtonosna. Džudit Rašli je danju asistentkinja u prestižnoj londonskoj aukcijskoj kući, a noću hostesa u jednom od najozloglašenijih barova u gradu. DA BI DOBILA ONO ŠTO ŽELI Kako bi uspela u životu, Džudit zna da mora poštovati pravila igre. Promenila je naglasak, uvežbala manire otmenih ljudi i svoju diskretnost je dovela do nivoa umetnosti. Ali kad je otpuste zato što je otkrila mračnu tajnu umetničkog sveta, njeni iskreni napori i snovi za boljim životom biće uništeni. Zbog toga dopušta svom omiljenom, a već skoro zaboravljenom osećanju, gnevu, da je obuzme znajući da će se tako osećati bolje. ONA ĆE PREKORAČITI SVE GRANICE Dok prati jednog od svojih najvećih klijenata do Francuske rivijere, dogodiće se strahovita nesreća koja će sve promeniti. Ne bi li zaštitila sebe, Džudit shvata da mora da se pretvori u nekog drugog. Menja identitet i postavlja pravila nove opasne igre. „Glamurozna, uzbudljiva, dekadentna, erotična i neodoljiva. Maestra je dar za čitaoce koji vole osvetoljubive ženske likove.“ Booklist „Smešten u svet oligarha, mafijaša i mutnih trgovaca umetničkim delima, ovaj roman predstavlja junakinju koju ćete ili voleti ili mrzeti, zbog koje ćete bar dva puta doslovno zinuti, ženu zbog čijih bi seksualnih avantura čak i Kristijan Grej pocrveneo.“ Red Magazine Nastavak Maestre – planetarnog fenomena koji je munjevito osvojio svet. Brutalno ubistvo na venecijanskim ulicama. Neverovatna pljačka neprocenjivog umetničkog dela. Mračna prošlost koje ne može da se otrese. Nemilosrdni protivnik kome ne može pobeći. ONA SE VRATILA. I ŽELI OSVETU. MISLILA JE DA JE NJENIM PROBLEMIMA DOŠAO KRAJ Džudit Rašli je uspela. Vlasnica je ugledne galerije, živi u raskoši u veličanstvenom venecijanskom okruženju i konačno uživa u životu zarad kojeg je ubijala. Jer niko još ne zna šta je uradila. Neko će ipak uskoro saznati. ALI PRAVE NEVOLJE TEK POČINJU Džudit može da se spase samo ako pronađe jednu neprocenjivu sliku ‒ ali, nažalost, ne veruje da ona zaista postoji. A nije jedina koja traga za njom. Ovog puta, Džudit ne drži uzde u rukama. Opkoljena i nadmudrena, suočava se s neprijateljem koji je uvek korak ispred nje i ima mnogo više sredstava na raspolaganju, a pritom je nemilosrdniji i moćniji nego što može i da zamisli. Ali ako ga ne pobedi ‒ umreće. „Izvrsno i dekadentno.“ Sunday Mirror „Fantastično.“ Sunday Times „Smrtonosna kao Tom Ripli i zavodljiva kao Loren Bekol.“ Vogue Prvo je bila Maestra. Potom je postala Domina. Sada je Ultima. Glamurozna kustoskinja Elizabet Tirlink zna ponešto o falsifikatima. Na kraju krajeva, ona sama je falsifikat. Njen pravi identitet, Džudit Rašli, zakopan je ispod slojeva laži. Da ne pominjemo leševe ljudi koji su bili toliko glupi da joj stanu na put. Ali sad, zarobljena usred ubilačke razmene vatre između ruskog mafijaškog bosa i korumpiranog italijanskog policajca, Džudit mora da napravi još zahtevnije umetničko delo ‒ falsifikat slike koji će odneti u svetski poznatu aukcijsku kuću gde je radila kao bedna asistentkinja i prodati ga za sto pedeset miliona dolara. Mogućnost da prevari bivšeg šefa koga prezire i međunarodni umetnički svet uzbuđuje je gotovo koliko i ekstreman seks od kojeg je zavisna ‒ pogotovo kad je cena neuspeha metak u potiljak. Izlaganje novog identiteta svetlima reflektora dovodi je u još veću opasnost. Kao kad se s prelepe slike skinu slojevi boje, može se otkriti nešto sasvim neočekivano – detalji istine o njenoj prošlosti zapanjiće i nju samu. „Spoj raskošnih Pedeset nijansi i Da Vinčijevog koda...“ Independent „Duhovito i pametno, zabavno i dobro napisano.“ Times „Pršti od skandala, intriga i misterije.“ Heat „Pametno, brzo i veoma nepristojno.“ Glamour

Odlično stanje Mladinska knjiga 2009 `Mađioničarski trik je sam po sebi fascinantan. To je magija koja nas prati od detinjstva, kada smo prvi put otvorenih očiju i zaprepašćeni videli zeca kako izlazi iz šešira. Osnovni princip mađioničarske umetnosti, naravno, jeste da se prikuje pažnja publike za neki detalj, te da se tako ona odvrati od onog što je bitno, da se stvori iluzija kako se radi jedna stvar dok se, u stvari, izvodi nešto sasvim drugo. U svom romanu IGRA OGLEDALIMA Agata Kristi uspešno pokazuje kako oštrouman kriminalac može da primeni takvu taktiku da bi prošao nekažnjeno zbog ubistva.Gospođa Marpl, ta naoko krotka i blaga usedelica, nalazi se u poseti kod svoje stare školske drugarice Kari Luiz Serokold, u Stonigejtsu, seoskoj kući koja je prtvorena u koledž za maloletne delikvente. Koledžom upravlja njen suprug Luis Serokold, energični idealista, čija je pasija da preobraćuje mlade kriminalce. Kad Kristijan Galbrabdsen, pastorak Keri Luiz, dođe u posetu Luisu Serokoldu i biva ubijen ubrzo nakon dolaska, izgleda nemoguće da je bilo ko iz domaćinstva mogao da ima priliku da izvrši zločin. Ipak, samo jedna osoba među njima mogla je imati verovatan motiv. Kroz niz dramatičnih situacija bistra, dalekovida gospođica Marpl probija veoma vešto smišljenu dimnu zavesu i otkriva potpuno neočekivanog ubicu.` Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica. Autorka je brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatiju svetsku spisateljicu misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Agata Kristi Agata Kristi Lični podaci Datum rođenja 15. septembar 1890. Mesto rođenja Torki, Ujedinjeno Kraljevstvo Datum smrti 12. januar 1976. (85 god.) Mesto smrti Volingford, Ujedinjeno Kraljevstvo Književni rad Najvažnija dela Mišolovka Potpis Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena.[4] Pod pseudonimom Meri Vestmakot Agata Kristi napisala je i 6 ljubavnih romana.[5] Biografija uredi Detinjstvo i obrazovanje uredi Agata Kristi kao dete Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[6] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[7] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[8] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[9] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[10] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[11] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[12] Karijera i porodični život uredi Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[13] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[14] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[15] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[16] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[17] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[18] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[19] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[20] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[21] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[22] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[23] Poslednje godine uredi U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[24] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[25] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog carstva, tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji. Bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[26][27][28][29] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Stvaralaštvo uredi Formula i naravni instrumenti uredi Kristi je nazivana vojvotkinjom smrti, gospodaricom misterije i kraljicom zločina.[30]‍:15 Na početku karijere, jedna novinarka je primetila da su „njeni zapleti mogući, logični i uvek novi“.[31] Prema Hani, „Na početku svakog romana, ona nam pokazuje naizgled nemoguću situaciju i mi poludimo pitajući se `Kako se ovo može dogoditi?` Zatim, polako, otkriva kako je nemoguće ne samo moguće već jedino što se moglo dogoditi.`[32] Kristi je razvila svoje tehnike pripovedanja tokom onoga što se naziva zlatno doba detektivske fantastike.[33] Autorka Dilis Vin je nazvala Kristija „doajenkom udobnosti“, podžanra koji „sadrži malo seosko okruženje, heroja sa blago aristokratskim porodičnim vezama, mnoštvo crvenih haringa i sklonost da izvrši ubistvo otvaračima za pisma od srebra i otrovima uvezeno iz Paragvaja“. [34] Na kraju, u Christiejevom znaku, detektiv obično okuplja preživele osumnjičene u jednu prostoriju, objašnjava tok njihovog deduktivnog zaključivanja i otkriva krivca; ali postoje izuzeci gde je krivcu prepušteno da sve objasni (kao što su Deset malih crnaca i Beskrajna noć).[35][36] Kristi se u pogledu lokacije dešavanja radnje nije ograničila na neobična engleska sela – radnja knjiga se mogla odvijati na malom ostrvu (And Then There Were None), avionu (Smrt u oblacima), vozu (Ubistvo u Orijent ekspresu), parobrodu (Smrt na Nilu), pametnom londonskom stanu (Karte na stolu), odmaralište u Zapadnoj Indiji (Karibska misterija ) ili arheološka iskopavanja (Ubistvo u Mesopotamiji) – ali krug potencijalnih osumnjičenih je obično zatvoren i prisan: članovi porodice, prijatelji, sluge, poslovni saradnici, saputnici.[37]‍:37U njenim delima su česti tipski likovi: femme fatale, uglađeni policajac, odani sluga, dosadni pukovnik), ali oni mogu biti podmetnuti da bi omeli čitaoca; lažno predstavljanje i tajni savezi su uvek mogući.[37]‍:58 Uvek je prisutan motiv. za zločine – najčešće novac: „U opusu Kristi je vrlo malo ubica koje uživaju u ubistvu radi samog ubistva.[38]‍:379, 396 Profesor farmakologije Majkl C. Džerald je primetio da „u više od polovine njenih romana jedna ili više žrtava su otrovane, iako ne uvek na potpuno zadovoljstvo počinioca“. [39]‍:viii U zločinima u njenim knjigama se koriste i pištolji, noževi, garote, žice, tupi predmeti, pa čak i sekire, ali „Kristi nikada nije pribegla razrađenim mehaničkim ili naučnim sredstvima da objasni svoju genijalnost“,[40]‍:57prema Džonu Karanu, piscu i književnom savetniku imanja Kristi.[41] Mnogi od tragov u njenim knjkigama su svakodnevni predmeti: kalendar, šolja za kafu, voštano cveće, pivska flaša, kamin koji se koristi tokom toplotnog talasa.[42]‍:38 Prema piscu kriminalističkih dela Pi Di Džejmsu, Kristi je bila sklona da od najneverovatnijeg lika napravi krivca. Upućeni čitaoci ponekad mogu da identifikuju krivca tako što će identifikovati najmanje verovatnog osumnjičenog.[43] Kristi je ismejala ovaj uvid u svom predgovoru Cards on the Table: „Uočite osobu za koju je najmanja verovatnoća da je počinila zločin i u devet od deset puta vaš zadatak je završen. Pošto ne želim da moji verni čitaoci odbace ovu knjigu u gađenje, više volim da ih unapred upozorim da ovo nije takva knjiga.`[44]‍:135–36 U emisiji Desert Island Discs na BBC Radio 4 2007. godine, Brajan Aldis je rekao da mu je Kristi rekla da je napisala svoje knjige do poslednjeg poglavlja, a zatim odlučila ko je najneverovatniji osumnjičeni, nakon čega će se vratiti i napraviti neophodne izmene u „okviru` ta osoba.[45] Na osnovu studije njenih radnih beležnica, Karan opisuje kako je Kristi prvo kreirala glumačku postavu, odabrala okruženje, a zatim napravila listu scena u kojima bi se otkrili specifični tragovi; redosled scena bi se revidirao kako je razvijala svoju radnju. Neophodno je da ubica bude poznat autoru pre nego što je sekvenca mogla biti finalizovana i ona je počela da kuca ili diktira prvi nacrt svog romana.[46] Veliki deo pisanja, posebno dijalog, stvarala je u svojoj glavi pre nego što je to stavila na papir.[47]‍:241–45[48]‍:33 Tokom 2013., 600 članova Udruženja pisaca zločina izabralo je Ubistvo Rodžera Akrojda kao „najbolju jedinicu ... ikada napisano.`[49] Autor Džulijan Sajmons je primetio: „U očiglednom smislu, knjiga se uklapa u konvencije ... Radnja je na selu duboko unutar engleske provincije, Rodžer Akrojd umire u svojoj radnoj sobi; postoji batler koji se ponaša sumnjičavo ... Svaka uspešna detektivska priča u ovom periodu uključivala je prevaru nad čitaocem, a ovde je trik veoma originalan u tome da se ubica učini lokalnim lekarom, koji priča priču i glumi Poaroovog Votsona.“[50] ‍:106–07 Kritičar Saterlend Skot je izjavio: „Da Agata Kristi nije dala nikakav drugi doprinos književnosti detektivske fantastike, i dalje bi zaslužila našu zahvalnu zahvalnost“ za pisanje ovog romana.[51] U septembru 2015, povodom njenog 125. rođendana, And Then There Were None proglašena je za „globalnu najvoljeniju knjigu Agate Kristi“ u glasanju koje je sponzorisalo organizacija koja se stara o nasleđu autorke.[52] Roman je simboličan i za njenu upotrebu formule zapleta i za njenu spremnost da je odbaci. And Then There Were None, misteriju ubistva tipa `zatvorenog društva` dovodi do ekstrema“, kaže autor Čarls Ozborn.[53]‍:170 Počinje klasičnim postavljanjem potencijalne žrtve(e) i ubice(a) izolovanih od spoljašnjeg sveta, ali onda krši konvencije. Nema detektiva uključenog u akciju, nema intervjua sa osumnjičenima, nema pažljivog traženja tragova i nema osumnjičenih okupljenih u poslednjem poglavlju da bi se suočili sa rešenjem. Kao što je i sama Kristi rekla, „Deset ljudi je moralo da umre, a da to ne postane smešno ili da ubica nije očigledan“.[54]‍:457 Kritičari su se složili da je uspela: „Arogantna gospođa Kristi ovoga puta postavila je sebi zastrašujući test sopstvene genijalnosti ... recenzije, što nije iznenađujuće, bile su bez izuzetka divlje udvarajuće.“[53]‍:170–71 Stereotipski likovi i rasizam uredi Kristi je u svoja dela uključila stereotipne opise likova, posebno pre 1945. godine (kada su takvi stavovi bili češće javno izražavani), posebno Italijane, Jevreje i neevropljane.[55] ‍:264–66Na primer, opisala je „muškarce hebrejskog porekla, blede muškarce sa kukastim nosovima, koji nose prilično blistav nakit“ u pripoveci „The Soul of the Croupier“ iz zbirke Tajanstveni gospodin Kvin. Godine 1947, Anti-Defamation League u SAD poslala je zvanično pismo pritužbe američkim izdavačima , Dodd, Mead and Company, u vezi sa percipiranim antisemitizmom u njenim radovima. Britanski književni agent Kristijeve u UK je kasnije pisao njenom predstavniku u SAD, ovlašćujući američke izdavače da „izostave reč `Jevrej` kada se opisuje neprijatni likovi u budućim knjigama.[56]‍:386 U Šupljini, objavljenom 1946., jedan od likova opisuje drugi kao „Jevrejku iz Vajtčepela sa farbanom kosom i glasom poput prdavca ... mala žena debelog nosa, crvene boje kane i neprijatnog glasa“. Za razliku od više stereotipnih opisa, Kristi je neke „strane“ likove prikazao kao žrtve, ili potencijalne žrtve, u rukama engleskih zlonamernika, kao što su, respektivno, Olga Seminof (Zabava u Noći veštica) i Katrina Rajger (u kratkoj priči How Does Your Garden Grow?). Jevrejski likovi se često doživljavaju kao neenglezi (kao što je Oliver Manders u Tragediji u tri čina ), ali su oni retko krivci.[57] Telegraf je 2023. izvestio da je nekoliko romana Agate Kristi preuređeno da bi se uklonio potencijalno uvredljiv jezik, uključujući uvrede i upućivanje na etničku pripadnost. Misterije Poaroa i gospođice Marpl napisane između 1920. i 1976. godine su preradile ili uklonile odlomke u novim izdanjima koja je objavila HarperCollins, kako bi se jezik i opisi koje moderna publika smatra uvredljivim, posebno oni koji uključuju likove sa kojima se protagonisti susreću van Ujedinjenog Kraljevstva. Osetljivi čitaoci su izvršili izmene, koje su bile očigledne u digitalnim verzijama novih izdanja, uključujući čitavu seriju knjiga sa gospođicom Marpl i odabrane romane sa Poaroom kao glavnim likovim, koji su objavljeni od 2020.[58] Likovi uredi Herkul Poaro - privatni detektiv, nekada pripadnik belgijske policije, koji 1916. godine dolazi u Englesku kao izbeglica tokom Prvog svetskog rata. Pomalo ekscentričan, često komičan, jajaste glave, uvoštenih brkova, izglačanih cipela ali uvek briljantnog uma. Često u duetu sa bivšim oficirom Arturom Hejstingsom rešava najzamršenije slučajeve širom planete. Pojavljuje se u 33 romana, odnosno zbirki pripovedaka.[59] Gospođica Marpl - Džejn Marpl, neudata starija dama, koja se amaterski bavi detekcijom i rešava zamršena ubistva. Živi u malom selu po imenu Sveti Meri Mid. Pojavljuje se u 33 romana, odnosno zbirki pripovedaka.[60] Tomi i Mrvica - bračni par Tomas i Prudens Beresford, poznatiji kao Tomi i Mrvica upoznaju se tokom Prvog svetskog rata. U početku su u vezi, a zatim postaju bračni par i osnivaju svoju detektivsku agenciju.[61] Pojavljuju se u 4 romana i jednoj zbirci pripovedaka.[62] Harli Kvin i Gospodin Satervejt - ova dva lika Agata Kristi uvodi 1930. godine, u zbirci pripovedaka: Tajanstveni gospodin Kvin, a kasnije i u zbirkama pripovedaka Tri slepa miša i druge priče (1950) i Servis za čaj „Arlekin” (1977). Gospodin Satervejt se, nezavisno od Kvina, pojavljuje u još jednom romanu, pomažući Herkulu Poarou.[63] Kapetan Hejstings, inspektor Džap, gospođica Lemon[64] - saradnici Herkula Poaroa. Arijadna Oliver - prijateljica Herkula Poaroa, pisac detektivskih romana.[65] Drugi likovi detektiva uredi Pored Herkula Poaroa i gospođice Marpl, Kristi je kreirala i detektive amatere Tomasa (Tomija) Beresforda i njegovu suprugu Prudens „Tapens“ devojačko Kauli, koji se pojavljuju u četiri romana i jednoj zbirci kratkih priča objavljenih između 1922. i 1974. godine. Za razliku od njenih drugih tragača, Beresfordovi su bili tek u ranim dvadesetim kada su predstavljeni u The Secret Adversary, i bilo im je dozvoljeno da stare zajedno sa svojim tvorcem.[66]‍:19–20 Njihovim pričama je pristupala lakše, dajući im zamajac i polet čemu se kritičari nisu divili.[67]‍:63 Njihova poslednja avantura, Postern of Fate bio je poslednji roman Kristijeve.[68]‍:477 Harli Kvin je bila „verovatno najneortodoksniji“ od Kristijevih izmišljenih detektiva.[69]‍:70Inspirisan Kristijevom naklonošću prema figurama iz Arlekinade, koji ima polu-natprirodne sposobnosti, uvek radi sa starijim, konvencionalnim čovekom po imenu Satertvejt. Duo se pojavljuje u 14 kratkih priča, od kojih je 12 sakupljeno 1930. u knjizi Tajanstveni gospodin Kvin.[70]‍:78, 80[71] Malovan je opisao ove priče kao „otkrivanje u maštovitom tonu, dodirujući bajku, prirodni proizvod Agatine posebne mašte“.[70]‍:80 Satertvejt se takođe pojavljuje u romanu, Tragedija u tri čina, i kratkoj priči Ogledalo mrtvaca, u kojima se pojavljuje Poaro.[70]‍:81 Još jedan od manje poznatih likova Agate Kristi je Parker Pajn, penzionisani državni službenik koji pomaže nesrećnim ljudima na nekonvencionalan način.[72]‍:118–19 Od dvanaest kratkih priča u kojima je predstavljen kao lik, objedinjenih u knjizi Parker Pajn istražuje (1934), najviše je upamćena The Case of the Discontented Soldier, u kojem se pojavljuje Arijadna Oliver, koja je opisana kao zabavan i satiričan autoportret Agate Kristi. Tokom decenija koje su usledile, Arijadna Oliver se pojavila u još sedam romana. U većini njih asistira Herkulu Poarou.[72]‍:120 Zanimljivosti uredi Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, između ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo.[73] Romani sa junacima Agate Kristi napisani posle njene smrti uredi Zadužbina Agate Kristi je izabrala Sofi Hanu kao pisca koji će nastaviti delo Agate Kristi i njenog čuvenog detektiva Poaroa. Ovo je zajednički poduhvat u kome učestvuju pisac, izdavač `Hareper Kolins` i potomci velike spisateljice krimi romana Agate Kristi. Potomci su odobrili nastavak rada na romanima koji su Kristijevu učinili najprodavanijim piscem u istoriji sa više od dve milijarde prodatih primeraka detektivskih romana.[74] Do sada su u Srbiji objavljeni sledeći romani Sofi Hane sa Herkulom Poaroom u glavnoj ulozi: Lice deteta (2008, Mladinska knjiga) Bolno rastojanje (2014, Laguna) Agata Kristi: Ubistva s monogramom : novi slučaj Herkula Poaroa (2014, Laguna) Agata Kristi: Zatvoren kovčeg : novi slučaj Herkula Poaroa (2017, Laguna) Agata Kristi: Misterija tri četvrtine (2019, Laguna) Prodaja knjiga uredi U svom vrhuncu, Kristi je retko bila van liste bestselera.[75] Ona je bila prvi pisac krimića koji je istog dana 1948. objavio 100.000 primeraka svojih naslova u izdanju Penguin-a.[76][77] Ažurirano: 2018., Ginisova knjiga rekorda navodi Kristi kao najprodavanijeg pisca fantastike svih vremena.[78] Ažurirano: 2020., njeni romani su prodati u više od dve milijarde primeraka na 44 jezika.[78] Polovina prodaje su izdanja na engleskom jeziku, a polovina su prevodi.[79][80] Prema Index Translationum, ažurirano: 2020., bila je najprevođeniji pojedinačni autor.[81][82] Agata Kristi je jedan od autora čije se knjige najčešće pozajmljuju u britanskim bibliotekama.[83][84][85][86] Ona je takođe najprodavanija autorka govornih knjiga u Ujedinjenom Kraljevstvu. Godine 2002. prodato je 117.696 audio knjiga Agate Kristi, u poređenju sa 97.755 prodatih audio knjiga Džej-Kej Rouling, 78.770 Roalda Dala i 75.841 prodatih knjiga Dž. R. R. Tolkina.[87][88] Godine 2015. zvanična organizacija koja se stara o nasleđu Agate Kristi je tvrdilo da je And Then There Were None bio „najprodavaniji krimi roman svih vremena“,[89] sa približno 100 miliona prodatih knjiga, što ga takođe čini jednom od najprodavanijih knjiga svih vremena.[90][91] Više od dva miliona primeraka njenih knjiga prodato je na engleskom 2020.[92] Nasleđe uredi Njeni likovi i njeno lik pojavljuju se na poštanskim markama mnogih zemalja poput Dominike i Republike Somalije.[93] Godine 2020, Kraljevska kovnica po prvi put je obeležila Kristi na novčiću od 2 funti u znak obeležavanja stogodišnjice njenog prvog romana, The Mysterious Affair at Styles.[94] Godine 2023. u Volingfordu je otkrivena bronzana statua Kristi u prirodnoj veličini koja sedi na klupi u parku držeći knjigu.[95] Spomenik Agati Kristi u Londonu Priznanja uredi Godine 1971. Agata Kristi dobila je najveće nacionalno priznanje, Orden Britanskog carstva,[96] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[97] Od 1988. godine u njenu čast dodeljuje se Nagrada Agata, književna nagrada za pisce misterija i krimića.[98] Jedan od osnovnih uslova za nominaciju je da delo predstavlja tradicionalnu misteriju kakve predstavljaju upravo Agatina dela. Žanr je široko definisan kao misterije koje ne sadrže eksplicitni seks, prekomernu krv ili neopravdano nasilje. Nagrada se dodeljuje u šest kategorija: najbolji savremeni roman, najbolji istorijski roman, najbolji debitantski roman, najbolje dokumentarno delo, najbolja kratka priča i najbolji roman za decu i mlade.[99] U blizini Kovent Gardena u centru Londona 2012. godine podignut je spomenik Agati Kristi.[100] Spomenik je u obliku knjige na kojoj se nalazi bista njena sa detaljima koji oslikavaju njen život i rad - motivi gospođice Marpl, Herkula Poaroa, egipatskih piramida, Orijent ekspresa, mišolovke... Takođe je prikazan i niz manjih korica knjige koje predstavljaju činjenicu da su knjige Agate Kristi prevedene na 50 različitih jezika, tako da su naslovi knjiga na mnogim jezicima, kao i na Brajevom pismu. Ovo je prvi spomenik nekom romanopiscu podignut u Londonu.[101] Bibliografija uredi Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. 1920 — Zagonetni događaj u Stajlsu (The Mysterious Affair at Styles; prva knjiga u kojoj se pojavljuje Herkul Poaro) 1922 — Tajni neprijatelji (The Secret Adversary) 1923 — Ubistvo na terenu za golf (Murder on the Links) 1924 — Čovek u braon odelu (The Man in the Brown Suit) 1924 — Poaro istražuje (Poirot Investigates; 11 kratkih priča) 1925 — Tajna zamka Čimniz (The Secret of Chimneys) 1926 — Ubistvo Rodžera Akrojda (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Velika četvorka (The Big Four) 1928 — Misterija Plavog voza (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Partneri u zločinu (Partners in Crime; 15 kratkih priča) 1929 — Zagonetka sedam brojčanika (The Seven Dials Mystery) 1930 — Ubistvo u vikarijatu (The Murder at the Vicarage; upoznajemo Džejn Marpl) 1930 — Tajanstveni gospodin Kvin (The Mysterious Mr Quin; upoznajemo gospodina Harli Kvina) 1931 — Sitafordska zagonetka (The Sittaford Mystery) 1932 — Opasnost u End Hausu (Peril at End House) 1932 — Trinaest problema (Thirteen Problems; 13 kratkih priča) 1933 — Pas smrti i druge priče (The Hound Of Death And Other Stories; 12 kratkih priča) 1933 — Lord Edžver umire (Lord Edgware Dies) 1934 — Ubistvo u Orijent ekspresu (Murder on the Orient Express) 1934 — Parker Pejn na delu (Parker Pyne investigates; 12 kratkih priča) 1934 — Misterija Listerdejl (The Listerdale mystery; 12 kratkih priča) 1935 — Tragedija u tri čina (Three Act Tragedy) 1935 — Zašto nisu pitali Evansa? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Smrt u oblacima (Death in the Clouds; poznat i kao Death in the Air) 1936 — Ubistva po abecedi (The A.B.C. Murders) 1936 — Ubistvo u Mesopotamiji (Murder in Mesopotamia) 1936 — Karte na stolu (Cards on the Table) 1937 — Smrt na Nilu (Death on the Nile) 1937 — Nemi svedok (Dumb Witness) 1937 — Ubistvo u Mjusu (Murder In The Mews; 4 kratke misterije) 1938 — Sastanak sa smrću (Appointment with Death) 1939 — Deset malih crnaca (Ten Little Niggers; poznat i kao And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Ubistvo je lako (Murder is Easy) 1939 — Zagonetka na regati (The Regatta Mystery; 9 kratkih priča) 1939 — Božić Herkula Poaroa (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Misterija regate i druge priče (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 kratkih priča) 1941 — Zlo pod Suncem (Evil Under the Sun) 1941 — N ili M? (N or M?) 1941 — 1, 2, cipela se raspala (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Leš u biblioteci (The Body in the Library) 1942 — Pet prasića (Five Little Pigs) 1942 — Kobni prsti (The Moving Finger) 1943 — Problem u Polensi (Problem at Polensa Bay; 8 kratkih priča) 1944 — Nulta tačka (Towards Zero) 1944 — Iskričavi cijanid (Sparkling Cyanide) 1945 — Smrt dolazi na kraju (Death comes as the End) 1946 — Šupljina (The Hollow) 1947 — Herkulovi zadaci (The Labours of Hercules; 12 kratkih priča sa Poaroom) 1948 — Ko talas uhvati (There is a Tide; poznat i kao Taken at the Flood) 1948 — Svedok optužbe (Witness For The Prosecution; 8 kratkih priča) 1949 — Zla kuća (Crooked House) 1950 — Najavljuje se ubistvo (A Murder is Announced) 1950 — Tri slepa miša i druge priče (Three Blind Mice And Other Stories; 9 kratkih priča) 1951 — Operacija Bagdad (They Came to Baghdad) 1951 — U zapećku i druge priče (The Underdog And Other Stories; 8 kratkih priča) 1952 — Ruka brža od oka (They Do It With Mirrors) 1952 — Gospođa Makginti je mrtva (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Džep pun žita (A Pocket Full of Rye) 1953 — Posle sahrane (After the Funeral) 1955 — Hikori dikori dok (Hickory Dickory Dock) 1955 — Nepoznato odredište (Destination Unknown) 1956 — Vašar zločina (Dead Man`s Folly) 1957 — U 4.50 sa stanice Pedington (4.50 from Paddington) 1957 — Nesreća nevinih (Ordeal by Innocence) 1959 — Mačka među golubovima (Cat Among the Pigeons) 1960 — Pustolovina Božićnog pudinga (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 kratkih priča) 1961 — Kod belog konja (The Pale Horse) 1961 — Dvostruki greh i druge priče (Double Sin And Other Stories; 8 kratkih priča) 1962 — Napuklo ogledalo (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Satovi (The Clocks) 1964 — Karipska misterija (A Caribbean Mystery) 1965 — U hotelu `Bertram` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Treća devojka (Third Girl) 1967 — Večita noć (Endless Night) 1968 — Trnci u prstima (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Noć veštica (Hallowe`en Party) 1970 — Putnik za Frankfurt (Passenger to Frankfurt) 1971 — Nemezis (Nemesis) 1972 — Slonovi pamte (Elephants Can Remember) 1973 — Vrata sudbine (Postern of Fate) 1974 — Rani slučajevi Herkula Poaroa (Poirot`s Early Cases; 18 kratkih priča) 1975 — Zavesa (Curtain; poznat i kao Poslednji slučaj Herkula Poaroa — napisan u toku Drugog svetskog rata) 1976 — Usnulo ubistvo (Sleeping Murder; poznat i kao Poslednji slučaj Gospođice Marpl — napisan u toku Drugog svetskog rata) Servis za čaj „Arlekin” (1977) Poslednji slučajevi gospođice Marpl i još dve priče (objavljena posthumno 1979. godine kao zbirka priča napisanih između 1939. i 1954) Koautorka: 1931 — (The Floating Admiral) napisala zajedno sa Dž. K. Čestertonom, Doroti L. Sajers i sa drugim članovima Detekšn kluba. Autorka je i brojnih drama koje je napisala obradivši svoje krimi romane, ali je pored toga napisala i nekoliko originalnih drama koje nisu za podložak imale prethodno objavljeni roman. To su: 1934 — Crna kafa (Black Coffee) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. 1937 — Ehnaton (Akhnaton) 1952 — Mišolovka (The Mousetrap) 1953 — Svedok optužbe (Witness For The Prosecution) 1954 — Paukova mreža (Spider`s Web) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. god. 1958 — Presuda (Verdict) prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000. god. 1962 — Trojno pravilo (Rule Of Three) 1953 — Violinski trio (Fiddlers three) Dela napisana pod imenom Meri Vestmakot: 1930 — Divov hleb (Giant`s Bread) 1934 — Nedovršeni portret (Unfinished Portrait) 1944 — Odsutna u proleće (Absent in the Spring) 1947 — Ruža i tisa (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ćerka je ćerka (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Breme (The Burden) Dela napisana pod imenom Agata Kristi Malovan: 1946 — Hajde reci kako živiš (Come, Tell Me How You Live) — putopisi i sećanja 1965 — Zvezda nad Vitlejemom (Star Over Bethlehem) — pesme i priče za decu Ostala dela: 1930 — Put snova (The Road Of Dreams) — poezija 1973 — Poezija (Poems) — zbirka od 63 pesme 1977 — Autobiografija (An Autobiography) Reference Poetika kriminalistickog detektivskog romana