DEMON ŠKOLSKE BIBLIOTEKE Morea Banićević Laguna Beograd 2016 , Starosna grupa: Školarci: 10–12 god. U knjigama su poruke izvan ovog sveta. U jednom romanu iz lektire četiri dečaka i dve devojčice nabasali su na nečiji zapis, koji se neobjašnjivo vraća i kad ga obrišu. Slova koja nestaju i ponovo se pojavljuju upućuju ih na druge knjige, a rešavanje niza zagonetki vodi ih u drugačiji svet – u staru školsku biblioteku za koju su mislili da više ne postoji. A u njoj se nisu našli slučajno – neko ih je tamo namamio! Uzbudljiv i napet roman o dvanaestogodišnjacima, koje su natprirodna bića gurnula u neverovatnu avanturu. „Demon školske biblioteke“ prepun je neočekivanih obrta i jezivih scena, ali je, pre svega, priča o prijateljstvu i prvim simpatijama. na prvim stranama u uglu strana kao na slici k18

49588) DEMON ŠKOLSKE BIBLIOTEKE , Morea Banićević , Laguna Beograd 2016 , Starosna grupa: Školarci: 10–12 god. U knjigama su poruke izvan ovog sveta. U jednom romanu iz lektire četiri dečaka i dve devojčice nabasali su na nečiji zapis, koji se neobjašnjivo vraća i kad ga obrišu. Slova koja nestaju i ponovo se pojavljuju upućuju ih na druge knjige, a rešavanje niza zagonetki vodi ih u drugačiji svet – u staru školsku biblioteku za koju su mislili da više ne postoji. A u njoj se nisu našli slučajno – neko ih je tamo namamio! Uzbudljiv i napet roman o dvanaestogodišnjacima, koje su natprirodna bića gurnula u neverovatnu avanturu. „Demon školske biblioteke“ prepun je neočekivanih obrta i jezivih scena, ali je, pre svega, priča o prijateljstvu i prvim simpatijama. mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 205 strana

62467) RINGO STAR , Branko Hofman , Znanje Zagreb 1984 , BRANKO HOFMAN (1929) zasad je jedini pisac koji se pojavljuje u obadvije Hit-biblioteke: u velikome HIT-u, a sada i u HITIĆU, zvanome Hit-Junior. Oni mladi koji su već pročitali čuveni roman Noć do jutra (objavljen 1982. น HIT-u), mogu svojima starijima preporučiti ovo iznenađenje zvano Ringo Star. I obratno, jasno. Branko Hofman živi je dokaz da nema prave granice između dobre literature za mlade ili starije. On piše samo dobru literaturu. RINGO STAR ima sve odlike uspjele omladinske proze. Čak i Levstikovu nagradu 1981. Slavno ime, koje pisac upotrebljava u naslovu, tu je samo ime psa. lako možda ne volimo negativne junake iz drugih Hofmanovih proza, protiv psa nemamo ništa, ime je čak i gala, naše. Duhovit i zanimljiv roman. Nećemo ni primijetiti da se ne radi samo o psu nego i o nama mladima, koji baš ne volimo lektiru nego i one prave stvari. mek povez, format 11,5 x 19,5 cm , latinica, 173 strane

Tajno društvo PGC, Anton Ingolič Mlado pokolenje, Beograd 1971. latinica, 101 strana Izuzetan dečji evergrin roman, sedamdesetih godina prošlog veka u obaveznoj lektiri za V razred, a danas se ponovo štampa i vodeće savremene izdavačke kuće ga prodaju po ceni od 720 dinara (sa članskim popustom 583) svrstavši ga u kategoriju ROMANI I PRIČE ZA DECU OD 10 DO 12 GODINA i ovako ga reklamiraju: `Uzbudljiva priča o dečaku Mihecu, koji sa svojim drugarima, Metodom i Jožom osniva neobično tajno društvo. Ova vesela i originalna družina, podstaknuta svojim školskim nezgodama, dolazi na originalnu ideju da sakuplja eksere i rajsnadle. Dečaci su svoje društvo organizovali na veoma ozbiljnom nivou, napisali detaljan pravilnik i dali mu ime sastavljeno od latinskih reči: Tajno društvo Pingoklavulus, skraćeno PGC. Svojim sakupljačkim radom društvo zbunjuje sve oko sebe i ulazi u zanimljive i dramatične situacije. Upoznajte vesele dečake, njihove školske nestašluke i zanimljive profesore, kroz vedru i duhovitu priču poznatog slovenačkog pisca za decu.` Knjiga je polovna ali lepo očuvana sem što se na predlistu potpisala devojčica, nekadašnja vlasnica knjige. Troškovi transporta na teret kupca Pogledajte i ostale moje knjige na `Kupindu`: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=prodavac-kupac&Grupa=1

Naslov Izbor iz svjetske poezije i proze za djecu / [priredio i izbor sačinio Tvrtko Kulenović] Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1990 ([Sarajevo] : Oslobođenje) Fizički opis 240 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kulenović, Tvrtko, 1935- = Kulenović, Tvrtko, 1935- Zbirka Mladi dani. Lektira (karton) Napomene Tiraž 6.000 Str. 5-6 : Predgovor / T[Tvrtko] Kulenović Str. 239-240 : Razgovor o djelu / T.K. Napomene uz tekst. PREDGOVOR Sastavljajući ovaj izbor nisam želeo da se ograničim na to da tek hronološkim redom poredam pisce koji su u njega uključeni. S druge strane, vrlo mi je teško bilo da nađem neki drugi razuman i razumljiv raspored koji bi mogao da obuhvati sve uvrštene tekstove. Stoga sam se odlučio za polovično rešenje: ceo materijal je podeljen na četiri trupe, tako da u prvu i četvrtu ide poezija najstarijeg, odnosno najnovijeg doba, a u drugu i treću proza .Unutar te podele, tekstovi su još povezani u manje trupe od dva do tri teksta ili pripadanjem istoj stilskoj formaciji (romantičari), ili pripadanjem istoj epohi (renesansa) ili po sličnim temama (odlomci iz „Božanstvene komedije“ i „Romea i Julije“, „Carevo novo ruho“ i „Šinjel“, „Koza gospodina Segena“ i „Aska i vuk“). Takođe je povezivanje vršeno i prema pripadanju određenim nacionalnim književnostima ili civilizacijama, pri čemu se posebno vodilo računa o zastupljenosti vanevropskih književnosti (Mahabharata, Rumi, Tu-Fu, Bašo, Hiljadu i jedna noć, Cao Hsie Kun i, konačno, Borhes). Nastojao sam da ovakvim grupisanjem ukažem i na posebne duhovne karakteristike pojedinih epoha: oslobađanje čovekove telesnosti u renesansi, društvena tematika u devetnaestom veku, i „iščašeni svetovi“ u naše doba. S druge strane, nastojao sam da pratim kontinuitete koji povezuju međusobno udaljene pisce i periode (na primer, fantastika i satira kod Gogolja i Bulgakova). U tom smislu posebno su mi bile od koristi beleške o piscima koje ne donose toliko biografske podatke koliko nastoje da takvim međusobnim povezivanjem pisana ostvare jednu malu „skrivenu“ istoriju književnosti. U okviru tih beležaka o piscima nastojao sam da objasnim i ono što se u okviru ovakvog jednog izbora mora objasniti, to jest zašto su neki pisci ušli, a zašto neki drugi nisu, na primer, u jednom konkretnom opredeljivanju, Herman Melvil ušao je umesto Džeka Londona, upravo zato što je ovaj drugi poznatiji i više „očekivan“ u ovakvom jednom izboru. U drugim slučajevima opredelio sam se za poznate i „proverene“ tekstove kao što je Andersenovo „Carevo novo ruho“. Morao sam održati vezu sa dečjom književnosti, i istovremeno napraviti iskorak u pravcu književnosti za odrasle, to jest jednog „standardnog“ izbora iz svetske poezije i proze. S obzirom na nevelik obim knjige samo retki prozni tekstovi su doneseni u celini, ali sam se trudio da svaki odlomak ograničim tako da ima estetsku i smisaonu celinu, a da deluje kao „poziv“ na čitanje dela. T. Kulenović MG13

Noćni vlakovi - Kemal Mahmutefendić Kemal Mahmutefendić je rođen u Sarajevu 8. aprila 1942. godine. Osnovnu i srednju školu je pohađao u Sarajevu i Konjicu. Otuda su njegove prve dvije knjige za djecu (priče Djetinjstvo pod vrtaljicom i roman Noćni vlakovi) vezane za Konjic u kome je proveo najvažnije godine djetinjstva. Književnost je studirao u Beogradu. Život je proveo na relaciji Konjic – Sarajevo – Zenica. Uz prozu koju piše za djecu, Mahmutefendić piše i poeziju, putopise, kritiku, eseje… Uvršten je u neke značajne izbore bosanskohercegovačke književnosti kao i u čitanke i izbore lektire za osnovnu školu. Knjige su mu prevođene na strane jezike. Za djecu je objavio knjige: Djetinjstvo pod Vrtaljicom, Noćni vlakovi i Roman o novčiću. Izdavač: Veselin Masleša, Sarajevo Godina: 1989 Broj strana: 118 Tvrdi povez Biblioteka: Lastavica Ilustrovao: Hasan Fazlić Ima posvetu unutra! Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: DU7 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Roman Ringišpil u mojoj glavi nagrađen je nagradom „Večernjih novosti“ – Gordana Brajović i proglašen za najbolju knjigu 2003 – 2004. Dragomir Culafic dobitnik je nagrade „Zlatno Gašino pero“, Festivala humora za decu – Lazarevac, 2004. godine, za sveukupno književno djelo. RASPRODAT U KNJIZARAMA. str 130 dim 14x20cm tezina oko 250g povez tvrd izdavac Narodna knjiga Nežna ljubavna priča i čijem su središtu Olja iz Beograda i Blažo iz Budve. Kako se razvija njihova ljubav, kako ih menja i kako počinju da maštaju o dalekoj budućnosti, pročitajte u ovoj priči bez grubosti i surovosti. Biografija: DRAGOMIR ĆULAFIĆ je rodjen 8. novembra, na Dmitrovdan, 1940. godine u selu Luge kod Andrijevice, u Crnoj Gori. Završio je Filozofski fakultet, radio kao profesor, sada je direktor biblioteke `Laza Kostić` u Beogradu. Nagradjivan i zastupljen u više antologija, kao i u čitankama i školskoj lektiri. Godine 1995. dodeljena mu je Zlatna plaketa za najbolju jugoslovensku boemsku pesmu. Roman `Zvjezdano ždrijebe` je na Festivalu humora i satire u Lazarevcu 1997. godine proglašen za najbolju knjigu izmedju dva festivala, a iste godine je ušao u najuži izbor, u konkurenciji od 76 knjiga, za nagradu `Politikin zabavnik`. Za književno stvaralaštvo dobio je 1998. godine nagradu Skupštine opštine Andrijevica. Više pesama mu je komponovano. Pesme i priče su mu prevodjene na: engleski, ruski, madjarski, bugarski, rumuski, slovački, rusinski i slovenački jezik. Bibliografija: Pozni letači, poezija (autorsko izdanje, Beograd, 1971), Druga java, poezija (`Bagdala`, Kruševac, 1973), Razgovor žedji, poezija (`Stražilovo`, Novi Sad, 1978), Ako se setiš, poezija za decu (`Stražilovo`, Novi Sad, 1985, drugo dopunjeno izdanje 1986), Navala praznine, poezija (`Nova knjiga`, Beograd, 1988), Čudna staza, poezija za decu (`Novo delo`, Beograd, 1988), Selice, poezija za decu (`IP Knjiga`, Beograd, 1990), Ključ, pripovetke (`Univerzitetska riječ`, Niksic, 1991), Sta tu ima da se krije, poezija za decu (`Knjigoteka`, Beograd, 1994, dva izdawa), Kad jabuka zarumeni, izbor poezije i proze za decu (`Srempublik`, Beograd, 1996, drugo izdanje 1997), Pričest, poezija (`Prosveta`, Beograd, 1997), Zvjezdano ždrijebe, roman za decu i omladinu (BMG, Beograd, 1997, `Verzalpres`, Beograd, 1999, drugo izdanje), Prenoćen zivot, atologija boemske pozije (`Interpres`, Bograd, 1997, sa Ratkom Čolakovićem) i Raširi ruke, izbor poezije decu (`Grigorije Božović`, Priština, 1998). U pripremi za objavljiivanje su mu knjige: Jesenje pismo (poezija za decu), Gnezdo (izbor pesama za decu), Ključ (pripovetke, izmenjeno i prošireno izdanje), Još me ima (poema) i Zvjezdano ždrijebe (roman za mlade, ponovljeno izdanje).

Dušan Radović Zamislite deco Tvrdi povez Izdavač Rad Dušan Radović, u dečjoj književnosti poznat i kao Duško, većinu svog stvaralaštva i svoje karijere posvetio je deci i dečjoj književnosti. Pisao je prozu, ali najviše pesme za decu, koje je objavio u mnogim zbirkama. Ovde predstavljamo analizu izbora njegovih najpoznatijih pesama. Čitajući ih, vidimo da su one međusobno u mnogočemu slične. Sve pesme vrlo su vedre, radosne, melodiozne i ritmične. Većina njih zvuči poput brojalica, što je mlađim uzrastima omiljena forma pesama. Brojalice su vrlo ritmične, imaju rime, sličan broj slogova u stihovima i strofama, u njima se nalazi mnogo zvučnih stilskih figura i onomatopeje, zbog čega ih je vrlo lako zapamtiti, kao neku pevanu pesmicu. Brojalice su i zabavne, a Radović ih čini i još zabavnijima jer u njima često izmišlja neke nove, urnebesne reči ili obične reči pretvori u neke smešne. Upravo u ovome se vidi sva radost njegova pesništva. Ipak, one nisu samo zabavne, ovaj pesnik svoje pesme nastoji učiniti i vrlo poučnima. Pesnik uči decu šta je dobro, šta je loše, uči ih da poštuju svet oko sebe, ali i da sami traže poštovanje, uči ih lepoti prirode, ali i važnosti njena očuvanja i još mnoge zanimljive, ali i veoma važne teme koje okružuju decu. Roditeljima u ovim pesmama poručuje da deca možda jesu mala i neiskusna, ali to ne znači da nisu i pametna i vredna ljubavi i poštovanja. Ipak, ono što je centralni motiv svih njegovih dečjih pesama je razigranost. Igra je osnova dečja zanimacija i najveća razbibriga, pa tu igru Radović je uključio i u svoje pesme. Deci bi trebala biti igra čitati ih, učiti i recitovati. Pri tome bi trebala da se zabavljaju, pevaju, skaču i – ako treba – lome jezike dok ne nauče da izgovaraju neke posebne reči. Koliko su važne ove pesme za dečje pesništvu Srbije svedoče i mnoge nagrade koje je Radović dobio. Među njima su i nagrade Neven i Mlado pokoljenje, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja i mnoge druge. Čak i nakon svoje smrti, pesme ovog pesnika ostale su važan dio ne samo lektire osnovnoškolaca, nego i uopšte života dece iz cele regije, koja će još pokoljenjima učiti njegove pesmice i čitati svevremenske priče. Pesma „Zamislite“ jedna je od poznatijih pesama Dušana Radovića, s kojom se deca susreću u udžbenicima u osnovno školi te kao deo lektire. U njoj pesnik govori o princezi Nađi koja je jednog dana pala s lađe i izgubila se na moru. Nitko od plemića i admirala nije hteo da ode za njom i spasi je, osim Kađe razbojnika. Ali budući da je bio tako hrabar i spasio mu kćer, kralj mu je za nagradu ipak dao njenu ruku. Ideja pesme je poručiti da ne trebamo suditi drugima po tome koliko su uticajni i bogati, već po njihovim delima. Zamislite – analiza pesme Pesma „Zamislite“ napisana je kao bajka u stihu. Ima svoju radnju i likove, značajne motive i na kraju pouku. Ipak, pored tih odlika epske pesme, ima i odlike lirske. Pesničke slike opisane su raznim pesničkim slikama, pesma ima rimu i vrlo je ritmična. Ono bajkovito u njoj su pomalo neobjašnjivi motivi karakteristični za bajke, ali pesnik ih već naslovom uspeva da objasni, jer sve ono o čemu pesma govori – nalazi se u našoj mašti. Pesma ne samo da tako počinje, stihom „Zamislite deco“, nego je to i njen naslov, dakle glavni motiv. Ono što pesnik želi da zamislimo je veliko more i na moru veliku lađu. Na lađi su okrugli prozori, a na jednom od njih princeza Nađa. Primećujemo kako pesnik ovde koristi stilsku figuru gradaciju i to onu od većeg prema manjem. Od početnog mora, čitaocev fokus smanjuje se na brod, pa na brodske prozore, pa samo na jedan prozor, a na prozoru glavna junakinja pesme. Druga strofa počinje na sličan način, samo što ovoga puta na istom moru, u istom brodu, ali na drugom prozoru, vidimo razbojnika Kađu. Kađo je također glavni junak priče, ali već sada vidimo da je on posve suprotan prvom glavnom liku. Dok je junakinja princeza, on je razbojnik. Već ovde čitaoc može da zaključi da će se njihove sudbine dalje kroz pesmu susresti. I treća strofa počinje riječju Zamislite. Ovoga puta pesnik obje slike koje nam je predočio u prejašnjim stihovima stavlja u kontekst. Dobili smo mesto radnje i glavne likove, a sada i okolnosti u kojima su se našli. Pesnik opisuje da je to more na kojem plovi brod talasavo, jer vani bura besni i vetar fijuće. Upravo je jedan talas bio ključan i on je princezu bacio u more. Situacija je ozbiljna šta vidimo u stihu „I poče mladi živo da se gasi“ Sledeća strofa naglašava nesreće koja se dogodila. Pesnik ovoga puta koristi hiperbolu kako bi pesmi dodao i dramatičnosti: Zamislite, deco, sto talasa, većih sto puta od svake princeze… Osim talasa, opasnost predstavljaju i ajkule, koje svaki tren mogu da se pojave i pojedu princezu. Nakon ovog uvoda u priču sledi zaplet. Sve to video je otac princeze koji odjednom biva „Strahom i bolom obuzet“. Čini stvar tipičnu za bajke – traži junaka koji će da spasi njegovu kćer. Naravno, nagrada za takvo junaštvo biti će upravo njena ruka. Nakon toga saznajemo da je ta lađa na kojoj se voze prepuna oficira, prinčeva i admirala – dakle svih mogućih visokopozicionisanih, uglednih ljudi. Ali nitko od njih nije potvrdio te svoje važne titule. Vidimo to u stihu „I svi ćute, svi drhte…“. I tada se ponovo javlja naš junak kojeg smo prvi puta susreli u drugoj strofi – Kađa. On jedini bez razmišljanja skoči. Kađa ne samo da je hrabar, on je hrabriji i od samog mora, jer uspeva da zaobiđe sve njegove smrtonosne klopke i uz to ga opsuje. Na kraju, naravno, spasi princezu iz valova. Nakon šta je to učinio, princezin otac (pesnik kaže da je sigurno kralj, a možda i car), podigne Kađu u zagrljaj i poljubi ga. Ovo je malo neobično, jer kralj je time prekršio sve protokole i dokazao da su osećanja i ljubav prema kćerki jači od bilo kakvih pravila ili zakona. Kralj je odmah ponudio ruku svoje kćerke Kađi. Rekao mi je „Ovo je kćer moja, a žena vaša“. Kađa, pre nego je pristao da je uzme, morao je da raščisti i prizna ko je zapravo on. Rekao da je on razbojnik. Njegova vest bila je toliko iznenađujuća, da se odjednom umirilo i samo more, vetar je utihnuo, pa je time stala i sama lađa. Svi su gledali u pravcu princeze jer ona je bila ta koja će morati da se uda za tog čoveka. Ako ga odbije, to je njeno pravo, jer nitko ne mora da se uda za ikoga, kamoli za razbojnika, ako to ne želi. Ali ona je ipak rekla da je njegova, jer on nije razbojnik, on je hrabar čovek. Izvinila se svome ocu i opravdala time da se na svetu svakakva čuda događaju, a ovo je jedno od njih. Ovim krajem vidimo da je ova pesma i pomalo humoristična. Prvo su svi oficiri i prinčevi ispali kukavice, Kađa, iako razbojnik, lepo se ispričao i rekao ko je, a princeza je odlučila da bude buntovna i ipak je poželela da se uda za njega. Pouka pesme je da nekada najhrabriji budu oni od kojih se to najmanje očekuje, a kukavice ispadnu oni koji se prave da su hrabri. Ipak, nagrada uvek stigne onoga tko se najviše trudi. Ova pesma ima jedanaest strofa, uglavnom katrena, iako ima i onih od pet i od tri stiha. U pesmi ima rime, pa je ona vrlo ritmična, unatoč tome šta joj nisu svi stihovi iste duljine. Svejedno, vrlo je lako čitljiva i deci razumljiva, zbog čega će im biti i jako zanimljiva.

Dušan Radović Zamislite decoTvrdi povezIzdavač RadDušan Radović, u dečjoj književnosti poznat i kao Duško, većinu svog stvaralaštva i svoje karijere posvetio je deci i dečjoj književnosti. Pisao je prozu, ali najviše pesme za decu, koje je objavio u mnogim zbirkama. Ovde predstavljamo analizu izbora njegovih najpoznatijih pesama.Čitajući ih, vidimo da su one međusobno u mnogočemu slične. Sve pesme vrlo su vedre, radosne, melodiozne i ritmične. Većina njih zvuči poput brojalica, što je mlađim uzrastima omiljena forma pesama. Brojalice su vrlo ritmične, imaju rime, sličan broj slogova u stihovima i strofama, u njima se nalazi mnogo zvučnih stilskih figura i onomatopeje, zbog čega ih je vrlo lako zapamtiti, kao neku pevanu pesmicu. Brojalice su i zabavne, a Radović ih čini i još zabavnijima jer u njima često izmišlja neke nove, urnebesne reči ili obične reči pretvori u neke smešne.Upravo u ovome se vidi sva radost njegova pesništva. Ipak, one nisu samo zabavne, ovaj pesnik svoje pesme nastoji učiniti i vrlo poučnima. Pesnik uči decu šta je dobro, šta je loše, uči ih da poštuju svet oko sebe, ali i da sami traže poštovanje, uči ih lepoti prirode, ali i važnosti njena očuvanja i još mnoge zanimljive, ali i veoma važne teme koje okružuju decu. Roditeljima u ovim pesmama poručuje da deca možda jesu mala i neiskusna, ali to ne znači da nisu i pametna i vredna ljubavi i poštovanja.Ipak, ono što je centralni motiv svih njegovih dečjih pesama je razigranost. Igra je osnova dečja zanimacija i najveća razbibriga, pa tu igru Radović je uključio i u svoje pesme. Deci bi trebala biti igra čitati ih, učiti i recitovati. Pri tome bi trebala da se zabavljaju, pevaju, skaču i – ako treba – lome jezike dok ne nauče da izgovaraju neke posebne reči.Koliko su važne ove pesme za dečje pesništvu Srbije svedoče i mnoge nagrade koje je Radović dobio. Među njima su i nagrade Neven i Mlado pokoljenje, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja i mnoge druge. Čak i nakon svoje smrti, pesme ovog pesnika ostale su važan dio ne samo lektire osnovnoškolaca, nego i uopšte života dece iz cele regije, koja će još pokoljenjima učiti njegove pesmice i čitati svevremenske priče.Pesma „Zamislite“ jedna je od poznatijih pesama Dušana Radovića, s kojom se deca susreću u udžbenicima u osnovno školi te kao deo lektire. U njoj pesnik govori o princezi Nađi koja je jednog dana pala s lađe i izgubila se na moru. Nitko od plemića i admirala nije hteo da ode za njom i spasi je, osim Kađe razbojnika. Ali budući da je bio tako hrabar i spasio mu kćer, kralj mu je za nagradu ipak dao njenu ruku. Ideja pesme je poručiti da ne trebamo suditi drugima po tome koliko su uticajni i bogati, već po njihovim delima.Zamislite – analiza pesmePesma „Zamislite“ napisana je kao bajka u stihu. Ima svoju radnju i likove, značajne motive i na kraju pouku. Ipak, pored tih odlika epske pesme, ima i odlike lirske. Pesničke slike opisane su raznim pesničkim slikama, pesma ima rimu i vrlo je ritmična. Ono bajkovito u njoj su pomalo neobjašnjivi motivi karakteristični za bajke, ali pesnik ih već naslovom uspeva da objasni, jer sve ono o čemu pesma govori – nalazi se u našoj mašti. Pesma ne samo da tako počinje, stihom „Zamislite deco“, nego je to i njen naslov, dakle glavni motiv.Ono što pesnik želi da zamislimo je veliko more i na moru veliku lađu. Na lađi su okrugli prozori, a na jednom od njih princeza Nađa. Primećujemo kako pesnik ovde koristi stilsku figuru gradaciju i to onu od većeg prema manjem. Od početnog mora, čitaocev fokus smanjuje se na brod, pa na brodske prozore, pa samo na jedan prozor, a na prozoru glavna junakinja pesme.Druga strofa počinje na sličan način, samo što ovoga puta na istom moru, u istom brodu, ali na drugom prozoru, vidimo razbojnika Kađu. Kađo je također glavni junak priče, ali već sada vidimo da je on posve suprotan prvom glavnom liku. Dok je junakinja princeza, on je razbojnik. Već ovde čitaoc može da zaključi da će se njihove sudbine dalje kroz pesmu susresti.I treća strofa počinje riječju Zamislite. Ovoga puta pesnik obje slike koje nam je predočio u prejašnjim stihovima stavlja u kontekst. Dobili smo mesto radnje i glavne likove, a sada i okolnosti u kojima su se našli. Pesnik opisuje da je to more na kojem plovi brod talasavo, jer vani bura besni i vetar fijuće. Upravo je jedan talas bio ključan i on je princezu bacio u more. Situacija je ozbiljna šta vidimo u stihu „I poče mladi živo da se gasi“Sledeća strofa naglašava nesreće koja se dogodila. Pesnik ovoga puta koristi hiperbolu kako bi pesmi dodao i dramatičnosti:Zamislite, deco, sto talasa,većih sto puta od svake princeze…Osim talasa, opasnost predstavljaju i ajkule, koje svaki tren mogu da se pojave i pojedu princezu. Nakon ovog uvoda u priču sledi zaplet. Sve to video je otac princeze koji odjednom biva „Strahom i bolom obuzet“. Čini stvar tipičnu za bajke – traži junaka koji će da spasi njegovu kćer. Naravno, nagrada za takvo junaštvo biti će upravo njena ruka.Nakon toga saznajemo da je ta lađa na kojoj se voze prepuna oficira, prinčeva i admirala – dakle svih mogućih visokopozicionisanih, uglednih ljudi. Ali nitko od njih nije potvrdio te svoje važne titule. Vidimo to u stihu „I svi ćute, svi drhte…“. I tada se ponovo javlja naš junak kojeg smo prvi puta susreli u drugoj strofi – Kađa. On jedini bez razmišljanja skoči.Kađa ne samo da je hrabar, on je hrabriji i od samog mora, jer uspeva da zaobiđe sve njegove smrtonosne klopke i uz to ga opsuje. Na kraju, naravno, spasi princezu iz valova. Nakon šta je to učinio, princezin otac (pesnik kaže da je sigurno kralj, a možda i car), podigne Kađu u zagrljaj i poljubi ga. Ovo je malo neobično, jer kralj je time prekršio sve protokole i dokazao da su osećanja i ljubav prema kćerki jači od bilo kakvih pravila ili zakona.Kralj je odmah ponudio ruku svoje kćerke Kađi. Rekao mi je „Ovo je kćer moja, a žena vaša“. Kađa, pre nego je pristao da je uzme, morao je da raščisti i prizna ko je zapravo on. Rekao da je on razbojnik.Njegova vest bila je toliko iznenađujuća, da se odjednom umirilo i samo more, vetar je utihnuo, pa je time stala i sama lađa. Svi su gledali u pravcu princeze jer ona je bila ta koja će morati da se uda za tog čoveka. Ako ga odbije, to je njeno pravo, jer nitko ne mora da se uda za ikoga, kamoli za razbojnika, ako to ne želi. Ali ona je ipak rekla da je njegova, jer on nije razbojnik, on je hrabar čovek. Izvinila se svome ocu i opravdala time da se na svetu svakakva čuda događaju, a ovo je jedno od njih.Ovim krajem vidimo da je ova pesma i pomalo humoristična. Prvo su svi oficiri i prinčevi ispali kukavice, Kađa, iako razbojnik, lepo se ispričao i rekao ko je, a princeza je odlučila da bude buntovna i ipak je poželela da se uda za njega. Pouka pesme je da nekada najhrabriji budu oni od kojih se to najmanje očekuje, a kukavice ispadnu oni koji se prave da su hrabri. Ipak, nagrada uvek stigne onoga tko se najviše trudi.Ova pesma ima jedanaest strofa, uglavnom katrena, iako ima i onih od pet i od tri stiha. U pesmi ima rime, pa je ona vrlo ritmična, unatoč tome šta joj nisu svi stihovi iste duljine. Svejedno, vrlo je lako čitljiva i deci razumljiva, zbog čega će im biti i jako zanimljiva.3/31

Mark Tven Tom Sojer Meki povez Izdavač Kompanija Novosti Edicija Dečji klasici Tom Sojer obrađena lektira književnika Marka Tvena. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi. Analiza dela Tom Sojer je roman koji možemo da smatramo i autobiografijom jer je utemeljen na doživljajima samog Marka Tvena. Autor ga je pisao u nekoliko navrata: prvi deo napisan je u zimu 1872. godine, drugi deo u proljeće 1875. godine, a treći na leto te iste godine. Napisan je jednostavnim stilom i uz mnogo pripovedanja i humora pa je jednako interesantan i deci i odraslima. Tven je ovim romanom hteo da odrasle čitaoce podseti na detinjstvo. Pripovedanje u romanu Tom Sojer odvija se linearno, bez paralelnih radnji. Sva dešavanja u romanu vrte se oko jednog lika, a to je Tom Sojer. On se ističe svojom inteligencijom, neobuzdanošću i humorističnom naravi. Sposoban je snaći se u svakoj životnoj situaciji i za njega ništa nije nemoguće. Na nedaće koje mu se dešavaju u životu gleda kao na izazov i odmah pokušava da ih reši. Tom Sojer je pustolovni roman koji govori o pustolovinama dečaka koji tokom svojih lutanja doživi mnogo lepih i ružnih stvari. Glavna odlika ovog romana je uzbudljivost i zanimljivost radnje pa se zbog toga smatra pustolovnim. Tven u ovom delu ne piše samo o šaljivim dogodovštinama, on takođe suptilno kritikuje tadašnje društvo i okolinu. Premda se čini da je roman Tom Sojer jednostavan za čitanje i lako razumljiv, u suštini je kompleksan. Donosi mnoštvo ideja koje su osim kroz radnju, ispoljene i kroz likove. Likovi ne mogu da se odvoje od radnje, što se smatra jednom od glavnih karakteristika stila pisanja Marka Tvena. Autor je radnju ovog dela smestio u sredinu 19. veka, u malo mesto Sent Petersburg koji se nalazi na obali reke Misisipi. Likovi nigde u knjizi nisu detaljno opisani i Tven se nigde ne bavi isključivo njihovim opisima, već nam kroz radnju pomaže da spoznamo njihov karakter. Svaka pustolovina donosi neku novu osobinu određenog lika. Književni elementi Književni rod: epika Književna vrsta: avanturistički roman Vreme radnje: sredinom 19. veka Mesto radnje: Sent Petersburg, gradić na obali Misisipija Tema: pustolovine dečaka Toma i njegovih drugova Ideja: nepodoštine nekada mogu da budu i korisne, ako dolaze bez zlih namera Prepričano delo Tom je vragolasti dečak koji često izvodi nestašluke te se to već može videti na početku romana. Pisac nam opisuje radnju u kojoj se Tom sakrio u ostavi i krade pekmez iako mu je tetka zabranila da ga jede. Tom je lukav pa se vrlo uspešno izvlači iz situacije, ali tako da beži na kupanje, a ne u školu. Tetka ga je zbog toga sledeći dan, u subotu, stavila u kaznu, pa mora da okreči celu dvorišnu ogradu. No, Toma ništa ne može sputati niti zaustaviti u naumu da se izvuče. On svoje prijatelje uveri kako je krečenje jako zabavno te oni sav posao odrade umesto njega i još mu i plate za to. Kada je posao bio gotov, tetka Poli je bila jako iznenađena i nije mogla verovati da je Tom tako brzo i dobro uspeo sve to da oboji. Za nagradu ga pušta da ode da se igra i daje mu jabuku. Tom provodi vreme igrajući se sa svojim prijateljem Džo Harperom te u tom trenu ugleda predivu devojčicu imenom Beki Tačer. Tom se zaljubi u nju na prvi pogled. U nedelju Tom mora prisustvovati misi i to obučen u svečanu odeću, lepo odelo i svečane cipele. Tomu se nikako nije sviđao ovakav izgled koji ga je sa jedne strane sputavao. Na ulazu u crkvu dobijale su se ceduljice sa obzirom na to koliko je ko poznavao Sveto Pismo. Tom je zamenio svoj zarađeni novac sa ceduljicama i tako dobio svoj primerak Biblije. U ponedeljak je trebalo poći u školu, no Tomu se to baš i nije dalo pa je odlučio da glumi da je bolestan. Ipak, tetka prepoznaje njegovu glumu pa Tom mora da se zaputi u školu. Putem je sreo sina pijanice koji dane provodi ne radeći ništa jer ne ide u školu. Njegovo ime je Haklberi Fin. Njih dvoje se tada dogovore da će se naći uveče i ići na groblje. Pošto se Tom zapričao s Hakom, zakasnio je u školu. Učiteljica ga odluči kazniti i to tako da mora da sedi sa devojčicom u klupi. Srećom po Toma, radi se o devojčici Beki u koju je Tom zaljubljen. On joj odmah iskaže svoja osećanja i želi da se veri. Beki odmah pristaje, no kada saznaje da je Tom već bio veren sa drugom devojčicom, rasplače se i prekida veridbu. Uveče Tom se sastaje sa Hakom i po dogovoru odlaze na groblje. Ali ni sami nisu slutili da će tamo videti pravo ubistvo. Naime, došlo je do svađe i tuče između Mafa Potera koji je bio pijan, kriminalca Crvenog Džoa i doktora Robinsona. Crveni Džo je nožem ubo doktora, a u tom trenu dečaci od straha pobegnu i kažu jedan drugome da neće nikada nikome ovo reći. Informacija o ubistvu na groblju brzo se proširila mestom. No, kako je nož kojim je ubistvo počinjeno pripadao Poteru, on je glavni osumnjičeni. Ne pomaže mu ni ubica Crveni Džo, koji će čak i svedočiti protiv njega ne bi li još više sebe osigurao. Tomu proradi savest i muče ga noćne more oko celog događaja. Toma muče brojni problemi, svađa se sa tetkom, a tužan je i zbog toga što ga je Beki odbila te odluči iz svih tih razloga da pobegne od kuće. Putem sretne prijatelja Džoa Harpera koji je i sam odlučio isto pa se upućuju u gusarsku avanturu. Pridružuje im se i prijatelj Hak Fin te sva trojica ukradu splav i počnu plovidbu. Plovili su nizvodno rekom od St. Petersburga sve do Džeksonovog ostrva. Iako im se život na ostrvu činio idealnim i poželeli su nikad da se ne vrate, kod prijatelja se počela javljati čežnja. Tom ih ipak uverava da ostanu na ostrvu. U isto vreme saznali su da meštani pretražuju reku i traže ih. Tomu je bilo žao tetke Poli pa odluči jedne noći kada su njegovi prijatelji spavali, da se iskrade te joj ostavi poruku u kući da je dobro i da je živ. No prilikom posete, on zatekne tetku u društvu Džoove majke, Meri – sestrične i Sida kako plačući planiraju sahranu. Tada se Tom predomislio. Kada se vratio prijateljima na ostrvo, izneo im je novi plan. Oni provode dane uživajući u igri, a Hak ih je čak i naučio da puše. Nakon toga, obuzela ih je slabost i mučnina. Uskoro ostrvo zahvati oluja, pa su oni primorani da potraže zaklon. Kako je Tom čuo kada će se održati njihov pogreb, plan im je bio da se tada pojave tamo i sve iznenade. Planirano i učine, i razvesele sve prisutne svojim dolaskom. Kada su se vratili u školu Džo i Tom su bili pravi junaci. Svima su pričali svoje avanture, a zapalili su čak i lule. Jedino Tom se nikako nije mogao pomiriti sa Beki. Sve do jedne prilike kada Tom odluči uraditi dobro delo i na sebe preuzme krivicu oko pocepane stranice dnevnika. Naime, stranicu je pocepala Beki. Ubrzo je i školskoj godini stigao kraj, a tako je došao i ispit znanja, tj. završni ispit. Na njemu se Tom baš i nije iskazao jer mu se učiti nikada nije dalo. Praznici su počeli, a Beki odlazi iz grada. Tada Tom shvati da će mu biti jako dosadno. Da sve bude još gore, on se razboli. Počinje suđenje Poteru i Toma ponovo progoni osećaj krivice. Odluči da se pojavi u sudnici i razotkrije pravu istinu, tj. da je pravi krivac Crveni Džo. No, on tada beži. Tom i Hak odluče da pođu u potragu na skriveno blago u jednoj staroj kući. Tamo sreću i Crvenog Džoa i njegovog novog saputnika koji im beži sa pronađenim blagom. Sanduk koji je pun zlata nalazi se u Džoovim rukama, a dečaci odlučuju da ga prate kako bi ga se domogli. Malo nakon ovog događaja, Beki se ponovo vraća u grad. Organizovano je za svu decu poseta MekDugalovoj pećini. Tamo se Becky i Tom izgube pa svi organizuju potragu za njima. Pošto je Hak i dalje pratio zlikovca Džoa, saznaje da će on uskoro napasti udovicu Daglas pa odluči da ode na imanje i kaže sve vlasniku. Udovicu su spasili no Džo je ponovo pobegao. Njegov saputnik se utopio u reci. U isto vreme Beki i Tom su već na izmaku snaga u pećini. Pogotovo Beki koja je već skroz klonula. Tom odluči da sam ode u potragu za izlazom te na tom putu sreće Crvenog Džoa. Džo pobegne od straha, a Tom pronalazi maleni otvor za izlaz. Iako su se porodica i meštani već oprostili od Toma i Beki, oni se vraćaju živi i zdravi. Sudija Thačer je naredio da se zatvori ulaz u pećinu kako se ovakve stvari više ne bi događale. To nije bila dobra vest za Crvenog Džoa koji je ostao zarobljen u pećini te je od gladi umro. Tom i Hak u tajnosti odlaze u pećinu i tamo pronalaze sanduk pun zlata. Njega je tamo sakrio Crveni Džo. Njih dvojica su sada bogati, ali to im ništa ne znači. Hak ima novi dom, živi kod udovice Daglas. No, za njih je idealan život avantura i već jedva čekaju kada će se otisnuti na sledeću. Ovaj roman inspirisan je na istinitoj radnji samog pisca, njegov opis odrastanja i detinjstva pa se smatra i autobiografskim. Analiza likova Likovi: Tom Sojer, Haklberi Fin, tetka Poli, Beki Tačer, Džo Harper, Sid, Meri, Crveni Džo, Maf Poter, doktor Robinson, udovica Daglas… Tom Sojer – glavni junak romana koji je na početku prikazan kao nestašan i neobuzdan dečak. Čitaoci dobivaju dojam da je nevaspitan jer čini sve kako bi bilo po njegovom. On to postiže uz puno mašte i ambicije pa možemo da zaključimo kako je on itekako mudar i sposoban. Na početku romana se ne ponaša u skladu s pravilima, čini razne nepodopštine i izvlači se spletkarenjem. Uz to, manipuliranjem uspeva da pridobije ljude i navede ih da rade umesto njega, a onda on na kraju pokupi zasluge. Karakter Toma Sojera se tokom priče poprilično menja pa kada problemi postanu veći, na videlo izlaze njegove vrline – poštenje i dobrota. On tada počinje da svoje natprosečne sposobnosti koristi za dobro. Počinje da donosi razumne odluke i da radi za opće dobro, a ne samo za sebe. Haklberi Fin – Tomov najbolji prijatelj s kojim se uvek rado upušta u nove avanture. Odrastao je s ocem alkoholičarem koji nije mnogo brinuo o njemu pa je naučen biti slobodan i prepušten samom sebi. Njegova sloboda je mač sa dve oštrice: s jedne strane može da radi šta god želi, a s druge nema nikoga da brine o njemu i da bude tu kad mu je potrebno. Budući da je poreklom iz loše obitelji, ostali su ga smatrali jednakim propalitetom kakav je i njegov otac pa nisu želeli da se nalazi u njihovoj blizini. No, postojala je nekolicina ljudi koji su voleli Haka i koji su se rado družili s njim. On nije išao u školu pa su mnoga deca mislila kako je on sretan zbog toga, ali on je time mnogo toga propuštao. Unatoč teškom životu, Hak je bio dobar, pravedan i požrtvovan dečak koji je za svoje prijatelje spreman napraviti sve. Tetka Poli – dobrodušna žena koja je brinula o Tomu. Draga je i jednostavna. U njoj se često prelama ljubav prema Tomu i potreba da ga nauči lepom ponašanju. Beki Tačer – lepa devojčica u koju je Tom bio zaljubljen, a i ona je osećala isto prema njemu. Njihova ljubav naišla je na brojne prepreke. Džo Harper – jako dobar prijatelj s kojim je Tom provodio dane igrajući se. Pobegao je od kuće s Tomom jer je bio ljut zbog toga što ga je majka kaznila za nešto šta nije uradio. Sid – Tomov mlađi polubrat, ali je za razliku od njega uglađen i pristojan. Jedva bi čekao šansu da smesti nešto Tomu i tako da dovede u nepriliku. Zbog toga se Tom često služio šakama kako bi urazumio Sida. Meri – Tomova sestrična. Pristojna je i dobro odgojena, uvek je tu za druge i spremna je da pomogne ljudima. Crveni Džo – ubojica i kriminalac kojeg pokreće velika mržnja. Velika je opasnost za Haka i Toma. Maf Poter – alkoholičar i veliki naivac čiji je karakter najviše došao do izražaja kada je lažno svedočio. Doktor Robinson – ugledan mladi doktor kojeg svi cene zbog njegove stručnosti. Greška mu se potkrala kada je odlučio da unajmi Mafa i Crvenog Džoa da iskopaju telo na groblju kako bi sproveo medicinska istraživanja. Udovica Daglas – plemenita i dobrodušna žena. Jako voli deci i na kraju je usvojila Haklberija. Beleške o piscu Mark Tven ili Semjuel Langhorn Klemens (pravo ime) poznati je američki književnik i humorista koji je svojim delima postao poznat i cenjen među svim generacijama. Rodio se 30. novembra 1835. godine u mestu Florida kao šesto od sedmoro dece. Pošto nije bio baš uzoran učenik, već je u dvanaestoj godini odlučio da prekine školovanje. Radio je različite poslove. Svoj radni vek je započeo kao štampar, a neko vreme je radio i kao kormilar na jednom od parobroda na reci Misisipi. Nakon toga bio je i kopač zlata te novinar pa izdavač i na kraju je svoj radni vek završio kao književnik i predavač. Nije mogao da bude dugo na istom mestu i stalno se selio. Tako je i započeo novinarsku karijeru. Nakon što je neko vreme učestvovao kao dobrovoljac u građanskom ratu, odlučio se za posao izveštača gde je počeo objavljivati dela pod imenom Mark Tven. Smatra se kako je velik broj najboljih dela napisao tokom osamdesetih godina 19. veka. Od njegovih dela treba izdvojiti: „Kraljević i prosjak“, „Život na Misisipiju“, „Tajanstveni stranac“, „Doživljaji Toma Sojera“, „Avanture Haklberija Fina“, „Naivčine u inostranstvu“. U svim svojim delima zadržao je vedri duh te je poznat po humorističnim romanima. Promoviše slobodu, prava na jednakost te je izrazito dobro prikazao život američkog društva iako nije imao osnovnog obrazovanja. Umro je 21. aprila 1910. godine u Stormfildu.

Milovan Vitezović Izabrano detinjstvoTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzabrane pesme za decuМилован Витезовић (Тубићи, код Косјерића, 11. септембар 1944 — Београд, 22. март 2022) био је српски књижевник, сценариста и универзитетски професор.Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма.Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански и друге језике.Био је један од ретких српских писаца чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију.БиографијаРођен је у селу Тубићи (у засеоку Витезовићи) код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићима, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија.Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a. Био је члан Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говорио и писао за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Изабран је за председника Удружења књижевника Србије 2018. године.Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама.На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Након тога био је у звању редовног професора на Катедри за драматургију.Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран.[1] Изабран је за академика Академије науке и умјетности Републике Српске 2021. године.Отворио је 64. Београдски сајам књига 20. октобра 2019. године.[2]Преминуо је у Београду, 22. марта 2022. године, услед компликација изазваних корона вирусом.[3][4] Сахрањен је 26. марта на гробљу Лешће.[5]НаградеДобитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велика базјашка повеља (2005), Кочићева награда (2005. год.) – Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи.Добитник је руског одликовања `Златни витез`. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности.Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана,[6][7] а 2. фебруара 2017. Орденом Светог Саве другог степена.[8]Од 2020. године био је члан међународне Словенске академије.[9]Књижевни радНа промоцији књига Првослава Вујчића, 2005. годинеСа Божидаром Кљајевићем на сајму књига у Београду, 2013. годинеКао приповедач, ток радње водио је неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела му се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о коме је говорио. Опсег тема којима се Витезовић служио веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружао је не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанки. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[10] Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка).Његов роман „Чарапе краља Петра” је 2013. године преведен на италијански језик.[11]У 2013. приредио је и објавио капитално дело „Свети Сава у руском царском летопису”.[12]Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година.У рукопису му је остао „Роман са Ћопићем”.[13]Десет одабраних афоризамаПартијске књижице се најчешће носе у новчанику!Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме!У мрачним временима храброст је бити свитац!Пао је за отаџбину природном смрћу!Не вреди преврнути лист. Књига је иста!У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице!Лака им била црна отаџбина!Мислим, дакле, сумњам да постојим!Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере!Голуб мира је превртач![14]ДелаРоманиШешир професора Косте Вујића (1983)Лајање на звезде (28 издања) (1978)Милена из Кнез МихаиловеСвета љубавХајдук Вељко ПетровићЕвропске године кнеза МилошаЧарапе краља ПетраСимфонија ВинаверСинђелић се са сунцем смириоПринц РасткоБурлеска у ПаризуКад је невен био сунцеГоспођица ДесанкаКњиге афоризамаСрце ме је откуцалоМождане капиМисларицаЛуди драги каменЧовече, наљути сеВитешки кодексЗбирке песама за децуЈа и клинци ко песници (1971)Ђачко доба Шумарице (1972)Ђачко доба (1977)Наименовања (1981)Изабрано детињство (1981)Мој деда је био партизан (1981)Како подићи небо (1986)Детињство памети (1987)Телевизијске драме и серијеГде цвета лимун жутКраљевина СрбијаКнежевина СрбијаДимитрије ТуцовићВук КараџићОнда лоле измисли паролеЂачко добаСнохватице I и IIШешир професора Косте ВујићаСрећни људиТекстови за позоришна извођењаДискоТесно добаУсклађивао луд збуњеногДобро дошли..Сценарија за филмВанбрачна путовањаБранислав НушићСнови, живот, смрт Филипа ФилиповићаЛајање на звездеШешир професора Косте Вујића12/30

Hans Kristijan Andersen Mala Sirena Meki povez Mala sirena obrađena lektira književnika Hansa Kristijana Andersena. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi. Analiza dela Mala sirena jedna je od najpoznatijih bajki danskog pisca Hansa Kristijana Andersena. To je jedno od najčuvenijih dela u kojem su junaci ova mitološka bića. Andersen je u svojim delima na veoma vešt način spojio legende, fantastiku i mit sa stvarnim svetom. Ali njegova dela, koja se danas smatraju vrhuncem svetskog stvaralaštva, na početku nisu bile poznata i priznata među čitaocima. Njegovo stvaralaštvo se razlikovalo od onoga što su pisci objavljivali u to vreme. Dok su ostali pisali priče sa srećnim krajem i uglavnom imali isti obrazac kojeg su se držali, Andersen je stvarao avangardne bajke. Njegove bajke nisu bile namenjene samo deci jer često se dešavalo da se završavaju na brutalan način i deca su ih se plašila. Ali je zato ovaj pisac ostavio veliki pečat na celokupno svetsko stvaralaštvo i njegove bajke se i dan danas nalaze u skoro svakoj zbirki bajki za decu. Lik sirene, polužene – poluribe, srećemo prvi put u grčkim mitovima. Ove prelepe morske nimfe su zavodnice, vrlo opasne i agresivne i svojom pesmom mame moreplovce u smrt. Andersen nam je donekle promenio ovu sliku, pa nam je sada uvek u glavi slika mlade, naivne i dobroćudne devojke kada pomislimo na sirenu. Priču o maloj sireni većina ljudi najviše pamti iz Diznijevog crtanog filma, o morskoj princezi Ariel, koja ceo svoj život živi fascinirana ljudskim svetom i želi da postane čovek. U prvobitnoj verziji, koju nam je doneo Andersen, likovi nemaju imena i ova mala sirena počinje da mašta o ljudima tek kada sazna da može postati besmrtna udajom za ljudsko biće. Kako nije bila zadovoljna životom koji je živela na dnu mora, jednoga dana se obratila svojoj baki koja joj je odala tajnu da sirene žive 300 godina ali da njihova duša nije večna. Nakon smrti, sirene se rastvaraju u morskoj peni. Jedina mogućnost da im duša postane besmrtna je da se neko ljudsko biće zaljubi u njih i da deo njihove duše pređe u sirenu. I kraj Anderesenovog dela se razlikuje od poznatog crtanog filma o Ariel. Iako Ariel uspeva da se uda za princa u kog se zaljubljuje, u prvobitnoj verziji priča ima totalno drugačiji završetak. Sirena ne uspeva da osvoji ljubav kraljevića, jer se on zaljubljuje u drugu. Sirena se baca u more i nestaje u morskoj peni. Dobija drugu šansu i postaje „ćerka vazduha“, koja će 300 godina imati priliku da čini dobra dela i na taj način na kraju dobije večnu dušu. Postoje i različita tumačenja ove bajke, a jedno od njih je da sama sirena predstavlja spoj svesnog (ljudski deo) i nesvesnog (riblji deo) u čoveku koje. Pritom život na dnu mora je metafora za nesvesno dok se sa izlaskom na površinu zalazi u domen svesnog. I sama želja male sirene da postane ljudsko biće potiče iz želje za besmrtnošću što je u Diznijevoj verziji promenjeno kako bi se uklopilo u zapadnjačku kulturu. Bajka o maloj sireni zapravo se smatra pričom o potrazi za dušom. Ova bajka je, pored Diznijeve, doživela i niz drugih adaptacija ili su se na njoj zasnivali filmovi i pozorišne predstave. Oduševljen baletom koji je zasnovan na ovoj bajci, Karl Jakobsen je odlučio da u Kopenhagenu podigne statuu maloj sireni. Njegova supruga je bila model za telo, dok je model za lice bila balerina koja je u predstavi igrala malu sirenu. Ova statua je jedan od simbola Kopenhagena i nažalost nekoliko puta je bila vandalizovana. Bajke Hansa Kristijena Andersena razlikuju se od onih koje su sastavila braća Grim. Ne zbog njihove sadržine, koliko zbog porekla. Malo poznata činjenica je da mnoge od omiljenih priča koje je Andersen napisao, kao što su Mala sirena i Ružno pače imaju poveznicu sa njegovim privatnim životom. Književni elementi Književni rod: epika Književna vrsta: bajka Vreme radnje: neodređeno Mesto radnje: u dubini plavog mora, u dvorcu kraljevića Tema: život jedne sirene koja je želela da postane ljudsko biće Ideja: kako bi čovek ostvario svoj cilj mora često u životu da rizikuje. Nekada se taj rizik neće isplatiti ali će barem znati da je učinio sve što je u njegovoj moći kako bi ostvario ono što je zamislio. Prepričano delo, citati Andersen započinje ovu priču detaljnim opisom vodenog sveta, kuće morskog kralja i njegove porodice koja postaje sasvim stvarno okruženje. U svojoj veličanstvenoj palati kralj, udovac, živi sa svojom starom majkom i svojih šest ćerki sirena. „Daleko, daleko na morskoj pučini, gde je voda prozirna kao staklo, krije se tajno kraljevstvo. Tu, bezbroj milja ispod talasa, plivaju sirene, ćeretaju, igraju se. To je blistavo mesto razigranog svetla, blistavih jata riba i koralnih grebena što cvetaju u smaragdnoj, grimiznoj i zlatnoj boji.“ Baš u tim najvećim morskim dubinama, ležali su dvorovi morskog kralja. Na vrhu zidina ležale su školjke koje su se otvarale i zatvarale u smeru strujanja mora, a visoki prozori su bili uvek širom otvoreni kako bi ribice slobodno plivale naokolo. Ovim neobičnim kraljevstvom vladao je morski kralj. On je bio udovac i imao je šest prelepih ćerki. Sve su bile dobre i ljupke, ali najmlađa je bila najmilija i najlepša od svih. „Sjajne oči su joj bile modre poput mora.“ Umesto kralja, kraljevstvom je vladala njegova majka, koja je bila mudra i stara sirena. Bila je ponosna na svoje poreklo a na repu je imala dvanaest ostriga, šest više od svih ostalih sirena. Njena najmlađa unuka je često provodila vreme sa njom. Dok su ostale sirene volele da provode vreme sa drugaricama, najmlađa kraljeva ćerka je volela da pliva sama i sanja o dalekim pustolovinama. Voljena baka joj je često pričala o svetu iznad površine mora. O gradovima, malim i velikim, o plažama, livadama i neobičnim ljudima. Pričala joj je o cveću, koje je ova mlada sirena obožavala, i o njegovom mirisu na zemljinoj površini, jer ga na dnu mora nisu mogli osetiti. „Sirena sme da izroni na površinu, reče joj baka, tek kad navrši petnaestu godinu. Strpi se, malena. Doći će i na tebe red. Jednog dana sedećeš na steni i posmatrati talase kako se valjaju. Videćeš velike jedrenjake i gledaćeš galebove kako šestare nebom. Možda ćeš čak ugledati i vijugave obrise kopna.“ Mala sirena je bila mnogo srećna zbog toga što joj je baka rekla. Njena najstarija sestra je uskoro trebalo da napuni petnaest godina, a kako je između svake sestre bilo po godinu dana razlike, za pet godina će i ona doći na red na vidi površinu mora. Kada je najstarijoj sestri došao rođendan, najmlađa sestra ju je naterala da joj obeća da će joj ispričati sve što je videla na površini. Kada se vratila pričala joj je o blistavom, osunčanom nebu, o toplom vazduhu koji joj je milovao obraze. Kada je sestra upitala za kopno, ona joj je pričala o treperavim svetlima luke i zvucima iz sela. A najveći utisak na nju su ostavila crkvena zvona, zvuk koji nikada neće moći da zaboravi. Kada je te noći najmlađa sirena sedela u dvorskim odajama zamišljala je taj čarobni svet i crkvena zvona i maštala o danu kada će ih i sama čuti. Svake naredne godine po jedna sirena je izlazila na površinu. Druga sestra joj je pričala o zalasku sunca i purpurnim oblacima, a treća o malom zalivu i ljudskoj deci koja se brčkaju u plićaku. Četvrta joj je pričala o brodovima koji su plovili oko nje i mornarima koji su se dražali za užad. Petoj je rođendan bio u zimu, pa je ona pričala o velikim santama leda koje je videla kada je isplivala. Sada je mala sirena bila jedina koja nije smela da izlazi na površinu mora. Sledeće godine došao je red i na nju. Baka joj je očešljala kosu i ispratila je. Sve sestre su se okupile i mahale joj dok je plivala ka pučini. „Kad je konačno izronila iz slanog mora, bilo je predvečerje. Sunce je tonulo za horizont. Mala sirena prvi put ugleda nebo, koje se prelivalo u ljubičastoj, ružičastoj i zlatnoj boji.“ Zatim je ugledala jedrenjak iz kojeg je dopirala muzika. Otplivala je do malog prozora i provirila unutra. Ljudi su se zabavljali, igrali i pevali. Muzičari su se okupili oko jednog mladog čoveka, koji kada se okrenuo ka maloj sireni joj je oduzeo dah. Bio je to prelep mladić, sa zlatnom krunom na glavi i imao prelepe crne oči. U sledećem trenutku jedna raketa je proletela i sirena je brzo zaronila. Već u sledećem trenutku nije mogla da veruje svojim očima, kada se nebo obasjalo kao u sred dana. Mladi kraljević i njegovi prijatelji su izašli na palubu i posmatrali vatromet. Mala sirena je žarko želela da čuje o čemu pričaju, ali nije mogla da dopliva do jedrenjaka. Približavala se oluja i talasi su postajali sve jači. Nastala je panika na brodu i kada je jaki talas prevrnuo jedrenjak, kraljević se našao u moru. Sirena ga je odvukla do kopna, jer je znala da ljudi ne mogu da žive pod vodom kao što to umeju sirene. Brzo je doplivala do njega i držala mu glavu iznad vode, kako se ne bi udavio. Tako su doplivali do kopna kada se nevreme konačno smirilo. Mala sirena je izvukla kraljevića u blizini crkve i začula je zvuk crkvenih zvona koje je njena sestra toliko volela. Ostavila ga je i sakrila se iza stena, kao što ju je baka i naučila. Ljudi nisu smeli da ih vide. Uskoro je videla kako kraljeviću prilazi jedna mlada devojka i poziva ljude da joj se pridruže. U sledećem trenutku, sirena je videla kako je ustao, ali nije znao ko ga je spasio. Zbog toga je bila jako tužna i otplivala je nazad u kraljevstvo svoga oca. Mala sirena je sada bila još povučenija i tiša. Svakim danom je sve više maštala o životu na kopnu i koliko god joj je baka objašnjavala da je čaroban svet u kome sada živi, ona je sve više žudela za onim što nije mogla imati. Jedne večeri je plivala zajedno sa sestrama i videla gde živi mladi prelepi kraljević o kome je toliko maštala. Od tada je često posmatrala dvorac, kraljevića i ljude na kopnu. Sve više je žudela za tim životom. Mnogo toga je želela da sazna o njima, ali sestre nisu umele da joj odgovore da njena pitanja. Zato se jednoga dana obratila svojoj baki. Baka joj je pričala o tome kako ljudi umiru, ali ne kao sirene, koje postaju deo morske pene, nego oni imaju dušu koja večno živi. To ju je najviše zainteresovalo, jer sirene nisu bile besmrtne. Tada joj je baka objasnila da i one mogu postati besmrtne ukoliko se ljudsko biće zaljubi u njih i pokloni im deo svoje duše. „- Ništa! – odgovori starica – osim ako te koji čovek ne zavoli toliko da mu budeš više i od oca i od majke, da mu sve misli budu tebi posvećene, da svu svoju ljubav tebi upravi, da mu sveštenik desnicu položi u tvoju u znak vernosti za sve vekove… da, tada bi njegova duša prešla u tvoje telo, pa bi i ti postala deo ljudske sreće i blaženstva. On bi ti udahnuo dušu, a ipak svoju ne bi izgubio.“ Tada je mala sirena odlučila da ode kod morske veštice koja je jedina mogla da joj pomogne u nameri da postane čovek. Veštica je živela u beloj kući sagrađenoj od kostiju i čuvale su je zmije. Mala sirena se uplašila, ali je toliko želela da uspe u onome što je namerila, da je ni strah nije sprečio da nastavi dalje. Veštica je već znala zbog čega ova sirena dolazi i rešila je da joj pomogne. Napravila je napitak koji treba ujutru da popije na površini mora i tako će dobiti ljudski oblik. Sirena se obradovala tome, ali je tada veštica zatražila da joj plati za ono što će joj ona učiniti. Veštica je zauzvrat tražila glas ove prelepe mlade sirene. Iako je imala najlepši glas u celom podvodnom kraljevstvu, sirena je pristala da joj veštica odreže jezik. Njena želja za životm na kopnu je bila jača i od toga. Veštica joj je odrezala jezik i dala joj napitak pomoću kojeg će bez muke moći da izađe iz njenog zamka. Ukoliko je hobotnice napadnu, trebala je samo da baci kap ovog napitka i one će se razbežati. Uspela je brzo da pronađe put kroz šumu i izađe iz nje. U daljini je videla dvorove svoga oca, ali nije želela da im prilazi. Sada je bila nema i nije želela da to iko vidi. Želela je samo da izađe na površinu i postane pravi čovek. Isplivala je na površinu i videla dvorove mladog kraljevića. Tu je izašla na stene i popila napitak. Osetila je strašnu bol koja joj je presekla telo i pala je u nesvest. Kada se ujutru probudila, sunce je već uveliko obasjavalo sve oko nje. Ispred nje je stajao kraljević i gledao je. Tada je shvatila da je konačno imala dve noge, a ne rep, kao do pre nekoliko sati. Ali je bila naga i brzo se pokrila svojom dugom kosom. Kraljević ju je upitao ko je i kako je dotle došla, ali je sirena sada bila nema i nije mogla da mu odgovori. Poveo ju je u svoj dvorac, gde su joj dali skupocenu odeću i sluškinje koje su je služile. Mala sirena je uživala u čarima dvora i provodeći vreme sa onim koga je volela. Noću, dok bi svi spavali, ona bi silazila niz stepenice i izlazila na terasu da posmatra pučinu plavog mora. „Jedne se noći pojaviše njene sestre držeći se za ruke; pevale su tako žalosno dok su plivale na vodi; ona im mahnu, a one su je prepoznale i rekle joj kako ih je sve rastužila. Nakon tog susreta svake su noći dolazile u pohode, a jednom, daleko na pučini, opazi i svoju ostarelu baku, koja mnogo, mnogo godina nije izašla na površinu mora; bio je tamo i kralj podmorskog sveta, s krunom na glavi; oboje su prema njoj pružali ruke, ali nisu smeli tako blizu prići kopnu kako su mu se sestre približavale.“ Iz dana u dan, kraljević je sve više voleo malu sirenu. Bila mu je sve draža i milija srcu. Jednom joj je rekao kako mu je najmilija i sa najčistijim srcem, i da ga podseća na jednu mladu devojku koja mu je ostala u sećanju ali je nikada više nije pronašao. Princ nije znao da je ta devojka ustvari ona. Govorio je kako je to jedina devojka koju bi mogao voleti, ali da sada sirena polako zauzima njeno mesto. Ali, sa druge strane, kraljević je spremao da se oženi lepom ćerkom jednog drugog kralja. To je bila želja njegovih roditelja, a on nije želeo da je ispuni. Želeo je da ostane do kraja života sa malom sirenom. Kada je išao u susedno kraljevstvo da vidi princezu, poveo je i sirenu sa sobom. Dok je sedela na palubi i gledala more obasjano sjajnom mesečinom, videla je svoju baku, oca i sestre kako plivaju oko broda. Sestre su žalno širile ruke ka njoj, a ona je želela da im kaže da je srećna i konačno živi život kakav je oduvek želela, ali to nije mogla. Pojavio se neko na palubi i sestre su zaronile u dubine mora. Sutradan su konačno videli verenicu mladog kraljevića. Mala sirena je jedva čekala da vidi lepotu o kojoj su svi pričali. A kraljević, iako skeptičan, ostao je bez reči kada se pojavila mlada princeza. Na prvi pogled se zaljubio u nju. Pomislio je da je to devojka koja ga je spasila iz talasa uzbrukalog mora. Bio je presrećan. Zagrlio je malu sirenu, a ona je tužno mu poljubila ruku. Verenici su iste večeri krenuli nazad u prinčevo kraljevstvo gde su trebali da spremaju venčanje. Mala sirena je sedela sama, tužno posmatrajući veselje koje se odvijalo na palubi. Tada su se ispred nje pojavile njene sestre. Zapazila je da ni jedna više nema dugu kosu. „Dale smo kosu veštici da bismo ti pomogle da ne umreš noćas! Dala nam je nož, evo ga! Vidiš kako je oštar? Pre nego što sunce grane, moraš ga zabosti kraljeviću u srce, pa kad ti njegova topla krv kapne na noge, opet će srasti u riblji rep; bićeš opet sirena, moći ćeš sići ka nama i proživeti svojih trista godina pre nego što umreš i postaneš slana pena u moru. Požuri! Jedno mora umreti: ti ili on, pre nego se sunce rodi.“ Ubrzo zatim sve sestre sirene su zaronile u doboko plavo more. A mala sirena je uzela nož, razgrnula vrata od šatora i ušla tamo gde su spavali kraljević i njegova verenica. Sagnula se, poljubila ga u čelo i izašla iz šatora. Stala je na ivicu broda i bacila nož daleko u morske dubine. Još jednom se okrenula, tužnim pogledom pogledala kraljevića i skočila sa ivice broda. Čim je dodirnula površinu mora, osetila je kako joj se telo pretvara u morsku penu. Kada je sunce obasjalo sve oko sebe, mala sirena je videla stotine malih prozirnih bića kako lebde oko nje. Upitala je kuda to ide, a bića su joj odgovorila da ide među vazdušne vile. Kako nije uspela da zadobije ljubav jednog čoveka, nije uspela da dobije besmrtnu dušu. Ni ove male vile je nisu imale, ali su mogle da je steknu dobrim delima. Imale su trista godina da čine dobra dela ljudima. Mala sirena je prvi put osetila suze u svojim očima. Videla je kraljevića kako je traži svugde po brodu i gleda u talase na pučini, kao da je znao da je skočila. Ona mu se samo nasmešila, nevidljivo ga poljubila u ruku i odletela ka oblaku. Analiza likova Likovi: mala sirena, kraljević, kralj, morska veštica, sestre Mala sirena – najmlađa i najlepša među ćerkama morskog kralja. Od malena je želela da vidi svet na kopnu, ali je morala da sačeka da napuni 15 godina. Ima prelep glas, najlepši u kraljevstvu. Povučena je i najviše voli da pliva sama. Sanjarila je da živi kao obični ljudi. Kada je napunila 15 godina, isplivala je na površinu i tog dana se zaljubila u mladog kraljevića. Bila je spremna na sve, kako bi mogla da postane pravi čovek. Smelo je koračala ka svom cilju i nije se plašila ničega. Otišla je do morske veštice i dala svoj glas kako bi mogla da postane čovek. Kraljević, iako se zaljubio u nju i voleo je svim srcem, odlučio je da se oženi drugom princezom. Mala sirena je zbog toga patila, ali je ostala dobre duše kakva je odvuek bila. Mogla je da žrtvuje svoju ljubav i postane opet sirena, ali je ona ipak odlučila da ostavi svog voljenog da živi, a rešila je sebe da ubije. Na kraju je ipak postala vazdušna vila koja će imati punih 300 godina da čini dobra dela i na kraju stekne besmrtnu dušu. Kraljević – onaj koga je mala sirena volela. Želeo je da pronađe ljubav svog života. Smatrao je da je to devojka koja ga je spasila od davljenja, ali nije mogao nikako da je pronađe. U maloj sireni, koja je sada bila prava devojka, video je dobrotu i počeo da oseća ljubav prema njoj, ali kako nije uspeo da pronađe devojku koju je tako jako tražio, zaljubio se u princezu koju su mu roditelji odredili za ženu. Svojom lepotom ga je podsetila na devojku koja ga je spasila. Bio je srećan što je konačno pronašao svoju ljubav, ali i tužan kada je shvatio da je mala sirena nestala sa broda kada su se vraćali u njegovo kraljevstvo. Kralj – vladar podvodnog sveta, otac šest mladih, lepih sirena, među kojima je najmlađa mala sirena. Kraljevstvom je vladala njegova mudra, stara majka. Trudio se da zaštiti ćerke od ljudi jer je znao na šta su oni sve spremni. Ali nije uspeo da spreči svoju najmlađu ćerku da ode među njih. Pokušavao je da je vrati, zajedno sa majkom i ostalim ćerkama, ali bezuspešno. Morska veštica – suprotno Dizniju i popularnoj pripovesti koju je on ekranizovao, morska veštica nije zla, niti je negativka. Ona jednostavno zarađuje za život prodajući svoje napitke. Iako su joj cene pomalo zle, poput glasa male sirene i kose njenih sestara, ona ima zapravo daje zauzvrat ono šta im je jako potrebno. Sestre – pet sestara male sirene Andersen je prikazao kao voljene, odane i poslušne. One su uglavnom srećne s tim da žive kao sirene i čini se da su prilično dvodimenzionalni likovi. Međutim, kada njihova najmlađa sestra naiđe na probleme, budući da ne može da natera princa da se zaljubi u nju, pokazuju hrabrost odlazeći morskoj veštici. Beleške o piscu Hans Kristijan Andersen rođen je 2. aprila 1805. u Odenseu. Bio je sin siromašnog obućara i majke koja ga je odgajala sama nakon muževe smrti. Pre očeve smrti Hans je mogao uživati i u pozorištu lutaka koje mu je napravio njegov otac, a osim toga puno je vremena proveo čitajući Andersenu priče iz „Hiljadu i jedne noći„i komedije. U kući Andersenovih se mnogo čitalo, pa nije ni čudno što je i najmlađi član odlučio da krene stopama najvećih književnika. Teško se probijao do književne afirmacije. U četrnaestoj godini Andersen se, bez školovanja, novca i bilo kakvih planova, uputio u Kopenhangen kako bi pohađao pozorišnu školu. Međutim, ubrzo biva izbačen. Iako je majka htela da izuči zanat, Hans je uspeo da je nagovori da ga pusti samog u grad kako bi sam izgradio svoj život i budućnost. Njegovo prvo uspešno delo je bio putopis „Šetnja od Holmenskog kanala do istočne tačke ostrva Amagera“ iz 1829. godine. No, postao je poznat tek po romanu „Improvizator“ iz 1835. godine, oslikavajući u njemu borbu mladog pisca da stekne afirmaciju. Roman je bio preveden na nekoliko stranih jezika. Andersenove bajke među kojima su najpoznatije „Palčica„, „Carevo novo odelo“ i „Princeza na zrnu graška“ zadržale su svoju moć očaravanja velikim delom razgraničavanjem univerzalnih tema. Ako je univerzalnost priča sposobna da stvori pojedinačne veze sa čitaocima širokog spektra društvenih slojeva, uopće ne treba da nas začudi da potiču iz ličnog iskustva. Andersen je bio pisac opsednut čistoćom književnog stvaralaštva. Uživao je gledajući kako manje talentovani pisci uživaju veću popularnost i uspeh zahvaljujući moći i novcu. Nevinost koja se stalno suočava sa varljivom prirodom sveta odraslih u Andersenovim bajkama govori o zrelom intelektu koji nikad nije izgubio dodir sa boli iz detinjstva koja je opipljivija u autobiografskim pričama Andersenove Snežne kraljice, Ružnog pačeta i Male sirene. Umro je u Kopenhagenu, 4. avgusta 1875. godine.

MILOVAN VITEZOVIĆ IZABRANO DETINJSTVO Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izabrane pesme za decu Милован Витезовић (Тубићи, код Косјерића, 11. септембар 1944 — Београд, 22. март 2022) био је српски књижевник, сценариста и универзитетски професор. Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански и друге језике. Био је један од ретких српских писаца чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ. Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију. Биографија Рођен је у селу Тубићи (у засеоку Витезовићи) код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићима, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a. Био је члан Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говорио и писао за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Изабран је за председника Удружења књижевника Србије 2018. године. Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама. На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Након тога био је у звању редовног професора на Катедри за драматургију. Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран.[1] Изабран је за академика Академије науке и умјетности Републике Српске 2021. године. Отворио је 64. Београдски сајам књига 20. октобра 2019. године.[2] Преминуо је у Београду, 22. марта 2022. године, услед компликација изазваних корона вирусом.[3][4] Сахрањен је 26. марта на гробљу Лешће.[5] Награде Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велика базјашка повеља (2005), Кочићева награда (2005. год.) – Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.). Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године. У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи. Добитник је руског одликовања `Златни витез`. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности. Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом. Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана,[6][7] а 2. фебруара 2017. Орденом Светог Саве другог степена.[8] Од 2020. године био је члан међународне Словенске академије.[9] Књижевни рад На промоцији књига Првослава Вујчића, 2005. године Са Божидаром Кљајевићем на сајму књига у Београду, 2013. године Као приповедач, ток радње водио је неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела му се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о коме је говорио. Опсег тема којима се Витезовић служио веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружао је не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанки. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[10] Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка). Његов роман „Чарапе краља Петра” је 2013. године преведен на италијански језик.[11] У 2013. приредио је и објавио капитално дело „Свети Сава у руском царском летопису”.[12] Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година. У рукопису му је остао „Роман са Ћопићем”.[13] Десет одабраних афоризама Партијске књижице се најчешће носе у новчанику! Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме! У мрачним временима храброст је бити свитац! Пао је за отаџбину природном смрћу! Не вреди преврнути лист. Књига је иста! У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице! Лака им била црна отаџбина! Мислим, дакле, сумњам да постојим! Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере! Голуб мира је превртач![14] Дела Романи Шешир професора Косте Вујића (1983) Лајање на звезде (28 издања) (1978) Милена из Кнез Михаилове Света љубав Хајдук Вељко Петровић Европске године кнеза Милоша Чарапе краља Петра Симфонија Винавер Синђелић се са сунцем смирио Принц Растко Бурлеска у Паризу Кад је невен био сунце Госпођица Десанка Књиге афоризама Срце ме је откуцало Мождане капи Мисларица Луди драги камен Човече, наљути се Витешки кодекс Збирке песама за децу Ја и клинци ко песници (1971) Ђачко доба Шумарице (1972) Ђачко доба (1977) Наименовања (1981) Изабрано детињство (1981) Мој деда је био партизан (1981) Како подићи небо (1986) Детињство памети (1987) Телевизијске драме и серије Где цвета лимун жут Краљевина Србија Кнежевина Србија Димитрије Туцовић Вук Караџић Онда лоле измисли пароле Ђачко доба Снохватице I и II Шешир професора Косте Вујића Срећни људи Текстови за позоришна извођења Диско Тесно доба Усклађивао луд збуњеног Добро дошли.. Сценарија за филм Ванбрачна путовања Бранислав Нушић Снови, живот, смрт Филипа Филиповића Лајање на звезде Шешир професора Косте Вујића

NOVA PLANETA - Ranko Pavlović Istočno Sarajevo 2014 88 str ilustracije Ranko Pavlović (Šnjegotina Gornja, 19. januar 1943) srpski je književnik. Piše priče, pripovijetke, romane, poeziju i dramske tekstove za djecu i odrasle.[1] Biografija Rođen je za vrijeme Drugog svjetskog rata u Šnjegotini Gornjoj kod Teslića. U rodnom mjestu je završio osnovnu, a Učiteljsku školu u Banjoj Luci. Po završetku Učiteljske škole je kratko vrijeme radio kao prosvjetni radnik u okolini Teslića. Preselio se u Banju Luku i bavio se novinarstvom. Radio je kao novinar i urednik u sarajevskom `Oslobođenju`, a zatim je bio direktor novinsko-izdavačke djelatnosti, te direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke djelatnosti u `Glasu srpskom`. Živi i radi u Banjoj Luci. Objavio je osamnaest zbirki pjesama, sedamnaest zbirki pripovijedaka, pet romana, dvije zbirke eseja, knjigu književnih kritika i deset radio-drama za odrasle, zatim osamnaest zbirki priča za djecu, šest zbirki pjesama za najmlađe, dva romana za mlade, desetak igranih i objavljenih tekstova za dječja pozorišta i petnaestak radio-igara za djecu. Zavod za udžbenike u Istočnom Sarajevu objavio je njegova Izabrana djela. Zastupljen u čitankama, lektiri i mnogim antologijama. Njegove pjesme i pripovijetke prevođene su na italijanski, poljski, mađarski, engleski, rumunski, njemački, holandski, švedski, ruski i druge jezike. [2] Nagrade Kočićeva nagrada[1] Kočićeva knjiga[1] Nagrada Stanko Rakita[1] Nagrada Laza Kostić[1] Nagrada Gordana Brajović[1] Nagrada Gordana Todorović[1] Nagrada Isak Samokovlija[1] Nagrada Grigorije Božović[1] Nagrada Veselin Masleša[1] Skender Kulenović[1] Sovica za najbolju knjigu za djecu [1] Miholjdanska povelja, nagrada za razvoj kulture u čelinačkom kraju 2010.[2] Godišnja nagrada udruženja književnika Republike Srpske Povelja Udruženja književnika Srbije za životno djelo Povelja Udruženja književnika Republike Srpske za životno djelo Nagrada akademije Ivo Andrić za životno djelo Djela Zbirke poezije: `Nemir sna`, «Paralele», Doboj, 1963. `Damari jasenovački`, Nacionalni park Kozara, Prijedor, 1987. `Kosti i sjene`, Slovo, Banja Luka, 1997. `Nebeski lan`, «Ars Libri» – Beograd, «Besjeda» – Banja Luka, 2001. `Srž`, «Rad», Beograd, 2005. Pjesme (izabrane i nove pjesme), Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo, 2004. `Dama iz Gospodske`, «Art-print», Banja Luka, 2006. `Lov`, «KoV», Vršac, 2007. `Pjesnikov prah`, Nar. bibl. „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2008. `Monaški soneti`, «Art-print», Banja Luka, 2011. `Između dvije praznine`, Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka, Banja Luka, 2011. `Dublje od slutnje`, «Art-print», Banja Luka, 2012. `Povratak u tačku` (izabrane i nove pjesme), «Besjeda» Banja Luka, «Ars Li¬bri», Beograd, 2013. `Zrno`, «Povelja», Kraljevo, 2014. `Prelazak u sjenku` (izabrane i nove pjesme), «Unus mundus», Niški kulturn centar, Niš, 2015. `Laku noć, Ljiljana`, «Art-print», Banja Luka, 2016. `Plavet`, Centar za turizam, kulturu i sport, Svrljig, 2018. `Izmaglica`, Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka, 2018. `Prometejev čvor`, «Art-print» , Banja Luka, 2020. `Kroz iglene uši`, soneti, «Art-print» , Banja Luka, 2021. Zbirke pripovijedaka: `Priče iz Vakufa`, «Glas», Banja Luka, 1978. `Bljesak u košmaru`, «Univerzal», Tuzla, 1985. `Čovjek u ljušturi`, «Glas», Banja Luka, 1988. `Preobražaji`, «Rad», Beograd, 1997. `Dodir`, «Oslobođenje», Srpsko Sarajevo, 1998. `Žuta bjelina` (izbor), «Glas srpski» – Banja Luka, «Oslobođenje» – Srpsko Sarajevo, 1998. `Subote bez Ilze` (izabrane i nove priče), Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka – Beograd, 2000. `Tragač iz krilne regimente`, «Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka», Banja Luka, 2003. `Bio jednom jedan`, «Književna zadruga», Banja Luka, 2003. `Pripovijetke` (izbor), «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2004. `Bibliotekar i Knjiga`, «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2006. `(D)opričano` (izbor), «Podružnica UKS», Banja Luka, 2007. `Trinaest nestrpljivih priča`, «Prometej», N. Sad, 2007. `Nebesnici`, «Nova reč», Požarevac, 2012. `Otkupljivač priča`, «Art print», Banja Luka, 2013. `Karenjina i Vronski u zadimljenoj krčmi`, «Prometej», Novi Sad, 2015. Pečat nad ponorom, „Štampar Makarije“ Beograd, „Hercegovina izdavaštvo“ Trebinje i „Obodsko slovo“ Podgorica, 2020. `Strašni sud`, Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka 2021. Romani: `Škola jahanja`, «Glas», Banja Luka, 1990. (drugo izdanje: «Glas srpski», Banja Luka, 1997) `Jahači i ostali`, «Glas srpski», Banja Luka, 2001. `Kako uhvatiti leptira`, «Narodna knjiga», Beograd, 2002. `Nebeske kosturnice`, «Prometej», Novi Sad, 2011. `Gromada`, «Prometej», Novi Sad i Fondacija Brano Ćopić Banja Luka, 2016. Eseji: `Žurka kod Ekermana`, «KoV», Vršac, 2007. `U dubinama jezika`, «Art print», Banja Luka, 2017. Književna kritika: `Dočitavanje`, «Unus mundus», Niš, 2012. Dnevnici: `Krezuba godina, dnevničko bilješkare o 2016`, «Art print», Banja Luka, 2018. Publicistika: `Banjaluka 1969 – 1979.`, (priredio sa Hamidom Husedžinovićem), „Glas“, Banja Luka, 1980. `Banjalučka kuća od snova – pola vijeka Dječijeg pozorišta Republike Srpske` (sa Predragom Bjeloševićem i Vojislavom Vujanovićem), Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2006. Zbirke priča za djecu: `Bajke za lijevo uho`, «Osvit», Karlovac, 1985. `Jarac u pozorištu`, «Svjetlost», biblioteka `Mladi dani`, Sarajevo, 1985. `Čistač obuće`, «Mladost», biblioteka `Vjeverica`, Zagreb, 1985. `Kuća na izletu`, «Glas», biblioteka `Jablan`, Banja Luka, 1988, drugo izdanje 1990. `Kula Kulina bana`, «Veselin Masleša», biblioteka `Lastavica`, Sarajevo, 1988. `Kuća na izletu` (izbor), «Veselin Masleša» i «Svjetlost», Sarajevo, 1990. `Stefan na Mliječnom putu`, «Krajiško dječije pozorište», Banja Luka, 1994. `U kući duhova` (izbor), «Grigorije Božović», biblioteka `Božuri`, Priština, 1998. `Voz, tata i novine`, «Besjeda», biblioteka `Beli slon`, Banja Luka, 2000. `Zlatnodolske bajke`, «Rad», biblioteka `Alisa`, Beograd, 2001. `Prijatelji`, «Slovo», Banja Luka, 2002. `Moć divlje oskoruše i druge bajke`, «Bookland» Beograd, 2005. `Svirala od ružinog drveta i druge bajke`, «Bookland», Beograd, 2009. `Gitarijada u Ježevici`, «Bosanska riječ», Tuzla, 2009. `Kraljevi na vašaru` (lektirni izbor), «Bosanska riječ», Sarajevo, 2010. `Stiže slikar`, «Povelja», Kraljevo, 2011. `Jedna Priča i druge priče`, Književna zaklada/fondacija „Fra Grgo Martić“, Kreševo, 2011. `Pričinilo se u Pričinu`, «Bookland», Beograd, 2014. `Mašta na tufnice` (lektirni izbor), «Bosanska riječ», biblioteka „Mali princ“, Tuzla, 2015, drugo izdanje (u ediciji „Knjigometar“) 2016. `Princeza u oblutku`, „Odysseus“, Beograd, 2020. Romani za djecu: `Tajne Kraljevog Grada`, «Narodna knjiga», biblioteka `Petar Pan`, Beograd, 2004. `Kako se ispričala Neispričana Bajka`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2018. Slikovnice: `Čarolije Sina Sunca`, «GrafoMark», Laktaši, 2001. `Plemeniti Hahaj i strašni Hehej, «GrafoMark», Laktaši, 2001. Zbirke pjesama za djecu: `Šta jutro doručkuje`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2007. `Rasti brže, to je lako`, «Book», Beograd, 2009. `Basnovite pjesme`, «Art print», Banja Luka, 2010. `Kad se uši zacrvene` (izabrane i nove pjesme) (u: R. Pavlović – P. Đaković – P. Stević: Prostori igre), Fondacija „Branko Ćopić“, biblioteka „Bašta sljezove boje“, Banjaluka, 2010. `Pjesme za pričanje`, «Art print», Banja Luka, 2013. `Nova planeta`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2014. Zvučne knjige: `Izvor svjetlosti i druge bajke`, JU Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske, Banja Luka, 2017. Izvedeni pozorišni tekstovi za djecu: `Kutija za oslobađanje vremena`, COK teatar, Banja Luka, 1991. `Ljubavni jadi Ježa Ježića`, Krajiško dječije pozorište, Banja Luka, 1993. i Lutkarski studio `Roda`, Banja Luka, 2003. `Princ od Bijelog Luka`, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2000. i 2002. `Ljubičasta zraka`, Dječije pozorište Republike Srpske, B. Luka, 2006. `Žutokapa`, KUD „Karpati“, Vrbas, 2006. `Plemeniti Hahaj i strašni Hehej`, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2013. `Prokletstvo metafore`, Teatar „OKO“, Beograd, 2013. `Upoznavanje svijeta`, Teatar „OKO“, Beograd, 2013. `Trospratni bolesnik` (po morivima pjesme „Bolesnik na tri sprat“ Branka Ćopića), Dramska scena, Prnjavor, 2018; DSG `Roda` Banja Luka 2021. Izabrana djela: `Pjesme` `Pripovijetke` roman `Jahači i ostali` `Priče za djecu` «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2004. Više od 20 radio-dramskih tekstova izvođenih na svim radio-stanicama bivše SFRJ i prevođenih na više jezika. L.1.O.2.P.1.