Color press group NS 2015g. ISTINITE PRICE O NAPOLEONU DEJVIJU KROKETU IKARU NERONU ITD

Dvanaest rimskih careva Da vita Caesarum, ili 12 rimskih careva, predstavlja jednu od najzanimljivijih rimskih istorija koja kroz vekove nije prestala da privlači pažnju najšire čitalačke publike. Napisana je oko 121. godine, za vreme Hadrijanove vladavine i obrađuje živote Julija Cezara i prvih jedanaest rimskih careva, zaključno sa Domicijanom. Svetonije je mnoge informacije za ovo delo dobio iz prve ruke, od očevidaca, pažljivo proveravajući svaki podatak u carskim državnim arhivama, kojima je jedno vreme imao pristup. U isto vreme, ovo delo obiluje izuzetno zanimljivim i dramatičnim detaljima i tračevima. Od Svetonija ćemo saznati da je Julije Cezar imao epileptične napade, da se veliki Avgust bojao grmljavine, kao i da je stalno uz sebe nosio parče kože od foke kao zaštitu; Kaligula je spavao sa svojom majkom i sestrom, a Neron proterao lakrdijaše i cirkuzante iz Rima. Autor nam uvek naglašava kada se služi neproverenim glasinama kao izvorom informacija. Uprkos tome, ova knjiga pruža dragocene informacije o nasleđu, ličnim navikama, fizičkom izgledu, životima i političkim biografijama prvih rimskih careva.

Dvanaest rimskih careva Da vita Caesarum, ili 12 rimskih careva, predstavlja jednu od najzanimljivijih rimskih istorija koja kroz vekove nije prestala da privlači pažnju najšire čitalačke publike. Napisana je oko 121. godine, za vreme Hadrijanove vladavine i obrađuje živote Julija Cezara i prvih jedanaest rimskih careva, zaključno sa Domicijanom. Svetonije je mnoge informacije za ovo delo dobio iz prve ruke, od očevidaca, pažljivo proveravajući svaki podatak u carskim državnim arhivama, kojima je jedno vreme imao pristup. U isto vreme, ovo delo obiluje izuzetno zanimljivim i dramatičnim detaljima i tračevima. Od Svetonija ćemo saznati da je Julije Cezar imao epileptične napade, da se veliki Avgust bojao grmljavine, kao i da je stalno uz sebe nosio parče kože od foke kao zaštitu; Kaligula je spavao sa svojom majkom i sestrom, a Neron proterao lakrdijaše i cirkuzante iz Rima. Autor nam uvek naglašava kada se služi neproverenim glasinama kao izvorom informacija. Uprkos tome, ova knjiga pruža dragocene informacije o nasleđu, ličnim navikama, fizičkom izgledu, životima i političkim biografijama prvih rimskih careva.

Mitski i surovi vođa pučem preuzima vlast u državi. Da li se sada živi bolje? Da li novonastalo blagostanje može nadoknaditi strah koji građani osećaju i opravdati vladavinu terora? U fantastičnoj priči koja kod čitaoca naizmeničko izaziva bes, ogorčenje i osećanje nemoći, prepoznajemo uzdizanje stvorenja koje je mešavina Hitlera, Nerona i Staljina, u njihovim najgorim oblicima.

Belonina deca U novom romanu Branka Miloradovića mitski i surovi vođa pučem preuzima vlast u državi. Da li se živi bolje? Da li novonastalo blagostanje može nadoknaditi strah koji građani osećaju i opravdati vladavinu terora? U fantastičnim pripovedačkim obrtima koji kod čitaoca naizmenično izazivaju bes, ogorčenje iosećanje nemoći, prepoznajemo uzdizanje stvorenja koje je mešavina Nerona, Staljina i Hitlera, u njihovim najgorim oblicima.

`Quo vadis?` je najznačajnije i najpopularnije Sjenkjevičevo delo, prevedeno na više od 50 jezika i ekranizovano nekoliko puta. Roman opisuje nastanak hrišćanstva u Rimu prvog veka za vreme vladavine cara Nerona, kroz ljubavnu priču mlade hrišćanke Ligije. Poruka romana koji se čita kao slavljenje vere i nade, tumači se i kao Sjenkjevičev doprinos borbi protiv represije ... Nobelova nagrada za književnost 1905. ➣Knjižarnice Napredak i Sveslovenske knjižarnice, 1923., tabačni povez (neravno sečeni listovi, ispadaju...), ukupno 617 strana, pečat zadužbine, nepodvlačene, bez posvete.

Julije Cezar - Jacob Abbot Izdavač - Beoknjiga, Beograd, 2005.god. Broširan povez, latinica, 196. strana. EDICIJU TVORCI ISTORIJE ČINE TRIDESET I DVE ILUSTROVANE ISTORIJE SLAVNIH LIČNOSTI. DZEJKOB ABOT JE AUTOR DVADESET I DVE KNJIGE IZ OVE SERIJE ONE SU SVE OBJAVLIENE U PERIODU 1848-1861, PREOSTALIH DESET JE NAPISAO NJEGOV BRAT DZON (JOHN). ,ISTORIJA JULIJA CEZARA" JE OBJAVLJENA MEĐU PRVIMA, 1849. OVA KNJIGA IZLAZI KAO PRVA NA NASEM JEZIKU, A IZDAVAČ OBEĆAVA DA ĆE OBJAVITI I VEĆINU OSTALIH IZ EDICIJE. ZA POČETAK OČEKUJTE .KLEOPATRU" ALEKSANDRA MAKEDONSKOG" NERONA Dobro očuvana knjiga.

Julije Cezar - Jacob Abbot Izdavač - Beoknjiga, Beograd, 2005.god. Broširan povez, latinica, 196. strana. Ediciju tvorci istorije čine trideset i dve ilustrovane istorije slavnih ličnosti. Dzejkob Abot je autor dvadeset i dve knjige iz ove serije one su sve objavliene u periodu 1848-1861, preostalih deset je napisao njegov brat Dzon (John). ,Istorija Julija Cezara" je objavljena među prvima, 1849. ova knjiga izlazi kao prva na nasem jeziku, a izdavač obećava da će objaviti i većinu ostalih iz edicije. za početak očekujte "Kleopatru", "Aleksandra Makedonskog", "Nerona". Dobro očuvana knjiga.

O blaženom životu / Pisma Luciliju O blaženom / Pisma Luciliju – U raspravi o blaženom životu on poučava čoveka radu, a ne sitnom raspravljanju; svojim strogim deduktivnim mislima, strogo logički, on utiče na volju čitalaca i podstiče na rad. U pismima Luciliju, te iste stavove, na pristupačan način, daje uz obilje moralnih pouka i značajnih momenata iz života u rimskom društvu Sasvim je ista stvar da li kažem: „Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini“ ili: „Nesavladljiva snaga duše, puna uviđavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća“. Ono se može odrediti i ovako: „Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti; koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava“. Seneka ( Lucius Annaeus Seneca), Mlađi, otprilike 4.do 65. godine n.e., rodom iz Kordobe, sin Seneke Starijeg, državnik u Rimu. Car Klaudije ga je prognao na ostrvo Korziku(41-49). Postao je vaspitač mladog Nerona i u toku prve polovine njegove vladavine njegov savetnik i stvarni upravljač državnim poslovima. Kasnije je bivao sve više zapostavljen i, najzad, zbog tobožnjeg učestvovanja u zaveri protiv Nerona, primoran da izvrši samoubistvo.

Ikona je izrađena tehnikom kaširanja sa zlatotiskom na medijapan ploči. Dimenzije: 16 x 11 x 0,5 cm Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan (12. jul) Sveti apostol Petar poreklom beše Jevrejin i pre nego što je postao apostol Božiji zvao se Simon. On je prvi od učenika Božijih koji je izrazio jasnu veru u Gospoda Isusa, rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga Živoga". Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera postepeno se utvrđivala. Iako, se po ljudskoj slabosti apostol Petar tri puta odreče Gospoda, on se iskrenim pokajanjem udostoji da prvi od svih apostola vidi vaskrslog Gospoda, Isusa Hrista. Po vaznesenju Gospoda našeg Isusa Hrista, sveti Petar, kao vrhovni među apostolima bi prvi učitelj i propovednik. Propovedao je Jevanđelje po Palestini, Maloj Aziji i Italiji. Činio je mnoga čudesa, izlečio je blagodaću Božijom mnoge bolesne, vaskrsavao mrtve. Čak su se i dejstvom njegove senke isceljivali mnogi bolesnici. Car Neron ga je osudio na smrt, i razapeo na krst, ali naopako, jer smatraše da nije dostojan iste smrti kao Gospod. Sveti apostol Pavle – pre apostolstva zvao se Savle. Poreklom beše iz plemena Venijaminova, iz grada Tarse. Najpre je bio gonitelj hrišćana i njihov mučitelj, ali Gospod ga na čudesan način izabra za svog učenika i revnitelja hrišćanske vere. Nakon toga Savle se krsti i postade Pavle i posveti se apostolskoj službi. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: "Ne živim ja nego Hristos živi u meni", tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

str 131 tezina oko 250g dim 15x20cm povez tvrd izdavac Narodna knjiga Alfa Istorija sa svim svojim nestašlucima! Knjiga Pokvareni Rimlajni opisuje život naroda u Britaniji za vreme Rimljana od groznog Nerona i drugih užasnih imperatora, do hrabrog Bodike i jadnih starih seljaka, koji pokušavaju da vrate Rimljane tamo odakle su došli... Želite li da znate: -Šta su Rimski vojnici nosili ispod kiltova? -Kako su stari Britanci imali lepu i jaku kosu? -Zašto je bogatim Rimljanima bio potreban vomitorijum? Pročitajte ovu knjigu da biste otkrili neke od užasnih taktika pokvarene rimske vojske, mudre ideje koljača Kelta, krvave igre, opasne recepte i gomilu zastrašujućih činjenica. Istorija nikad nije bila tako užasna!

Description Užasi istorije Pokvareni rimljani – Teri Deri Istorija sa svim svojim nestašlucima! Knjiga Pokvareni Rimlajni opisuje život naroda u Britaniji za vreme Rimljana od groznog Nerona i drugih užasnih imperatora, do hrabrog Bodike i jadnih starih seljaka, koji pokušavaju da vrate Rimljane tamo odakle su došli… Želite li da znate: -Šta su Rimski vojnici nosili ispod kiltova? -Kako su stari Britanci imali lepu i jaku kosu? -Zašto je bogatim Rimljanima bio potreban vomitorijum? Pročitajte ovu knjigu da biste otkrili neke od užasnih taktika pokvarene rimske vojske, mudre ideje koljača Kelta, krvave igre, opasne recepte i gomilu zastrašujućih činjenica. Istorija nikad nije bila tako užasna!

Budika - sanjajući psa Ovo je višeslojna priča o borbi za samostalnost i slobodu, o porodičnim odnosima i izdaji kao i o strastima i vizijama koje napajaju dušu. Otvorivši korice ovog serijala ući ćete u potpuno sveži i inspirativni svet sanjara, ratnika i pevača u kojem su dostojanstvo i čast važniji od same pobede a očuvanje potomstva najveća težnja. U takvom svetu se Budika bori da sačuva sve što smatra svetim dok je neprekidno razdiru teška iskušenja. Prvi deo, Sanjajući orla, oslikava mladost Breake i njenog brata Bona oko kojih se plete priča o odbrani od Kaliguline i Klaudijeve invazije. U drugom delu, Sanjajući bika, car Klaudije još jače steže pesnicu oko Britanije a jedan izdajica upravo u tome uzaludno pokušava da nađe sebi utehu. Budika će ostati bez još jednog dela svoje duše i to će je u trećem nastavku, Sanjajući psa, sprečavati da povrati nekadašnju moć dok njen narod trpi teror zapovednika i legionara neuračunljivog Nerona. Ali samo do one presudne 60. godine kada se, konačno ujedinjena, plemena podižu protiv okupatora.

O BLAŽENOM/PISMA LUCILIJU FILOZOFIJA Šifra artikla: 386361 Isbn: 9788671579681 Autor : Seneka Izdavač : PARTENON O blaženom / Pisma Luciliju – U raspravi o blaženom životu on poučava čoveka radu, a ne sitnom raspravljanju; svojim strogim deduktivnim mislima, strogo logički, on utiče na volju čitalaca i podstiče na rad. U pismima Luciliju, te iste stavove, na pristupačan način, daje uz obilje moralnih pouka... Detaljnije O blaženom / Pisma Luciliju – U raspravi o blaženom životu on poučava čoveka radu, a ne sitnom raspravljanju; svojim strogim deduktivnim mislima, strogo logički, on utiče na volju čitalaca i podstiče na rad. U pismima Luciliju, te iste stavove, na pristupačan način, daje uz obilje moralnih pouka i značajnih momenata iz života u rimskom društvu Sasvim je ista stvar da li kažem: „Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini“ ili: „Nesavladljiva snaga duše, puna uviđavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća“. Ono se može odrediti i ovako: „Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti; koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava“. Seneka ( Lucius Annaeus Seneca), Mlađi, otprilike 4.do 65. godine n.e., rodom iz Kordobe, sin Seneke Starijeg, državnik u Rimu. Car Klaudije ga je prognao na ostrvo Korziku(41-49). Postao je vaspitač mladog Nerona i u toku prve polovine njegove vladavine njegov savetnik i stvarni upravljač državnim poslovima. Kasnije je bivao sve više zapostavljen i, najzad, zbog tobožnjeg učestvovanja u zaveri protiv Nerona, primoran da izvrši samoubistvo. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija FILOZOFIJA Autor Seneka Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PARTENON Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 21 Strana 118 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Placido Domingo - Opera Classics (Great Arias From Classic Operas) Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 8 strana. Made in USA Ocuvanost CD: 5- (postoji nekoliko malih/sitnih povrsinskih crtica) Knjizica: 5 Zadnji omot: 4+ (boja na jednom krilcu je izbledela) Na kutiji su polomljena dva mala drzaca knjizice. Spisak pesama: 01 Celeste Aida (Aida) 4:21 02 Un`aura Amorosa (Così Fan Tutte) 4:07 03 Di` Tu Se Fedele (Un Ballo In Maschera) 4:04 04 Donna Non Vidi Mal (Manon Lescaut) 2:25 05 Fontainebleau!...Lo La Vidi (Don Carlo) 5:43 06 Svegliatevi Nel Core (Giulio Cesare In Egitto) 4:53 07 Dai Campi, Dai Prati (Mefistofele) 2:25 08 Ah, Manon, Mi Tradisce (Manon Lescaut) 2:38 09 Ma Se M`è Forza Perderti (Un Ballo Maschera) 5:12 10 Il Mio Tesoro (Don Giovanni) 4:03 11 Ô Paradis (L`Africaine) 3:04 12 Ch`ella Mi Creda (La Fanciulla Del West) 2:03 13 O Tu Che In Seno Agli Angeli (La Forza Del Destino) 3:19 14 Recondita Armonia (Tosca) 2:54 15 Quando Al Soave Anelito (Nerone) 3:16 16 Salut! Demeure (Faust) 5:26 17 Dalla Sua Pace (Don Giovanni) 3:49 18 E Lucevan Le Stelle (Tosca) 4:14 19 Niun Mi Tema (Otello) 5:44 Stanje mozete videti na slikama. Tagovi: classical, opera

Opis proizvoda Istina o Francuskoj revoluciji Marka S. Markovića jedina je knjiga na srpskom jeziku koja otkriva prećutani teror prevrata koji je odredio sudbinu Evrope. – Koliko je Francuza ubijeno u ime „slobode, jednakosti i bratstva“? – Ko su bili hrabri ustanici u Vandeji? – Ko su bile vođe kontrarevolucije, u ime kralja i Hrista? Knjiga Marka S. Markovića obavezno je štivo za sve istinski slobodne duhove, bez obzira na to da li ćete se na kraju složiti sa njenim provokativnim zaključcima ili ne. Pred čitaocem je treće, dopunjeno i prošireno izdanje Markovićeve knjige Istina o Francuskoj revoluciji. Uključen je i intervju sa Markovićem, koji je, pre dve i po decenije, s njim vodio Vladimir Dimitrijević.Autor o knjizi Istina o Francuskoj revoluciji„Na Zapadu je revolucija bila najveća eksplozija gonjenja hrišćanstva od Nerona pa do 19. veka. Po broju žrtava – blizu 700.000 – Francuska revolucija je takođe zauzimala prvo mesto, sve do one boljševičke. Za deset godina njene vladavine pobijeno je više Francuza nego za hiljadu godina „tiranije“ francuskih kraljeva, protiv koje su se revolucionari borili.Revolucionarni teror, koji je u najvećem broju slučajeva imao antihrišćanski vid, završio se u Vandeji prvim evropskim genocidom nad sopstvenim narodom. Negacija slobode, koja će na kraju koštati života i same vođe Francuske revolucije, otvorila je put totalitarnoj tiraniji 20. veka.Čak i oni koji su u Francuskoj revoluciji dosad videli kolevku savremene demokratije morali bi najzad razumeti da je tako izvojevana sloboda bila preskupo plaćena. Do nje se moglo doći i putem reformi, kao u anglosaksonskim zemljama.“

„Dobrodošli u jedan mali provincijski grad na jugu Italije. Dobrodošli u malene, okrutne Pompeje.” Pompeji 78. i 79. godine, pred samu katastrofu. Publije Pakvije Prokul, nekadašnji gradonačelnik, hvata se u koštac sa ozbiljnim porodičnim problemima. Mimičarka Mete je nesrećno zaljubljena. Hrišćanku Mariju snalaze grdne nevolje kad počnu da pristižu Pavlove poslanice. Gostioničar Sitije, vatreni pristalica preminulog cara Nerona, iznajmljuje svoj lokal u Bordelskom sokaku prvom ko pristane da plati. A nad svima njima, iz pozadine koja može da deluje kao kulisa, bdi moćni vulkan Vezuv. Do ušiju zaljubljen, on piše ljubavna pisma svim ljudima i, za sada, ne pravi nikakvu buku. Drugi je, međutim, prave. Ko je, na primer, kriv za krađe statua? I da li je moguće da sunčani časovnik pokazuje pogrešno vreme? Maja Lundgren u Pompejima uliva život u grad kojim čak i danas možemo da se šetamo. Ona živo i maštovito pripoveda o ljudima koji su nekada koračali ulicama i trgovima Pompeja, njihovim patricijskim kućama, gostionicama i bordelima. Mitovi i anegdote utkani su u sliku tegobne svakodnevice. Ovo je radosna i drska priča, puna čudnovatih likova i sumanutih poduhvata. Maja Lundgren je rođena 1965. godine u Stokholmu, gde i danas živi. Pored pisanja, bavi se književnom kritikom i prevođenjem sa engleskog, francuskog i italijanskog jezika. Studirala je književnost, istoriju ideja i francusku književnost u Švedskoj. Živela je u Francuskoj i, u više navrata, u Italiji, zemlji uz koju je vezuju posebna interesovanja iz oblasti istorije i arheologije. Godine 1998. boravila je u Napulju izučavajući prošlost i prikupljajući građu za roman Pompeji. Član je Nadrealističke umetničke grupe u Stokholmu. Autor je tri romana: Pucanje u oko (1993), Pompeji (2001) i Muve i tigrovi (2007). Roman Pompeji do sada je preveden na nemački, danski, holandski, španski, francuski i italijanski. Nominovan je za dve međunarodne nagrade: Bancarella u Italiji i Prix Jean Monnet za evropsku književnost u Francuskoj.

Sadržaj: BELE NOĆI – F. M. Dostojevski Radnja romana se dešava u Petrogradu, a njen glavni lik je dvadesetšestogodišnji mladić, siromašni državni činovnik, pravi zanesenjak. „Bele noći“, prema mnogim istraživačima stvaralaštva pisca, jedno je od najpoetičnijih i najsjajnijih njegovih dela. Štaviše, sam Dostojevski je pisao da smo svi mi donekle sanjari. To je, u određenom smislu, priča se može nazvati autobiografskom. Uostalom, Fedor Mihajlovič, kao glavni lik dela, često se prisećao svojih snova. U prvom delu romana on je neimenovani lik koji noću luta ulicama Petrograda. On uživa u noćnoj tišini i šetnjama kejom, sam sa svojim mislima i svojim izmišljenim svetom. U tom izmišljenom svetu on je heroj, istorijska ličnost, pesnik, ljubavnik… Sve se menja kada jedne večeri spasi devojku Nastjenjku od pijanog prolaznika. Ona ga vraća u realan život, upoznaje ga sa najlepšim ljudskim osećanjima i probuđuje u njemu želju za pravim razgovorom, razgovorom sa prisutnom osobom, a ne razgovorom sa samim sobom. Dostojevski u ovom romanu na veličanstven način veliča ljudsku dobrotu, nesebičnost, moralnu čistotu, jake i iskrene emocije. Napisao je da je u svojoj mladalačkoj fantaziji volio sebe zamišljati ponekad kao Mariju, čas kao Perikla, čas kao viteza na turniru, čas kao kršćanina za vreme Neronove vladavine itd. Atmosfera ovog dela je romantična, kao i slike njegovih glavnih likova – mlade djevojke i običnog službenika. Obojica imaju čistu dušu. Dostojevski u svom delu opisuje čisto, iskreno osećanje sanjara. Dela ovog ruskog književnika mogu se svrstati u tu kategoriju klasika – dela koja bi bar jednom u životu trebalo pročitati jer zadiru u ono suštinsko ljudskog življenja. Ova priča nije izuzetak, a moglo bi se reći da se u ovoj knjizi anticipira sve ono što će svoj vrhunac naći u kasnijim radovima, poput Zločina i kazne i Braće Karamazovih. BELE NOĆI – F. M. Dostojevski Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Description O gnevu – Lukije Anej Seneka O gnevu: Lukije Anej Seneka (4.ne – 65. ne) jedan od najznačajnijih predstavnika rimskog stoicizma. Još kao dečak interesovao se za filozofiju, da bi joj se kasnije sasvim predao. Stekao je široko obrazovanje, te je kao besednik, pesnik, mislilac i državnik mnoge nadmašio. Godine 65. za vladavine Nerona ovaj ga osudi na smrt otkrivši zaveru. Kao posebnu milost dopusti mu da se sam ubije. Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj književnosti. Osim važnijih dela sačuvana su Prirodnjačka istraživanja u sedam knjiga, Dijalozi u dvanaest knjiga i čuvena Pisma Luciju u dvadeset tomova. Lukije Anej Seneka stekavši najbolje obrazovanje, okrenuo se asketskoj strogosti u duhu stoičara. Uz obuhvatanje ideja platoničara i novopitagorejaca. Pored pisane reči, istakao se i kao besednik. Sačuvana dela: Dijalozi u 12 knjiga, u kojima je prilično grubo grupisano njegovih deset dijaloga, i to nakon njegove smrti. Poznatiji “dijalozi” su: traktati O proviđenju, O postojanosti mudraca, O gnevu, O kratkoći života, O dokolici, i spis Pisma Luciliju (Pisma prijatelju). Senekina “životna oblast” bila je etika. Obilje Senekinih originalnih ideja i etičkih stavova nalazimo u spisu “Pisma Luciliju” (Lucilije je bio njegov prijatelj, obrazovani Rimljanin, prokurator na Siciliji). Pošto je voleo Platona, Seneka je usvojio staru podelu filozofije na logiku, fiziku i etiku. Nalazio je da upravo između fizike i etike postoji razlika kao između Boga i čoveka. On razlikuje silu od materije, a materiju od božanstva, koje kao duh kroz sve prodire. Pretpostavlja da u duši, pored racionalnog, postoji i iracionalni element (sposobnost za afekte i požude, čije obuzdavanje vodi sreći). Takođe, pravi razliku između duše i tela (koje je samo ljuska, okov, tamnica za “meso”). Uzimao je u obzir dve hipoteze o sudbini duše posle smrti: besmrtnost (o kojoj se ništa sigurno ne može tvrditi) i večno nepostojanje (koje je u delima vrlo sugestivno opisao). Po Seneki, cilj egzistencije je ostvarenje sreće, do koje se dolazi kad se pomoću vrline ostvari duševni mir, spokojstvo i nepokolebljivost duše. Vrlina je najveće dobro, jer vodi sreći; jedan od glavnih uslova sreće jeste živeti u saglasnosti sa prirodom. Seneka je uviđao negativna svojstva ljudi, mučnost i jad egzistencije, retkost vernosti i poštenja, ali je govorio da zbog toga ne treba očajavati. Čovek treba da više liči na Demokrita (koji se smejao prilikom izlaska iz kuće, uviđajući komediju u svemu što radimo), nego na Heraklita (koji je plakao kada je iz kuće polazio, uviđajući sveopštu bedu). Seneka je pisao i tragedije po grčkim uzorima (Medeja, Atamenon, Fedra, Edip), kao i epigrame. Današnje vreme zadužio je i svojim zalaganjem za ukidanje smrtne kazne, kao i preporukom ljubavi prema ljudima.