61997) LENI KRAVIC neka ljubav vlada , Dejvid Ric , Laguna Beograd 2022 , Autobiografija koju su preporučili urednici časopisa: Essence, Vanity Fair, Time, New York Post, New York Times, Rolling Stone, People, Men`s Health, Interview. „Svoju priču vidim kao skup pesama povezan čarobnom vezom.“ Neka ljubav vlada čudesna je priča o odrastanju u nesvakidašnjoj porodici i potrazi za sopstvenim glasom. Leni Kravic se osvrće na svoj život sa iskrenošću, samokritikom i humorom. „Moj život se sastoji od suprotnosti“, piše on. „Crno i belo. Judaizam i hrišćanstvo. Džekson 5 i Led Cepelin. Prihvatio sam svoju dušu Blizanca. Voleo sam te suprotnosti. Jin i jang su se mešali u različitim delovima mog srca i uma, dajući mi ravnotežu i podstičući moju radoznalost i opuštenost.“ Od Aper Ist sajda na Menhetnu, Bedford Stajvesanta u Bruklinu, Boldvin hilsa i Beverli hilsa u Los Anđelesu, do Francuske, Engleske i Nemačke pratimo priču o izuzetno kreativnom klincu koji zbog brojnih teškoća u školi i porodici traži spas u muzici i izrasta u vrsnog muzičara, vrhunskog tekstopisca, producenta i izvođača. Ali otkrivamo i drugu stranu njegovog života, način na koji se duhovno menjao i koji je bitno uticao na njegovu muziku i odluke da odbije više nego privlačne diskografske ugovore dok ne pronađe sopstveni muzički izraz. Stvaranje umetnika koji je proglasio „Neka ljubav vlada“ samo je srce ove priče. mek povez, format 13 x 20 cm , latinica

U dobrom stanju! GLOBALNA ZAVERA... I KAKO JE RAZOTKRITI Dejvid AjkIstorija, politika Admiral Books Podelite: Opis Komentari Dejvid Ajk je 1990. godine počeo da traži odgovore na važna pitanja: Ko smo mi? Gde smo mi? Ko zaista upravlja svetskim događajima i sa kojim ciljem? Traganje za tim pitanjima odvelo ga je u više od četrdeset zemalja i izložilo ogromnom ismevanju i osuđivanju onih sa ograničenim shvatanjima i onih koji ne žele da čovečanstvo razume pravu prirodu teške situacije u kojoj se nalazi. To nije pokolebalo Dejvida Ajka. On je nastavio da otkriva svoja saznanja na tu temu bez straha od mogućih posledica, a sada se klima polako menja. Dejvid Ajk (engl. David Icke; Lester, 29. april 1952) je britanski pisac i javni govornik koji se posvetio od 1990. istraživanju „ko i šta, stvarno kontroliše svet“.[1] Nekadašnji profesionalni fudbaler, reporter, sportski komentator i glasnogovornik Britanske partije zelenih, takođe je i autor 20 knjiga koje objašnjavaju njegove poglede. Stekao je zavidnu reputaciju i nastupima na televiziji, ali se krajem 80-ih prestao baviti time i počeo pisati knjige. Prekretnica u njegovom životu nastupila je kad je uspostavio kontakt sa jednim medijumom, te kad je u Peruu i sam doživeo mistično iskustvo koje ga je, kaže, definitivno otvorilo za mnoge spoznaje o sebi i svetu oko sebe. Tada je počeo da drži predavanja i počeo je da putuje širom sveta.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dejvid Ajk je 1990. godine počeo da traži odgovore na važna pitanja: Ko smo mi? Gde smo mi? Ko zaista upravlja svetskim događajima i sa kojim ciljem? Traganje za tim pitanjima odvelo ga je u više od četrdeset zemalja i izložilo ogromnom ismevanju i osuđivanju onih sa ograničenim shvatanjima i onih koji ne žele da čovečanstvo razume pravu prirodu teške situacije u kojoj se nalazi. To nije pokolebalo Dejvida Ajka. On je nastavio da otkriva svoja saznanja na tu temu bez straha od mogućih posledica, a sada se klima polako menja. Dejvid Ajk (engl. David Icke; Lester, 29. april 1952) je britanski pisac i javni govornik koji se posvetio od 1990. istraživanju „ko i šta, stvarno kontroliše svet“.[1] Nekadašnji profesionalni fudbaler, reporter, sportski komentator i glasnogovornik Britanske partije zelenih, takođe je i autor 20 knjiga koje objašnjavaju njegove poglede. Stekao je zavidnu reputaciju i nastupima na televiziji, ali se krajem 80-ih prestao baviti time i počeo pisati knjige. Prekretnica u njegovom životu nastupila je kad je uspostavio kontakt sa jednim medijumom, te kad je u Peruu i sam doživeo mistično iskustvo koje ga je, kaže, definitivno otvorilo za mnoge spoznaje o sebi i svetu oko sebe. Tada je počeo da drži predavanja i počeo je da putuje širom sveta.

NOVA KNJIGA-NEKORISCENA-KUPLJENA OD IZDAVACA, STANJE KNJIGE:ODLICNO(5),ORIGINALNO IZDANJE,Izdavač:`Šahinpašić`SARAJEVO Autor:Ward Colin Prevod: Dušan Janić Građa:knjiga Knjiga:Anarhizam Pisac:Colin Ward Naslov: Anarhizam Oblast:Sociologija,Filozofija, Politika Godina izdanja: 2007 ISBN:978-9958-41-193-9 Biblioteka: KRATKI UVOD Povez:Mek povez sa klapnama Ilustracija:Da Izdavač:`Šahinpašić`,SARAJEVO Prevod: Dušan Janić Broj strana:114 Format:11 x 18 cm - Latinica Stanje knjige:NOVA KNJIGA-NEKORISCENA-KUPLJENA OD IZDAVACA, STANJE KNJIGE:ODLICNO(5),ORIGINALNO IZDANJE,Izdavač:`Šahinpašić`SARAJEVO Kategorije:Alternativa, Popularna nauka, Stručne knjige, Sociologija Sadržaj: U ovoj knjizi iz serije Kratkih uvoda, Collin Ward razmatra anarhizam sa više stanovišta: teorijskog, historijskog, internacionalnog, kao i ispitujući djela glavnih anarhističkih mislilaca od Kropotkina do Chomskog. On kritički posmatra anarhizam ocjenjujući njegove glavne zamisli u koje spadaju potpuno suprotstavljanje kažnjavanju zatvorom, kao i politika ‘nekompromisa’ sa aparatom političkog odlučivanja. U pitanja o kojima Ward razmišlja spadaju: može li anarhija uopće uspješno djelovati kao politička snaga? Je li ona ‘organiziranija’ i ‘razumnija’ nego što se to trenutno shvaća? Wardova argumentacija je takva da će čitalac pošto pročita ovu knjigu, a bez obzira kakav mu je politički stav, može mnogo bolje razumjeti anarhizam. Nakladnik:Sarajevo ; Zagreb : Šahinpašić, 2007 Materijalni opis:114 str. : ilustr. ; 18 cm Nakladnički niz:Biblioteka V.S.I.. Kratak uvod Napomena:Prevod: Dušan Janić Prijevod djela: Anarchism. Bibliografija: str. 103-109. Kazalo. Predmetna odrednica:anarhizam - načela anarhizam - povijest Klasifikacijska oznaka 327.3=163(497.6) Internacionalizam... Djela na bošnjačkom jeziku 329.285=163(497.6) Političke stranke i pokreti. Anarhistički stav. Djela na bošnjačkom jeziku Anotacija: Knjiga iz serije `Kratkih uvoda` namijenjena svima onima koji traže pristupačan put u neko novo područje interesa, u ovom slučaju anarhizma. Autor razmatra anarhizam s više stajališta: teorijskog, povijesnog, međunarodnog, pritom ocjenjujući njegove glavne zamisli te ispitujući djela glavnih anarhističkih mislilaca, od Kropotkina pa do Chomskog. Jezik:bosanski Standardni broj: ISBN 978-9958-41-193-9 (Sarajevo) ISBN 978-953-95721-2-7 (Zagreb)

Kategorija: Društvene nauke/ Sociologija Naslov:Individualna i masovna kultura ISBN:ID=86072588 Godina izdanja:2000 Jezik: Srpski Autor: Strani zdavač: `Clio`-Beograd Biblioteka: `Agora` Prevod dela: Culture individuelle et culture de masse - Louis Dollot Prevod: Vesna Injac-Malbaša Godina: 2000 Broj strana: 144 Format: 20.5x14.5cm Povez: tvrd Autor:Luj Dolo Izdavač: `Clio`, Beograd 2000; biblioteka: `Agora` Detaljnije: tvrd povez, strana 142, 21cm, Stanje:Novo-nekorisceno,stanje(5+) Sinopsis: Ova knjiga je uvod u ključne kulturološke teme našeg doba sa jakim uticajem onoga što bi se moglo nazvati francuskom tradicijom, njenom novom mišlju o kulturi (Marlo, Sartr, Stros, Lefevr, Kajoa, Bataj, Elijade, Bart, Todorov, Fridman, Jankelevič) i francuskom praksom u domenu kulturne politike koja nosi pečat racionalnog duha, svest o osobenom kulturnom identitetu i naglašen etatizam. Dolo uvodi čitaoca u temu, polazeći od osnovnih pojmova. Kada prikazuje istoriju pojma “kultura” on prikazuje sve nijanse značenja kulture. Isto tako on će pažljivo, bez dogmatskog reza, objasniti interakciju lične i zajedničke kulture, odnos čovekovih stvaralačkih potencijala sa socijalnim nasleđem, okruženjem, socijalnim klasama i elitama, religijom, medijima, obrazovanjem, slobodnim vremenom. Dolo pronicljivo razlaže duh današnjeg vremena i poziciju kulture, pa posebno poglavlje knjige posvećuje odnosu nauke, tehnologije i moderne kulture. On ukazuje na stari, za njega lažni rascep između naučne i humanističke kulture, ukazujući kako je u biti čovekove kreativnosti i slobode i jedna i druga kultura. Izvanredan uzlet tehnologija izmenio je svakodnevni život čoveka i najsnažnije je uticao na kulturu u čemu je posebna zasluga medija. U tzv. digitalnoj eri u koju smo ušli, stvaralaštvo, kultura, informacija i obrazovanje postali su apsolutno globalizovani. Globalna komunikacija, naravno, traži nove definicije masovne kulture, kulturnog identiteta, umetničkog dela, umetničkih žanrova itd. Pobuna protiv civilizacijskog modela poznatog kao American way of life zbiva se u znaku poimanja globalizacije kao susreta razlika, kao interkulturalizma. Ulazimo tako u društvo koje ne poznaje zatvorenost, izolovanost, ali u kome se podstiču produktivne različitosti. Naravno, uvek ostaje prisutno pitanje kako sačuvati svoju posebnost u okviru tendencija globalizacije, kako u sveopštem kretanju prema “jedinstvenom svetu”, utemeljenom na ekonomskoj, tehnološkoj i političkoj integraciji izbeći opasnost od jednoobraznosti, serijalizacije, hegemonizma jednog kulturnog i političkog obrasca? O autoru: Luj Dolo Naš savremenik , francuski istoričar i kulturolog Luj Dolo, istakao se istančanim i pitkim knjigama o francuskoj prošlosti, a posebno dragocenim knjigama za kolekciju “Šta znam?” o migracijama ljudi, istoriji diplomatije, o međunarodnim kulturnim odnosima. Među tim knjigama je i knjiga Individualna i masovna kultura, prevedena na naš jezik sa šestog francuskog izdanja (1996).

KNJIŽEVNOST KAO SISTEM, Klaudio Giljen ogledi o teoriji književne istorije Autor : Klaudio Giljen, Ostali autori Vučković, Tihomir Ristić, Dušan Izdavač : Nolit - Beograd ; 1980.god. - Biblioteka književnost i civilizacija Tvrd povez,omot, latinica, veoma lepo očuvana knjiga, posveta na predlistu prekrečena 455 strana estetika knjizevnog uticaja, zapis o uticajima i konvencijama zanr i protivzanr stilistika tisine o predmetu knjizevnog menjanja Opis U jedanaest ogleda Klaudio Giljen istražuje osnovne pojmove koji nam omogućuju da zbir dela koja čine književnost i njenu istoriju posmatramo kao jednu celinu koju nazivamo „književnošću“. Šta sve pojedinačna dela povezuje u književnost? Na početku knjige, naći ćemo dve studije o problemu uticaja u književnosti u kojima Giljen pokušava da razdvoji šta se može smatrati pravim genetičkim izvorom jednog književnog dela, a šta su konvencije i vladajuće književne tehnike jednog vremena. On pokazuje da je problem uticaja u književnosti složeniji nego što se to mislilo u XIX veku, a i danas često misli. Želimo li da zaista relevantno govorimo o uticaju u književnosti, moramo prodreti do samih tvoračkih načela jednog književnog dela, i tek tada samo u stanju da otkrijemo vrstu veza među pojedinim književnim delima. Zatim slede četiri studije o problematici žanra u književnosti. Giljen shvata žanr kao princip jedinstva književnog dela – mi ne možemo sasvim razumeti književno delo ako nismo u stanju da odredimo žanr kome ono pripada, dok je – u isto vreme – žanr ono što povezuje niz dela u jednu čvrstu celinu. U završnom delu knjige naći ćemo tri studije o problemima istorije književnosti kao discipline. U tim studijama Giljen želi da pruži opštu metodologiju istorije književnosti. U tome on ne zanemarije povezanost književnosti i društva, pa čak prebacuje marksističkim kritičarima da u svojim analizama veza književnosti i društva često uzimaju u obzir suviše malo relevantnih ekonomskih činjenica. Književna istorija, kaže Giljen u zaključku svoje knjige, traži načelo koherencije iza pojedinačnih pesničkih dela, kao i iza stilova, žanrova i tema. BIOGRAFIJE | MEMOARI | DNEVNICI | PISMA | ESEJI | KRITIKA | TEORIJA Tags: književnost, teorija

Klaudio Giljen Književnost kao sitemogledi o teoriji književne istorijeAutor : Klaudio Giljen, Ostali autori Vučković, Tihomir Ristić, DušanIzdavač : Nolit - Beograd ; 1980.god. -Biblioteka književnost i civilizacijaTvrd povez,omot,latinica,veoma lepo očuvana knjiga, posveta na predlistu prekrečena455 stranaestetika knjizevnog uticaja,zapis o uticajima i konvencijamazanr i protivzanrstilistika tisineo predmetu knjizevnog menjanjaOpisU jedanaest ogleda Klaudio Giljen istražuje osnovne pojmove koji nam omogućuju da zbir dela koja čine književnost i njenu istoriju posmatramo kao jednu celinu koju nazivamo „književnošću“. Šta sve pojedinačna dela povezuje u književnost? Na početku knjige, naći ćemo dve studije o problemu uticaja u književnosti u kojima Giljen pokušava da razdvoji šta se može smatrati pravim genetičkim izvorom jednog književnog dela, a šta su konvencije i vladajuće književne tehnike jednog vremena. On pokazuje da je problem uticaja u književnosti složeniji nego što se to mislilo u XIX veku, a i danas često misli. Želimo li da zaista relevantno govorimo o uticaju u književnosti, moramo prodreti do samih tvoračkih načela jednog književnog dela, i tek tada samo u stanju da otkrijemo vrstu veza među pojedinim književnim delima. Zatim slede četiri studije o problematici žanra u književnosti. Giljen shvata žanr kao princip jedinstva književnog dela – mi ne možemo sasvim razumeti književno delo ako nismo u stanju da odredimo žanr kome ono pripada, dok je – u isto vreme – žanr ono što povezuje niz dela u jednu čvrstu celinu. U završnom delu knjige naći ćemo tri studije o problemima istorije književnosti kao discipline. U tim studijama Giljen želi da pruži opštu metodologiju istorije književnosti. U tome on ne zanemarije povezanost književnosti i društva, pa čak prebacuje marksističkim kritičarima da u svojim analizama veza književnosti i društva često uzimaju u obzir suviše malo relevantnih ekonomskih činjenica. Književna istorija, kaže Giljen u zaključku svoje knjige, traži načelo koherencije iza pojedinačnih pesničkih dela, kao i iza stilova, žanrova i tema.BIOGRAFIJE | MEMOARI | DNEVNICI | PISMA | ESEJI | KRITIKA | TEORIJA Tags: književnost, teorija4/7

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Izdavač: Matica srpska - Novi Sad, 1990. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 20 cm. 1635 str. O književnosti i jeziku O politici, o književnosti I-IV Laza Kostić rođen je 12. februara 1841. godine u Kovilju. Kako potiče iz materijalno imućnije porodice, imao je mogućnosti da se školuje u raznim školama. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorske pravne studije, pohađao na Peštanskom univerzitetu. Visoka obrazovanost značiće mu u političkom angažovanju, ali i stvaralaštvu. Interesantno je da je svoj doktorat pisao i branio na latinskom jeziku. Još interesantnije da mu upravo zbog nepoznavanja latinskog jezika nisu dali da pređe iz gimnazije u Pančevu u gimnaziju u Novom Sadu, što je kasnije popravio. Govorio je još grčki, nemački, francuski, engleski, ruski i mađarski jezik. Jako dobro je i pisao na nemačkom i francuskom. U srpskoj gimnaziji u Novom Sadu predavao je srpskohrvatski i nemači jezik, ali i botaniku. Ubrzo je sa ovim poslom prestao i počeo da se zalaže za nacionalno oslobođenje. Postao je istaknuti član udruženja Ujedinjene omladine srpske, kasnije jedan od njenih vođa. Menja posao i prelazi u opštinsku službu i postaje beležnik grada Novog Sada. Tri godine je bio predsednik varoškog suda. Takođe, 1871. učestvovao je u osnivanju tajne Družine za oslobođenje i ujedinjenje srpsko. Dva puta je završio u zatvoru. Jednom zbog lažne optužbe da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila. Drugi put zbog govora protiv Austrougarske tokom proglašenja punoletstva kneza Milana. Njegova politička karijera nastavila se 1878. kada je postao sekretar Jovana Ristića tokom Berlinskog kongresa. Tokom novinarske karijere uređivao je list „Srpska nezavisnost“. U njemu je oštro kritikovao kralja Milana, te je bio osuđivan na višemesečne zatvorske kazne zbog uvrede vlade i kralja. Bio je urednik listova „Crnogorka“ i „Zeta“, ali nakon sukoba sa knezom Nikolom, 1891. godine se vraća u Vojvodinu. Njegovo stvaralaštvo spada u epohu romantizma. Njegova poezija bila je drugačija, često van kanona i dotadašnjih pravila poezije. Laza je umeo da stvara i neologizme, sebi svojstvene kovanice - odnosno nove reči kao što su pletisanka, beznjenica... Poezija mu je bila puna biblijskih i motiva sudbine, prožeta i ljubavlju i smrću, rodoljubljem, ali i metaforom. Drugačija kao i on. Isidora Sekulić kratko je za njega rekla da je on „svoj skroz“. Bio je samouveren, prkosan, uvek je vodio računa o svom fizičkom izgledu i kondiciji. Ipak, ta njegova originalnost nije odmah priznata. Skerlić je njegovu poeziju oštro kritikovao. Tome svedoči i činjenica da je 1892. postao počasni član Srpske kraljevske akademije, a tek 1909. njen stalni član uz protivljenje tadašnje učene javnosti. Ipak, zbog slabog srca i bolesti, pristupnu besedu nije održao. Lečeći se od slabog srca, umro je u Beču, 26. novembra 1910. godine.

Arhimandrit Rafail (Karelin) TAJNA SPASENJA Manastir ZUspenja Presvete Bogorodice-Podmaine 2014. Mek povez, klapna, 342 strane, kao NOVO. Arhimandrit Rafail (Karelin) bez sumnje je jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih crkvenih pisaca današnjice. Njegove knjige svakako su među naizdavanijima i najčitanijima. Autor je mnogobrojnih beseda i članaka polemičkog karaktera posvećenih aktuelnim pitanjima današnjeg crkvenog života, članaka u kojima se govori o raznim problemima asketskog i moralnog karaktera. Za oca Rafaila s pravom se može reći da uvek i u svim okolnostima teži da prvenstveno govori o o spasenju kao o onome što nam je jedino potrebno (vidi, Lk. 10, 42). Danas se o mnogo čemu piše i polemiše, ali se, nažalost, veoma često zaboravlja na ono najvažnije, na čovekovu dušu koja je, po reči Spasiteljevoj, dragocenija od celog sveta. Zaboravlja se na dušu i njen skriveni život u Bogu. To naravno nije slučajnost. Da bi se raspravljalo o teološkim pitanjima, treba dobro izučiti teologiju. Da bi se raspravljalo o problemima pred kojima se danas Crkva nalazi, treba dobro izučiti crkvenu istoriju. Ali da bi se govorilo i pisalo o duši i njenom životu, preba dobro upoznati svoju dušu, ali i duše drugih ljudi. To je svakako mnogo teže i komplikovanije nego li izučiti teologiju ili istoriju Crkve. Čovek mora prema sebi biti veoma strog i pažljiv da bi mogao da razlikuje glas duše od glasa strasti i da bi mogao da shvati da li duša stremi ljubavi prema Bogu ili, pak, ljubavi prema samoj sebi. Čovek istovremeno mora da nauči da voli one koji su pored njega jer će samo tada kroz nesavršenstva i nedostatke, kroz nemoći i poroke moći u ljudima da vidi ono što je dobro i čisto, što su, bez obzira na iskvarenost čovekove prirode, sačuvali, ono zbog čega Gospod i voli čoveka. Drugim rečima, da bi neko pisao o duhovnosti, mora sâm postati duhovan, mora primiti Duha, a za to treba dati krv i znoj. Dakle, neophodno je podvižničko iskustvo čiji su plod prave i nelažne reči o putu spasenja. Upravo takav duhovni plod ponuđen je čitaocima u ovoj knjizi kroz autorva razmišljanja, misli i ocene, koje nam se ponekad čine veoma oštrima i kategoričnima. Ponekad nam je ipak žao što arhimandrit Rafail, kao po pravilu, izbegava da govori o sebi, a kad je to ipak neophodno, čini to samo uzgred. Zato su njegove knjige, koje izazivaju tako veliko interesovanje, lišene biografskih podataka o autoru. No pošto je autor monah, sasvim je razumljivo nepostaojanje želje da piše o sebi. Verovatno ne bi bila velika greška ako bismo rekli da su knjige oca Rafaila u neku ruku i njegova biografija. On nam se u njima otkriva, između ostalog, i kao izuzetno iskren čovek. On prosto ne podnosi ni najmanju laž ili lukavstvo čime se i mogu objasniti njegova oštrina i kategoričnost i njegova uverenost da je put mučeništva iznad puta kompromisa. Treba istaći da se knjiga oca Rafaila “Tajna spasenja” ipak razlikuje od njegovih do sad štampanih knjiga. Naime, ova knjiga sastoji se iz dva dela. U prvom delu govori se o duhovnom životu, o onome što se čoveku otkriva na njegovom putu ka Bogu, što izaziva radost i tugu i ponekad nas primorava da zastanemo i s bolom se zagledamo u svoje srce. Tu se na izuzetan način govori o tome kako postići blaženstvo koje je dostupno samo onima koji sebe svesno osude na to da budu istinski siromašni duhom. U prvom delu ove knjige nalazi i učenje o molitvi koja za hrišćanina treba da postane glavno delanje u njegovom životu i njegov pokretač i oslonac. Tu je i odsjaj one Božije lepote pred kojom čovekova duša, kad je iznenada otkrije, ponekad zamire od oduševljenja i koju nakon toga celog života traži u suzama pokajnog plača. Drugi deo knjige čine sećanja oca Rafaila na izuzetne podvižnike XX veka koje je, po milosti Božijoj, poznavao. Reč je o neobično jarkim ličnostima koje pažnju čitalaca bukvalno prikuju za sebe. Ali sećanja nas navode da se od tih ličnosti mislneno vraćamo autoru koji o njima piše s toliko ljubavi. Kroz sećanja na podvižnike otac Rafailo nam se sâm otkriva mnogo više nego u prethodnim knjigama. Tako nam postaje jasno da se i kao čovek, i kao monah i sveštenik, ali i kao pisac formirao upravo zahvaljujući druženju s podvižnicima o kojima piše. Kad ovu knjigu pročitaju do kraja oni kojima će se otac Rafail u početku učiniti suviše srogim, uveriće se da je podjednako strog i prema sebi samom, s tom razlikom što njegova strogost prema sebi samom više liči na nemilosrdnost. Čini nam se da je povod tome to što otac Rafail prosto nije u stanju da greši dušu ili da ne bude do kraja iskren kad je u pitanju istina. Jer ukoliko je u istini prisutno i najmanje zrnce laži, onda to više nije istina, nego je laž. Tajna spasenja, kao najvažnija tajna može se čoveku otkriti samo u svetlosti istine. c8

Aleksandar Šmeman – Istorijski put pravoslavlja Završavajući ovaj kratak pregled istorijskog puta Pravoslavlja, mi se ne odlučujemo da „svedemo račune”. Put nije završen. Istorija se nastavlja. A sve dok se ona nastavlja, za hrišćanina ne može biti konačnog „računa”. Jedno samo želimo da dodamo: za mnoge, istorija crkve predstavlja sablazan i oni je izbegavaju, bojeći se „razočarenja”. Plašim se da će i u ovoj knjizi oni naći i jedno i drugo. U istoriji Pravo-slavlja, kao i u istoriji hrišćanstva uopšte, mnogo je padova i ljudskih grehova. Ja nisam hteo da ih prikrivam zato što verujem da je sva sila Pravoslavlja u istini i zato što „razlikovanje duhova” u prošlosti smatram preduslovom svakog istinskog crkvenog delanja u sadašnjosti. U savremenoj crkvenoj svesti prošlost često više opterećuje i sputava, nego što se stvaralački pretvara u vernost istinskom predanju. Očituje se nesposobnost da se oceni prošlost, da se u njoj jednostavno razlikuje Istina od same prošlosti. Predanje se do nepre-poznatljivosti meša sa svakojakim „predanjima”, koja, sa svoje strane, traže dodatnu ocenu u svetlosti večne istine crkve. Ono što je jednostrano, pa čak i iskrivljeno, izdaje se ponekad za „suštinu” Pravoslavlja. Postoji i greh „apsolutizacije” prošlosti, koji neizbežno dovodi do druge krajnosti – do „modernizma” – zapravo do odricanja prošlosti uopšte, i prihvatanja „savremenosti”, „nauke”, i „potreba tekućeg trenutka” za jedinstveno merilo. Ali, kao što samo čuvanje „pravoslavne” spoljašnosti nije u stanju da sakrije duboku krizu savremene Pravoslavne crkve, tako ni „modernizam” ne može da je promeni. Jedini izlaz uvek je bio u obraćanju samoj Istini crkve, a preko nje u ovladavanju prošlošću: u prošlosti nalazimo i večno predanje crkve, ali i bezbrojna izneveravanja toga predanja. Pravoslavna svest je uvek „istorična”, ona uvek uključuje u sebe prošlost, ali joj nikada ne „robuje”. Hristos je „juče, danas i vavek Isti , a sila crkve nije u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, nego u Hristu, koji će biti s njom do kraja vekova, kako bi svako od nas mogao u Njemu i sa Njime da nađe smisao života.

Vulkan Beograd 2013g. 391str. Autor bestselera Sedam navika uspešnih ljudi – koji se smatra najuticajnijom poslovnom knjigom dvadesetog veka – predstavlja Treću alternativu: knjigu koja otkriva potpuno nov, revolucionarni pristup kreativnom rešavanju konflikata i problema. Doktor Stiven R. Kavi, jedan od 25 najuticajnijih Amerikanaca sa liste magazina Tajm, svojim savetima pomogao je milionima ljudi da promene svoj život. U svakom konfliktu, prva alternativa je naše rešenje, a druga alternativa sagovornikovo: sukob uglavnom nastaje oko toga čije je rešenje bolje. Postoje mnoge metode `rešavanja konflikata`, ali većina podrazumeva kompromis ili udovoljavanje koje sprečava da sukob uopšte izbije – a sve to bez postizanja značajnih rezultata. Treća alternativa nudi mnogo više od primirja – ona vam pomaže da stvorite novu, unapređenu stvarnost i otkriva potpuno nov način razmišljanja namenjen svima koji traže rešenja bilo na poslovnom, bilo na ličnom planu. Treća alternativa prevazilazi tradicionalno rešavanje konflikata tako što otvara put ka trećoj opciji, koja ide dalje od našeg ili sagovornikovog rešenja i nudi mnogo bolji izlaz iz problema. Taj put dozvoljava obema stranama da raspravu ili sukob reše na mnogo bolji način nego što je iko mogao da zamisli. Sa Trećom alternativom, niko ne mora da se odriče svojih želja, a svako izlazi kao pobednik.

VULKAN Beograd 2013 NOVA Autor bestselera Sedam navika uspešnih ljudi – koji se smatra najuticajnijom poslovnom knjigom dvadesetog veka – predstavlja Treću alternativu: knjigu koja otkriva potpuno nov, revolucionarni pristup kreativnom rešavanju konflikata i problema. Doktor Stiven R. Kavi, jedan od 25 najuticajnijih Amerikanaca sa liste magazina Tajm, svojim savetima pomogao je milionima ljudi da promene svoj život. U svakom konfliktu, prva alternativa je naše rešenje, a druga alternativa sagovornikovo: sukob uglavnom nastaje oko toga čije je rešenje bolje. Postoje mnoge metode `rešavanja konflikata`, ali većina podrazumeva kompromis ili udovoljavanje koje sprečava da sukob uopšte izbije – a sve to bez postizanja značajnih rezultata. Treća alternativa nudi mnogo više od primirja – ona vam pomaže da stvorite novu, unapređenu stvarnost i otkriva potpuno nov način razmišljanja namenjen svima koji traže rešenja bilo na poslovnom, bilo na ličnom planu. Treća alternativa prevazilazi tradicionalno rešavanje konflikata tako što otvara put ka trećoj opciji, koja ide dalje od našeg ili sagovornikovog rešenja i nudi mnogo bolji izlaz iz problema. Taj put dozvoljava obema stranama da raspravu ili sukob reše na mnogo bolji način nego što je iko mogao da zamisli. Sa Trećom alternativom, niko ne mora da se odriče svojih želja, a svako izlazi kao pobednik.

GAJENJE GLJIVE ŠIITAKE - Petar Maksimović Autor: Petar Maksimović Žanrovi: Domaći pisci, Enciklopedije, Udžbenici i priručnici Izdavač: Partenon Godina izdanja: 2009. Broj strana: 295 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Stanje kao na slici. Očuvana dobro. Popularnost šiitaki je u stalnom usponu. Knjiga pruža najneophodnije informacije o ovoj egzotičnoj vrsti. U prvom delu knjige su navedeni uslovi uspevanja i važniji sojevi šiitake, kako se obavlja reprodukcija micelija šiitake, zatim koji su tradicionalni način proizvodnje šiitake na oblicima drveta. Drugi deo je posvećen preradi i konzerviranju. Autor takođe navodi bolesti i štetočine i daje predloge za njihovo suzbijanje. Ova publikacija ima za cilj da uz sažeto date pouke pomogne i zainteresovanima da se u najkraćim crtama upoznaju sa gljivama ŠIITAKE, o njihovim zahtevima i načinu gajenja. Ona treba da im pruži najneophodnije informacije na osnovu kojih bi mogli proceniti da li ispunjavaju uslove potrebne za njihovu proizvodnju ili šta bi trebalo da učine, naprave i dograde kako bi započeli sa gajenjem ŠIITAKE. Svaka nova proizvodnja za početak nije laka ni jednostavna. To je tačno. Ali upornim i pedantnim radom, i uz dobro poznavanje tehnologije proizvodnje može se ostvariti dobar rezultat. Naročito ako se zna, da su gljive kao što je slučaj sa ŠIITAKAMA, ne samo interesantne kao životne namirnice već da imaju i značajna lekovita svojstva važna za ljudski rod. Zainteresovani za ovu vrstu proizvodnje treba prethodno da se dobro upoznaju ne samo sa značajem ove egzotične vrste gljiva, pa da na osnovu toga krenu u proizvodnju i da kao nedovoljno nepripremljeni pretrpe neuspeh, a očekivali su dobit, nego treba i da se dobro upoznaju s tim koje uslove za proizvodnju traži gljiva ŠIITAKE, koji sve načini njenog gajenja postoje, koje objekte treba imati, kakve su tržne prilike i tako dalje, pa tek onda da se odluče za tu novu vrstu proizvodnje.

Gajenje gljive šiitake Petar S. Maksimović(autor) Popularnost šiitaki je u stalnom usponu. Knjiga pruža najneophodnije informacije o ovoj egzotičnoj vrsti. U prvom delu knjige su navedeni uslovi uspevanja i važniji sojevi šiitake, kako se obavlja reprodukcija micelija šiitake, zatim koji su tradicionalni način proizvodnje šiitake na oblicima drveta. Drugi deo je posvećen preradi i konzerviranju. Autor takođe navodi bolesti i štetočine i daje predloge za njihovo suzbijanje. Ova publikacija ima za cilj da uz sažeto date pouke pomogne i zainteresovanima da se u najkraćim crtama upoznaju sa gljivama ŠIITAKE, o njihovim zahtevima i načinu gajenja. Ona treba da im pruži najneophodnije informacije na osnovu kojih bi mogli proceniti da li ispunjavaju uslove potrebne za njihovu proizvodnju ili šta bi trebalo da učine, naprave i dograde kako bi započeli sa gajenjem ŠIITAKE. Svaka nova proizvodnja za početak nije laka ni jednostavna. To je tačno. Ali upornim i pedantnim radom, i uz dobro poznavanje tehnologije proizvodnje može se ostvariti dobar rezultat. Naročito ako se zna, da su gljive kao što je slučaj sa ŠIITAKAMA, ne samo interesantne kao životne namirnice već da imaju i značajna lekovita svojstva važna za ljudski rod. Zainteresovani za ovu vrstu proizvodnje treba prethodno da se dobro upoznaju ne samo sa značajem ove egzotične vrste gljiva, pa da na osnovu toga krenu u proizvodnju i da kao nedovoljno nepripremljeni pretrpe neuspeh, a očekivali su dobit, nego treba i da se dobro upoznaju s tim koje uslove za proizvodnju traži gljiva ŠIITAKE, koji sve načini njenog gajenja postoje, koje objekte treba imati, kakve su tržne prilike i tako dalje, pa tek onda da se odluče za tu novu vrstu proizvodnje. 2003; Broširani povez; latinica; 20 cm; 266 str. K.D.S.2.2.

Brzojavka za Valdhajma: Operacija za spas ratnog zločinca / Antun Miletić Beograd 1993. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 293 strane. Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. J2 Ova knjiga dobila je naziv Brzojavka za Valdhajma iz prostog razloga što sva prikupljena i proučena dokumenta omogućuju da se zaključi kako su scenaristi Valdhajmovog jugoslovenskog lobija, ustašku brzojavku namenili za njegov spas. Reč je o brojnim moćnicima, uglavnom političarima i ljudima na vlasti od 1980. do 1989. Oni su angažovali još neke osobe sklone da ih bez rezerve podrže, i da čak budu uverene da to rade u interesu države. U stvari, radili su protiv nje, a u prilog šićardžija za ambasadorsku, konzularnu ili neku drugu fotelju. Neki su u svemu videli dobar biznis, Sve su to, naravno, dobro proučile zainteresovane obaveštajne službe. One su direktno ili indirektno u celoj aferi koristile i moćnike iz Valdhajmovog lobija. Uostalom, ove službe su imale u rukama i samog Kurt Valdhajma. Ali, one su i zavisile od njega. U protivnom, tako moćne obaveštajne i diplomatske službe (SSSR, SAD, pa i Jugoslavije), svakako ne bi tek tako propustile da se Valdhajm uzdigne do položaja generalnog sekretara OUN, i to u dva mandata (1972 - 1982 ) ... Sadržaj: Predgovor - Slobodan Kljakić DEO PRVI: SKRIVENA ISTINA O RATNOM ZLOČINCU KURT VALDHAJMU Kratki životopis Kurt Valdhajma Ratni zločinac Aleksander Ler, komandant Grupe armija `E` Kažnjavanje ratnih zločinaca Štampa se pita ko je novi generalni sekretar UN Ratni zločinac iz dosijea F-25572 Predsedništvo SFRJ traži elaborat o Valdhajmu Sadržaj i zaključak Elaborata: `Valdhajm je kriv` SFRJ odbacuje zaključak iz Elaborata SSIP pravi svoj dosije o Valdhajmu Ukloniti neke zabeleške iz 1947. godine Stavovi Valdhajmovog lobija u Jugoslaviji Jugoslovenska vlada štiti Vladhajma Skupštinska pitanja bez odgovora Prilozi (od 1 do 49) DEO DRUGI: USTAŠKA BRZOJAVKA ZA KURT VALDHAJMA Svi putevi vode u Jugoslaviju Istražuje Robert Hercštajn za Svetski jevrejski kongres Edgar Bronfman: Kurt Valdhajm amoralan lažljivac” Specijalna istraga Ministarstva pravosuda SAD Valdhajmova komisija u Arhivu OS Međunarodna komisija istoričara: ”Valdhajm je moralno kriv` Valdhajm ne sme pred Raselov sud Otkrića sedme sile Josip Broz Tito i Kurt Falsifikat ustaške `brzojavke` u `Špiglu` `Kome je to bilo potrebno` Dušan u aferi Valdhajm Prilozi (od 1 do 41) Pogovor Summary O autoru Abouth the Author Contents Registar ličnih imena Index of names

k2 Autor - osoba Kalin, Ibrahim, 196?- = Kalin, Ibrahim, 196?- Naslov Ja, onaj drugi i drukčiji svet / Ibrahim Kalin ; sa turskog preveo Avdija Salković Jedinstveni naslov Ben, öteký ve ötesý. srpski jezik Ostali naslovi Ja onaj drugi i drugačiji svet Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin ; Novi Sad : Agora, 2021 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 482 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Salković, Avdija, 1974- = Salković, Avdija, 1974- Zbirka ǂBiblioteka ǂ `Pogled preko svega` ; ǂbr. ǂ19 (karton) Napomene Prevod dela: Ben, öteký ve ötesý / Ýbrahým Kalin Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 477 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 457-475. Predmetne odrednice Sociologija religije Islam -- Međusobni odnosi -- Hrišćanstvo Evropa -- Islam -- Društvena istorija „Uistinu, istoriju ne čitamo da bismo saznali događaje iz prošlosti, već da bismo dali smisao našoj sadašnjosti i oblikovali našu budućnost.“ – Ibrahim Kalin Opširno delo Ibrahima Kalina, Ja, onaj drugi i drukčiji svet tretira istorijske odnose i borbu između islamskog sveta i Zapada, vanvremensku temu koja, reklo bi se, zaokuplja pažnju čovečanstva od iskona do savremenog doba – a svi su izgledi da će tako biti do Sudnjeg dana. Ona pred našim očima prostire četrnaestovekovno proživljeno, živo iskustvo koje je u većini bilo tužno, zamorno i iscrpljujuće; kao da u njoj čitamo o današnjici, a ne o prošlosti. Ibrahim Kalin kroz prilično širok prozor gleda na islamsko-zapadne odnose. Andaluzija je ishodišna tačka njegove inspiracije i strasti prema intelektu; od slučaja Xem-sultana do pomorske bitke kod Lepanta, od islama na Siciliji do otkrića Amerike, on u svoju knjigu uvodi bezbroj drugih događaja koje osvetljava sasvim novom, do sada neviđenom svetlošću. Autor to ne čini sa određene distance niti uz određenu dozu otuđenosti. Zapravo, on sam je svetlost koja hrabro preispituje akt podrugojačivanja koji vlada današnjicom i koji se nalazi naspram tradicionalne ontologije. On usplahireno poziva da se ne insistira na sopstvenom ja, jer to neminovno iziskuje pojavu onog drugog što dovodi do proizvodnje trajnog neprijatelja. A, zar smisao našeg postojanja nije da svi mi budemo MI? Knjiga ovakve vrste zahteva trud, znanje i bogato naučno nasleđe. Međutim, želja da se ode još dalje, da se izvrši sistematska analiza originalnih izvora, da se dobijeno znanje sastavi sa novom idejom i autentičnim stilom, pre svega, iziskuje visok nivo kulture, traži od autora potpunu predanost i, možda više od svega, duboko saosećanje. Sastaviti sve ovo na jednom mestu nije lako, možda je i nemoguće. Ibrahim Kalin na tragu je strastvene misije koja je nemoćno ljudsko biće vinula sa Galate preko bisernog Bosfora, koja je brodove kopnom pronela i Neimara Sinana i Mikelanđela odvažno u najvećem činu humanosti sastavila. Knjiga koja je pred nama od čitaoca čini ushićenog svedoka da je Kalin i više nego uspešan u svojoj misiji. Avdija Salković

Autor - osoba Kalin, Ibrahim, 196?- = Kalin, Ibrahim, 196?- Naslov Ja, onaj drugi i drukčiji svet / Ibrahim Kalin ; sa turskog preveo Avdija Salković Jedinstveni naslov Ben, öteký ve ötesý. srpski jezik Ostali naslovi Ja onaj drugi i drugačiji svet Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin ; Novi Sad : Agora, 2021 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 482 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Salković, Avdija, 1974- = Salković, Avdija, 1974- Zbirka ǂBiblioteka ǂ `Pogled preko svega` ; ǂbr. ǂ19 (karton) Napomene Prevod dela: Ben, öteký ve ötesý / Ýbrahým Kalin Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 477 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 457-475. Predmetne odrednice Sociologija religije Islam -- Međusobni odnosi -- Hrišćanstvo Evropa -- Islam -- Društvena istorija „Uistinu, istoriju ne čitamo da bismo saznali događaje iz prošlosti, već da bismo dali smisao našoj sadašnjosti i oblikovali našu budućnost.“ – Ibrahim Kalin Opširno delo Ibrahima Kalina, Ja, onaj drugi i drukčiji svet tretira istorijske odnose i borbu između islamskog sveta i Zapada, vanvremensku temu koja, reklo bi se, zaokuplja pažnju čovečanstva od iskona do savremenog doba – a svi su izgledi da će tako biti do Sudnjeg dana. Ona pred našim očima prostire četrnaestovekovno proživljeno, živo iskustvo koje je u većini bilo tužno, zamorno i iscrpljujuće; kao da u njoj čitamo o današnjici, a ne o prošlosti. Ibrahim Kalin kroz prilično širok prozor gleda na islamsko-zapadne odnose. Andaluzija je ishodišna tačka njegove inspiracije i strasti prema intelektu; od slučaja Xem-sultana do pomorske bitke kod Lepanta, od islama na Siciliji do otkrića Amerike, on u svoju knjigu uvodi bezbroj drugih događaja koje osvetljava sasvim novom, do sada neviđenom svetlošću. Autor to ne čini sa određene distance niti uz određenu dozu otuđenosti. Zapravo, on sam je svetlost koja hrabro preispituje akt podrugojačivanja koji vlada današnjicom i koji se nalazi naspram tradicionalne ontologije. On usplahireno poziva da se ne insistira na sopstvenom ja, jer to neminovno iziskuje pojavu onog drugog što dovodi do proizvodnje trajnog neprijatelja. A, zar smisao našeg postojanja nije da svi mi budemo MI? Knjiga ovakve vrste zahteva trud, znanje i bogato naučno nasleđe. Međutim, želja da se ode još dalje, da se izvrši sistematska analiza originalnih izvora, da se dobijeno znanje sastavi sa novom idejom i autentičnim stilom, pre svega, iziskuje visok nivo kulture, traži od autora potpunu predanost i, možda više od svega, duboko saosećanje. Sastaviti sve ovo na jednom mestu nije lako, možda je i nemoguće. Ibrahim Kalin na tragu je strastvene misije koja je nemoćno ljudsko biće vinula sa Galate preko bisernog Bosfora, koja je brodove kopnom pronela i Neimara Sinana i Mikelanđela odvažno u najvećem činu humanosti sastavila. Knjiga koja je pred nama od čitaoca čini ushićenog svedoka da je Kalin i više nego uspešan u svojoj misiji. Avdija Salković MG93

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Većina ljudi ima potrebu da se istakne, da zapoveda, zbog toga traži moći, snagu. Da, ali gde ih traže? Menjati svet je Božiji posao i niko nas nikad neće okriviti što to nismo učinili. Ono što će se tražiti od nas je da promenimo makar jedno stvorenje na Zemlji, a to stvorenje smo mi sami. Da psihička atmosfera nije toliko zagađena, čovek bi uspeo da neutrališe svoje spoljašnje otrove. Mihail Dimitrov Ivanov, kasnije nazvan Omraam Mikhael Aivanhov (francuski: Omraam Mikhael Aivanhov), bio je bugarski i francuski ezoteričar i filozof, a njegovi sledbenici su ga smatrali duhovnim učiteljem. Osnovao je Svetsko belo bratstvo. Na Ivanova učenja je snažno uticao Petar Deunov i oni su sledili okvire ezoteričnog hrišćanstva. Njegove knjige su prevedene na više od dvadeset jezika. Rođen je 31. januara 1900. godine u bitoljskom selu Sarbtsi, tada u okviru Osmanskog carstva. Posle Balkanskih ratova, njegova porodica se preselila u Varnu, gde je 17-godišnji Ivanov kasnije upoznao Petra Deunova. Kasnije je otišao u Sofiju i bio među njegovim učenicima. 1937. godine odlazi u Francusku na Svetsku izložbu u Parizu i tamo ostaje. [1] Imao je dva pisma Bojana Boeva ljudima tamo zainteresovanim za učenje Petra Deunova preko Alfierija Bertolija (Italijana iz sofijskog bratstva). U pismu iz Pariza Bojanu Boevu, Mihail Ivanov ga je zamolio da pita Petra Deunova da li će ostati da tamo studira; odgovor (opet preko Boeva) je, ako ima novca i sredstava, slediti. [2] Počeo je da drži javna predavanja o duhovnim temama. 1947. bio je povezan sa „avanturistom koji se nazivao princom Čerenzi Lind, Maha Čohan (Veliki poglavar) i vrhovnim regentom kraljevine Agarte“ [3] [4]. Održavali su „srdačan odnos“: zajedno su primili na severu, prema Pierre Pean-u [5], a oktobra 1947. godine organizovali su zajedno u Parizu „Duhovni kongres Velikog univerzalnog belog bratstva“, kojim je predsedavala Maha Chohan i pod pokroviteljstvo njegove organizacije „Univerzalna duhovna unija“ (Union spirituelle universelle, USU). U novembru su, međutim, prekinuli vezu. [6] 31. decembra 1947. godine ime organizacije u Parizu pod nazivom Center International Culturel promenjeno je u Fraternite blanche universelle, promenjen je sastav njenog biroa, a sedište je premešteno iz Pariza na sever. [7] Mihail Ivanov, 1937 1948. godine Mihail Ivanov je uhapšen i osuđen na zatvor, „zbog prakse kombinovanja okultizma sa najneobuzdanijom seksualnošću“ [5] i „podsticanja maloletnika na razvrat“ (zvanična formulacija, izvor iz njegove organizacije). [8] [9] U memoarima bugarskih denovista postoje priče o takvim postupcima. [10] [11] Prema nekim mišljenjima (Pierre Rifar), njegovo uverenje temeljilo se na lažnom svedočenju. [12] Izvori u njegovom Svetskom belom bratstvu ovo pripisuju neprijateljskim postupcima Mahe Chohan i tvrde da je 1960. godine Mihail Ivanov rehabilitovan [13] od Apelacionog suda u Eks an Provansi, uz formalno izvinjenje u pisanoj formi.] Godine 1953., u blizini Frejusa, Ivanov je osnovao centar Svetskog belog bratstva, Bonfen, koji je nastavio da funkcioniše i nakon njegove smrti. [15] U narednim decenijama širio je učenje Svetskog belog bratstva, održavši više od 5.000 predavanja. [16] Razvio je okultne aktivnosti ne samo u Francuskoj, već i u Švajcarskoj, Kanadi, Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i skandinavskim zemljama. Njegova predavanja su takođe objavljena u obliku knjiga. Objavljuje ih Editions Prosveta, francuska izdavačka kuća osnovana 1976. godine za širenje njegovih učenja. [17] Među Belim bratstvom u Bugarskoj postoje kontradiktorna mišljenja o Mihailu Ivanovu: prema nekima pomaže u širenju ideja Petra Deunova, prema drugima propoveda lažnu doktrinu (određen je kao član Crne lože). Studenti Petra Deunova u svojim memoarima tvrde da on nije prepoznao Mihaila Ivanova kao predstavnika svog učenja. 1981. posetio je Bugarsku na poziv Komiteta za kulturu, na čelu sa Ljudmilom Živkovom, za proslave povodom 1300-godišnjice bugarske države.

Tvrd povez 1988 god 487 str. 21 cm Vizantijski milenijum Hans-Georg Bek(autor) Ranko Kozić(prevod) Izdavač: Clio Mnogim studijama i sintezama profesor Bek duboko zadire u složeno tkivo vizantijske književnosti, pri čemu se pod vizantijskom književnošću podrazumeva ne samo lepa književnost u današnjem smislu reči, nego gotovo celokupna pisana reč srednjovekovnog helenstva, i čitavog onog duhovnog bogatstva čiji umetnički, religiozni i filozofski izraz ta književnost predstavlja. Rezultati pomenutih istraživačkih nastojanja nailaze na velika priznanja u savremenoj nauci, pogotovu što ih autor tesno povezuje sa izučavanjem političke ideologije, društvene i državne strukture kao pojava koje su neophodne za razumevanje duhovnog stvaralaštva u Vizantiji. Bek se zalaže za komp letnu primenu istorijskog metoda prilikom traženja puta ka celovitim zaključcima o karakteru i strukturi vizantijske civilizacije. Njegovi rezultati dobili su upravo u knjizi koja je pred čitaocem svoj, možda, konačni oblik. Knjiga Vizantijski milenijum Hansa Georga Beka nije pisana faktografski, mada je često korisna i zbog donetog podatka. To je delo podsticajnih ideja, u kome iz dubokog autorovog poznavanja materije izvire svojevrsno celovito viđenje političkog i filozofsko-religioznog sklopa Vizantije. To je knjiga nad kojom se razmišlja i koja čitaocu često ukazuje na perspektive novih mogućih istraživanja. Pisana sa velikom odgovornošću, ona ukazuje na potrebu da se sa istom takvom odgovornošću neprekidno traže putokazi za izgrađivanje veza između analitičkih istraživanja i sintetskog poimanja suštine vizantijske civilizacije. Садржај 1. УВОД 2. ДРЖАВА И УСТАВ 3. ПОЛИТИЧКА ОРТОДОКСИЈА 4. КЊИЖЕВНОСТ 5. ТЕОЛОГИЈА 6. МОНАШТВО 7. ЗАПАЖАЊА О ВИЗАНТИЈСКОМ ДРУШТВУ 8. ВЕРА ВИЗАНТИНАЦА 9. ИСТОРИЈСКА ДИМЕНЗИЈА а3

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo losije i dve recenice podvucene hem. olovkom, nista strasno. Sve ostalo uredno! Gradac 64-65 Paracelzus Dvobroj časopisa `Gradac` posvećen Paracelzusu. Broj priredio Zoran Gavrić Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajm (nem. Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim; Ajnzideln, 11. novembar 1493 — Salcburg, 24. septembar 1541), poznatiji kao Paracelzus, je bio alhemičar, lekar, astrolog i bavio se okultizmom.[1][2] Svoje pravo ime je kasnije u životu u većoj meri prestao da upotrebljava, služivši se imenom Paracelzus, što u slobodnom prevodu znači „preko, iznad Celzusa“. Biografija Paracelzus je rođen u Švajcarskoj ali je tamo relativno kratko ostao. Nakon kraćeg perioda svoje mladosti koji je proveo radeći kao analitičar u obližnjem rudniku, Paracelzus počinje studije medicine u Bazelu, ubrzo se prebacuje u Beč a doktorat konačno stiče na Univerzitetu u Ferari, Italija. Ubrzo nakon doktoriranja, Paracelzus napušta Evropu, i u Egiptu, Arabiji, Konstantinopolju i Svetoj zemlji traži alhemičare od kojih bi mogao da uči. Paracelzusova alhemijska učenja označila su epohu u kojoj alhemija polako počinje da odumire. Paracelzus je odbacio magijske tradicije koji su njegovi prethodnici praktikovali u alhemiji, za razliku od njih, on je u potpunosti odbio gnostičke tradicije i praktikovanje alhemije striktno vazano za okultizam, preferirajući hermetička učenja. Ipak, za Paracelzusa, kao i za većinu univerzitetski obrazovanih ljudi tog vremena, astrologija je imala važnu ulogu i on je išao toliko daleko da prepisuje i odgovarajuće astrološke talismane za pojedine bolesti. Svoja shvatanja alhemiji rezimirao je rečenicom: „Mnogi su govorili o alhemiji, da služi pravljenju srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima.“ Ipak Paracelzusova praksa medicine uvela je i broj revolucionarnih tretmana. Praksa je u to vreme bila da se rane kauterizuju vrelim uljem ili da se gangrenozni udovi amputiraju. Paracelzus je ipak otkrio da ukoliko se rana redovno drenira i drži čistom, šansa da se sama zaleči je daleko veća nego kod tada standardne procedure. Ovakav tretman doneo mu je slavu u krugovima zapadne medicine. Takođe, on je prvi uveo upotrebu raznih hemikalija i minerala u lečenju, prvi davši ime cinku. Verovao je ipak, da je zdravlje moguće ostvariti samo kroz harmoniju čoveka, mikrokosmosa i makrokosmosa. Jedno vreme bio je profesor Univerziteta u Bazelu ali mnogi izvori govore da je imao velika neslaganja sa kolegama, dok su čak postojale i glasine da je spaljivao tradicionalne udžbenike koje je držao pogrešnim. Bazel je morao da napusti zbog izvesne tužbe. Kraj života proveo je u današnjoj Austriji, gde je preminuo i sahranjen u Salcburgu. Nakon njegove smrti javlja se pokret Paracelzusijanizam, zahvaljujući kome je ostao zapamćen u istoriji medicine...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! S ONE STRANE Šta li ima s one strane reke smrti? To je jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja učiteljima istočnjačke mudrosti, ali koliko god da su oni dobri stručnjaci i na visokom stupnju razvoja, spomenuto pitanje im je isto tako neobično kao što bi prolazniku izgledalo čudno pitanje o izgledu suprotne strane ulice. Ono što ih iznenađuje je pretpostavka da tu uopšte može biti govora o nekoj potrebi podučavanja, a iz prostog razloga, što je dovoljno pogledati da bi se videlo. Izvor neprekidnog čuđenja za učitelje sa Istoka je da do takvih rezultata u mnogim slučajevima vode čisto teorijske i dogmatske metode Zapada. Ti takozvani učitelji su slepi, a vode druge slepce, jer nemaju mogućnosti da utvrde Istinu, iako to tvrde, pa se ograničavaju na pasivno predavanje znanja i načela koje su primili od drugih, koji su na isti način do njih došli. Naprotiv, na Istoku ima mnogo ljudi nadarenih psihičkim i spiritualnim sposobnostima, za koje je život s one strane isto tako običan i blizak kao i ovaj zemaljski. Za istočnjake na visokom stupnju razvoja život s one strane nema ničeg neobičnog ni misterioznog kao ni neistražene dubine okeana, jer oni poznaju struje, ponore i ostrva. Opšte činjenice s one strane života su jasno shvaćene, isto tako kao što zapadnjački moreplovac shvata i poznaje uslove za plovidbu u Atlantskom okeanu. Štaviše, svaki istočnjak na izvesnom stupnju razvoja već od rane mladosti zna da se fenomen života posle smrti ne prima kao neka dogma, jer može da postane predmet sigurnog saznanja onih, koji odluče da posvete potrebno vreme i izučavanje za razvoj viših sposobnosti duha, koje su posed i dobro celog ljudskog roda. Međutim, baš radi spomenutog razloga, odluka da se pokuša pomoći zapadnjaku kako bi shvatio ovo područje, za naprednog istočnjaka i okultistu znači prihvatiti se vrlo teškog, gotovo obeshrabrujućeg poduhvata. Zapadnjak instiktivno odbija da shvati Istinu onako kako je istočnjaci primaju. Pošto mu nedostaje iskustveno znanje tolikih psihičkih i spiritualnih činjenica, koje su osnovni temelj za dublje izučavanje, duh zapadnjaka sasvim prirodno zahteva konkretan dokaz pre nego što oseti raspoloženje da prosledi dalje. Međutim, pošto se tu radi o činjenicama, koje mogu da se upoznaju samo direktnim iskustvom, nikakav dokaz ne bi mogao da pobudi oduševljenje, koje je potrebno za tako posebno izučavanje. Zbog toga sledi da zapadnjak osnovna učenja Istoka ili prihvata na osnovu poverenja u Učitelja, ili ih smatra čistim spekulacijama i pretpostavkama. Pošto je Zapad prepun takvih hipoteza i premišljanja, lako je razumeti da ih zapadnjački učenik ne uzima suviše ozbiljno zbog toga jer – kao što se često zaključuje – jedna hipoteza vredi koliko i druga. Učenik stalno mora da ima u vidu da pri izlaganju činjenica o drugom životu, čemu je ova knjiga namenjena, nije moguće pružiti nikakve dokaze, ako njegove lične spiritualne i psihičke sposobnosti nisu dostigle visok stepen razvoja. U tom položaju je on sličan slepcu, koji zahteva dokaz za crvenu boju nekog predmeta, ili gluvome koji traži dokaz za postojanje harmonije u muzici. Radi istog razloga pružanje dokaza u oba slučaja nije moguće. Isto tako ne bi mogli da objasnimo ukus šećera nekome, ko nikada nije okusio slatko....

Odlično očuvano! Autor - osoba Uspenskij, Pëtr Demʹjanovič, 1878-1947 = Uspenskiй, Pëtr Demьяnovič, 1878-1947 Naslov Tertium Organum / P. D. Ouspensky ; prevela s ruskoga Mihaela Vekarić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Naprijed, 1990 Fizički opis IX, 323 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Vekarić, Mihaela = Vekarić, Mihaela Zbirka ǂBiblioteka ǂReligija i mistika Napomene Registar. Predmetne odrednice Filozofski misticizam RELIGIJA I MISTIKA TERTIUM ORGANUM je djelo u kojem se ruše zidovi i ograde materijalističkog ćorsokaka a pred našom se misli otkrivaju široki obzori novih i neistraženih vidika. Premda prvo veće djelo ruskog filozofa P. D. Uspenskoga (1878–1947) ovo je njegovo najpoznatije djelo, koje je nakon prvog izdanja 1912. u tadašnjem Sankt Peterburgu ubrzo doživjelo brojna izdanja na engleskome, kao i druga njegova djela: Novi model svemira, U potrazi za čudesnim, Neobičan život Ivana Osokina, prijevode kojih sam redigira u Londonu gdje živi od 1921. TERTIUM ORGANUM zanimljivo je djelo po neobičnom spoju racionalnog mišljenja i mističkih ideja. Uspenski pretpostavlja postojanje svijeta „višeg“ od našeg svijeta, svijeta kojega je naš svijet (koji smo u stanju zamijetiti) samo dio, te nastoji pokazati na koji način logika može pomoći da se prijeđe u svijest o tom višem svijetu: ona se za to mora odreći sebe, doprijeti do nužnosti vlastita poništenja, te će se tada iz nje moći pojaviti nova i viša logika. Sustav te više logike može se izvesti iz mnogih mističkih filozofskih sustava te stoga Uspenski kaže da je treći organon postojao prije prvoga (Aristotelova) i, dakako, prije drugoga (Bejkonova) organona. „Nema područja života koje nam ne otkriva beskonačnost novog i neočekivanog ako mu se približimo sa spoznajom da se ono ne iscrpljuje kroz svoju vidljivu stranu, da iza te vidljive strane postoji cijeli svijet novih i nerazumljivih snaga i odnosa. Prvi korak prema njemu jest spoznaja o postojanju nevidljivoga.“ Autor je ovo delo nazvao trećim kanonom mišljenja, ili logikom budućnosti. U pitanju je, naime, unio mistika umnog bića i objektivnog sveta, koje se postiže putem mističke logike. Prvi kanon mišljenja je Aristotelov Organon, drugi je Bekonov Novum organum, i treći je ovaj – Tertium organum, ili organum mistikum. Knjiga sadrži 23 poglavlja o mnogim filozofskim temama, a koristi se na većini filozofskih fakulteta kao udžbenik za metafiziku i filozofiju. Iz sadržaja: Misterija vremena i prostora; Senke i Realnost, okultizam i ljubav; Matematika beskonačnog; Logika ekstaze; Mistična teozofija; Kosmička svesnost; Nova moralnost; Rođenje nadčoveka. Izvod iz knjige – o pozitivizmu: Isuviše smo navikli na „pozitivističke“ metode pa ne opažamo da nas oni često vode u apsurd i, ako tražimo objašnjenje značenja nečega, oni nipošto ne vode cilju. Istina je u tome da pozitivizam nije prikladan za objašnjenje značenja. Priroda je za njega zatvorena knjiga koju on proučava sa spoljne strane. U proučavanju delovanja prirode pozitivistički metodi idu vrlo daleko, što dokazuju svi brojni uspesi savremenih tehničkih nauka, uključujući i avijaciju. Ali sve na svetu ima određeno područje delovanja. Pozitivizam je vrlo dobar kad traži odgovor na pitanje kako. Ali kad pokušava da odgovori na pitanje zbog čega i zašto, on postaje komičan jer zalazi u njemu strano područje. Doduše, ozbiljniji pozitivistički mislioci odriču svaku mogućnost pitanja zbog čega i zašto u „pozitivističkom istraživanju“. Pozitivistička filozofija smatra potragu za smislom i svrhom gotovo za apsurd. U tome, svakako, ima istine, jer je, s pozitivističkog stajališta, teleologija uistinu besmislica. Ali pozitivističko stajalište nije i jedino moguće stajalište. Greška pozitivizma je u činjenici da on ne vidi ništa osim sebe i smatra da je za njega sve moguće, ili da je nemoguće vrlo mnogo onoga što je sasvim moguće, ali ne njemu. Čovečanstvo nikad neće prestati da traži odgovore na pitanja zbog čega i zašto. Pozitivistički naučnik je pred prirodom u gotovo istom položaju kao divljak u biblioteci punoj vrednih i retkih knjiga. Knjiga je za divljaka stvar određene veličine i težine. Ma koliko razmišljao čemu može da služi ta čudna stvar, po njenoj spoljašnjosti on to nikada neće shvatiti, a sadržaj knjige će njemu ostati nedokučivi noumenon. Ali ako čovek zna za postojanje sadržaja knjige, noumenona, ako zna da se iza vidljivih pojava krije skriveni smisao, on će na kraju dokučiti suštinu knjige. Za tako nešto je potrebno shvatiti ideju sadržaja knjige, odnosno značenje stvari po sebi. Naučnik koji je pronašao pločice sa hijeroglifima ili klinastim pismom na nepoznatom jeziku, nakon velikog napora ih dešifruje i čita. Da bi ih pročitao neophodno mu je samo jedno: on mora biti upoznat s tim da znakovi predstavljaju pismo. Dok misli da je to samo ornament, spoljašni ukras na pločicama ili slučajni crtež nepovezan sa ikakvim značenjem, dotle će mu njihovo značenje i smisao biti sasvim nedostupni. Čim pretpostavi postojanje značenja, stvorena je mogućnost shvatanja. Svaka šifra može da se pročita čak i bez ikakvog ključa. Ali treba znati da se radi o šifri. To je prvi i neophodni uslov. Bez toga ništa ne može da se učini. Ideja postojanja vidljive i skrivene strane života odavno je poznata filozofiji. Priznavalo se da događanja ili pojave (fenomeni) predstavljaju samo jednu stranu sveta, vidljivu, lišenu stvarnog postojanja, a koja stupa u biće u trenutku našeg dodira sa stvarnim svetom, stranu sveta beskonačno malu u poređenju s drugom stranom. Druga strana, pojmovi (noumeni), smatralo se da stvarno postoje po sebi, ali su nedostupni našem opažanju. Ali najveća greška je svet smatrati podeljenim na pojave i pojmove, smatrati da su pojave i pojmovi međusobno odvojeni, da postoje nezavisno jedan od drugoga i da se mogu opaziti nezavisno jedan od drugoga. To posvemašnje filozofsko neznanje najjasnije se ispoljava u dualističkim duhovnim teorijama. Podela na pojave i pojmove postoji samo u našem opažanja. „Pojavni svet“ samo je naša netačna predstava o svetu. Pjotr Demjanovič Uspenski (rus. Pёtr Demьяnovič Uspenskiй; 4. mart 1878 – 2. oktobar 1947) je bio ruski filozof koji se bavio apstraktnim matematičkim i metafizičkim teorijama. U Moskvi 1915. susreće Georgija Ivanoviča Gurđijeva i od tada se usmjerava na studiranje metoda razvoja čovjekove svijesti. Od 1917. živio je u Petrograd u, gdje je držao predavanja. Njegovo djelo Tertium Organum je izazvalo veliki interes, zbog čega je pozvan da posjeti Englesku. U Londonu je radio do 1940. godine, a saradnju sa Gurđijevim je prekinuo. O učenju Gurđijeva napisao je djelo koje je nazvao Fragmenti nepoznatog učenja, a koje je izdato posthumno 1947. pod nazivom U potrazi za čudesnim. MG141 (N)

Izdavači: Mitropolija crnogorsko-primorska, Cetinje / Atos, Podgorica Biblioteka Putevi pravoslavlja, knj. 1 Prevod: Marija Marković, Branislav Marković Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 380 Sadržaj priložen na slici. Bez predlista (slika 3) inače veoma dobro očuvana. Završavajući ovaj kratak pregled istorijskog puta Pravoslavlja, mi se ne odlučujemo da „svedemo račune”. Put nije završen. Istorija se nastavlja. A sve dok se ona nastavlja, za hrišćanina ne može biti konačnog „računa”. Jedno samo želimo da dodamo: za mnoge, istorija crkve predstavlja sablazan i oni je izbegavaju, bojeći se „razočarenja”. Plašim se da će i u ovoj knjizi oni naći i jedno i drugo. U istoriji Pravoslavlja, kao i u istoriji hrišćanstva uopšte, mnogo je padova i ljudskih grehova. Ja nisam hteo da ih prikrivam zato što verujem da je sva sila Pravoslavlja u istini i zato što „razlikovanje duhova” u prošlosti smatram preduslovom svakog istinskog crkvenog delanja u sadašnjosti. U savremenoj crkvenoj svesti prošlost često više opterećuje i sputava, nego što se stvaralački pretvara u vernost istinskom predanju. Očituje se nesposobnost da se oceni prošlost, da se u njoj jednostavno razlikuje Istina od same prošlosti. Predanje se do neprepoznatljivosti meša sa svakojakim „predanjima”, koja, sa svoje strane, traže dodatnu ocenu u svetlosti večne istine crkve. Ono što je jednostrano, pa čak i iskrivljeno, izdaje se ponekad za „suštinu” Pravoslavlja. Postoji i greh „apsolutizacije” prošlosti, koji neizbežno dovodi do druge krajnosti – do „modernizma” – zapravo do odricanja prošlosti uopšte, i prihvatanja „savremenosti”, „nauke”, i „potreba tekućeg trenutka” za jedinstveno merilo. Ali, kao što samo čuvanje „pravoslavne” spoljašnosti nije u stanju da sakrije duboku krizu savremene Pravoslavne crkve, tako ni „modernizam” ne može da je promeni. Jedini izlaz uvek je bio u obraćanju samoj Istini crkve, a preko nje u ovladavanju prošlošću: u prošlosti nalazimo i večno predanje crkve, ali i bezbrojna izneveravanja toga predanja. Pravoslavna svest je uvek „istorična”, ona uvek uključuje u sebe prošlost, ali joj nikada ne „robuje”. Hristos je „juče, danas i vavek Isti , a sila crkve nije u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, nego u Hristu, koji će biti s njom do kraja vekova, kako bi svako od nas mogao u Njemu i sa Njime da nađe smisao života. (K-75)

ISCELJUJUĆA MUDROST KOJA JE DECENIJAMA ISPRED SVOG VREMENA Entoni Vilijem, jedan i jedini medicinski medijum, pomogao je desetinama hiljada ljudi da se izleče od bolesti koje su im ili pogrešno dijagnozirane, ili neuspešno lečene, ili lekari nisu mogli da ih reše. Činio je to tako što je slušao božanski glas koji mu je doslovce na uho govorio šta ljudima leži u korenu bola ili bolesti i šta treba da rade da bi povratili zdravlje. Njegove metode postižu izvanredne rezultate, čak i za one koji su protraćili silne godine i potrošili brda para na sve oblike medicine pre nego što su se okrenuli njemu. Sada, u ovoj revolucionarnoj knjizi, otvara vrata svega što je naučio tokom više od dvadeset pet godina obnavljanja ljudskih života: ogromnu količinu informacija o isceljivanju koje nauka neće otkriti još decenijama, i koje se uglavnom nikada nigde ranije nisu pojavile. U ovoj sjajnoj knjizi otkrićete: - Koren uzroka bolesti i stanja koje medicina ili ne razume na pravi način ili se još uvek bori da razume. - Potpuno prirodna rešenja za desetine bolesti koje nas muče, uključujući lajmsku bolest, fibromijalgiju, adrenalni umor, sindrom hroničnog umora, hormonske neravnoteže, Hašimotovu bolest, multipla sklerozu, depresiju, neurološke poremećaje, hronična zapaljenja, autoimune bolesti, neravnoteže šećera u krvi, kolitis i druge. - Rešenja za obnovu duše i duha nakon što je bolest razorila emocionalni sklop. Bilo da ste dobili dijagnozu koju ne razumete, ili da imate simptome koje ne umete da imenujete, bilo da je bolestan neko koga volite ili želite da se bolje brinete o svojim pacijentima, Medicinski medijum nudi odgovore koji su vam potrebni. Ova knjiga takođe je i priručnik za svakoga ko traži tajne za duži i zdraviji život. „ Entoni je vidovnjak i mudrac za zdravlje. Poseduje izuzetan dar. Uz njegovu pomoć uspeo sam da odredim i razrešim zdravstveni problem koji me je godinama mučio. “ – Kris Kar, autor bestselera Njujork tajmsa Entoni Vilijem rođen je s jedinstvenom sposobnošću da komunicira s duhom visokog nivoa, koji mu daje izvanredno temeljne informacije o zdravlju koje su često daleko ispred svog vremena. Od četvrte godine, kada je šokirao svoju porodicu rekavši da mu baka, koja nije imala nikakve simptome, boluje od raka pluća (što su testovi ubrzo i dokazali), Entoni koristi svoj dar da „ čita“ zdravlje ljudi i da im objasni kako da ozdrave. Njegova neprevaziđena preciznost i stopa uspeha kao medicinskog medijuma osvojili su poverenje i ljubav hiljada ljudi širom sveta, među njima i filmskih i rok zvezda, milijardera, sportista, pisaca bestselera i bezbroj drugih iz svih sfera života koji nisu mogli da nađu načina da se izleče sve dok im on nije pružio uvide duha. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

ISCELJUJUĆA MUDROST KOJA JE DECENIJAMA ISPRED SVOG VREMENA Entoni Vilijem, jedan i jedini medicinski medijum, pomogao je desetinama hiljada ljudi da se izleče od bolesti koje su im ili pogrešno dijagnozirane, ili neuspešno lečene, ili lekari nisu mogli da ih reše. Činio je to tako što je slušao božanski glas koji mu je doslovce na uho govorio šta ljudima leži u korenu bola ili bolesti i šta treba da rade da bi povratili zdravlje. Njegove metode postižu izvanredne rezultate, čak i za one koji su protraćili silne godine i potrošili brda para na sve oblike medicine pre nego što su se okrenuli njemu. Sada, u ovoj revolucionarnoj knjizi, otvara vrata svega što je naučio tokom više od dvadeset pet godina obnavljanja ljudskih života: ogromnu količinu informacija o isceljivanju koje nauka neće otkriti još decenijama, i koje se uglavnom nikada nigde ranije nisu pojavile. U ovoj sjajnoj knjizi otkrićete: - Koren uzroka bolesti i stanja koje medicina ili ne razume na pravi način ili se još uvek bori da razume. - Potpuno prirodna rešenja za desetine bolesti koje nas muče, uključujući lajmsku bolest, fibromijalgiju, adrenalni umor, sindrom hroničnog umora, hormonske neravnoteže, Hašimotovu bolest, multipla sklerozu, depresiju, neurološke poremećaje, hronična zapaljenja, autoimune bolesti, neravnoteže šećera u krvi, kolitis i druge. - Rešenja za obnovu duše i duha nakon što je bolest razorila emocionalni sklop. Bilo da ste dobili dijagnozu koju ne razumete, ili da imate simptome koje ne umete da imenujete, bilo da je bolestan neko koga volite ili želite da se bolje brinete o svojim pacijentima, Medicinski medijum nudi odgovore koji su vam potrebni. Ova knjiga takođe je i priručnik za svakoga ko traži tajne za duži i zdraviji život. „ Entoni je vidovnjak i mudrac za zdravlje. Poseduje izuzetan dar. Uz njegovu pomoć uspeo sam da odredim i razrešim zdravstveni problem koji me je godinama mučio. “ – Kris Kar, autor bestselera Njujork tajmsa Entoni Vilijem rođen je s jedinstvenom sposobnošću da komunicira s duhom visokog nivoa, koji mu daje izvanredno temeljne informacije o zdravlju koje su često daleko ispred svog vremena. Od četvrte godine, kada je šokirao svoju porodicu rekavši da mu baka, koja nije imala nikakve simptome, boluje od raka pluća (što su testovi ubrzo i dokazali), Entoni koristi svoj dar da „ čita“ zdravlje ljudi i da im objasni kako da ozdrave. Njegova neprevaziđena preciznost i stopa uspeha kao medicinskog medijuma osvojili su poverenje i ljubav hiljada ljudi širom sveta, među njima i filmskih i rok zvezda, milijardera, sportista, pisaca bestselera i bezbroj drugih iz svih sfera života koji nisu mogli da nađu načina da se izleče sve dok im on nije pružio uvide duha. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga