flectran parka-vetrovka vel xl. širina ramena 52cm , poluobim pazuha 64 , dužina rukava 64cm dužina80 cm jakne

Slika `Setnja parkom` radjena je uljem na platnu, dimenzije 40 x 30 cm, (blind ram). Slika je radjena kvalitetnim bojama na profesionalno prepariranom platnu tako da je postojanost boja zagarantovana. Slika je uživo živopisnija i upečatljivija. Slika se može lično preuzeti u Beogradu, a po dogovoru šaljem i kurirskom službom, troškove poštarine snosi kupac.

Zanimljiva slika za ljubitelje umetnosti, radjena je tehnikom ulje na slikarskom platnu (blind ram), dimenzija 40 x 30 cm. Bočne strane su obojene tako da uramljivanje nije obavezno i slika je pripremljena za kačenje na zid. Slika je uzivo zivopisnija i lepsa. Slika se preuzima u Beogradu, po dogovoru šaljem kurirskom službom, troškove poštarine snosi kupac.

odlicno

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Prozor Prema Luna Parku (1957). Stanje kao na fotografijama. The Window to Luna Park La finestra sul Luna Park Luigi Comencini Suso Cecchi d`Amico Luciano Martino Jugoslavija Ex Yu

nije putovala

Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate ne šaljem u inostranstvo, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

kultno Bozino delo . Božidar Boža ILIĆ (Žitni Potok, 1919 - ?, 1993) Šetači u parku (Kalemegdan), oko 1970. tempera 22 x 32 cm plus par excellence ram iz perioda signatura dole levo FOTO-sertifikat Nikola Kusovac i ArtMedia

Stara, veoma retka razglednica u stanju kao na slikama. Godine date opciono.. (579)

ZOO PARK Puna kutija žvaka u celofanu kolekcionarska ERSA Ne znam koja je godina, mislim da je bar 20 godina stara

Jugoslavija početak 89te,sadržala je sličice za album ultra retko za kolekcionare album iz čokolada

KVALITET KAO NA SLICI MOZETE POGLEDATI MOJU PONUDU I NA http://www.limundo.com/Clan/ministar/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/ministar/SpisakPredmeta

Ocuvanost kao na slikama. VAŽNO: Iznos uplacujete na racun Komercijalne Banke 205-9001011867900-47 na ime Nikolić Dejan. Robu saljem iskljucivo kako je naznaceno u nacinu slanja same aukcije. NE ŠALJEM POUZEĆEM!!! Sve sto vas interesuje u vezi artikla pitajte. Ocekujem od kupca da realizujemo transakciju predvidjeno pravilima na Limundu, u suprotnom sledi prijava administratoru i negativna ocena.

zastavica VSJ - GOODWILL GAMES 1990 winer Yugoslavia Vaterpolo Savez Jugoslavije - pobednik Men Water Polo Winner Yugoslavia dimenzije: 27x32 cm - GOODWILL GAMES 1990 Seatle (USA) - 05-10.07.1990. Igre dobre volje 1990. bile su drugo izdanje međunarodnog multi-sportskog događaja koji je kreirao Ted Turner. Nakon inauguracionog izdanja u Moskvi , druge igre su održane u Sijetlu , Sjedinjene Države , ističući ulogu konkurencije u negovanju dobrih sovjetsko-američkih odnosa. Igre su otvorene na stadionu Haski Univerziteta u Vašingtonu govorom bivšeg predsednika SAD Ronalda Regana, kao i obraćanjem Arnolda Švarcenegera i nastupa Mudi bluza i Gorkog parka . Pogledajte slike. Pravi raritet Za kolekcionare. RARE

Izuzetno očuvan album Kompletno popunjen album Retko u ponudi

JAKO RETKA RAZGLEDNICA - RETKO IZDANJE - JEDNA OD PRVIH - REDAK I IZDAVAC / JOS SE KORISTI IME `SMRDAN BANJA` KVALITET KAO NA SLICI MOZETE POGLEDATI MOJU PONUDU I NA http://www.limundo.com/Clan/ministar/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/ministar/SpisakPredmeta

Godina opciono navedena Izdanje: Otadžbina Zagreb NBije putovala Slike verne originalu Kov 0

Beartooth mountains Indians of the southwest Carlsbad cavern Mount Vernon West Point Devils lake state park Great Smoky mountains California bridges Mammoth cave national park Grand Teton national park The black hills of south Dakota Mammoth cave national park Kentucky Bels of Philadelphia New York city Svaki komplet sadrzi po 10 i vise ne koriscenih razglednica. Stanje kao na slikama, za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Najbolje šaljem kao CC PAKET postexpresa.. Postojao je i album za ove sličice..iz ovih čokoladica.. Baš lepo i retko za ljubitelje i kolekcionare slatkiša,omota i ambalaže! Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate NE Šaljem u inostranstvo jedino i osim ako imate nekoga u Srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke! Za pretragu Slatkiši,omoti,omo,čokolada,jugoslavija ,Yu,SFRJ,..

Zastavica sa legendarne utakmice Dimenzije: 40cm x 28cm Queens Park Rangers - Partizan 6:2 (3:2) 20. oktobar 1984. 20:45 Stadion: Hajberi Gledalaca: 7 836 Queens Park Rangers: Haker, Nil, Douz, Faradej, Viks, Fenvik, Stjuart (46` Burk), Fileri, Banister, Stejnrod, Gregori Partizan: Omerović, Radović (46` Popović), Rojević, Vermezović, Kaličanin, Radanović (46` Radulović), Đelmaš, Ješić, Mance, Smajić, Klinčarski Strelci: 1:0 Gregori 13` 1:1 Klinčarski 14` 1:2 Mance 25` 2:2 Faradej 26` 3:2 Stejnrod 44` 4:2 Nil 54` 5:2 Banister 57` 6:2 Banister 83`

Tri crno bele razglednice SAD Postcard USA Amerika : - California Yuccas, 1940. - Norris Dam Tennessee Birdseye View, 1939. Putovala 1950. - lilliputian studio chester park cincinati, 1918? Dimenzije: 14x9 cm K Š S 11 R3

. Sovjetski ratnik drzi nemacku devojcicu u narucju, manja zvanicno odlivena bronzana reljefna verzija iz perioda, visina 26,5 cm, teska je - nije lagana, autor ‎Yakov Belopolsky, lokacija velike verzije: Soviet War Memorial (Treptower Park) Ovaj komad poseduje dve protruzije - elektrode na poledjini sa kojima se moze uzidati ili prikaciti na neku cvrstu pozadinu. po svemu sudeci to je spomenik koji su Nemci podigli Sovjetima u Berlinu kao znak zahvalnosti za oslobodjenje od Nacizma u Drugom svetskom ratu. One of the best known Soviet war memorials stands in Treptower Park, Berlin. A 12 foot tall bronze Russian soldier holds a young German girl in his arms while his sword cuts through the Nazi swastika, which he crushes underfoot. The monument was removed for renovation in 2003 but restored in 2004.

salonska slika, koja moze da stane u vilu, vladinu rezidenciju ili prostor poput Zbirke Pavla Beljanskog ciju je zgradu projektovao ovaj slikar kao uostalom i Narodnu biblioteku Srbije, a uklapa se i u normalan stambeni prostor ... Ivo KURTOVIC (Supetar na Bracu, 1910 - Beograd, 1972) Kupac dobija i originalan katalog izlozbe na kojoj je ovo delo bilo izlagano 1936. godine. Predeo iz Beograda (Pogled na Studentski park sa mostom u pozadini), 1936 ulje na jutanoj sangriji, 79,5 x 102,8 cm plus dimenzije velikog rama iz perioda, signatura i datacija dole desno Dva fotosertifikata i katalog izlozbe prate ovu sliku.

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - studentski park - kolarac - beograd - zima - sneg - PM fakultet dim. 39 x 29 , nepotpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике. --------------------- ------------------- ------------------ Универзитетски парк налази се у најужем центру Београда (у старом градском језгру) у склопу Студентског трга. Парк се налази прекопута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, док са друге стране излази на зграду некадашњег Природно-математичког факултета. Био је познат и као Панчићев парк, а назива се још и Студентски парк као и Академски парк. За време турске владавине овде је било турско гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже на место где је данас основна школа `Михајло Петровић Алас`. Непосредно испод музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом `Јованова пијаца`. Нестала је изградњом наведене школе... Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде. Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар Ђорђе Јовановић. Током 2012. године је урађена реконструкција комплетног парка. Тротоари су уз комплетан парковски мобилијар замењени новим. -------------- ------------------------------ --------------- Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима. Родитељи су му били сиромашни, a стриц му је био у Госпићу архиђакон, те га је он себи узео и о његовом се школовању старао. Основну школу изучио је у Госпићу у Лици, a гимназију у Ријеци. Из Ријеке је Јосиф прешао у Загреб (1830) да настави школовање у високој школи Regia Academica Scientiarum. У додиру са неким Мађарима сазнао је да у Пешти постоји Медицински факултет, на коме се у то време одржавала и настава из природних наука, и зажели да тамо настави своје студије где је завршио медицински факултет и постао је доктор медицине 7. септембра 1842. године израдивши тезу Taxilogia botanica, коју је посветио своме стрицу Гргуру. Панчић је током студија у Пешти морао приватно зарађивати, дајући часове из француског и италијанског језика. То му је односило много времена и услед тога се његово студирање протегло на 10 година. Није желео да ступи у државну службу и решио је да ради приватно као лекар. Али, од лекарске праксе није могао живети, јер није имао довољно пацијената, a и они што су долазили били су већином сиромашни. Провео је две године у Руксбергу у Банату, где је ce бавио и васпитањем деце власника тамошњих рудника Хофманова. За то време је упознао флору Баната, обишао је и Делиблатску пешчару и пео се на Карпате, a у рудницима је упознао многе интересантне стене и минерале. Прикупио је доста интересантних биљака из флоре Баната. После две године отишао је у Лику да посети свога стрица и добротвора Гргура и брата Мату. Ту је правио излете по околини, пео се на Велебит и прикупио доста биљака из флоре Приморја. Одатле се упутио у Беч да доврши одредбу свога хербара, који је око Пеште, Будима, и по Ердељским и Банатским Алпима сакупио, a уједно и да боље Јестаственицу проучи. У бечком Природњачком музеју је проучио и одредио своје прикупљене биљке, a у исто време је пратио и предавања чувеног ботаничара Ендлера. У Бечу се задржао годину дана. Бавећи се у Бечу он се упознао са Миклошићем и Вуком Караџићем; Вук га упути у Србију да ступи у државну службу. Чекајући да Вук добије новчану помоћ од Русије (а коју на крају није ни добио), Панчић је готово био на измаку свога новца и то је признао Вуку. Вук му је тада саветовао да одмах крене у Србију и да тражи постављење у Ужицу. Панчић је послушао Вука и дошао у Србију месеца маја 1846. године за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Али, како је Вук имао у Србији и доста непријатеља, његова препорука није вредела ништа, па је чак због тога и због жеље да буде постављен у Ужицу, у чијој се околини скривао велики број противника Карађорђевића, Панчић постао сумњив и није могао добити то место. Чекајући на постављење, обилазио је ужички крај, и бавио се изучавањем биљног света. Панчић је готово остао без средстава за живот и помишљао је да се врати, но у томе моменту добије позив од Аврама Петронијевића, министра иностраних послова, који је имао фабрику стакла у непосредној околини Јагодине у Белици, да се привремено прими за лекара у томе месту и да као лекар ради на сузбијању заразе трбушног тифуса, која се ширила међу радницима фабрике. Панчић је пристао, био на тој дужности пола године и са успехом је завршио свој посао. Бавећи се тамо он се упозна са летњом и јесењом флором Јагодине, Белице и Црнога Врха. Становници Јагодине су заволели Панчића као савесног лекара и племенитог човека и када је Панчићу понуђено место за физикуса у Неготину, Јагодина је тражила да задржи Панчића. У томе је и успела и Панчић је у фебруару 1847. године постављен за контрактуалног лекара и физикуса јагодинског округа, али прошле године започета испитивања наставио je, обиђе Темнић, Левач у околини Опарића (и Превешко језеро) и манастир Љубостиње. Око половине јуна оде у Алексиначку Бању одакле се први пут попе на Ртањ и Озрен. Исте године је затражио отпуст из аустроугарског поданства и затражио пријем у српско поданство. Крајем исте године добио је премештај у Крагујевац и постављен је на упражњено место за привременог окружног физикуса 12. новембра 1847. године. За време бављења у Јагодини Панчић је одлазио и у Ћуприју и ту је упознао Људмилу, ћерку барона инжењера Кордона, коју је затим као лекар у Крагујевцу испросио и у јануару 1849. године се венчао у православној цркви у Ћуприји. Идуће године, 8. јануара 1850. године примљен је за члана Друштва српске словесности, a y 1853. године је постављен за професора природних наука у Лицеју, најпре за контрактуалног професора, a када је 1854. године примљен у српско поданство, др Јосиф Панчић је постављен за редовног професора у Лицеју. Примљен је за члана Друштва српске словесности и постављен је за професора у Лицеју, иако до тада није, сем докторске дисертације, имао ниједан публикован научни рад. Постављен је за професора само на основу сазнања и уверења да је он најбољи познавалац флоре Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика. Десет година касније је добио две њене гране. Требало је да прође још десет година да на планини Тари, у засеоку Ђурићи, 1. августа 1877 (Према неким изворима 1875.?). пронађе до тада непознати четинар - оморику која је по њему добила име - Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста. У Лицеју и доцније у Великој школи Панчић је остао до краја живота.

Kanjon Tare slovi za najdublji u Evropi a na planeti zauzima srebrno, drugo mesto. Veći i čuveniji je jedino kanjon reke Kolorado u severnoj Americi. Međutim, usuđujem se da potpišem da je naša (kako god to kome zvučalo) Tara mnogo lepša od Kolorada. U poređenju sa slavnim pustim Koloradom, kanjon Tare je izuzetno živ, zelen i bujan, prebogat zimzelenom i listopadnom florom. Voda u kanjonu i duž celog toka reke je prve kategorije i potpuno je pitka! U kanjonu je poznato oko osamdeset pećina koje su još uvek nedovoljno istražene a u nekima je utvrđeno je postojanje tragova života u praistoriji. Kanjon Tare je jedna od ovdašnjih oaza netaknute prirode i rezervat je za mnoge endemske i reliktne vrste biljaka i životinja. Sve ovo, bilo je dovoljan razlog da se UNESCO i njegov program „Čovek i biosfera“ od 1977. godine okite i ovim smaragnim draguljem. Nekoliko godina kasnije, 1980. godine, Zajedno sa Nacionalnim parkom Durmitor, našla se na UNESCO -voj listi Svetske baštine prirodnih dobara. Valja naglasiti da je Tara ispunila čak tri uslova: geološki, hidrološki i biološki fenomen (za upis u listu dovoljan je samo jedan). Kanjon je dug ukupno 60 km a njegova prosečna dubina iznosi 1073 metra, mestimično i 1300 metara. Najveća izmerena dubina kanjona iznosi 1333 metra. Kanjon Tare je jedan od nekoliko kanjona koji okružuju planinu i nacionalni park Durmitor (kanjon Tare, kanjon Komarnice, kanjon Drage, kanjon Sušice i kanjon Pive) Posebnu turističku atrakciju predstavlja splavarenje Tarom. Poseban tekst „Splavarenje Tarom“ očekujemo uskoro u kategoriji Aktivnosti – Avanturizam Jovan Krizek (1904 - 1996) Motiv sa Tare, oko 1960-tih tempera 33 x 40 cm plus ram signatura dole desno cirilica zapis autora na poledjini zastitnog kartona Napomena: Postoji jedna tacka koja se vidi u gornjoj desnoj polovini slike na fotografije. Ona se nalazila na staklu koje je bilo prasnjavo i sada je skinuta sa istog. Dakle, u pitanju nije bilo ostecenje na slici. Hvala na razumevanju.