Ilja Erenburg - Rat (April 1942-Mart 1943) FALI 1 list! Listovi ispadau iz knjige, ali su svi ostali tu. TVRDI POVEZ SADRŽAJ: NEMAC Opravdanje mržnje Ne treba da žive Ispraviće ih grob Lopovluk - nemački zanat Horda na Donu Skotovi Prokleto seme Pravičnost Treća godišnica Vavilon Fric filozof Fric Narcis Prefinjeni Fric Fric - biolog Jesenji Fricevi Grethen Neugasivi plamen Dželat u nastupu histerije Izmereno. Sračunato. Odmereno SUDBINA ŠAKALA Petlovo perje Mađarski petao Gad Tajna madridskog dvora Bersaljer Bizoni Sudbina šakala CENA IZDAJE Cena izdaje Bivši Francuz Anonimno društvo POŽAR Pariz 116 Odgovor Francuske Francuzi Plameni otsjaj Ernest Hemingvej O moralu Sudbina Evrope NA NAŠEM TLU Na našem tlu Tvoje gnezdo Reč majko Duboka Mokatiha Odesa Kijev U Vitepsku Pogani kalendar Sud brz i pravedan `Novi poredak` u Kursku Sudbina jedne porodice PUTEVIMA RATA Putevima rata `Kaštanka` Tako sazreva pobeda Ogorčenost Naša zvezda RUSIJA O patriotizmu Sudbina Rusije Kušanje vatrom Porodica Dedovih Veličina Lenjingrada Rusija Kavkaz Uzbeci Kazasi Jevreji Značaj Rusije TEŽAK PUT Sevastopolj Odbiđemo! Domovina u opasnosti Težak put Pretnja Zaustaviti! Na granici Sto i pobedi! Pamti! Vreme je! Mržnja i prezir Stalingrad Tući i tući! Napredovanje se nastavlja Sveta reč Na pragu Put Hajka Put je slobodan Epilog Harkov SVETLOST U BUNKERU Jun Ljudsko srce Jače od smrti Vreme Ruski Ante Kozak i Fricevi Za život! Živeti za jedno Veliko delo Četvoro Ruska majka Delo naših ruku Svetlost u bunkeru Lična stvar Vernost Poslednja noć Izdavač: Državni izdavački zavod Jugoslavije, Beograd Godina: 1945 Broj strana: 299 Tvrdi povez Biblioteka: Smrt nemačkim zavojevačima! Ocena: 3. Vidi slike. Skladište: 1531 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Ediciju "Šape" čine dve edukativne knjige uz pomoć kojih će najmlađa deca otkrivati životinjski svet. Čitajući ove zabavne knjige, uživaće u igri pogađanja životinja na osnovu izgleda njihovih šapa! Uz vesele ilustracije, zabavne pesmice - zagonetke i stranice koje prate oblik šapa deca će učiti o domaćim i divljim životinjama. Izuzetno su pogodne za rukovanje i prelistavanje, jer su napravljene od kartona koji deca ne mogu da pocepaju. Komplet čine knjige "Čija je ovo šapa" i "Čija je ovo šapica". Čija je ovo šapa? U ovoj knjizi predstavljene su divlje životinje: gušter: Te čudesne šape male, čak na plafon dolijale, jagodice poput gume, a kandže mu ko u pume, pa te gleda iz prikrajka, repom mrdne, začas šmugne... žirafa: Dugačke, dugačke, dva metra čak, te negrapne noge u galopu jure kad opasnost tu je... krokodil: Zdepaste ali snažne šape, da brzo idu, one znaju, i dok se u rekama i jezerima brčkaju, one se za žestoke zasede spremaju... lenjivac: On duge i zakrivljene kandže ima, al' ne da napada njima, već da se za drvo dobro zakači i spava dok mu naopačke visi glava. Najsporiji od svih ko je? Da hodaju, njegove se noge boje... slon: Šape stamene popust kula dvorca... Pod njima je jastučić naboran, siv... noj: Ćosave šape bez dlake ima, graciozno i mirno stoji na njima. Al' kad treba da se brani, on kandže strašne pokaže njima: hijenama i lavovima... Čija je ovo šapica? U ovoj knjizi predstavljene su životinje iz našeg okruženja: mačka: Njeni su jastučići kao od pliša, mekani i nežni. Al' kad spazi miša, il' kad zagusti, kandže ona rado pusti... svinja: Mala je i zdepasta, Papak joj je ime, ova se šapa diči koječime, u roze je obučena, blatom presvučena, pa još hoda na prstima, kao balerina... konj: Pametna je životinja i društvo mu jako prija. trči i pase srećno on, a štala je njegov dom... kokoška: Njene su nožice ispod kožice, imaju noktiće da love crviće. Kad spava- stoji, visine se ne boji... kornjača: Stubaste su i stamene, ali paze kuda gaze: kada krenu, sporo hode, al' daleko one vode... guska: Perje je greje, stopala hladna, razdražljiva je i napadna, otvori kljun, izduži vrat, pa pusti glas čudnovat...

Kad je stvarnost banalna i tužna, izmislite mi neku lepu priču. Pred zadivljenim pogledom svoga sina, roditelji svake večeri plešu uz klasik Nine Simon. Magična, opojna scena samo je još jedna od mnogih uspomena koje izviru iz sećanja glavnog junaka priče, čije je detinjstvo obeleženo ekscentričnošću života van svih društvenih konvencija. U svetu ove porodice, čini se, ima mesta samo za zadovoljstvo, maštanje i prijatelje, čime sebi stvaraju divno lično blaženstvo. Ona koja daje ton, boji svaki trenutak, jeste majka, nepredvidiva i šarmantno neupućena u način na koji svet funkcioniše.Ona je ta koja je usvojila četvrtog člana porodice, gospođicu Niškorisnu, veliku egzotičnu pticu belog perja i jarkocrvenih očiju, koja šeta stanom ljuljajući elegantni crni vrat. Svog mališana ne tretira ni kao odraslog ni kao dete, već kao književnog lika iz romana, koga mnogo voli i kojem se posvećuje.Međutim, malo-pomalo, ...

Kad je stvarnost banalna i tužna, izmislite mi neku lepu priču. Pred zadivljenim pogledom svoga sina, roditelji svake večeri plešu uz klasik Nine Simon. Magična, opojna scena samo je još jedna od mnogih uspomena koje izviru iz sećanja glavnog junaka priče, čije je detinjstvo obeleženo ekscentričnošću života van svih društvenih konvencija. U svetu ove porodice, čini se, ima mesta samo za zadovoljstvo, maštanje i prijatelje, čime sebi stvaraju divno lično blaženstvo. Ona koja daje ton, boji svaki trenutak, jeste majka, nepredvidiva i šarmantno neupućena u način na koji svet funkcioniše.Ona je ta koja je usvojila četvrtog člana porodice, gospođicu Niškorisnu, veliku egzotičnu pticu belog perja i jarkocrvenih očiju, koja šeta stanom ljuljajući elegantni crni vrat. Svog mališana ne tretira ni kao odraslog ni kao dete, već kao književnog lika iz romana, koga mnogo voli i kojem se posvećuje.Međutim, malo-pomalo, ...

Stanje: Dobro - Vrlo Dobro - Odlično 1976: 1: Kapetanova Kći - Puškin - Potpis vlasnika 50: Razgovori sa Geteom - Ekerman 185: Čovekova sudbina - Šolohov - Vrlo dobro 1977: 307: Nova Šeherezada - Iljf i Petrov - Dobro - Odlepio se hrbat 309: O jeziku i saznanju - Platon - Vrlo dobro 313: Stilske vežbe - R. Keno - Na predlistu posveta 315: Tajne Feniksa - D. H. Lorens 323: Taj Čovek - A. Pritam 325: General mrtve vojske - I. Kadare 1979: 328: Satire - Erih Koš 332: Krotka - Dostojevski - Potpis vlasnika 1980: 346: Oči plavog psa - Markes - Napredlistu napisam broj 351: Znakovi pored puta - Andrić - Pečat vlasnika 1981: 362 Kruna od perja - I. B. Singer - Vrlo Dobro 365: Dok budeš pevao - Miljković 1982: 326-327: Proljeća Ivana Galeba - Desnica - Dobro 1983: 253: Crno je moja omiljena boja - Malamud 1985: 188: Milion - M. Polo 1990: 433: Dragi moj petroviću - Danojlić 439: Bugarska baraka - M. Savić

Opis Godina 1915. Saša Foks ima sedamnaest godina. Zaštićena je i moglo bi se reći srećna devojka. Ipak, njena braća Edgar i Tom ne mogu da izbegnu rat, a Saši je dat užasan dar. Ona može da vidi budućnost. Tada sam ugledala gavrana. Bila je to ogromna ptica i isprva sam mogla samo da se divim njenoj lepoti. Crnilo njenog perja bilo je savršeno. Ona je gledala u mene, nagnuvši glavu na jednu stranu i tek onda sam primetila na čemu je stajala. Govorila je glasom mrtvih sa kojih je čupala meso. „Ti!”, rekla je. „Jedino si ti videla užas rata i plakala si jer ti nismo verovali.” Poput proročice Kasandre, koja je bila svedok drugom ratu ispod zidina Troje, Saša je zarobljenik svoje zastrašujuće moći. Teško podnosi ovo prokletstvo – jer ko želi da vidi kraj sopstvene priče?

111 –Opsednuti grad 112 –Prošlost optužuje 114 –Napušteni logor Tigar sa Martinika-prodat 117 –Zmija u nedrima 118 –Dvojica skalpiranih 119 –Dželati ne kasne 121 –Glenonov testament 126 –Mrtva usta 127 –Moc vatrene vode 129 –El Kajmanovi lešinari 131 –Krvavi trougao 135-Dug pohlepi 136 –Crna smrt 139 –Novi saveznici 141 –Ratna mašina Neme puške_prodat 143 –Prašak zaborava 147 –Izazov reci 148 –Pesnice od mermera 154-Četiri saučesnika 155 –Dvostruko dno 208 –Noc iznenadenja Tajna Fervila-PRODAT 216 –Cetvrta žrtva 218 –Podzemni hodnik 224 –Dijadem od perja 226 – Zagonetni sat 234 –Zloglasna jama Zaseda na moru-PRODAT 240 –Lažni grob 286 –Naruceni izdajnik 289 –Crna udovica 292 –Smelo bekstvo U mreži-PRODAT 300 –Zamka na Antilima 313 –Priča o Komandantu Marku 319 –Taoci-PRODATO PRODATO SVE ISPOD! Šeikova robinja Oaza Kirmah Krilati vesnik Esmeraldin krik Maskirani profesor Mark i Spartak Srebrni tanjir

Kao na slikama prelepe ilustracije iz ex yu Птице (лат. Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из Јура#Подела|касне јуре]] је Archaeopteryx.[3] По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима. Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност. Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања. Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле. Еволуција и систематика[уреди | уреди извор] Фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену Модел птице Archaeopteryx, најраније познате птице[4] Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом Ornithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.[6] Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа Aves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса Theropoda.[7] Према тренутном консензусу, Aves и сестрински ред Crocodilia заједно чине заостале чланове таксона рептила Archosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, Archaeopteryx litographica.[4][8][9] Archaeopteryx из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] Данашње птице деле се на два надреда: Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике Neognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету. Употреба појма[уреди | уреди извор] Мужјак коса Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и Archaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су све Neornithes и тако неупитно дио класе Aves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су Microraptor и Rahonavis понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе Aves. Диносауруси и порекло птица[уреди | уреди извор] Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице Dromaeosauridae и Oviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птице Archaeopteryx из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је Confuciusornis која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече Protoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, те Hesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима. Могуће је да су дромеосауриди Cryptovolans и Microraptor имали способност летења на сличан или бољи начин од Archaeopteryx врста. Cryptovolans је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, Cryptovolans је пре птица него Archaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен. Иако диносауруси надреда Ornithischia (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда Saurischia (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода Therizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је Longisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15] Географско ширење данашњих птица[уреди | уреди извор] Снежна сова Данашње птице класификују се у групу Neornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на Paleognathae и Neognathae. Група Paleognathae укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе Neognathes представља надред Galloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes; патке, гуске и лабудови) и кокошки (Galliformes; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе Neognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе Neognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17] Класификовање птица врло је контроверзна тема. Дело Phylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица. Редови птица[уреди | уреди извор] Главни чланак: Класификација птица Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. et al. (2014)[18] са неким именима кладаа по Јури, Т. et al. (2013).[19] Aves Palaeognathae Struthioniformes (нојеви) Notopalaeognathae Rheiformes (нанду) †Dinornithiformes (моа) †Lithornithiformes Tinamiformes (тинаму) Novaeratitae Casuariiformes (ему & казуари) Apterygiformes (киви) †Aepyornithiformes (слоновска птица) Neognathae Galloanserae Galliformes (коке) Odontoanserae †Pelagornithidae Anserimorphae †Gastornithiformes Anseriformes (пловуше) Neoaves Columbea Mirandornithes Phoenicopteriformes (фламингоси) Podicipediformes (гњурци) Columbimorphae Columbiformes (голубови) Mesitornithiformes (месите) Pteroclidiformes (саџе) Passerea Cypselomorphae (колибри, чиопе) Otidimorphae Cuculiformes (кукавице) Otidiformes (дропље) Musophagiformes (туракои) Opisthocomiformes (хоацин) Cursorimorphae Gruiformes (ждралови) Charadriiformes (шљукарице) Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд) Eurypygimorphae Eurypygiformes (сунчана чапља) Phaethontiformes (тропске птице) Telluraves Afroaves Accipitrimorphae Cathartiformes (лешинари Новог света) Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима) Strigiformes (сове) Coraciimorphae Coliiformes (мишовкиње) Eucavitaves Leptosomatiformes (кукавичје модривране) Cavitaves Trogoniformes (трогони) Picocoraciae Bucerotiformes (кљунорошци) Coraciformes (модровране) Piciformes (детлић, тукан итд.) Australaves Cariamiformes Eufalconimorphae Falconiformes (соколови) Psittacopasserae Psittaciformes (папагаји) Passeriformes (певачице) Ово је списак таксономских редова у подкласи Neornithes, тј. данашњих птица. Подразред Neornithes Paleognathae: Struthioniformes, ној, ему, киви Tinamiformes, тинаму Neognathae: Anseriformes, патке, гуске и лабудови Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун Sphenisciformes, пингвин Gaviiformes, северни гњурци Podicipediformes, гњурци Procellariiformes, бурњаци Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац Phoenicopteriformes, фламинго Accipitriformes, орао, јастреб Falconiformes, соколови Turniciformes, препеличице/препеличарке Gruiformes, ждрал Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник Pteroclidiformes, саџе Columbiformes, грлица, гугутка, голуб Psittaciformes, папагаји Cuculiformes, кукавице Strigiformes, сове Caprimulgiformes, помракуше Apodiformes, чиопе Trochiliformes, колибри Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац Piciformes, детлић, жуна, тукан Trogoniformes, трогони Coliiformes, мишјакиње Passeriformes, певачице Popis taksonomskih redova u класи Aves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, `Сиблијев поредак`, је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама Charadriiformes, Gruiformes или Caprimulgiformes. Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе Confuciusornis, зубате морске птице као што су Hesperornithes и Ichthyornithes, као и разнолик подразред Enantiornithes („супротне птице“). Карактеристике[уреди | уреди извор] Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје. Све птице имају перје. Свака птица има кљун. Све птице се излегу из јајета. Распрострањеност[уреди | уреди извор] Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста. Морфологија и анатомија[уреди | уреди извор] Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста Главни чланак: Морфологија и анатомија птица У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица. Птице певачице[уреди | уреди извор] Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота. Штиглић Цајзлов Канаринац Славуј Конопљар Грабљивице[уреди | уреди извор] Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака. Орао Соко Сова Кобац Ветрушка Занимљивости[уреди | уреди извор] Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила. Кондор не лети, него лебди. Гуска је прва птица припитомљена од стране човека. Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству. Птица која најбрже лети је сиви соко. Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm. Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања. Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg. Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица. Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.

Kongenijalni i tragični torzo Aleksandra Petrovića (1929-1994) tek je, posle mnogobrojnih pokušaja tumačenja i atribucije, ovom naročitom i naočitom knjigom Bore Draškovića sagledan i afirmisan kao izgradnja sama. Nije reč o tajnama, ali svakako o dilemama koje je nezaobilazni srpski i evropski stvaralac druge polovine prošlog veka, doživljavao kao kob, kao razdaljinu, kao samu bliskost istovremeno. Tajanstvenu tačku Petrovićevog ukupnog stvaralaštva Drašković je video kao jedinstveni doticaj metafizike, podneblja, srednjoevropskog sindroma, napokon i one rapsodije ništavila koja se tako zavodljivo čuje u Skupljačima perja, Majstoru i Margariti, Seobama… U razgovorima i monolozima Bore Draškovića, vođenim na relacijama od Deronja i Slankamena do istorijskih gradova Hrvatske i Slovačke, Petrovićeva poetika, a možda baš i geopoetika, izranja kao moćan ekran na kome nastaju i nestaju svetovi, a kočija oberkrigskomesara Garsulija, nalik na mrtvački sanduk, i dalje pluta dnom Panonskog mora. Draškovićeva pronicljiva i usrdna pažnja omogućila je nastanak ovog bogatog eseja o slobodi, filmu, Ikarovom letu nenadmašnog Saše, prijateljastvu i izabranom zavičaju. Draško Ređep

Kongenijаlni i trаgični torzo Aleksаndrа Petrovićа (1929-1994) tek je, posle mnogobrojnih pokušаjа tumаčenjа i аtribucije, ovom nаročitom i nаočitom knjigom Bore Drаškovićа sаgledаn i аfirmisаn kаo izgrаdnjа sаmа. Nije reč o tаjnаmа, аli svаkаko o dilemаmа koje je nezаobilаzni srpski i evropski stvаrаlаc druge polovine prošlog vekа, doživljаvаo kаo kob, kаo rаzdаljinu, kаo sаmu bliskost istovremeno. Tаjаnstvenu tаčku Petrovićevog ukupnog stvаrаlаštvа Drаšković je video kаo jedinstveni doticаj metаfizike, podnebljа, srednjoevropskog sindromа, nаpokon i one rаpsodije ništаvilа kojа se tаko zаvodljivo čuje u Skupljаčimа perjа, Mаjstoru i Mаrgаriti, Seobаmа... U rаzgovorimа i monolozimа Bore Drаškovićа, vođenim nа relаcijаmа od Deronjа i Slаnkаmenа do istorijskih grаdovа Hrvаtske i Slovаčke, Petrovićevа poetikа, а moždа bаš i geopoetikа, izrаnjа kаo moćаn ekrаn nа kome nаstаju i nestаju svetovi, а kočijа oberkrigskomesаrа Gаrsulijа, nаlik nа mrtvаčki sаnduk, i dаlje plutа dnom Pаnonskog morа. Drаškovićevа pronicljivа i usrdnа pаžnjа omogućilа je nаstаnаk ovog bogаtog esejа o slobodi, filmu, Ikаrovom letu nenаdmаšnog Sаše, prijаteljаstvu i izаbrаnom zаvičаju. Drаško Ređep

Aristokratsko stopalo, Beli badnjaci Olivera Katarina Vučo veoma dobro očuvane ..... Beli badnjaci ilustrovao Milić od Mačve ....... Aristokratsko stopalo by Olivera Katarina Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi `Koštana`. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Ðorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Ðorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Ðanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa.

Odlično očuvana. Uzbudljiv nastavak svetskog bestselera Anđeo u šumi. Telo problematične tinejdžerke koja je pobegla iz sirotišta pronađeno je u šumi položeno na postelju od perja. Istražitelj Holger Munk pozvan je da sa svojim timom izvrši uviđaj. Ipak, ovakav slučaj zahteva da se timu pridruži zvezda policijske stanice, istražiteljka Mija Kriger, koja se na odsustvu bori sa sopstvenim demonima. Tim uskoro dolazi do prvog ozbiljnog traga – video-snimka žrtve pre nego što je ubijena. Prizori koje ugledaju više su nego uznemirujući. Ubijena devojka držana je u kavezu kao životinja i mučena. U međuvremenu, Munkova ćerka Mirijam na zabavi upoznaje neobičnog gosta – strastvenog aktivistu za prava životinja. Privučena njegovom harizmom, ona ulazi u njegov svet sve više zanemarujući svoju porodicu. Holger i Mija nemaju još mnogo vremena do sledećeg napada ubice. Ovaj sofisticirani, kompleksni psihološki triler pravo je osveženje na sceni kriminalističkih romana. „Pomno ispletena priča u kojoj napetost raste eksponencijalno. Maestralno opisani i motivisani likovi daju posebnu osobenost i težinu ovom romanu.“ – Publishers Weekly

Greg DeCuir Jr - Jugoslovenski crni talas Polemički film od 1963. do 1972. u SFRJ Jugoslav Black Wave Filmski centar Srbije, Beograd, 2011. Udžbenički format, 540 strana. Očuvana. Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. - JUGOSLOVENSKI CRNI TALAS na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas. Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija. Jugoslavija, crni talas, zika pavlovic, sasa petrovic, kokan rakonjac, zelimir zilnik, lazar stojanovic, plasticni isus, purisa djordjevic, skupljaci perja, tri, povratak, mlad i zdrav kao ruza, makavejev, wr misterije organizma, budjenje pacova, kad budem mrtav i beo, dzimi barka, dragan nikolic, ljubavni slucaj, rani radovi, vrane...

Izet Sarajlić Izabrana djela Izdavač Veselin Masleša Sarajevo 1990 Danas kada su se na književnom vašarištu stišale strasti, kada je minulo vrijeme militantnih poetika, kada je sa stihova spalo perje književnih ideologija, u toj goloj neposrednosti, na toj tako reći nultoj poziciji ono što je ostalo, ako je šta ostalo, jeste poezija. A kod Sarajlića je ostalo, i te koliko! To mu već javno priznaju i oni koji su ga nekoć strasno osporavali. I dobro je što je tako. I za kritičare, i za pjesnika, a naročito za poeziju. Jer Sarajlićeva objava nežnosti preko vekova` jeste zapravo ona toliko sarajlićevska moć da „nežnuje i voli`. Na tom visoko izborenom mjestu stoji Sarajlić još od one 1953. godine kada se objavio možda najlepšom poratnom elegijom ,,Rodeni 23, - streljani oko koje se i danas okupljaju njegove strofe, i to one najbolje, s okusom baruta i frontovima u pozadini. U njima se Linije Mažino i Seni Minulih Stradanja neponovljivo sadrže u glagolu voljeti. Greave od sreće što su kazane u zoru novog vijeka, a usplahirene od blizine novih lomova, te se riječi raduju svakoj ljudskoj nježnosti otetoj od nemilosrdnog vremena ratova, od nasilja Istorije... Rajko Petrov Nogo, 1981. Izet Sarajlić rođen je u porodici nadzornika željezničke pruge u Doboju 16. marta 1930. Djetinjstvo je proveo u Trebinju i Dubrovniku, a od 1945. živi u Sarajevu. Nakon velike mature na I muškoj gimnaziji, uporedo sa studijama na Filozofskom fakultetu, jedno vrijeme bavio se novinarstvom, a najveći dio svog radnog vijeka proveo je kao urednik u izdavačkom preduzeću,,Veselin Masleša`. Od 1984. član je Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Pjesme Izeta Sarajlića prevedene su na brojne jezike, a izbori iz njegove poezije objavljeni su na makedonskom (Kočo Racin, Skoplje, 1965, i Naša knjiga, Skoplje, 1985), slovenačkom (Državna založba Slovenije, Ljubljana, 1972), ruskom (Progres, Moskva, 1972, i Melodija gvardija, Moskva, 1985), turskom (Cem yayinevi, Istanbul, 1974), engleskom (Dist. 136 Press, Mineapolis, USA, 1975), albanskom (Rilindja, Priština, 1978) i litvanskom jeziku (Vaga, Vilnius, 1978). Među prevodiocima Sarajlićeve poezije nalaze se, pored slavistâ, i mnogi istaknuti jugoslovenski i svjetski pjesnici. Za svoju poeziju Izet Sarajlić je dobio više priznanja, među kojima Dvadesetsedmojulsku (1964), Disovu plaketu (1982), Zmajevu nagradu (1985), nagradu Branko Miljković (1988) i nagradu ZAVNOBiH-a (1989). 2 knjige , tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , zaštitni omot, 279 + 267 strana

Izet Sarajlić Izabrana djelaIzdavač Veselin Masleša Sarajevo 1990Danas kada su se na književnom vašarištu stišale strasti, kada je minulo vrijeme militantnih poetika, kada je sa stihova spalo perje književnih ideologija, u toj goloj neposrednosti, na toj tako reći nultoj poziciji ono što je ostalo, ako je šta ostalo, jeste poezija. A kod Sarajlića je ostalo, i te koliko! To mu već javno priznaju i oni koji su ga nekoć strasno osporavali. I dobro je što je tako. I za kritičare, i za pjesnika, a naročito za poeziju. Jer Sarajlićeva objava nežnosti preko vekova` jeste zapravo ona toliko sarajlićevska moć da „ nežnuje i voli`. Na tom visoko izborenom mjestu stoji Sarajlić još od one 1953. godine kada se objavio možda najlepšom poratnom elegijom , , Rodeni 23, - streljani oko koje se i danas okupljaju njegove strofe, i to one najbolje, s okusom baruta i frontovima u pozadini. U njima se Linije Mažino i Seni Minulih Stradanja neponovljivo sadrže u glagolu voljeti. Greave od sreće što su kazane u zoru novog vijeka, a usplahirene od blizine novih lomova, te se riječi raduju svakoj ljudskoj nježnosti otetoj od nemilosrdnog vremena ratova, od nasilja Istorije. . .Rajko Petrov Nogo, 1981.Izet Sarajlić rođen je u porodici nadzornika željezničke pruge u Doboju 16. marta 1930. Djetinjstvo je proveo u Trebinju i Dubrovniku, a od 1945. živi u Sarajevu.Nakon velike mature na I muškoj gimnaziji, uporedo sa studijama na Filozofskom fakultetu, jedno vrijeme bavio se novinarstvom, a najveći dio svog radnog vijeka proveo je kao urednik u izdavačkom preduzeću, , Veselin Masleša`. Od 1984. član je Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.Pjesme Izeta Sarajlića prevedene su na brojne jezike, a izbori iz njegove poezije objavljeni su na makedonskom (Kočo Racin, Skoplje, 1965, i Naša knjiga, Skoplje, 1985), slovenačkom (Državna založba Slovenije, Ljubljana, 1972), ruskom (Progres, Moskva, 1972, i Melodija gvardija, Moskva, 1985), turskom (Cem yayinevi, Istanbul, 1974), engleskom (Dist. 136 Press, Mineapolis, USA, 1975), albanskom (Rilindja, Priština, 1978) i litvanskom jeziku (Vaga, Vilnius, 1978). Među prevodiocima Sarajlićeve poezije nalaze se, pored slavistâ , i mnogi istaknuti jugoslovenski i svjetski pjesnici.Za svoju poeziju Izet Sarajlić je dobio više priznanja, među kojima Dvadesetsedmojulsku (1964), Disovu plaketu (1982), Zmajevu nagradu (1985), nagradu Branko Miljković (1988) i nagradu ZAVNOBiH-a (1989). 2 knjige , tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , zaštitni omot, 279 + 267 strana1/34

OLJA SAVIĆEVIĆ IVANČEVIĆ DIVLJE I TVOJE Izdavač - Fraktura, Zagreb Godina - 2020 120 strana 21 cm ISBN - 978-953358222-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Moje životinje Očevi i kćeri Mitovi i legende Superjunk Naša ulica Lubenica Vijek Pošten posao Kuhanje graha Perunike Beskrajno ljeto Dalmacija, sve po osam Kratka kosa Porvenir Džepni nožić Drevna ekonomija Ne čitaš žene Mlada pjesnikinja odgovara na pitanje odakle crpi inspiraciju Zašto su se smijali narodni heroji Ubojice su među nama Pet minuta dnevno o drugima Voda i sol Nježan otac Dječak spava Nismo uspjeli spasiti grad U kavezu Ljubavi nema u velikom gradu Ljubavnici, kao i obično Kuće na južnim padinama Ona koja nije znala reći ne i ona koja nije znala reći da Postavimo zastavu na tu planinu Ne želim ništa poslije smrti Opaska o stvarnim potrebama Biblioteka Popis za kupovinu Ogovaranje snijega Pismo bolesnom prijatelju Zagrljaj Lj Pesnikinja Ženi koja se igra Dvadeset i drugo stoljeće Upute kćerima za odlazak na fakultet Pohvala žarkom trenutku Šuma mi je rekla: proljeće O autorici `Hrabrost suočavanja s nasilnošću svijeta u kojem istovremeno iz gnijezda ispada mrtva lastavica, dok se izbjeglice sunčaju na krovovima zgrada, a ljubav iz mladosti po ulici vuče svoju ženu; hrabrost bivanja prisutnom široko otvorenih očiju, bez uzmicanja, jedina je koja može iznjedriti autentičnu poeziju. Strah od svijeta koji je izgubio ljudskost i tankoćutnost te želja za očuvanjem bliskosti s divljim u sebi, s mačkama i psima lutalicama iz ulica naših djetinjstva u koje se nikada nećemo vratiti i iz kojih nikada nismo otišli, dva su stupa između kojih se napinje štrik s pjesmama koje se tiču svakoga od nas. Ukorijenjenost u feminizam, koji zahtijeva ne samo ravnopravnost u sadašnjosti nego i ispravljanje nepravdi iz prošlosti i svijest da odgoj generacija, ekonomija svijeta i obzir prema drugima počivaju u ženskim rukama i krhkim kostima naših baba, pjesme su koje sažimaju vjekove. Iz tog stava izrastaju sinovi koji će postati očevi, svijest o roditeljima kojima je život omeđen ratovima oduzeo dostojanstvo, traumama koje kotrljamo dalje, zavaravanju sebe da nam nije najgore, kako bismo najgore preživjeli i pronašli opravdanje za strah i zlo. Stihovi Olje Savičević Ivančević u zbirci Divlje i tvoje svojevrsna su kletva, otrov spoznaje davno ubačen u uho da se o najvećim bolima i ljepotama u životu lakše može šutjeti gledajući u perje ili u kandže. (Ivana Bodrožić)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

57706) IZABRANA DJELA 1 i 2 , Izet Sarajlić , Veselin Masleša Sarajevo 1990 , Danas kada su se na književnom vašarištu stišale strasti, kada je minulo vrijeme militantnih poetika, kada je sa stihova spalo perje književnih ideologija, u toj goloj neposrednosti, na toj tako reći nultoj poziciji ono što je ostalo, ako je šta ostalo, jeste poezija. A kod Sarajlića je ostalo, i te koliko! To mu već javno priznaju i oni koji su ga nekoć strasno osporavali. I dobro je što je tako. I za kritičare, i za pjesnika, a naročito za poeziju. Jer Sarajlićeva objava nežnosti preko vekova` jeste zapravo ona toliko sarajlićevska moć da „nežnuje i voli`. Na tom visoko izborenom mjestu stoji Sarajlić još od one 1953. godine kada se objavio možda najlepšom poratnom elegijom ,,Rodeni 23, - streljani oko koje se i danas okupljaju njegove strofe, i to one najbolje, s okusom baruta i frontovima u pozadini. U njima se Linije Mažino i Seni Minulih Stradanja neponovljivo sadrže u glagolu voljeti. Greave od sreće što su kazane u zoru novog vijeka, a usplahirene od blizine novih lomova, te se riječi raduju svakoj ljudskoj nježnosti otetoj od nemilosrdnog vremena ratova, od nasilja Istorije... Rajko Petrov Nogo, 1981. Izet Sarajlić rođen je u porodici nadzornika željezničke pruge u Doboju 16. marta 1930. Djetinjstvo je proveo u Trebinju i Dubrovniku, a od 1945. živi u Sarajevu. Nakon velike mature na I muškoj gimnaziji, uporedo sa studijama na Filozofskom fakultetu, jedno vrijeme bavio se novinarstvom, a najveći dio svog radnog vijeka proveo je kao urednik u izdavačkom preduzeću,,Veselin Masleša`. Od 1984. član je Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Pjesme Izeta Sarajlića prevedene su na brojne jezike, a izbori iz njegove poezije objavljeni su na makedonskom (Kočo Racin, Skoplje, 1965, i Naša knjiga, Skoplje, 1985), slovenačkom (Državna založba Slovenije, Ljubljana, 1972), ruskom (Progres, Moskva, 1972, i Melodija gvardija, Moskva, 1985), turskom (Cem yayinevi, Istanbul, 1974), engleskom (Dist. 136 Press, Mineapolis, USA, 1975), albanskom (Rilindja, Priština, 1978) i litvanskom jeziku (Vaga, Vilnius, 1978). Među prevodiocima Sarajlićeve poezije nalaze se, pored slavistâ, i mnogi istaknuti jugoslovenski i svjetski pjesnici. Za svoju poeziju Izet Sarajlić je dobio više priznanja, među kojima Dvadesetsedmojulsku (1964), Disovu plaketu (1982), Zmajevu nagradu (1985), nagradu Branko Miljković (1988) i nagradu ZAVNOBiH-a (1989). 2 knjige , tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , zaštitni omot, 279 + 267 strana

PČELINJA PAŠA + 2 knjige o pcelarstvu na madjarskom jeziku sve je ukoriceno u 1 knjigu ,da ne bude zabune veoma retko .. 1 knjiga na madjarskom je Méhészet dióhéjban Héjjas Endre A MÉHÉSZET ALAPISMERETEI, ELMÉLETBEN ÉS GYAKORLATBAN/KEZDŐKNEK ÉS HALADÓKNAK EGYARÁNT AJÁNLVA -BUDAPEST 1936 GODINA , 120 STRANICA 2 KNJIGA na madjarskom je Méhészet - gyakorlati tanácsadó kezdő méhészek számára -340 stranica ,veoma staro ,predratno sve je ukoriceno u 1 knjigu vrlo dobro ocuvano ,ukoriceno u tvrdi povez ,ima dosta podvlacenja teksta hemijskom olovkom ,lepo ,pedantno PČELINJA PAŠA Momirovski Šimić Jovan Momirovski i Filip Šimić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Poljoprivredni nakladni zavod, 1953 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 108 str., [1] presavijen list s geogr. kartom : ilustr. ; 20 cm Napomene Kalendar cvjetanja: str. 105-108 Bibliografija: str. [109]. Predmetne odrednice Medonosne biljke Pčele – Paša Predgovor 3 Uvod 5 I. Opći dio 7 Važnost poznavanja pčelinje paše 7 Biologija cvijeta 9 Izlučivanje nektara 12 Uvjeti izlučivanja nektara 13 Slatki biljni sokovi 16 О količini proizvodnje nektara kod biljaka 17 Polen 18 Propolis 20 Cvjetanje biljaka 21 Oprašivanje ratarskog bilja 24 Oprašivanje voćaka 25 Kako se pčele sporazumijevaju 27 Dresiranje pčela 29 Daljina leta kod pčela 30 II. Posebni dio 33 Voćke 33 Bagrem 35 Sofora 38 Lipe 41 Kesteni pitomi 44 Divlji ili konjski kesten 46 Javori 47 Vrbe 48 Fajasen, kiselo drvo 49 Dafina, srebrna vrba 51 Gledić, trnovac 51 Katalpa 51 Hrastovi 52 Bukva 54 Četinari 54 Glog 54 Lijeska 55 Šiblje 55 Biserak 55 Čivitnjača 56  Živi plot, živičnjak 57 Kupina, ostruga 57 Mahonija 58 Majčina dušica 59 Malina 59 Vrbolika ili kiprovina 60 Zlatošipka 61 Zeljaste biljke 61 Suncokret 61 Repica 62 Tikva, buča 63 Duhan 64 Heljda 64 Pamuk 65 Korijander 65 Povrtlarske biljke 65 Lucerna ili vi ja 65 Crvena djetelina 66 Esparzeta 68 Grahorica 68 Metvica 69 Livade i pašnjaci 71 Bijela djetelina 76 Švedska ili hibridna (barska) djetelina 78 Bijeli bosiljak ili staračac 79 Os jak ili palamida 80 Pčelarske biljke 81 Facelija 82 Svilenica, cigansko perje 82 Medonosno bilje jadranskog područja i krša 83 Ružmarin 83 Žalfija, kadulja ljekovita 85 Vrijesak mali, bresina 87 Vriština, vrišt 90 Levanda 91 Veliki vrij es 91 Drača, diraka 92 Planika obična, jagodnjak 93 Medljika 94 Medljika od cmogorice 96 III. Popravljanje pčelinje paše 99 IV. Kalendar cvjetanja 103 Literatura 109 (u hodniku ,na polici ,na otvorenom)

Tršave šiške večeri - Miroslav Antić Zbirke pesama: Šta je veliko Junaci Devojčice s lepim očima Poslednja bajka “Ušunjam se u tvoj jastuk kao tišina perja, kao tršave šiške večeri mirisave od lišća, od mesečine na peščanim obalama, od uvele svežine oktobra, – baš tako se ušunjam i slušam, slušam šta sanjaš...” Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad Godina: 1984 Broj strana: 59 Mek povez Biblioteka: Lektira za 4. (IV) razred Ilustrovao: Boža Đurđević Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 2010 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Sova - Samuel Bjerk Godina izdanja: 2021 Broj strana: 432 Povez: Mek Uzbudljiv nastavak svetskog bestselera Anđeo u šumi. Telo problematične tinejdžerke koja je pobegla iz sirotišta pronađeno je u šumi položeno na postelju od perja. Istražitelj Holger Munk pozvan je da sa svojim timom izvrši uviđaj. Ipak, ovakav slučaj zahteva da se timu pridruži zvezda policijske stanice, istražiteljka Mija Kriger, koja se na odsustvu bori sa sopstvenim demonima. Tim uskoro dolazi do prvog ozbiljnog traga – video-snimka žrtve pre nego što je ubijena. Prizori koje ugledaju više su nego uznemirujući. Ubijena devojka držana je u kavezu kao životinja i mučena. U međuvremenu, Munkova ćerka Mirijam na zabavi upoznaje neobičnog gosta – strastvenog aktivistu za prava životinja. Privučena njegovom harizmom, ona ulazi u njegov svet sve više zanemarujući svoju porodicu. Holger i Mija nemaju još mnogo vremena do sledećeg napada ubice. Ovaj sofisticirani, kompleksni psihološki triler pravo je osveženje na sceni kriminalističkih romana. „Pomno ispletena priča u kojoj napetost raste eksponencijalno. Maestralno opisani i motivisani likovi daju posebnu osobenost i težinu ovom romanu.“ – Publishers Weekly

Politikin zabavnik broj 2373, Stripovi: XIII trinestica : Noc treceg 3. Avgusta – III deo stripa, kolor/crno beli, autor – Vilijam Vans i Zan Van Ham, Paja Patak, Miki Maus, Hogar, Garfild ; Tekstovi: Zabavnikov istorijski zabavnik – ko je nemoralan?, Naj naj iz ginisove knjige rekorda za 1997. – morski krug veci od Rusije, Kad su Bokelji ucili Ruse – od mornara do admirala, Neophodan vodic za novo zanimanje – super heroj, nevidljiv i nepredvidiv, Velika Starkova nagradna igra – kikiriki resave dilemu, Kad sam bio mali – Vladeta Kandic Batakanda, Zivot pise drame – veliki podvig male Vendi, Sta bi bilo – kad bi covek bio bakterija, Ovo niste znali – cesljanje ostaje tajna, Jedan je bio Salvatore Feragamo – cipele od pticijeg perja, Jedinstvena zbirka u istoriji kriminala – ako se jednom vrati Mariska, Trazili ste pesmu – gone away – zauvek nestala – Offspring, Fantastika – Rik Norvud – sloboda ili smrt, Protivno zakonima fizike – insekti ipak lete, Robotika ce krstariti okeanima – podmornica na toplo hladno, Sa sahovskih meridijana – cika sah, sahovski mecena, razume poziciju, zig sa sahovskom temom, Zabavnikov zoo – tarzan medju kengurima,

Tršave šiške večeri - Miroslav Antić Zbirke pesama: Šta je veliko Junaci Devojčice s lepim očima Poslednja bajka “Ušunjam se u tvoj jastuk kao tišina perja, kao tršave šiške večeri mirisave od lišća, od mesečine na peščanim obalama, od uvele svežine oktobra, – baš tako se ušunjam i slušam, slušam šta sanjaš...” Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad Godina: 1978 Broj strana: 59 Mek povez Biblioteka: Lektira za 4. razred Ilustrovao: Mirko Stojnić Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: 1601/II (postavljeno 22.04.2022.) Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Reč prevodioca : ’’Priče o ljubavi, ludilu i smrti’’, zbirka priča napisana 1917. godine, ukoričuje Quiroginih petnaest najpoznatijih priča koje na neki način zrcale Quirogin literarni koz­mos u malom. U ovoj zbirci Quiroga obrađuje mračne as­pekte ljudske prirode, zločine, bolesti, strasti, a izražava ih virtuoznim pripovjedačkim umijećem kojim čitatelja drži u stanju postojane i suptilne napetosti i nelagode. Okosnica zbirke dva su tematska stožera oko kojih gra­di fabule: borba između čovjeka i prirode (»Niz vodu«, »Sunčanica«, »Šumski med«, »Lovci na grede«) i borba iz­među čovjeka i čovjeka (»Doba ljubavi«, »Izoldina smrt«, »Dijamant«, »Zaklana kokoš«). U oba slučaja čovjek je gubitnik koji u pravilu ne može izbjeći sudbinu neu­mitne propasti. Quirogini se likovi često nalaze u stanju pomaknute svijesti, a Quiroga je majstor u prikazivanju njihovih halucinacija i groznica te mentalnih oboljenja, što se u ovoj zbirci najbolje ogleda u antologijskim pri­čama »Zaklana kokoš«, »Jastuk od perja« i »Meningitis i njegova sjena«. ’’Priče o ljubavi, ludilu i smrti’’ odmah su po objavi po­lučile uspjeh kod kritike, a danas se smatraju klasičnim djelom hispanskoameričkoga modernizma, zbirkom koja je izvršila presudan utjecaj na stvaralaštvo Julija Cortázara i Gabriela Garcíje Márqueza.

Neposredno, iskreno i intimno, pred nama je autentično svedočanstvo o Petrovićevom odnosu i saradnji sa mnogim eminentnim imenima tadašnje glumačke scene kao što su: Mija Aleksić, Ljubiša Samardžić, Bata Živojinović, Bekim Fehmiu, Olivera Vučo i drugi. U dnevničkim pismima Branislave Branke Petrović sažeto je osamnaest godina neprežaljenog odsustva Aleksandra Saše Petrovića, muža i reditelja svetskog kalibra koji je našu kinematografiju uvrstio u sam vrh evropske kulture, i Dragana, sina jedinca kome je doktorska nesposobnost nenadano prekinula život. Kroz Pisma Draganu i Saši čuje se glas majke i supruge o savremenom svetu i njegovim nepravdama, podelama, zabludama, neizlečivoj mržnji, ali i o društvenim problemima prikazanim u Petrovićevim filmovima. U životu, kao i na filmu, Petrović je razmatrao pitanja vlasti i moći, slobode i položaja pojedinca u totalitarnom režimu, zbog čega je često bio na udaru komunističkih činovnika. Filmovi Saše Petrovića osvojili su tri pulske Zlatne arene, a Skupljači perja (1967), prvi igrani film na romskom jeziku, nagrađen je Velikom nagradom žirija i nominovan za Oskara. Ovi zapisi sadrže mnogobrojna sećanja, fotografije, anegdote sa snimanja i pružaju bliži uvid u Petrovićev život kao umetnika sa ogromnim stvaralačkim porivom i kao vernog supruga i nežnog oca

2373 XIII: Noć 3. augusta III deo Miki Maus, Hogar, Paja Patak, Garfild Zabavnikov ZOO – Tarzan među kengurima Sa šahovskih meridijana SF priča: Rik Norvud – sloboda ili smrt Robotika će krstariti okeanima – Podmornica na toplo hladno Hit strana: Vilko Jedinstvena zbirka u istoriji kriminala Salvatore Feragamo – Cipele od ptičijeg perja Život piše drame: Veliki podvig male Vendi Kad sam bio mali – Vladeta Kandić Batakanda Neophodan vodič za novo zanimanje – Super heroj, nevidljiv i nepredvidiv Kad su Bokelji učili Ruse – Od mornara do admirala Ocena: 4. Vidi slike. Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija