Broj strana: 94 Format: 18 cm Povez: Tvrd, luksuzna oprema Pismo: ćirilica Druga zbirka poezije Batrića Nenezića, ekonomiste po obrazovanju, pesnika u duši; i zato recenzent Miodrag Maksimović veli da je prva odlika njegove pesničke kolajne `njena originalnost koja se zasniva na nesputanoj, spontanoj i snažnoj invenciji`. Po Maksimovićevim rečima, `vidljivo je da se pesnik nije ni na koga ugledao i da je eventualno svoje uzore prihvatao kao učitelje lirike, a ne kao modele za neposredno pesničko oblikovanje`. Sadržaj ove zbirke možete pronaći na fotografijama, a evo jedne od pesama: Feniks Egipatsku mitsku pticu feniks pozdravljamo sa vidovdanskog zgarišta, pozdravo naših neumrlih vitezova: `za krst časni i slobodu zlatnu!`

Ima posvetu. Dobrica Eric je pravi svedok svega onoga sto postoji i sto se desava u avetu koji doticu njegova cula. On je zaista video i doziveo sve sto nam je ispricao. Njegove misli i slike imaju zavicaj, zbirke mu lice na poetaki adresar Gruze. Cini vam se, kogli biste otici tamo i listajuci njegove knjige pronaci i prepoznati svakog coveka, pticu ili cvet. On je od Gruze stvorio kontinent mozda najveci u srpskoj poeziji. Pesacio je i posmatrai,.imenovao i belezio popisao i opisao sve sto se oglasilo kakvom takvom bojom pokretom ili zvukom. Tepao je svemu malom a prkosno zivot svakom tragu zivota svakoj nadi da bi zivot mogla postati.

Sabrane pesme Desanke Maksimović, komplet u šest knjiga Jubilarno izdanje povodom 70 godina književnog rada Desanke Maksimović Izdavač: Nolit, Beograd Povez: tvrd sa omotom Format: 13 x 20 cm Odlično očuvane. I Pesme Zeleni vitez Gozba na livadi Nove pesme II Pesnik i zavičaj Oslobođenje Cvete Andrić Otadžbina u prvomajskoj povorci Otadžbino, tu sam III Izabrane pesme Miris zemlje Zarobljenik snova Govori tiho Tražim pomilovanje IV Nemam više vremena Letopis Perunovih potomaka Pesme iz Norveške Ničija zemlja V Slovo o ljubavi Međaši sećanja Sajam reči Miholjsko leto VI Pesme za decu: Reka pomoćnica Vetrova uspavanka Prolećni sastanak Rosna rukovet Šumska ljuljaška Čudo u polju Sunčevi podanici Ptice na česmi Zlatni leptir Dete u torbi (K-138)

Radomir Putnik Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1972. godine. Od 1972. do 1976. godine bio je urednik pozorišne i filmske rubrike u listu `Književna reč`. U Televiziji Beograd je radio od 1974. godine, kao honorarni dramaturg Dramske redakcije Prvog programa. Od 1978. je bio urednik u Dramskoj redakciji, a od 1983. urednik u Redakciji igranog programa do 1993. i od 1997. U međuvremenu je bio direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu (1993-1997). Od maja 1999. do avgusta 2001. bio je glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa RTS. Bio je i pozorišni kritičar Trećeg programa Radio Beograda (1974-1993) i Politike (1986-1993) i glavni urednik časopisa `Scena` (1990-1994). Od septembra 2001. do jula 2003. radio je na mestu urednika Kulturno-umetničkog programa RTS-TVB. Od jula 2003. bio je dramaturg BK Telekoma. Predsednik je Upravnog odbora Zadužbine `Dositej Obradović`. Objavio je veliki broj knjiga: Pesme: Kuda krenuti (1964), Ptica ružičaste kože (1970), Rezbarije (1971), Zaumna pećina (1972), Nedeljni ručak (1976), Kasni sat (1976), Otkrivanje vremena (1991). Proza: Priče o smrti (1971). Dramaturško-teatrološki spisi: Čitajući iznova (1990), Približavanje pozorištu (1996), Iz teatrološkog repozitorijuma (1999), Dramaturški poslovi (2005), Dramaturška analekta (2007). Napisao više dramskih tekstova i adaptacija za pozorište, radio i televiziju. Izdavač: KOV, Vršac Godina: 1976 Broj strana: 44 Meki povez Biblioteka: Biblioteka KOV 9 Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Desanka Maksimović: Sabrane pesme 1-6 Nolit Beograd 1988 tvrd povez, zaštitni omot I KNJIGA Pesme (1924) Zeleni vitez (1930) Gozba na livadi (1932) Nove pesme (1936) II KNJIGA Pesnik i zavičaj (1946) Oslobođenje Cvete Andrić (1945) Otadžbina u prvomajskoj povorci (1949) Otadžbino, tu sam (1951) III KNJIGA Izabrane pesme (1950) Miris zemlje (1955) Zarobljenik snova (1960) Govori tiho (1961) Tražim pomilovanje (1964) IV KNJIGA Nemam više vremena (1973) Letopis Perunovih potomaka (1976) Pesme iz Norveške (1976) Ničija zemlja (1979) V KNJIGA Slovo o ljubavi (1983) Međaši sećanja (1983) Sajam reči (1987) Miholjsko leto (1987) VI KNJIGA (Pesme za decu) Reka pomoćnicaa (1950) Vetrova uspavanka (1954) Prolećni sastanak (1954) Rosna rukovet (1955) Šumska ljuljaška (1959) Čudo u polju (1961) Sunčevi podanici (1962) Ptice na česmi (1964) Zlatni leptir (1967) Dete u torbi (1977) K.D.S.P 1 +

Autor - osoba Dedinac, Milan, 1902-1966 = Dedinac, Milan, 1902-1966 Naslov Sabrane pesme / Milan Dedinac ; priredio Sveta Lukić ; [biobibliografski prilog Radmila Bunuševac ; beleške Jugoslava Ševković] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1981 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 322 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lukić, Sveta, 1931-1997 = Lukić, Sveta, 1931-1997 Bunuševac-Dedinac, Radmila, 1911-2005 = Bunuševac-Dedinac, Radmila, 1911-2005 Ševković, Jugoslava = Ševković, Jugoslava Zbirka ǂBiblioteka ǂNolit. Poezija ISBN (Pl. sa omotom) Napomene Tiraž 4.000 Str. 5-40: Predgovor / Sveta Lukić Beleške: 217-299 Biobibliografski prilog: str. 300-315 Bibliografija o Milanu Dedincu: str. 316-317. Predmetne odrednice Dedinac, Milan, 1902-1966 Stanje: omot iskrzan, repariran, unutra dobro očuvano U razvoju srpske poezije Milan Dedinac se nalazi na onom ključnom mestu gde ta poezija lomi tradicionalne okvire i nastoji da bude moderna, čak avangardna, da uhvati korak sa avanturom evropskih pesnika i da pronađe svoju samostalnu varijantu. Najkraće se može reći da on među prvima učestvuje kod nas u modernizaciji, još tačnije intelektualizaciji klasične, čiste ili apsolutne lirike. Dedinčevo najavljivanje „Zorilom i noćilom“, a još više njegova „Javna ptica“, predstavljaju zaista novost u srpskoj poeziji. „Javna ptica“ se pridružuje zbirkama „Lirika Itake“ Miloša Crnjanskog i „Otkrovenja“ Rastka Petrovića, koje imaju revolucionarnu ulogu u deceniji posle Prvog svetskog rata. Ona je jedno iskustvo dovela do kraja – i paralelno afirmisala potpuno drukčije, moderno iskustvo. Odmah posle oslobođenja objavljene „Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211“, kao i pesme iz crnogorskog ciklusa, imaju znatan odjek. I pre no što je počeo proces oslobađanja naše literature i književne misli, u sivo vreme plakatskog pevanja i uniformisanog mišljenja, Dedinčeva poezija uspostavlja kontinuitete sa međuratnom poezijom. Ona je dokaz da se i na društvene teme može pevati zrelo i dobro. Ona je maksimum tadašnjih mogućnosti, kruga „misaonog lirizma”, jedinog toka koji je ta situacija mogla da prihvati u pesništvu. I tada i kasnije – svojom poezijom, zatim prevodom „Fedre“, esejima i člancima, ne manje aktivnim učešćem u književnom i pozorišnom životu – Dedinac, kao stvaralac i kulturni radnik, vodi borbu za nivo u umetnosti, za umetnost kao umetnost, za kulturu. MILAN DEDINAC (Kragujevac, 27.09.1902 — Opatija, 26.09.1966) Milan Dedinac, pesnik, esejista i pozorišni kritičar, rođen je 27. septembra 1902. godine u Kragujevcu. Od 1904. godine je u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu, potom Treću mušku gimnaziju (maturirao 1921) a 1927. diplomirao je francuski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je novinar i urednik `Politike`, saradnik `Borbe`, jedan od osnivača `Književnih novina`, ataše za kulturu u Parizu, dramaturg i umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pripadao je krugu beogradskih nadrealista i bio vrsni poznavalac pozorišne umetnosti. Milan Dedinac (1902–1966) – beogradsko dete, francuski đak, jedan od trinaestorice potpisnika manifesta, najizrazitiji lirik među nadrealistima, osnivač časopisa Svedočanstva, sledbenik Branka Radičevića, prijatelj Marka Ristića, nemački zarobljenik, dugogodišnji urednik lista Politika, osnivač Književnih novina, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pesnik, esejista, likovni i pozorišni kritičar, suprug Radmile Bunuševac. Pedeset godina srpske kulture, počevši od dvadesetih, pa sve do šezdesetih godina XX veka, neizostavno su obeležene prisustvom, između ostalih i Milana Dedinca, i to ne samo u književnom, već i u pozorišnom i likovnom životu. Recepcija ovog autora nije onakva kakvom bismo želeli da bude i kakva bi trebalo da jeste, s obzirom na kulturni doprinos koji je iza sebe ostavio. Kada govorimo o prijemu dela Milana Dedinca u književnoj javnosti, ne možemo da ne uočimo kako postoji nekoliko faza i oblika recepcije. Tokom dvadesetih i tridesetih godina Dedinac je deo književno-umetničkog kruga ljudi koji aktivno rade na uspostavljanju novih avangardnih evropskih tokova u književnosti. Tih godina on aktivno i predano deluje u okviru relativno koherentne grupe mladih umetnika. Njihova višestruko usmerena borba, neraskidivo vezana za društvena kretanja i politiku, praćena je čestim hapšenjima i cenzurom, s jedne strane i analitičkim međusobnim čitanjem pripadnika grupe, sa druge. Nakon rata Dedinac je jedan od onih koji formiraju kulturni prostor tadašnje Jugoslavije. Tih godina njegovo obimom neveliko delo se kanonizuje i propraćeno je kako novim izdanjima ranijih zbirki i izborima iz poezije, tako i tada najznačajnijim književnim nagradama: Oktobarska nagrada grada Beograda, Zmajeva i Sedmojulska nagrada. Nakon smrti Milana Dedinca 1966. godine, pa do početka devete decenije dvadesetog veka njegova poezija se objavljuje samo u dva navrata, u razmaku od po deset godina, i to oba puta u redakciji Svete Lukića 1972. i 1981. godine. Praktično, od smrti Milana Dedinca njegovo prisustvo u našoj kulturi, kao i prisustvo mnogih drugih velikih književnika iz istog kruga, kreće se silaznom putanjom, na kojoj se sporadično uočavaju malobrojni tekstovi i publikacije vezani za njegovo ime. MG109 (N)

61094) SABRANE PESME , Stanislav Đorđević , Prosveta Beograd 2014 , Pesnik se oduvek izražavao stihom - moćnim, reaspuklim, rimovanim, remboovskim, poovskim, detinjim i pradrevnim, izazivajući osmeh kroz suze svojom istinom i svojom emocijom. Objavljuje pesme od 1999. Ova izuzetna zbirka vodi kroz neverovatne, beogradske devedesete u beogradski dvadesteprvi vek. Stanislav Dorđević je stari dorćolac, ronilac, avanturista i pesnik. Svoje pesme piše odmerenim stilom, vešto, s izraženim osečajem za ritam i detalj, a ova sabrana dela su lep način da se njegov višedecenijski rad zaokruži i predstavi publici. Zbirka pod nazivom Sabrane pesme sadrži širi izbor iz zbirki poezije koje je objavio od 1999. do 2013. godine: -PRIVATNA MITOLOGIJA (1999) -SLEPA ULICA (2000), RAČUN, MOLIM! (2001) -PAD NA SRCE (2004), PESME CRNOG SUNCA (2005) -VOZ USPOMENA TUTNjI (2006) -LELEK CRNE PTICE(2008) i RITAM (2013) mek povez, format 13 x 20 cm , potpis i posveta autora na predlistu , ćirilica, 490 strana

ZORAN MIŠIĆ ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE - I izdanje Izdavač - Matica srpska, Novi Sad Godina - 1956 350 strana 20 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ (1813-1851) Gorski vijenac Luča mikrokozma JOVAN STERIJA POPOVIĆ (1806-1856) Na smrt jednog zlikovca Čestoljupcu BRANKO RADIČEVIĆ (1824-1853) Tuga i opomena Nikad nije vito tvoje telo Radost i žalost Kad orla imaš ti u tvojoj ruci Bolesnikov uzdisaj Kad mlidijah umreti JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ (1883-1904) Ljubim li te... il` me sanak vara Oh, kako je sivo, tamno... Sunce s` rodi, pa zaviri... Probudio s` orkan ljuti... Što je java tako kivna ĐURA JAKŠIĆ (1832-1878) Ja sam stena Ponoć Veče Kroz ponoć Otadžbina LAZA KOSTIĆ (1841-1910) Među javom i med snom Ej, pusto more... Dva se tića pobratila Prometej Parizu 1867-1880 Spomen na Ruvarca Pevačka himna Jovanu Damaskinu Santa Maria della Salute VOJISLAV ILIĆ (1862-1894) U poznu jesen Sivo, sumorno nebo Tibulo Starčeva tuga Poslednji dan Sa pogledom ugašenim ALEKSA ŠANTIĆ (1868-1924) Veče na školju JOVAN DUČIĆ (1871-1943) Jablanovi Sat Suncokreti Neprijatelj Čekanje MILAN RAKIĆ (1876-1937) Kondir U kvrgama Osvit Jasika STEVAN LUKOVIĆ (1877-1902) Jesenja kišna pesma DUŠAN SREZOJEVIĆ (1886-1914) Poslednji samrtnik VELJKO PETROVIĆ (1881-1967) Repatica Vidoviti Odmetni se SIMA PANDUROVIĆ (1883-1960) Svetkovina VLADISLAV PETKOVIĆ DIS (1880-1917) Tamnica Nirvana Sa zaklopljenim očima Možda spava Nedovršene reči Među svojima Nedovršene pesme MILUTIN BOJIĆ (1892-1917) Plava grobnica MILOŠ CRNJANSKI (1893-1977) Vojnička pesma Oda vešalima Mizera Sumatra Priča Stražilovo Priviđenja STANISLAV VINAVER (1891-1955) Čuvari sveta Radmilo Zagorčić RASTKO PETROVIĆ (1898-1949) Putnik Jedini san Tajna rođenja Zverstva Vuk Veliki drug Reči ptice sa gnezda Sa svetlim poljupcem na usnama RADE DRAINAC (1899-1943) Ma Bohême Glad mi je beskrajna MOMČILO NASTASIJEVIĆ (1894-1938) Reči u kamenu Gospi Pogled Poruka ŽARKO VASILJEVIĆ (1892-1946) Stihotvorenije za usopšeg raba Jovana Steriju Popovića, gradžanina vršačkog RISTO RATKOVIĆ (1904-1954) Ponoć mene MILAN DEDINAC (1902-1966) Pesme ranog ustajanja Javna ptica Trava u snu i na javi ALEKSANDAR VUČO (1897) Nemenikuće Humor Zaspalo DUŠAN MATIĆ (1893-1980) More Da imenuješ senke zvezda DESANKA MAKSIMOVIĆ (1898) Na buri Spomen na ustanak Ne boj se SKENDER KULENOVIĆ (1910-1978) Stojanka majka Knežopoljka Ševa OSKAR DAVIČO (1909) Detinjstvo Hana Srbija (1939) Pojava četiri puškomitraljesca U ime bilja BRANKO V. RADIČEVIĆ (1925) Ljubomora STEVAN RAIČKOVIĆ (1928) Pesma trave Drugo pismo Kamena uspavanka VASKO POPA (1922) Belutak Igre Vrati mi moje krpice Cele Kula MIODRAG PAVLOVIĆ (1928) Opelo Nakturna Odbrana našeg grada Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Predavanja u čast Čarlsa Eliota Nortona 1967-1968 `Mislio sam da znam sve o rečima, sve o jeziku (kad je čovek dete, oseća da zna mnogo), ali te reči su mi došle kao otkrovenje. Naravno, nisam ih razumeo. Kako sam mogao razumeti stihove o tome da su ptice – da su životinje – na neki način večne zato što žive u sadašnjosti? Mi smo smrtni zato što živimo u prošlosti i u budućnosti – zato što se sećamo vremena kada nismo postojali, i što predviđamo vreme kad ćemo biti pokojnici. Ti stihovi su mi došli kroz muziku. Pre toga sam o jeziku razmišljao kao o načinu da se nešto izrazi, da se čovek požali, da kaže da je veseo ili tužan itd. Međutim, kada sam čuo te stihove (od tada ih, na izvestan način, slušam neprestano), znao sam da jezik može da bude i muzika i strast. I tako mi se otkrila poezija.` Broj strana: 146. Službeni Glasnik, Beograd, 2012.

Jovan Zivlak : ZIMSKI IZVEŠTAJ - Izabrane pesme, Izdavački centar Rijeka 1989, str. 182. Izbor i pogovor Jovica Aćin. Očuvanost 4-. S a d r ž a j: Tronožac (7-53): Jela sa začinima (7-9); Pritežem sandale (11-16): Bog je sićušan (13); Pritežem sandale (14); Veliki majstor (15); Opsadno stanje (16). - Preslišavam se (17-44): Ah, gde si (19); Čelom među oči (20); Amen (21); Noćna ptica, noćni leptir (22); Lopoč (23); Preslišavam se (24); Dakle bogovski ručak (25); Novac za novac (26); I da je među nama (27); Radosno za događaj vezan (28); Ljubav ljubav (29); List na vodi (30); Voda je hladna (31); Govorim jasnim rečenicama (32); Pijem čaj (33); Lak sam i pokretljiv (34); Zatvaram prozor (35); Neću uzeti pribor (36); Nemam vidikovca (37); Rđav otac / dobar sin (38); Biber / luk (39); Kamen koji će biti hitnut (40); Jedem voće (41); Krv teče u venama (42); Dosta je bilo (43); Podići teret (44). - Nokturno (45-50): Prevrtati saksiju (47); Uzeti knjigu (48); Nokturno (49); Smrt pesništva (50). - Čini što moraš (51-53). - Čekrk (55-112): Kako sam obavešten (57-59); Osvetljenje je slabo (61-68): Jezičak (63); Osvetljenje je slabo (64); Rečce (65); Korablja (66); Jedanput (67); Časovnik (68). - Iverje (69-77): Moja dušo (71); Dođi slatka zimo (72); Voda u kupatilu (73); Grom (74); Drvo (75); Iverje (76); Vejavica (77). - Voda će porasti (79-88): Šiba (81); Skitač (82); Voda će porasti (83); Anđeo (84); Slepi pevač (85); Nedopustivo (86); Slava (87); Veselim se (88). - Milutinović (89-95): Rovinj (91); Sentandreja (92); Dubrovnik (93); Kanal Dunav-Tisa (94); Milutinović (95). - Papagaj (97-103): Talir (99); Češalj (100); Papagaj (101); Mačka (102); Uzleće šišmiš (103). - Nikad (105-112): Šta da se radi (107); Nikad (108); Varošica (109); Šta je sad na redu (110); Lisje (111); ***[Ovim pesmama bih...] (112). - Napev (113-167): Zimski izveštaj (115-117); Vaj (119-124): Ni (121); Razboj (122); Vaj (123); Kašalj (124). - Napev (125-132): O tvoriteljko (127); Trpeza (128); Crni sinko (129); Napev (130); Skelet (131); Vedri rasplet (132). - Malo. Malo. (133-141): Senka (135); Prevod usta (136); Beše znano (137); Malo. Malo. (138); Ispljuvak (139); Okovratnik (140); Ne vraćaj se kasno kući (141). - Zenice (143-148): Dragano moja (145); Niko (146); Zenice (147); Laudatio (148). - Pogibao (149-159): Ludak (151); Pogibao (152); Koska (153); Maj (154); Mistrija (155); Trepet (156); Rublje (157); Pisar (158); Milost (159). - Ha (161-167): Zdenac (163); Streha (164); Dakle (165); Podlac (166); Ha (167). Zapisi uz pesme Jovana Zivlaka / Jovica Aćin (168-176).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Oredan Petlevski Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. Biblioteka Vjeverica

RADMILA PETROVIĆ MIRIS ZEMLJE Izdavač - Dom kulture `Pivo Karamatijević`, Priboj Godina - 2015 70 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Limske večeri poezije ISBN - 978-86-84477-19-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: NOĆI SPOZNANJA Možda čekaš nekog ko nikada neće doći Umireš U pitanju je nešto teže Dve karte za raj Izgubljeni odraz odraz Odavno ne svetli Nemaš gde da odeš Skrivanje Precrtati sve Presvlačeći se u ptice Sunce da se rodi EVENTUALNOST ANATOMIJE Nemoj sa te jabuke Žensko obuci i ne daj mu da jede Kad ćeš u Biograd? Za kim zvono zvoni Seljački sine Sh`ma Yisrael U nadnici Sunce ne zna kako je u nadnici biti Iza kulisa Gde svi putevi vode HARIZMATIČNI PRSTI Celulozni rokenrol Transcedentna izometrija Džambo džeta Sezonka Poslovni izazovi Prokleti Ferari Dugoprugaš LIRSKA OČEKIVANJA Apropo Frojd bi bio ponosan Mocart na mesecu Pašteta u crevu Pa, nosiću je u srcu Detonacije MANIFEST NAŠIH SUDBINA Srbija danas liči na Indiju Pet tovara svinjetine Seniorska misa Manifest sudbine Diploma Da li sam i ja Šarli? Ne kupujte skupe naočare PETAR V ARBUTINA - Slaganje vremena i anatomija trenutka Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Psalmi u Svili Duše (1 i 2),Zbirka poezije Nada Ančić Crljenica *6175*09-2022 “Psalmi u svili duše” Nade Aničić Crljenice su plave, pesme pisane rosom neba i zanosom kao da se pre nje, pevalo nije, ili se pevalo samo u plavim lirskim satima u,praskozorje poezije, ovo je za književnicu napisao Matija Bećković Nada Aničić Crljenica autor tiraž 500 Izdavač: Prometej Novi Sad 2017.g, ISBN: 978-86-515-1271-4 , ISBN: 978-86-515-1270-7 , Povez: Tvrdi povez,ćirilica,strana: 178. + 247.strana, format: 25 x 14 cm, težina 1010.grama stanje:nekorišteno - novo✔️ Iz recenzije: „Psalmi u svili duše“, nova pesnička knjiga poetese Nade Aničić Crnjenice, baštini sve one sokove liturgijsko-himnične poetike zlatnog srpskog veka iz perioda Nemanjića, nadovezujući se na lirske tradicije međuratne i poratne srpske lirike, pa sve do najnovijih poetika savremene srpske poezije. Nadina poetika ima tradicionalistički prostup pevanju i mišljenju. Njen pesnički rukopis starog je kova, jer ovi stihovi odišu duhovnošću koja odzvanja diljem ove knjige. Bez obzira da li su pesme pisane vezanim stihom ili su oslobođene rime i strogih pravila, u svakoj pesmi oseča se tananost i prefinjenost duše koja je izatkala vez od najlepših reči našeg jezika. Toliko bogatstvo jezika retko se sreće i gotovo da sam došao u iskušenje da neke reči počnem da zapisujem u sopstveni rečnik, jer su ti dragulji, odavno zaboravljeni, sada kroz ove stihove ponovo oživeli. Nadina poesija je čista muzika ožovljena kroz svet detinjstva i sremske ravnice, kroz motive zavičaja, koji se ore poput najlepše himne lepoti. No iza, na prvi pogled jedne razigranosti i raspevanosti, krije se tajna i mudrost koju je lirski subjekt utkao u biće jezika i one se zaumnim putem osećaju iza svakog stiha, iza svake izgovorene reči koja romori i žubori poput hučnog planinskog vrela. Željko Sarić * * * ХАРМОНИЈА СТВАРАЊА Јутром раним Кад Сунце се и у мени зачне Кад нестварно биље неба додирне моју бит Жишком дана у ђердане пролистају локвањи Над језером мамљив сјај Видљивог трага искони пламен Раскрилих шкоље у бисерје бело И гле, између сна и јаве просине звезда на небној њиви док шуме листају плаве Хармонијом стварања Међ птицама у ћурлик Чекајући нектар да полети – Озарена ко дете дубином јутра, са котарицом жара огрнух младе сунцокрете НАДА Аничић Црљеница из двокњижја `ПСАЛМИ У СВИЛИ ДУШЕ` HARMONIJA STVARANjA Jutrom ranim Kad Sunce se i u meni začne Kad nestvarno bilje neba dodirne moju bit Žiškom dana u đerdane prolistaju lokvanji Nad jezerom mamljiv sjaj Vidljivog traga iskoni plamen Raskrilih školje u biserje belo I gle, između sna i jave prosine zvezda na nebnoj njivi dok šume listaju plave Harmonijom stvaranja Međ pticama u ćurlik Čekajući nektar da poleti – Ozarena ko dete dubinom jutra, sa kotaricom žara ogrnuh mlade suncokrete NADA Aničić Crljenica iz dvoknjižja `PSALMI U SVILI DUŠE`

62228) SNAGA ROBOVA , Leonard Koen , BIGZ 1981 , pesme LEONARD KOEN (Leonard Cohen) poznavaocima savremene muzike nije novo ime. I pored njegovih opšteprihvaćenih muzičkih ostvarenja, u našoj sredini je malo poznato da je L. Koen veoma plodan i svestran stvaralac: pesnik, romanopisac, pevač, kompozitor i muzičar. Iza njega stoji već priličan broj snimljenih ploča (od kojih je nekolicina i kod nas objavljena), dva dugometražna filma o njemu; jedan u organizaciji Nacionalnog filmskog Odbora Kanade sa naslovom „Dame i gospodo... Mr. Leonard Koen“ i drugi o Koenovoj evropskoj turneji 1971. godine u režiji Toni Palmera „Ptice na žici“. Naša filmska publika imala je priliku da čuje njegove kompozicije u filmu Roberta Altmana „ Kockar i bludnica“. Osim ovoga, Koen je autor dva romana, sedam knjiga poezije, a u Francuskoj je 1971. godine objavljena i knjiga o njemu. Na Zapadu je proglašen za jednog od simbola mlade (i već ne samo mlade) generacije tipa Alena Ginzberga ili Boba Dilena. Svakako da su jedni od najmerodavnijih pokazateIja Koenove stvaralačke osobenosti, visoki tiraži nje- govih ploča i veliki broj ponovljenih izdanja njegovih knjiga. preveo Vladislav Bajac , ilustracije Slavko Ristić , mek povez, format 12,5 cm , okrznuća plastifikacije poveza po ivicama korica, 144 strane , sitan potpis na predlistu

Odlično očuvano, s posvetom i potpisom Miroslava Antića, ćirilica Biblioteka Vjeverica Autor - osoba Antić, Miroslav, 1932-1986 = Antić, Miroslav, 1932-1986 Naslov Garavi sokak : veselo cigansko vašarište sa nekoliko suza i kapi kiše / Miroslav Antić ; [ilustrirao Ordan Petlevski] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1979 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 102 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Petlevski, Ordan Zbirka ǂBiblioteka ǂ Vjeverica Sadržaj Sadrži: Prozivnik ; Gatanja i čarolije ; Vašar (Karton) Napomene Bilješka o piscu: str. [99] Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. MG130 (L)

Vesna Parun - Gong Naprijed, Zagreb, 1966. Mek povez, 169 strana. Vesna Parun (Zlarin, 10. april 1922 — Stubičke Toplice, 25. oktobar 2010) bila je pesnik, dramski i dečji pisac. Studirala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Detinjstvo je provela u Splitu, u Biogradu na moru i u Šibeniku. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju u Zagrebu, zbog rata je morala da pobegne u Split. Vratili su se u Zagreb 1942. Posle rata je upisala studije na Filozofskom fakultetu, odsek filozofija. 1947. je obolela od tifusa. Zbog bolesti i nesrećne ljubavi napušta studije. Od 1962. do 1967. živi u Bugarskoj gde se udaje i razvodi. Vraća se u Zagreb gde radi kao slobodni pisac. 2000. se iz svog doma premestila u dom u Stubičkim Toplicama, gde na kraju i umire. Ušla je u politiku u svojoj 85-oj godini. Učlanila se u Demokratsku stranku žena. Prva je žena u Hrvatskoj koja je živela isključivo od književnosti. Neke od knjiga je sama štampala i prodavala, pa čak i ilustrovala[1]. Preminula je 25. oktobra 2010. Bibliografija Objavljeno je preko 70 knjiga poezije i proze i četiri drame. Štampala je i veliki broj knjiga za decu. Pesme su joj prevođene na mnoge strane jezike. 1932. Objavljuje prvu pesmu „Pramaljeće“ u listu „Anđeo Čuvar“. Od 1945. objavljuje pesme po časopisima i listovima. Dela su joj prevedena na više jezika. Prevodila je Hajnea, Getea, Rilkea. Poezija Uredi „Zore i vihori“, 1947. „Pjesme“, 1948. „Crna maslina“, 1955. `Vidrama vjerna`, 1957. `Ropstvo`, 1957. „Pusti da otpočinem“, 1958. `Ti i nikad`, 1959. `Koralj vraćen moru`, 1959. `Konjanik`, 1961. `Jao jutro`, 1963. `Bila sam dječak`, 1963. `Vjetar Trakije`, 1964. `Pjesme`, 1964. `Gong`, 1966. `Otvorena vrata`, 1968. „Ukleti dažd“, 1969. `Tragom Magde Isanos`, 1971. `Sto soneta`, 1972. `I prolazim životom`, 1972. `Stid me je umrijeti`, 1974. `Olovni golub`, 1975. „Apokaliptičke basne“, 1976. `Ljubav bijela kost`, 1978. `Čitač snova`, 1978. `Izabrane pjesme`, 1979. `Mapa Magdica`, 1979. `Šum krila, šum vode`, 1981. `Salto mortale`, 1981. `Izabrana djela`, 1982. `Grad na Durmitoru`, 1988. `Kasfalpirova zemlja`, 1989. `Indigo grad`, 1990. „Sonetni vijenci“, 1991. `Tronožac koji hoda`, 1993. `Začarana čarobnica`, 1993. `Izbor iz djela`, 1995. `Ptica vremena`, 1996. `Smijeh od smrti jači`, 1997. `Pelin basne`, 1998. `Spužvica i spužva`, 1999. `Političko Valentinovo`, 2000. `Grijeh smrti`,2000. Proza Uredi „Pod muškim kišobranom“, 1987. „Krv svjedoka“, 1988. `Hrvatska kraljica`, 1999 „Noć za pakost- moj život u 40 vreća“, 2001. Dečja poezija Uredi „Patka Zlatka“, 1957. `Tuga i radost šume`, 1958. `Zec mudrijan`, 1958. `Kornjačin oklop`, 1958. „Mačak Džingis-kan i Miki Trasi“, 1968. `Mačak na mjesecu`, 1969. `Miki Trasi i baka Pim Bako`, 1968. `Miki slavni kapetan`, 1970. `Karneval u Kukljici`, 1974. `Poznanstvo s danima malog Maksima`, 1974. `Igre pred oluju`, 1979. `Dvanaest slikovnica o psima`, 1983. `Hoću ljutić, neću mak`, 1983. `Roda u školi`, 1988. `Pokraj Kupe kad se vrapci skupe`, 1989. `Moj prijatelj šišmiš`, 1990. `Uspavanka za poljubac`, 1995. `Kroz prozorčić zime`, 1995. `Pčela, duga i mlin`, 1997. `Tri morske pustolovke`, 2000. „Morska kočijica“, 2001. Dramska dela Uredi „Marija i mornar“ `Apsirt` `Magareći otok, oliti homo homini asinus` „Škola za skitnice“

Branko V. Radicevic - Vojnicke pesme Prosveta, Beograd, 1961. Biblioteka `Albatros` Mek povez, 34 strane. Бранко В. Радичевић (Чачак, 14. мај 1925 — Београд, 11. јануар 2001) био је српски књижевник и новинар.[1] Писао је поезију, романе, приповетке, сценарија и књижевност за децу. Живот и стваралаштво Потиче из грађанске породице, од оца Велимира и мајке Косаре, рођ. Миликић. У раној младости, током Другог светског рата, још као шеснаестогодишњак, био је партизански курир Ратка Митровића. Одведен је и у логор, у Смедеревској Паланци, где се тешко разболео, једва преживео, и тек онда наставио школовање у чачанској Гимназији.[2] После рата, једно време је живео у Сарајеву, где почињу његови стваралачки дани. Сели се у Београд, где завршава Правни факултет.[3] Упоредо с студирањем, ради као новинар за Дугу и као сарадник у многим листовима и часописима. Као уредник едиција „Жар птица“, више година ради у Борби.[2] Био је и председник издавачке куће Српска књижевна задруга из Београда.[1] Покренуо је културне манифестације: Дисово пролеће у Чачку и Драгачевски сабор трубача у Гучи.[2] Стваралаштво му садржи и преко сто наслова песама, приповедака, романа и књига за децу. Истраживао је и споменике- „крајпуташе“, (крајпуташи- његова реч), направио је и две монографије о сеоским споменицима - крајпуташима. Био је и велики истраживач и познавалац српског језика. Дела Најпознатија дела су му: „Песме о мајци“, „Прича о животињама“, „Са Овчара и Каблара“, „Војничке песме“, „Поноћни свирачи“, „Сељаци“ и „Антологија српског песништва“.[4] Активан је у књижевном и друштвеном животу до пред крај свога живота. Велики успех стиче и његово последње дело „Сујеверице“. Добитник је Вукове и Седмојулске награде.[5] Песме Сутонски дани, 1945. Песме, 1949. Лирика, 1951. Земља, 1954. Вечита пешадија, 1956. Три чокота стихова а о вину ни речи, 1961. Божја крчма, 1965. Са Овчара и Каблара, 1970. Сељачка поема, 1971. Изабране песме, 1971. Похвалице и покудице, 1974. Земљосанке, 1978. Текла река Лепеница, 1979. Вита јела, зелен бор, 1986. Кадионик, 1990. Романи Бела жена, 1955. Изгубљени град, 1957. Четврта ноћ, 1957. Поноћни свирачи, 1959. Ноћ тела, 1963. Грубићи и нежнићи, 1968. Сељаци, 1971. Ћорава посла, 1972. Сведок, 1977. Празнина, 1992. Књиге приповедака Љубав и смрт, 1982. Горка грла, 1986. Такав је живот, 1989. Будућност, 1991. Књиге за децу Приче о дечацима, 1952. Дух ливада (приче), 1954. Учени мачак (новела), 1957. Посластичарница код веселог чаробњака, 1950. Чудотворно око (приче и бајке), 1964. Бајка о шаљивчини и друге приче, 1967. Бајке о гуслама, 1967. Гвозден човек и друге приче, 1967. Ђаволије и друге приче, 1967. Песме о мајци, 1979. Деветаци, 1976. Скитница или песме и приче за децу, 1988. Приче о животињама, 1990. Како је Јошика отишао на небо, приче из циганског живота, 1992. Монографије Плава линија живота - српски споменици и крајпуташи, 1961. Српски надгробни споменици и крајпуташи, 1965. Филмски сценарио Поруке (Документарни кратки) 1960. Узрок смрти не помињати (филм) 1968. Лазар Гавриловић воденичар (ТВ кратки) Остало Сујеверице и друге речи, Српска књижевна задруга, 1990. Сујеверице и друге речи - књига друга, Српска књижевна задруга, 1992. Сујеверице и друге речи - књига трећа, Српска књижевна задруга, 1995. Сујеверице и друге речи IV, Просвета, 1999.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor - osoba Radičević, Branko V., 1925-2001 = Radičević, Branko V., 1925-2001 Naslov Večita pešadija / Branko V. Radičević Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1956 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Narodna prosvjeta, 1956 Fizički opis 88 str. ; 18 cm Zbirka Savremena poezija ; 6 (Broš.) Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 – Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik, pesnik, romansijer, novinar i dečji pisac. Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda. Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike-„krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima–krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika. Dela Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“. Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade. Pesme Sutonski dani, 1945. Pesme, 1949. Lirika, 1951. Zemlja, 1954. Večita pešadija, 1956. Tri čokota stihova a o vinu ni reči, 1961. Božja krčma, 1965. Sa Ovčara i Kablara, 1970. Seljačka poema, 1971. Izabrane pesme, 1971. Pohvalice i pokudice, 1974. Zemljosanke, 1978. Tekla reka Lepenica, 1979. Vita jela, zelen bor, 1986. Kadionik, 1990. Romani Bela žena, 1955. Izgubljeni grad, 1957. Četvrta noć, 1957. Ponoćni svirači, 1959. Noć tela, 1963. Grubići i nežnići, 1968. Seljaci, 1971. Ćorava posla, 1972. Svedok, 1977. Praznina, 1992. Knjige pripovedaka Ljubav i smrt, 1982. Gorka grla, 1986. Takav je život, 1989. Budućnost, 1991. Knjige za decu Priče o dečacima, 1952. Duh livada (priče), 1954. Učeni mačak (novela), 1957. Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka, 1950. Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964. Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967. Bajke o guslama, 1967. Gvozden čovek i druge priče, 1967. Đavolije i druge priče, 1967. Pesme o majci, 1979. Devetaci, 1976. Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988. Priče o životinjama, 1990. Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992. Monografije Plava linija života - srpski spomenici i krajputaši, 1961. Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965. Filmski scenario Poruke (Dokumentarni kratki) 1960. Uzrok smrti ne pominjati (film) 1968. Lazar Gavrilović vodeničar (TV kratki) Ostalo Sujeverice i druge reči, Srpska književna zadruga, 1990. Sujeverice i druge reči – knjiga druga, Srpska književna zadruga, 1992. Sujeverice i druge reči – knjiga treća, Srpska književna zadruga, 1995. Sujeverice i druge reči IV, Prosveta, 1999. MG117

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cas je, Ozirise / antiantologija stare egipatske knjizevnosti Vesna Krmpotic Vesna Krmpotić rođena je 17. lipnja 1932. godine u Dubrovniku. Diplomirala je psihologiju i engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a bengalski jezik na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u New Delhiju. Kao supruga diplomata živjela je u Washingtonu, Kairu, Accri, New Delhiju, a od 2004. godine živjela je u Beogradu.[4] Najpoznatije joj je djelo Brdo iznad oblaka... Krmpotić je više puta nagrađivana u Hrvatskoj, između ostaloga Godišnjom nagradom Vladimir Nazor 1975. godine, Nagradom Ivan Goran Kovačić 1988. godine, za roman Brdo iznad oblaka, Nagradom Vladimir Nazor za životno djelo 1999. godine, Nagradom HAZU za književnost 2006. godine, za zbirku pjesama 108x108, a 2008. godine dodijeljeno joj je Odličje za zasluge u kulturi,[6] te Nagradom Tin Ujević 2013. godine.[7] Umrla je u Beogradu 2018. godine.[8] Pokopana je u Beogradu na Novome groblju... Krmpotić, Vesna, hrvatska književnica (Dubrovnik, 17. VI. 1932 – Beograd, 21. VIII. 2018). Završila studij psihologije i engleskog jezika na Filozofskome fakultetu u Zagrebu 1959. Radila u književnoj redakciji Radio Zagreba (1961–62), a kao stipendistica indijske vlade bila na studijskome boravku u Indiji (1962–64) te 1964. završila jednogodišnji studij bengalskoga jezika na Filozofskome fakultetu u New Delhiju. Potom je uglavnom živjela u Beogradu, a dulje je vrijeme boravila u Egiptu, SAD-u i Gani te opetovano u Indiji. Javila se pjesmama 1950-ih. Zbirke Poezija (1956) i Plamen svijeće (1962) napisane su uglavnom u tradiciji međuratnog intimističkoga pjesništva. U zbirkama Jama bića (1965), Jednina i dvojina (1981), Orfelija (1987), Druga strana ničega (2003) i Žar-ptica (2012), napisanima tijekom intenzivnoga, cjeloživotnog upoznavanja s indijskom duhovnošću, naglašenija je mistična crta te tematizirano dvojstvo Ja – Ti kao pojavni oblik prajedinstva, vječnoga Jednoga. Ljevanica za Igora (1978) pjesnički je dnevnik osobne tragedije – gubitka sina. U zbirci Vilin svlak (1983), tražeći sklad svega živog i neživoga, nalazi pravi izgled svijeta u nutrini te spiritualiziranom pjesničkom slikom pokušava izraziti mistično iskustvo. Od 1990. objavljivala je seriju od 108 pjesničkih zbirki s po 108 pjesama-molitava, intimnih ispovijesti ili bajalica pod nazivom Stotinu i osam, smatrajući sebe tek posrednikom nadzemaljskoga glasa (sabrane u knjizi 108 x 108, 2006), pri čemu sama brojka ima mističnu vrijednost indijskog podrijetla. Istu strukturu ima i opsežna trilogija »pjesmenih priča« Divni stranac (I–III, 2003–04). U knjizi Dijamanti faraon (1965) iznosi, nadahnuta upoznavanjem tradicija i lokaliteta Egipta i Indije, svojevrsnu duhovno-poetsku autobiografiju, a u autobiografsko-dnevničkoj knjizi Brdo iznad oblaka (1987) razvoj sinove bolesti i borbu za njegov život, usporedno pripovijedajući o svijetu njegovih snova. Košulja sretnog čovjeka (1987) knjiga je priča o poetskom traganju za srećom, otkrivanjem njezine biti i ostvarivanjem kontakta s vječnošću. Objavila je i prozne knjige Indija (1965), Pir Sunca i Mjeseca (1989), Bhagavatar (1990), To ljubav ide prema nama (1993) i dr., a 1986. izvedeno joj je dramsko djelo Kešava Madhava. Sastavila je i prevela mnogobrojne antologije indijske i egipatske književnosti (npr. Hiljadu lotosa, 1971; Čas je, Ozirise, 1976), pisala kulturnopovijesne knjige (npr. Portret majke Indije, 2013), a objavljivala je i eseje, književne prikaze i prijevode (npr. Rabīndranāth Tagore, Rumi, Kāmasūtra). Dobitnica je Nagrade »Vladimir Nazor« za životno djelo (1999).

Gvido Tartalja : PRED-RATNE PESME , Plato 2013, str. 110. Priredili Ivo i Marko Tartalja. Očuvanost 4. Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac[1] čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu”.[2] Objavio je preko trideset knjiga, među kojima su „Pesma i grad”, „Lirika”, „Začarani krug”, „Srmena u gradu ptica”, zatim pesme za decu „Oživela crtanka”, „Šta meseci pričaju”, „Od oblaka do maslačka”, „Dedin šešir i vetar” i druge. Deo njegove zaostavštine nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u okviru porodične Zbirke porodice Tartalja.[3] Biografija Rođen je 25. januara 1899. godine u Zagrebu, u uvaženoj i staroj grofovskoj porodici Tartalja (hrv. Tartaglia, od ital. tartagliare: mucati, tepati), jednoj od poslednjih porodica sa tom titulom na Balkanu.[4][5] Izvorno porodično prezime zabeleženo u 15. veku bilo je Jakovlić, potom promenjeno u Tartalić, a naposletku u Tartalja.[5] Titulu grofova porodici je dodelio mletački dužd 1444. godine.[5] Osnovnu i srednju školu Gvido je završio u Splitu, a nakon položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[6] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[6] i diplomirao je na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[6] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[7] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[8] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[9] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[6] Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[10] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[11] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[6] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [12]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[13] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Prvo izdanje Garavog sokaka Lepo očuvano 1973 prvo izdanje retko u ponudi Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik.[1] Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[2] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[3] [4] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu.[4] Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[5] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[6] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor] Spomen ploča na kući u Pančevu Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[7] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[8] U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[9] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[10] Preminuo je nakon što se dugo lečio od kancera vilice.[11] Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[5] Sabrana dela su mu objavljena u 15 tomova 1998. godine od strane izdavačke kuće „Prometej”. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[12] Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić` Pančevo. Dela[uredi | uredi izvor] Pesma Plavi čuperak, Mika Antić Duration: 57 seconds.0:57 Knjige za odrasle[2] „Vojvodina“ „Ispričano za proleće“ (1951) „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Nasmejani svet“ (1955) „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“(1972) „Izdajstvo lirike“ „Savršenstvo vatre“ (1982)[13] Knjige za decu[2] „Poslednja bajka“ (1965) „Plavi čuperak“ (1965) „Garavi sokak“ (1973) „Olovka ne piše srcem“ (1973) „Živeli prekosutra“ (1974) „Druga strana vetra“ (1978) „Ptice iz šume“ (1979) „Prva ljubav“ (1981) „Svašta umem“ (1981) „Horoskop“ (1983) „Plava zvezda“

Nespokoji u petnaest slika - Slobodan Đekić SADRŽAJ UVODNA REČ PESNIKU MUDROST NE BIH DA ODEM NEDELjOM PANj MOJE VIŠNjE NEĆEMO PEVATI VEČERAS NEDELjNA PESMA NESPOKOJI POSLEDNjI PUT ZAKASNIO SAM DAIRE PRED OGLEDAPOM SAGINjANjE NEĆU SEĆANjE PRAZNO PISMO RAZGOVOR LEPTIR U PONOĆ TRAGANjE DEDI VOJISLAVU NIKOLIĆU SLAVA U MALOJ IVANČI VERIDBA VOLEO BIH NEMA OPORUKA IVANČA PETLOM PROBUĐENA PEVAĆU ŽIVOT ZABORAV DECEBAL NAMRŠTENI NEBO NAD GOLEŠOM IZMEĐU AJVALE I KOSMAJA Nj. V. MOCART KUPINE SIORANU VERUJEM, GOSPODE, POMOZI MOME NEVERJU O HLEBU I BANATU RADOZNALOST NA TOPOVSKOM PUTU VRŠAČKA TVRĐAVA VRŠAČKI GRAD BRONZAN KONj BANATA ČISTAČI NOĆ U GAJU IZ MOJE BIOGRAFIJE MAMI LjUBINKI BANAT GOLUBAC SA VRŠAČKIH PLANINA POD STREHOM JOVANOVE KUĆE PRAZNA KOČNJA U ČUKUR - MALI ZOVE SE POTOK SELIDBA U POTOK ZAGLEDAN VRŠAČKI BREG RANKOVIĆA LIVADE I PUT ZA LIPE SEĆANjE NA VREME STIDA I ĆUTANjA PROZOR U RESAVSKOJ RAZMIŠLjAM O PROŠLOM ŠEZDESETE NA CIGANSKOM BUNARU O HLEBU U BANATU SLUTNjE ZAVEJANA ČERGA U KAFANI MAKARSKA UMOR OSEDELOG TAJNA PTICE ŽUTO NA KRILIMA DOĐOŠ Izdavač: Gradska biblioteka, Vršac Godina: 2021 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: DS1 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Nespokoji u petnaest slika - Slobodan Đekić SADRŽAJ UVODNA REČ PESNIKU MUDROST NE BIH DA ODEM NEDELjOM PANj MOJE VIŠNjE NEĆEMO PEVATI VEČERAS NEDELjNA PESMA NESPOKOJI POSLEDNjI PUT ZAKASNIO SAM DAIRE PRED OGLEDAPOM SAGINjANjE NEĆU SEĆANjE PRAZNO PISMO RAZGOVOR LEPTIR U PONOĆ TRAGANjE DEDI VOJISLAVU NIKOLIĆU SLAVA U MALOJ IVANČI VERIDBA VOLEO BIH NEMA OPORUKA IVANČA PETLOM PROBUĐENA PEVAĆU ŽIVOT ZABORAV DECEBAL NAMRŠTENI NEBO NAD GOLEŠOM IZMEĐU AJVALE I KOSMAJA Nj. V. MOCART KUPINE SIORANU VERUJEM, GOSPODE, POMOZI MOME NEVERJU O HLEBU I BANATU RADOZNALOST NA TOPOVSKOM PUTU VRŠAČKA TVRĐAVA VRŠAČKI GRAD BRONZAN KONj BANATA ČISTAČI NOĆ U GAJU IZ MOJE BIOGRAFIJE MAMI LjUBINKI BANAT GOLUBAC SA VRŠAČKIH PLANINA POD STREHOM JOVANOVE KUĆE PRAZNA KOČNJA U ČUKUR - MALI ZOVE SE POTOK SELIDBA U POTOK ZAGLEDAN VRŠAČKI BREG RANKOVIĆA LIVADE I PUT ZA LIPE SEĆANjE NA VREME STIDA I ĆUTANjA PROZOR U RESAVSKOJ RAZMIŠLjAM O PROŠLOM ŠEZDESETE NA CIGANSKOM BUNARU O HLEBU U BANATU SLUTNjE ZAVEJANA ČERGA U KAFANI MAKARSKA UMOR OSEDELOG TAJNA PTICE ŽUTO NA KRILIMA DOĐOŠ Izdavač: Gradska biblioteka, Vršac Godina: 2021 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 6110 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Autor - osoba Šajtinac, Radivoj, 1949- = Šajtinac, Radivoj, 1949- Naslov Očenaš na Tajms skveru : pesme / Radivoj Šajtinac ; [ilustracije Radovan Živankić] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas, 1991 (Novi Sad : Dobra vest) Fizički opis 70 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živankić, Radovan = Živankić, Radovan Zbirka Edicija Doviđenja iznenađenje ; 3 Sadržaj S a d r ž a j: Kanadske kratke priče (5-16): Patrola na putu za Stratford (7); Staklena crkva u Dauntaunu (9); Velika kamena suknja kraljice Viktorije (10); Oslonite se na život, gospodine Marli (11-12); Fliper u raju (13); Balcan, airways, again (14); Florida u mojim mislima (15); Jagode na putu za Hamilton (16). - Prizori sa ispraćaja (17-36): Maglovit dan na kraju veka (19); Drugi crtež (20); Ubogi polog (21); Uranak (22); Javka kućnog duha (23); Održavanje prislušnih rođaka (24); Mučem muku (25); Toaleta, kamikaze (26); Imitacija poslovice (27); Grad, ukrštenica (28); Istorija dobre maćehe (29); Dobri kućni duh (30); Pismo poučnom neprijatelju (31); Nesanica, lirski kredit (32); Postolje naše sreće (33); Uoči (34); Kraća verzija Traklovog priviđenja (35); Kriška leda (36). - Očenaš na Tajms skveru (37-70): Na slici starosedeoci (39); Čistac (40); Dugin muk (41); Vrač rastvarač (42); Munkov štafelaj (43); Strnjište iza Wall street-a (44); Stari lokvanj u Hudson-west st. hgwy (45); Central park, april, 1991. (46); Šljiva u Čelziju (47); Predah na stanici metroa u Četrdeset drugoj (48); Kao pištaljkom kroz san (49); Podsmeh i njegov baladni karakter (50); Kineski bar na obali (51); Očenaš na Tajms skveru (52); Ulica u Harlemu gde je `Apolo` teatar (53); Strip - straža (55); Bezruki čitač s dlana (56); Samoidentifikacija (57); Uskršnja dinja (58); Kad baci pogled na (bez)lične stvari (59); Pogled levo, sa Ozon-parka u Bruklina, kraj marta 1991. (60); Tik do sebe, pričest (61); Prikaz crnog plemića (62); Madona of China Town (63); Ptica iznad Ist rivera (64); Od i do (65); Stiže (otvoreno) pismo (66); Useljenikov prvi dan (67); Zašto je uspeo dogovor ovdašnjeg bogataša i tamošnjeg heroja (69); Ode, dnevni argonaut (70). (Broš.) Radivoj Šajtinac (1949, Zrenjanin), piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, prevodi s ruskog i engleskog jezika, bavi se i dramaturgijom. Objavio je sledeće knjige: Oružje ljudski ranjeno (1970), Šumi se vraćaju pragovi (1974), Darovno putovanje (1978), Panglosov izveštaj (1982), Suze u lunaparku (1987), Očenaš na Tajms skveru (1991), Olovni dolov (1995), Led i mleko (2003), Psi versa (2005), Kanjiška monotipija (dvojezično na srpskom i mađarskom, 2007), Severni izgovor (2011), Stara kantina (2011), Di (2013), Zlo cveća (2013); knjige proze: Banatska čitanka (1991), Moj begejski deo sveta (1994), Bajke o grmu (1995), Čehovija (1996) Vez u vazduhu (1998), Žrtve bidermajera (2000), Sibilski glasovi (2001), Nada stanuje na kraju grada (sa Uglješom Šajtincem, 2002), Vodeno dete (2004), Pričica (2005), Kinesko dvorište (2006), Lyrik klinik (2009), Severni izgovor (2011), Stara kantina (2011), Dilinkuca – kratke i friške banatske bajke (sa Lj. Šajtinac, 2012), Zlo cveća – poezija jednog klovna apsoluta (2013), Pseća suza (2014), Di? – nova banatska pesmarica (2014), Porcelan – roman u slobodnom stihu (2017), Nepoznavanje prirode (2018), Suva igla (2019), Pelerina (2020), Aveti atara (2020), Pompeja ili dah u prahu (2022) i Mikelanđelov pomoćnik (2023); knjige eseja: Hotel Čarnojević (1989), Demogorgon (1990), Hajka na Akteona (1997). Dobitnik je više nagrada za svoj rad, između ostalih „Đura Jakšić“ i „Vasko Popa“. Živi u Zrenjaninu. MG7 (L)