„PLAVA PTICA“ Knj. 41. Stanje kao na slikama (fleka s unutrašnje strane prednjih i zadnjih korica, unutra čisto) Autor - osoba Lukas, Džordž Naslov Zvezdani ratovi : epska fantazija o dalekoj budućnosti / Džordž Lukas ; [prevela Nada Jovanović ; ilustracije Božidar Veselinović] Jedinstveni naslov Star Wars. srpski jezik Vrsta građe (naučno)fantastična proza URL medijskog objekta dečje, opšte Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1978 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 342 str. ; 20 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Jovanović, Nada Veselinović, Božidar Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ41 (Karton s omotom) Napomene Prevod dela: Star Wars / George Lucas. Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera naslov je naučno-fantastičnog romana pripisanog Džordžu Lukasu, knjige koju je zapravo po Lukasovoj narudžbi napisao Alan Din Foster i koju je izdao „Del Rej“ 12. novembra 1976. Ovaj roman, koji zasniva na Lukasovom izvornom scenariju za prvi film o Zvezdanim ratovima, pojavljuje se pod više naslova: prvobitno kao „Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera“, a trenutno kao „Epizoda IV Zvezdanih ratova: Nova nada“, u skladu sa preimenovanjem filma nakon objave da će Lukas snimiti prve tri epizode sage o Zvezdanim ratovima. Roman je izdat šest meseci pre nego što se izvorni film o Zvezdanim ratovima pojavio u bioskopima, a napisan je u periodu kada je izvorni materijal za ovu priču kao i za sam univerzum Zvezdanih ratova još uvek bio nedorađen. Stoga je zanimljivo obratiti pažnju na nekoliko mesta gde se priča u njemu razlikuje od one koju znamo iz filma. Nalazimo nekoliko scena koje su bile snimljene, ali koje nisu bile uključene u verziju filma iz 1977. Vredi pomenuti Lukove scene sa svojim prijateljima na stanici Toši. Razne sitnice, na primer pilotske oznake koje koriste pobunjenici u napadu na Zvezdu Smrti, razlikuju se od onih u filmu. Opšti stil pripovedanja čini se prikladniji za zrelije čitaoce; neke od nasilnih scena prikazane su sa više pojedinosti nego one koje znamo iz filma. Izdanje Plave ptice na srpskohrvatskom jeziku Roman „Zvezdani ratovi“ u izdanju Plave ptice objavljen je pod uredništvom Žike Bogdanovića u Beogradu 1978, godinu dana nakon pojavljivanja prvog filma u svetu. Knjiga je štampana ćirilicom, sa smeđim tvrdim koricama na kojima se nalaze pozlaćeni natpisi „Lukas“, „Plava ptica“ i „Zvezdani ratovi“. Korice su omotane glatkim belim papirom na kojem se nalaze originalna ilustracija i pomenuti natpisi, koji su na omotu urađeni u nekoliko boja. Na levoj unutrašnjoj strani omota nalazimo opis ove knjige (broj 41), a na desnoj opis knjige 42, „Zbogom mojih petnaest godina“, koju je napisao Klod Kampanj. Opis ove knjige prevod je izvornog opisa romana na engleskom jeziku izuzev nekoliko dodatnih rečenica, a takođe potvrđuje navedeni datum izdanja, s obzirom da su „Zvezdani ratovi“ prvi put prikazani 1977. godine. Luk Skajvoker imao je dvadeset godina, i živeo i radio na farmi svog ujaka na dalekoj planeti Tatuini... beskrajno se dosađujući. Čeznuo je da se vine u susret pustolovinama među zvezdama – pustolovinama koje bi ga odvele iza najdaljih galaksija, do zabačenih i tuđih svetova. Izgledalo je, međutim, da će zauvek ostati zakopan u pustarama rodne planete, zavideći prijateljima koji su dobili priliku da vode život dostojan mladosti. Ali, iznenada, Luk je dobio mnogo više nego što se mogao nadati i u svojim najluđim snovima. Do njega, čudnom igrom slučaja, stiže zagonetna poruka jedne lepe princeze, koju je u zatočeništvu držao jedan moćni i surovi vitez. Luk nije znao ništa o njoj, ali je znao da je mora spasti – i to brzo, jer su se događaji strelovito bližili opasnom ishodu, koji bi značio katastrofu za čitavu galaksiju. Naoružan samo svojom bezumnom hrabrošću, i magičnom sabljom izumrlog viteškog reda koju je nasledio od svog oca, Luk uleće usred najkrvavijeg svemirskog rata koji je ikad vođen... Uz pomoć šačice odvažnih prijatelja, Luk se u poslednjoj i odlučnoj bici susreće sa moćnim neprijateljem i njegovom Zvezdom Smrti, najgroznijim oružjem koje je ikad poznavala ljudska rasa. Po svom romanu „Zvezdani ratovi“, autor Džordž Lukas snimio je izvanredan film, koji je postigao svetski uspeh. MG49 (L)

„PLAVA PTICA“, knj. 23 Jan Lari, KARIK I VALJA Posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano. Autor - osoba Ларри, Ян Леополдович Naslov Karik i Valja : uzbudljiva pustolovina u svetu insekata / napisao Jan Lari ; [preveli s ruskog M. Šile i B. Pavić ; ilustracije N. Tiščenko] Jedinstveni naslov Карик и Валя. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : „Jugoslavija“ : Prosveta, 1979 (Beograd : „Srbija“) Fizički opis 305 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Tiščenko, N. Pavić, B. Šile, M. Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ23 ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Карик и Валя Tiraž 10.000. Dečak i devojčica, brat i sestra, Karik i Valja, sticajem sasvim neobičnih okolnosti – popili su čudesni napitak, koji ih je smanjio do mikroskopskih razmera – našli su se u neizmerno bogatom, šarolikom, divotnom ali i opasnom svetu insekata. Međutim, osim te fantastične pretpostavke, sve je u ovoj knjizi stvarno: dečak i devojčica, predvođeni profesorom-pronalazačem (koji im se naknadno pridružuje), upoznaju jedan život pun tajni, u kojem su potpuni stranci. Tri ljudska stvora, koja su sada – zbog svoje majušnosti – neprestano ugroženi: prete im ne samo grabljivi kukci, već i besni elementi prirode, čine natčovečanske napore da opstanu u tom divljem svetu, i vrate se domu i svom pređašnjem mirnom životu. Lako je, u ovoj uzbudljivoj i lepoj knjizi, prepoznatljiv niz najdragocenijih pouka: um čovekov, i njegovo poznavanje svoje životne okoline, učiniće ga sposobnim da savlada sve tegobne prepreke na povratku svom civilizovanom obliku života, spretnost i dosetljivost neuporedivo su najsnažnije oružje, tamo gde je fizička snaga nedovoljna; istraživački duh čovekov, njegova odvažnost i svest o postavljenom cilju, ono je što ga uzvisuje iznad svih drugih bića. „Karik i Valja“, zapravo, izvanredna je alegorija: o putu kojim su naši davni preci prošli, uspinjući se veličanstvenim stepenicama civilizacije. KC novo (L)

Мадлен Лангл: КАПИЈЕ ВРЕМЕНА издавач:ЈУГОСЛАВИЈА,Београд, 1979.год. (едиција ПЛАВА ПТИЦА) Тврди повез,218 страна. Солидно очувано.

Мадлен Лангл:ВИХОР ПРЕД ВРАТИМА Издавач: ЈУГОСЛАВИЈА,Београд, 1980.год. Тврди повез,249 страна. (едиција ПЛАВА ПТИЦА) Добро очувано,осим што је одсечен уводни бели предлист (на којем је вероватно била посвета).

IZDAVAČ: VULKAN GODINA IZDANJA: 2021 PISMO: LATINICA FORMAT: 20 CM BROJ STRANA: 283 POVEZ: MEK STANJE KNJIGE: NOVO SER JE PRIPITOMLJENA VRANA, JEDNA SREĆNA PTICA KOJA UŽIVA U SITNIM ZADOVOLJSTVIMA: VOLI DA SE DRUŽI SA SVOJIM VLASNIKOM VELIKIM DŽIMOM I DA RAZMENJUJE UVREDE SA DIVLJIM VRANAMA KOJE LETE NEBOM SIJETLA. ALI KADA SE VELIKI DŽIM RAZBOLI, SER JE PRINUĐEN DA NAPUSTI SVOJ STARI ŽIVOT I IZAĐE U DIVLJI I NEPOZNATI NOVI SVET, I TO SAMO U DRUŠTVU VERNOG I PRILIČNO BLENTAVOG PSA NJEGOVOG GOSPODARA, DENISA. SAČEKAĆE GA ZASTRAŠUJUĆE OTKRIĆE: SIJETL JE U RUŠEVINAMA, KOMŠILUK SE MEĐUSOBNO POUBIJAO I PRETVARA SE U JEZIVA NEMRTVA ČUDOVIŠTA, A ČAK JE I TV PROGRAM NESTAO! SER KREĆE U ODISEJU KROZ UNIŠTENI GRAD, REŠEN DA SAZNA ŠTA SE DEŠAVA I DA SPASE ČOVEČANSTVO. JER ŠTA BI JOŠ MOGLO DA POĐE PO ZLU?

U sebi krijem prokletstvo. U sebi krijem dar. Moj dodir je smrt. Moj dodir je moć. Džulijet nije nikoga dodirnula tačno 264 dana! Poslednji put kad je to uradila nehotice je izazvala nesreću, ali Reuspostava ju je ipak zatvorila zbog ubistva. Niko ne zna zašto je Džulijetin dodir smrtonosan. Ali dogod nikoga ne povređuje, nikoga nije ni briga. Svet je previše zauzet oporavljanjem od sopstvene propasti da bi obraćao pažnju na jednu sedamnaestogodišnju devojku. Bolesti desetkuju stanovništvo, hranu je teško naći, ptice više ne lete, oblaci su pogrešne boje… Reuspostava je Džulijet prvo bacila u ludnicu, pa se predomislila. Toliko je mrtvih unaokolo da se u vazduhu već oseća dah pobune, a ona bi mogla biti njihovo rešenje? Možda ona nije samo jedna napaćena duša u otrovnom telu. Možda im sada baš jedna takva treba? Džulijet mora da odluči: biti njihovo oružje, ili okrenuti oružje protiv njih i postati borac! Format: 20 cm Broj strana: 288 Pismo: Latinica Povez: Mek

Lepo očuvano Aleksej Nikolajevič Tolstoj (1883-1945) bio je jedan od najpopularnijih pisaca sovjetske književnosti. Među njegovim brojnim delima naročito su poznati istorijski romani Petar Prvi i trilogija Hod po mukama.[1] Život i karijera[uredi | uredi izvor] Roditeljstvo[uredi | uredi izvor] Aleksej je bio sin grofa Nikolaja Aleksandroviča Tolstoja (1849–1900) i Aleksandre Leontijevne Turgenjeve (1854–1906). Njegova majka bila je unuka dekabriste Nikolaja Turgenjeva i rođaka poznatog ruskog pisca Ivana Turgenjeva. Njegov otac je pripadao porodici ruskih plemića Tolstoj i bio je dalji rođak Lava Tolstoja. Prema piscu i istoričaru Nikolaju Tolstoju, dalekom rođaku: Okolnosti rođenja Alekseja Tolstoja upadljivo podsećaju na okolnosti drugog rođaka, Alekseja Konstantinoviča, velikog lirskog pesnika, po kome je i dobio ime. Njegov otac je bio razvratni konjički oficir, čije su se buntovne neumerenosti pokazale prevelikim čak i za njegove kolege husare. On je bio primoran da napusti svoj puk i dva glavna grada i povukao se na imanje u Samari u Rusiji. Tamo je upoznao i oženio Aleksandru Leontijevnu Turgenjev, živahnu devojku dobre porodice, ali skromnih sredstava. Rodila mu je dva sina Aleksandra i Mstislava i ćerku Jelisavetu. Ali divlja krv Tolstojevih nije mu dozvolila da se smiri u postojećoj domaćoj harmoniji. U roku od godinu dana penzionisani husar je proteran u Kostromu zbog uvrede guvernera Samare. Kada je urgirano preko raznih poznanstava da bi se omogućio njegov povratak, on je to proslavio provocirajući jednog plemića na dvoboj. Aleksandra se zaljubila u Alekseja Apolonoviča Bostroma. U maju 1882, već dva meseca trudna sa svojim četvrtim detetom, pobegla je u zagrljaj svog ljubavnika. Grof je zapretio Bostromu revolverom, ali su ga sudovi oslobodili. Crkveni sud je, odobravajući razvod, odlučio da se krivoj ženi nikada ne bi smelo dozvoliti da se ponovo uda. Kako bi zadržala očekivanu bebu, Aleksandra je bila primorana da tvrdi da je to Bostromovo dete. Izopštena od strane društva, čak tokom nekoliko godina i od svojih roditelja, otišla je sa svojim ljubavnikom u Nikolajevsk, gde je on bio na skromnoj vladinoj dužnosti.[2] Aleksandra Leontjevna Tolstaja, Aleksejeva majka Mladost[uredi | uredi izvor] Delimično zbog njihovog odbacivanja od strane ruskog plemstva i crkve, Aleksej Bostrom i Aleksandra Tolstoj su odgajali Alekseja u čvrstom ateističkom i antimonarhističkom okruženju. Aleksej će u kasnijim godinama insistirati da su i oni bili veliki poštovaoci spisa Karla Marksa i Georgija Plehanova. Iako je zvanično bio registrovan kao sin grofa Tolstoja, Aleksej je do svoje trinaeste godine živeo pod imenom Bostrom i nikada nije sumnjao da Aleksej Bostrom nije njegov biološki otac. Čak i nakon što je saznao istinu, i dalje je smatrao Alekseja Bostroma svojim pravim ocem i odbijao je da ikada vidi grofa Nikolaja Tolstoja ili svoju stariju braću i sestre. Naučna fantastika[uredi | uredi izvor] Predstava „Trista čuda`, koja je održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 2. decembra 1934. godine. Fantastični romani zauzimaju značajno mesto u stvaralaštvu ovog pisca. Aelita i Hipervoloid inžinjera Garina, osim zanimljive tematike i dramatičnih situacija, postavljaju i važne društvene probleme, uvek sa sovjetsko-marksističkog stanovišta. U romanu Aelita, na primer, Tolstoj prikazuje boljševike koji podižu ustanak na Marsu, a u Hiperboloidu inžinjera Garina, pokušaj zavođenja fašističke diktature u SAD osujećen je snagom radničke revolucije.[1] Bibliografija[uredi | uredi izvor] (jezik: ruski) Romani[uredi | uredi izvor] Čudaki (1911) Hromoй barin (1912) Aэlita (1923) Pohoždeniя Nevzorova, ili Ibikus (1924) Giperboloid inženera Garina (1927) Эmigrantы (1931) Hoždenie po mukam. Trilogiя: Kniga 1. «Sёstrы» (1922) Kniga 2. «18-й god» (1928) Kniga 3. «Hmuroe utro» (1941) Pёtr Pervый (1934) Romani i priče[uredi | uredi izvor] Staraя bašnя (1908) Arhip (1909) Petušok (Nedelя v Tureneve) (1910) Svatovstvo (1910) Mišuka Nalыmov (Zavolžьe) (1910) Aktrisa (Dva druga) (1910) Mečtatelь (Aggeй Korovin) (1910) Nevernый šag (Povestь o sovestlivom mužike) (1911) Haritonovskoe zoloto (1911) Priklюčeniя Rastёgina (1913) Lюbovь (1916) Prekrasnaя dama (1916) Obыknovennый čelovek (1917) Denь Petra (1918) Prostaя duša (1919) Četыre veka (1920) V Pariže (1921) Graf Kaliostro (1921) Detstvo Nikitы (1922) Povestь Smutnogo vremeni (1922) Semь dneй, v kotorыe bыl ograblen mir, drugoe nazvanie «Soюz pяti» (1924) Vasiliй Sučkov (1927) Bыvalый čelovek (1927) Velikosvetskie banditы (1927) Moroznaя nočь (1928) Gadюka (1928) Hleb (Oborona Caricыna) (1937) Ivan Groznый (Orёl i orlica, 1942; Trudnыe godы, 1943) Russkiй harakter (1944) Strannaя istoriя (1944) Drevniй putь Čёrnaя pяtnica (1924) Na ostrove Halki Rukopisь, naйdennaя pod krovatью V snegah Miraž Ubiйstvo Antuana Rivo Na rыbnoй lovle Nedovršeni radovi[uredi | uredi izvor] Egor Abozov (1915) Pёtr I (3-й tom) Bajke[uredi | uredi izvor] Rusaločьi skazki: Rusalka (Neugomonnoe serdce, 1910) Ivan da Marья (1910) Vedьmak (1910) Vodяnoй (1910) Kikimora (1910) Dikiй kur (1910) Polevik (1909) Ivan-carevič i Alaя-Alica (1910) Solomennый ženih (1910) Strannik i zmeй (1910) Proklяtaя desяtina (1910) Zverinый carь (1910) Hozяin (1909) Sinica (1918) Soročьi skazki: Soroka (1909) Mыška (1909) Kozёl (1909) Ёž (Ёž-bogatыrь, 1909) Lisa (1910) Zaяc (1909) Kot Vasьka (1910) Sova i kot (1910) Mudrec (1909) Gusak (1910) Račья svadьba (1910) Portočki (1910) Muraveй (1910) Petuški (1910) Merin (1910) Verblюd (1909) Goršok (Malenьkiй felьeton, 1909) Kurinый bog (1910) Kartina (1909) Maša i mыški (1910) Rыsь, mužik i medvedь (1910) Velikan (1910) Miška i lešiй (1910) Baškirii (1910) Serebrяnaя dudočka (1910) Smirnый muž (1910) Bogatыrь Sidor (1910) Skazki i rasskazы dlя deteй Polkan (1909) Topor (1909) Vorobeй (1911) Žar-ptica (1911) Prožorlivый bašmak (1911) Snežnый dom (1911) Fofka (1918) Kot smetannый rot (1924) Kak ni v čёm ne bыvalo (1925) Rasskaz o kapitane Gatterase, o Mite Strelьnikove, o huligane Vasьke Taburetkine i o zlom kote Hame (1928) Zolotoй klюčik, ili Priklюčeniя Buratino (1936) Ivan-carevič i Serый volk (1940) Drame[uredi | uredi izvor] «Putešestvie na Severnый polюs» (1900) «O eže, ili Nakazannoe lюbopыtstvo» (1900-e) «Dьяvolьskiй maskarad, ili Kovarstvo Apollona» (1900-e) «Muha v kofee (Spletni, kotorыe končaюtsя ploho)» (1900-e) «Duэlь» (1900-e) «Opasnый putь, ili Gekata» (1900-e) «Spasatelьnый krug эstetizmu» (1900-e) «Dočь kolduna i zakoldovannый korolevič» (1908) «Nečaяnnaя udača» (1911) «Denь Rяpolovskogo» (1912) «Nasilьniki» («Lentяй», 1912) «Molodoй pisatelь» (1913) «Kukuškinы slёzы» (1913) «Denь bitvы» (1914) «Nečistaя sila» (1916, 2 red. 1942) «Kasatka» (1916) «Raketa» (1916) «Mrakobesы» (1917 — pod nazv. «Gorьkiй cvet», 2 red. — 1929 — s tem že nazv., 3 red. — 1935 — pod nazv. «Akila», 4 red. — 1940 — pod nazv. «Mrakobesы», v černovikah 4 red. takže figuriruet nazvanie «Izgnanie bludnogo besa») «Lюbovь — kniga zolotaя» (1918, 2 red. — 1940) «Smertь Dantona» (1919, obrabotka pьesы G. Bюhnera) «Bunt mašin» (1924, obrabotka pьesы «RUR» K. Čapeka) «Zagovor imperatricы» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Azef» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Polina Geblь» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Čudesa v rešete…» (1926) «Na dыbe» (1929, pozže častično pererabotana v pьesu «Pёtr I») «Эto budet» (1931, sovm. s P. S. Suhotinыm) «Orango» (1932, libretto operы D. D. Šostakoviča, sovm. s A. O. Starčakovыm) «Patent № 117» (1933, sovm. s A. O. Starčakovыm) «Pёtr I» (promežutočnaя redakciя 1935 goda — preimuщestvenno pererabotka bolee ranneй pьesы «Na dыbe»; okončatelьnaя redakciя 1938 goda — lišь v očenь maloй stepeni ispolьzuющaя material pьesы «Na dыbe») «Putь k pobede» (1938) «Čortov most» (1938; vtoroe deйstvie pьesы pozže pererabotano v pьesu «Fюrer») «Zolotoй klюčik» (obrabotki povesti «Zolotoй klюčik, ili Priklюčeniя Buratino», 1938) «Fюrer» (1941, na materiale vtorogo deйstviя pьesы «Čortov most») «Ivan Groznый» — dilogiя: «Orёl i orlica» (1942) «Trudnыe godы» (1943) Dela o ratu[uredi | uredi izvor] Armiя geroev «Blickrig» ili «blickrah» K pisatelяm Severnoй Ameriki Moskve ugrožaet vrag Nas ne odoleešь! Počemu Gitler dolžen poterpetь poraženie Rodina Russkiй harakter Cikl «Rasskazы Ivana Sudareva» Čёrnыe dni gitlerovskoй armii Čto mы zaщiщaem Я prizыvaю k nenavisti Pripisani tekstovi[uredi | uredi izvor] Dnevnik Vыrubovoй (predpoložitelьnыe avtorы — Alekseй Tolstoй i Pavel Щёgolev[3][4]); Rasskaz «Vozmezdie». Sabrana dela[uredi | uredi izvor] Sobranie sočineniй. Toma 1-10. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1912—1915 To že. 2-e izdanie. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1916 To že. 3-e izd. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1917—1918 Sobranie sočineniй. — Berlin: izd. Ladыžnikova, 1922 Sobranie sočineniй. — Berlin—Pg.: izd. Gržebina, 1923 Sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva: «Nedra», 1929—1930 Sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva-Lenjingrad: GIZ, 1927—1931 Sobranie sočineniй. Toma 1-8. — Lenjingrad: «Hudožestvennaя literatura», 1934—1936 Polnoe sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva: GIHL, 1946—1953. — 40 000 эkz Sobranie sočineniй v 10 tomah. — Moskva: Goslitizdat, 1958—1961, 675 000—648 000 эkz. Sobranie sočineniй v 8 tomah. — Moskva: Pravda, 1972, 375 000 эkz. (seriя «Biblioteka „Ogonёk“») Sobranie sočineniй: V 6-ti tomah. — Moskva: Progress, 1982. Sobranie sočineniй v 10 t. — Moskva: «Hudožestvennaя literatura», 1982—1986.; 300 000 эkz. Sobranie sočineniй: V 5 tomah. — [Il. hudož. M. Petrova]. — Moskva: Izd. centr «Terra», 1995. Sobranie sočineniй: V 10 t. — [Sost.: B. Akimov, A. Hramkov]. — Moskva: Terra-Kn. klub, 2001. Maloe sobranie sočineniй. — SPb: Azbuka, 2020. — 637 s. Ruska naučna fantastika