Autor - osoba Vandermeer, Jeff, 1968- = Vandermer, Džef, 1968- Naslov Born ; Ptica čudnovata / Džef Vandermer ; prevod sa engleskog Sava Kuzmanović Jedinstveni naslov Borne. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Orfelin izdavaštvo, 2021 (Novi Sad : Alfagraf) Fizički opis 333 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Kuzmanović, Sava = Kuzmanović, Sava Zbirka ǂBiblioteka ǂBelladonna ; 3 (karton) Napomene Prevod dela: Borne / Jeff VanderMeer Tiraž 1.000 O autoru: str. 333 Na koricama beleška o delu. U razrušenom, bezimenom gradu budućnosti, jedna mlada žena po imenu Rejčel, koja živi od sakupljanja bilo čega što bi moglo biti korisno, u krznu Morda, džinovskog letećeg medveda, despota njihovog sveta, pronalazi upetljano stvorenje i daje mu ime Born. Isprva Born ne liči ni na šta – tek zelenkasta grudva nečega što bi prosto moglo biti samo Kompanijin biotehnološki otpad, ali on Rejčel podseća na ostrvo na kom je rođena, sada davno nestalo pod morem. Oseća neku vezu s njim koju poriče, jer veze su zamke, a u njenom svetu svaka slabost može značiti smrt. Ipak donosi Borna u Balkonski greben, podzemno sklonište gde živi sa Vikom, dilerom koji prodaje sećanja, jedini beg iz jalovog, pobeđenog i slomljenog grada. Rejčel uspeva ubediti Vika da ne iskoristi Borna kao sirovi genetski materijal u svojoj laboratoriji. Šta je Born? Ko je Born? Životinja, osoba, biotehnološka nakaza? Um uvek nalazi načina da zaštiti sebe, da izgradi utvrde, a neki od tih zidova postaju zamke. Jedno je sasvim izvesno: romanom Born Džef Vandermer stvorio je čudovište koje ćemo voleti! Orfelinovom izdanju romana Born dodali smo i novelu „Ptica čudnovata“ iz najmanje dva razloga: „Ptica čudnovata“ tematski je vezana za Borna i dodatno osvetljava njegov svet; „Ptica čudnovata“ prelepa je priča. MG104 (N)

„PLAVA PTICA“, knj. 29, veoma dobro očuvano. Autor - osoba Beljajev, Aleksandar Ramanovič Naslov Amfibija : neobična pripovest o čoveku-vodozemcu / Aleksandar Beljajev ; [preveli Mih. Sile, B. P. Krajišnik ; ilustracije Ivan Lučev] Jedinstveni naslov Čelovek - amfibija. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 288 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Sile, Mih. Krajišnik, B. P. Lučev, Ivan Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ29 Napomene Prevod dela: Čelovek - amfibija / Aleksandar Ramanovič Beljajev Tiraž 10 000. Aleksandar Beljajev AMFIBIJA Pisano u najboljoj tradiciji ruskog fantastičnog romana, „Amfibija“ je delo koje pred čitaoce postavlja neke od prvorazrednih moralnih dilema, posebno naglašene važnosti u ovo naše doba. Do koje granice, na primer, može sebi dozvoliti da ode jedan naučnik u svojim eksperimentima? Čak i ako je rukovođen željom da radi za dobrobit čovečanstva, može li biti siguran da će njegov rad biti iskorišćen u istinski vredne, humane svrhe? Može li on, uopšte, u svetu pohlepe, predrasuda, niskih strasti i bezobzirnosti, računati sa srećnom sudbinom svog pronalaska? Mladi Ihtiandar je vodozemac, biće koje je, eksperimentalnim putem, osposobljeno za život u moru. Ako bi on bio sam i prvi od jedne nove rase – kakve bi to samo neslućene vidike otvorilo čitavom ljudskom rodu! Čoveku bi postala dostupna neizmerna blaga okeana; on bi dobio novi životni prostor, našao nove izvore hrane i energije; i tek tada bi postao istinski gospodar rodne planete. Ali težnja ka visokim ciljevima suočava se sa grubom zbiljom: mladog Ihtiandra nedostojni žele da iskoriste u vlastite, prljave pobude, videći u njemu samo instrument bezmernog bogaćenja, i besprimerne moći. Svet još, očigledno, nije sazreo za velike perspektive što mu ih stvara ovakva sudbina; i mladi vodozemac se povlači u samoću, kao prerano procvali pupoljak jedne srećnije sutrašnjice. KC novo (K)

„PLAVA PTICA“, knj. 29. Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Beljajev, Aleksandar Ramanovič Naslov Amfibija : neobična pripovest o čoveku-vodozemcu / Aleksandar Beljajev ; [preveli Mih. Sile, B. P. Krajišnik ; ilustracije Ivan Lučev] Jedinstveni naslov Čelovek - amfibija. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 288 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Sile, Mih. Krajišnik, B. P. Lučev, Ivan Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ29 Napomene Prevod dela: Čelovek - amfibija / Aleksandar Ramanovič Beljajev Tiraž 10 000. Aleksandar Beljajev AMFIBIJA Pisano u najboljoj tradiciji ruskog fantastičnog romana, „Amfibija“ je delo koje pred čitaoce postavlja neke od prvorazrednih moralnih dilema, posebno naglašene važnosti u ovo naše doba. Do koje granice, na primer, može sebi dozvoliti da ode jedan naučnik u svojim eksperimentima? Čak i ako je rukovođen željom da radi za dobrobit čovečanstva, može li biti siguran da će njegov rad biti iskorišćen u istinski vredne, humane svrhe? Može li on, uopšte, u svetu pohlepe, predrasuda, niskih strasti i bezobzirnosti, računati sa srećnom sudbinom svog pronalaska? Mladi Ihtiandar je vodozemac, biće koje je, eksperimentalnim putem, osposobljeno za život u moru. Ako bi on bio sam i prvi od jedne nove rase – kakve bi to samo neslućene vidike otvorilo čitavom ljudskom rodu! Čoveku bi postala dostupna neizmerna blaga okeana; on bi dobio novi životni prostor, našao nove izvore hrane i energije; i tek tada bi postao istinski gospodar rodne planete. Ali težnja ka visokim ciljevima suočava se sa grubom zbiljom: mladog Ihtiandra nedostojni žele da iskoriste u vlastite, prljave pobude, videći u njemu samo instrument bezmernog bogaćenja, i besprimerne moći. Svet još, očigledno, nije sazreo za velike perspektive što mu ih stvara ovakva sudbina; i mladi vodozemac se povlači u samoću, kao prerano procvali pupoljak jedne srećnije sutrašnjice. MG 103 (N)

„PLAVA PTICA“, knj. 51 Madlen Langl, KAPIJE VREMENA Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Langl, Madlen Naslov Kapije vremena : fantastični roman o borbi sa silama tmine / napisala Madlen Langl ; [prevela Ljiljana Stanić ; ilustracije Jevrem Milanović] Jedinstveni naslov ǂA ǂWrinkle in Time. scc Vrsta građe roman Ciljna grupa školski, 9-14 godina (P) Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1979 Fizički opis 218 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Stanić, Ljiljana Milanović, Jevrem Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ51 (Plast.) Napomene Prevod dela: A Wrinkle in Time. Bila je tamna i olujna noć. Meg Meri i njen mlađi brat, Čarlo Balas, čudno uznemireni burom što je besnela napolju, napustiše postelju i siđoše u dnevnu sobu, gde zatekoše majku u kratkom predahu na kraju zamorne večeri provedene u mukotrpnom laboratorijskom istraživanju. Napetost poče lagano popuštati, ali baš kada se osećaj spokojstva ponovo javi, na vrata banu neka nepoznata osoba. „Uživam u olujnim noćima“, reče im neznanka, po izgledu nalik na bezazlenu i dobroćudnu staricu. „Ali, vazdušni vrtlog odvukao me je s kursa. Dozvolite da malo predahnem, tu među vama. I, da znate“, dodade ona, „teserakt postoji.“ Teserakt je bila reč što su je mati i otac dvoje dece, oboje naučnici svetskog glasa, izmislili da njome označe pojam sažimanja vremena – Zapravo, otkrića pomoću kog bi se moglo, za samo nekoliko sekundi, proputovati kroz pola Vaseljene. Ali, kako je ta čudna starica mogla znati za Tajnu koju je tako brižljivo čuvalo dvoje naučnika? A onda, sled događaja se ubrzava. Meg, njen brat Čarls Balas, i Kalvin O’Kif, dečak iz komšiluka, sportski as i ljubimac mesne gimnazije, upuštaju se u jednu od najzanosnijih pustolovina ikad opisanih u dečjoj književnosti. Oni odlaze na daleku planetu, sa ciljem da oslobode oca-naučnika što čami u vlasti Tamnog Bića, koje je, ujedno, izvor svih zala od kojih pati čovečanstvo. MG150 (N)

„PLAVA PTICA“, knj. 17 Odlično očuvano! Autor - osoba Dojl, Artur Konan Naslov Iščezli svet : roman o preistorijskim čudovištima / Konan Dojl ; [prevela Radmila Todorović ; ilustracije Đura Pavlović] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980 Fizički opis 270 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Todorović, Radmila Pavlović, Đura Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; knj. 17 (Plast.) Napomene Prevod dela: The Lost World. Artur Konan Dojl, IŠČEZLI SVET Čitaoci koji su Artura Konana Dojla upoznali kao tvorca slavnog Šerloka Holmsa, lika koji se u popularnoj svesti odmah vinuo do simboličke predstave o detektivu što tajne zločina rešava isključivo snagom svog blistavog uma, u „Iščezlom svetu“, jednom od najomiljenijih pustolovnih romana engleske književnosti, upoznaće sasvim novi lik ovog pisca. Pa ipak, i ovde je reč o jednoj tajni koju treba otkriti – ali je sada reč o naučnoj zagonetki, pohranjenoj vekovima u najdubljim, divljim, nepristupačnim krajevima gornjeg Amazona. Mala ekspedicija, koju čini probrana trupa neustrašivih putnika, kreće dakle, u neispitano zeleno more brazilske džungle, u potrazi za, ćudljivom igrom prirode sačuvanim, ostacima prepotopskog sveta. Odvažni istraživači suočavaju se na tom putu sa bezbrojnim opasnostima, kojima često za dlaku izmiču, susrećući se sa čudesima koja i najbujnija ljudska mašta jedva da može zamisliti. Otkrivaju, zaista, posve netaknut svet, kakav je postojao pre mnogo hiljada godina, svet džinovskih gmizavaca i nezamislivih zveri, iz vremena kada je ljudska rasa bila još daleko od svog budućeg gospodstva nad čitavom planetom. Dojlova izvanredna pripovedačka veština stvorila je od „Iščezlog sveta“ retko napeto, uzbudljivo čitalačko štivo, koje već decenijama pleni maštu brojnih generacija. KC novo (L)

Edicija „Plava ptica“ knj. 1, odlično očuvano. Autor - osoba Vels, Herbert Džordž Naslov Rat svetova : Mars protiv zemlje / napisao Herbert Džordž Vels ; [preveo V. Dedijer ; ilustracije Moma Marković] Jedinstveni naslov ǂThe ǂWar of the Worlds. scc Vrsta građe (naučno)fantastična proza URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1981 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 245 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Dedijer, Vladimir Marković, Moma Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ1 (Plast. s omotom) Napomene Prevod dela: The War of the Worlds Tiraž 10.000. Oduvek se, od najstarijih vremena, ljudskom umu postavljalo pitanje čovekova položaja u Vaseljeni, i, istovremeno, neodvojivo s tim, pitanje da li je ljudska rasa jedini, u tom bezmernom prostoru, izdanak razumnog života. Tokom hiljada godina na ova su pitala pokušavali da iznađu odgovore najmudriji među ljudima – bez konačnog uspeha; a onda se, u osvit dvadesetog veka, učinilo da bi besprimerno naraslo naučno saznanje takve odgovore najzad moglo dati. Da li su takve nade bile preuranjene? Iako pun poverenja u moć i dobrobit nauke, Herbert Džordž Vels u čitavom svom književnom opusu razvija dalekosežnu ideju da nam razvitak savremene nauke, dajući odgovore na izvesna pitala, zapravo sve više novih pitala postavlja: saznavajući, čovek je sve više suočen sa potrebom novih saznanja. A to iz temelja menja njegovu predstavu o sebi samom: više se ne radi o njegovoj zemaljskoj, već o njegovoj kosmičkoj sudbini. Nigde to nije, u Velsovom literarnom opusu, sa više dramatičnosti, sa više dubine i sa više jasnoće izloženo nego u romanu „Rat svetova“. Ne radi se samo o goloj fabuli – iznenadnom, strahotnom pohodu Marsa protiv Zemlje – već, mnogo više, o potpuno novim razmišljanima na koja jedna ovakva tema upućuje. Do koje mere čovek može biti mera sveta u kome živi? Koliko je postojano i trajno sve što je hiljadama godina stvarao i unapređivao? I, koji su dali putevi čovekovog preduzetništva? Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Kao međunarodno priznat intelektualac i pisac, Vels je mnogo putovao. Posetio je i Rusiju 1920. gde se sreo sa Vladimirom Lenjinom i Lavom Trockim. Desetak godina kasnije, imao je priliku da razgovara i sa Josifom Staljinom i Frenklinom Ruzveltom. Vels je bio dijabetičar i suosnivač dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije, danas poznate kao Diabetes UK. Malo je poznata i činjenica da je smislio ime jednoj globalnoj organizaciji – Društvu naroda, koja je bila preteča Ujedinjenih nacija. Dodajmo i to da se smatra začetnikom strateških društvenih igara sa minijaturama. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno. KC novo (N)

Lepo očuvano „Njegove pripovesti bile su prve koje sam čitao, a verovatno će biti i poslednje.“ – Horhe Luis Borhes Razum čoveka nam kazuje već da je život neprekidna borba za opstanak, i izgleda da to mišljenje imaju i razumna bića na Marsu. Njihov svet se već uveliko ohladio, dok je naš svet još uvek pun života, ali je nastanjen samo onim što oni smatraju nižim stvorenjima. Ratni pohod na Zemlju je jedini izlaz iz opasnosti koja kod njih prelazi s kolena na koleno. Zastrašujuća rasa Marsovaca pustoši London i hrani se ljudskim žrtvama dok se njihova proždrljiva vegetacija, crveni korov, širi po uništenoj planeti. Ljudska vojska im se suprotstavlja svojim tehnološki slabijim oružjem, dok se panika širi među stanovnicima prestonice. Velsov klasik o invaziji vanzemaljaca Rat svetova jedan je od najvažnijih romana naučne fantastike i jedno od prvih dela koja su opisala sukob ljudske rase sa vanzemaljskom. Popularnost ovog romana ne jenjava već skoro 125 godina zbog uzbudljive radnje i izuzetno naprednih autorovih razmišljanja koja prevazilaze granice žanra. Priznat kao otac naučne fantastike, uticajan kritičar društva usmeren na budućnost, Herbert Dž. Vels je u svakom pogledu značajna figura svetske kulturne baštine. „Izuzetno poštujem Velsov stvaralački genij.“ – Žil Vern „Rat svetova je pravi klasik. Ako ga do sada niste pročitali, onda je vreme da to učinite.“ – sfreviews.net „U čitavoj ʼvavilonskoj biblioteciʼ ljudske proze malo je knjiga koje bolje od ove dokazuju nespornu stvaralačku energiju, širinu vizije i talenat.“ Herbert Džordž Vels[1][2] (engl. Herbert George Wells; Bromli, 21. septembar 1866 — London, 13. avgust 1946) je bio engleski novinar, sociolog, istoričar i književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek i dr.[3] Plodan u mnogim žanrovima, napisao je na desetine romana, kratkih priča i dela društvenih komentara, istorije, satire, biografije i autobiografije. Njegov rad obuhvata i dve knjige o rekreativnim ratnim igrama. Vels se sada najbolje pamti po naučnofantastičnim romanima i često ga nazivaju „ocem naučne fantastike“, zajedno sa Žil Vernom i izdavačem Hjugom Gernsbakom.[4][5][a] Tokom svog života, međutim, bio je najistaknutiji naprednim stajalištima, čak proročanski društveni kritičar koji je svoje književne talente posvetio razvoju progresivne vizije na globalnom nivou. Kao futurista, napisao je brojna utopijska dela i predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na Svetsku mrežu.[6] Njegova naučna fantastika zamišljala je putovanje kroz vreme, invaziju vanzemaljaca, nevidljivost i biološki inženjering. Brajan Oldis je Velsa nazvao „Šekspirom naučne fantastike“, dok ga je američki pisac Čarls Fort smatrao „divljim talentom“.[7][8] Vels je činio svoja dela uverljivima unoseći uobičajene detalje uz jednu izuzetnu pretpostavku - nazvanu „Velsov zakon“ - što je novelo Džozefa Konrada da ga 1898. nazove „realistom fantastike“.[9] Njegova najznačajnija naučnofantastična dela uključuju Vremeplov (1895), koji je bio njegov prvi roman, Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897), Rat svetova (1898) i vojnu naučnu fantastiku Rat u vazduhu (1907). Vels je četiri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.[10] Velsovo najranije specijalizovano obrazovanje bilo je u oblasti biologije, a njegovo razmišljanje o etičkim pitanjima odvijalo se u specifično i fundamentalno darvinističkom kontekstu.[11] On je takođe je bio otvoreni socijalista od malih nogu, često (ali ne uvek, kao na početku Prvog svetskog rata) simpatizirajući pacifističke stavove. Njegovi kasniji radovi postajali su sve više politički i didaktički, a pisao je malo naučne fantastike, dok je ponekad u službenim dokumentima naznačio da je njegovo zanimanje novinar.[12] Romani poput Kipsa i Istorije gospodina Polija, koji opisuju život niže srednje klase, doveli su do sugestije da je on dostojan naslednik Čarlesa Dikensa,[13] ali je Vels opisao niz društvenih slojeva i čak pokušao, u Tono-Bungahz (1909), dijagnozirati englesko društvo u celini. Vels je bio dijabetičar i saosnivač je dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije (danas poznate kao Dijabetes UK) 1934.[14] Biografija[uredi | uredi izvor] Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kad roditelji više nisu bili u mogućnosti da ga finansiraju, pa je postao tapetarski pomoćnik. Taj posao mu se nije svideo, pa je bio srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, pa je sa osamnaest godina dobio stipendiju i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem, ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima, ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara. Ženio se dva puta, prvi put sa sestričnom Izabel Meri Vels, 1891. godine, a drugi put sa Ejmi Ketrin Robins, 1895. godine, sa kojom je imao dva sina. Poznate su njegove brojne vanbračne avanture kao i vanbračna deca. Njegov savremenik je bio Žil Vern. U Velsovim delima poenta je bila na posledici upotrebe pronalazaka, i to najčešće mračnim. Njegov roman prvenac bio je Vremeplov koji se bavi potpuno novom idejom putovanja kroz vreme i negativnom utopijom daleke budućnosti.[15] Nepotpun spisak dela[uredi | uredi izvor] Vremeplov (The Time Machine) (1896) Ostrvo doktora Moroa (The Island of Dr. Moreau) (1896) Nevidljivi čovek (The Invisible Man) (1897) Rat svetova (The War of The Worlds) (1898) Ljudi poput bogova (Men Like Gods) (1923) Obrisi budućnosti (The Shape of Things to Come) (1933)

Tvrd povez, Biblioteka Plava ptica, Beograd 1981, jako lepo ocuvana knjiga. PL3

Мајкл Муркок: МОРНАР НА МОРУ СУДБИНЕ Издавач:ЈУГОСЛАВИЈА,Београд, 1979.год. Тврди повез,245 страна,илустровано. (едиција ПЛАВА ПТИЦА) Врло пристојно очувано.

Херберт Џорџ Велс:РАТ СВЕТОВА (Марс против Земље) Издавач:ЈУГОСЛАВИЈА,Београд,1981.год. Тврди повез,заштитни омот,илустровано. Некоришћен примерак. (Чувена едиција ПЛАВА ПТИЦА)

MORNAR NA MORU SUDBINE - Majkl Murkok Izdavač: PROSVETA Beograd, biblioteka PLAVA PTICA broj 54 Godina izdanja: 1979. Povez: tvrd Broj strana: 245 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Мајкл Муркок: ЗЛА КОБ БЕЛОГ ВУКА (Трећи део саге о Елрику од Мелнибонеа) Издавач: ЈУГОСЛАВИЈА,Београд,1981.год. Тврди повез,заштитни омот,208 страна,илустровано. (едиција ПЛАВА ПТИЦА) Врло пристојно очувано.

„PLAVA PTICA“ Knj. 61, dobro očuvano. Autor - osoba Larsen, Glen Terston, Robert Naslov Svemirski brod Galaktika : epopeja o borbi ljudske rase za opstanak / napisali Glen Larsen i Robert Terston ; [preveo Predrag Urošević ; ilustracije Jevrem Milanović] Jedinstveni naslov Battlestar Galactica. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980 Fizički opis 342 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Urošević, Predrag Milanović, Jevrem Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ61 ISBN (Plast.) Napomene Prevod dela: Battlestar Galactica Tiraž 10.000. Glen Larson i Robert Terston SVEMIRSKI BROD „GALAKTIKA“ U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru. Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume. Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti. Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`. KC novo (N)

„PLAVA PTICA“ Knj. 61, dobro očuvano. Autor - osoba Larsen, Glen Terston, Robert Naslov Svemirski brod Galaktika : epopeja o borbi ljudske rase za opstanak / napisali Glen Larsen i Robert Terston ; [preveo Predrag Urošević ; ilustracije Jevrem Milanović] Jedinstveni naslov Battlestar Galactica. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980 Fizički opis 342 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Urošević, Predrag Milanović, Jevrem Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ61 (Plast.) Napomene Prevod dela: Battlestar Galactica Tiraž 10.000. Glen Larson i Robert Terston SVEMIRSKI BROD „GALAKTIKA“ U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru. Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume. Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti. Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`. MG20 (L)

„PLAVA PTICA“ Knj. 61, omot iskrzan, repariran, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Larsen, Glen Terston, Robert Naslov Svemirski brod Galaktika : epopeja o borbi ljudske rase za opstanak / napisali Glen Larsen i Robert Terston ; [preveo Predrag Urošević ; ilustracije Jevrem Milanović] Jedinstveni naslov Battlestar Galactica. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980 Fizički opis 342 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Urošević, Predrag Milanović, Jevrem Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ61 ISBN (Plast.) Napomene Prevod dela: Battlestar Galactica Tiraž 10.000. Glen Larson i Robert Terston SVEMIRSKI BROD „GALAKTIKA“ U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru. Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume. Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti. Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`. MG 125 (N)

„PLAVA PTICA“ Knj. 80. Dobro očuvano. Autor - osoba Urošević, Predrag Naslov Tihana iz Erga : fantastični roman / napisao Predrag Urošević ; [ilustracije Predrag Urošević] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1984 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 324 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ80 (Karton sa omotom) Napomene Tiraž 6.000. Predrag Urošević TIHANA IZ ERGA Tihana, mala glasnica iz Erga, nadmudrila je sve Takonce na putu od Erga do Elnata, pa joj je stoga poveren važan zadatak – život Elne Stvoriteljke stavljen je u njene ruke. Manja trupa njom predvođenih begunaca treba da stigne, savladavši sve prepreke toga tajnog i opasnog poduhvata, u Sabirni centar Jedan. Moćni prvosveštenik Protus, vrhovni sveštenik hrama Palusa, otvarajući u Veću raspravu o odlasku Tihane, Elne Stvoriteljke i petoro dece, podnosi predlog, lukavo obavijen u oblandu njegove kićene retorske veštine, i za taj predlog glasaju ostali ne znajući da je Tihana iz Erga time osuđena na smrt. Neslavan kraj Tihane iz Erga – misli on – i svih koji he se ovoga puta naći uz nju, učiniće svoje i doprineti da više nijednoj Paeli u Elnatu ni na pamet ne padnu minus jedinke, a ako se to i dogodi – biće da bi se na nekoga bacilo strašno prokletstvo. Žarko se Protus nadao tome ishodu, sve nastojeći da uništavanjem minus jedinki – a to je bila i Tihana iz Erga – u stvari sakrije svoje unakaženje i svoje proteze što se pokreću na dobro skrivene „dugmiće“ koje je dobio od ljudi, izdajnički se vezavši za njih. U ovom do dramatičnosti napetom štivu – prvencu Predraga Uroševića – govori se o fantastičnom svetu Pavla i o njihovom sukobu sa Takoncima i Likancima. Ali i ljudi su tu da bezobzirno pokupe njihov trud, izuzimajući Dugokosog koji je prijatelj Tihanin. Međutim, podvig plemenite Tihane iz Erga, koja iako minus jedinka i kao takva prezrena i odbačena, doprinosi da se spase svet i poredak Pavla. KC novo (L)

„Promena je neizbežna, draga vrano. Moramo da se prilagodimo. Ne možeš zaustaviti plimu. Moraš biti više nalik deblu koje pluta po njenoj površini. Jer sve je plima. Sve dolazi i odlazi, dolazi i odlazi.“ Ser je pripitomljena vrana, jedna srećna ptica koja uživa u sitnim zadovoljstvima: voli da se druži sa svojim vlasnikom Velikim Džimom i da razmenjuje uvrede sa divljim vranama koje lete nebom Sijetla. Ali kada se Veliki Džim razboli, Ser je prinuđen da napusti svoj stari život i izađe u divlji i nepoznati novi svet, i to samo u društvu vernog i prilično blentavog psa njegovog gospodara, Denisa. Sačekaće ga zastrašujuće otkriće: Sijetl je u ruševinama, komšiluk se međusobno poubijao i pretvara se u jeziva nemrtva čudovišta, a čak je i TV program nestao! Ser kreće u odiseju kroz uništeni grad, rešen da sazna šta se dešava i da spase čovečanstvo. Jer šta bi još moglo da pođe po zlu?

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! „Prelep“ roman koji je inspirisao film sa Dejvidom Bouvijem u glavnoj ulozi, od finaliste Nebula nagrade (Njujork tajms). Čovek koji je pao na Zemlju priča priču o Tomasu Džeromu Njutnu, vanzemaljcu prerušenom u čoveka koji dolazi na Zemlju u misiji da spase svoj narod. Razorena nuklearnim ratom, njegova matična planeta, Antea, više nije pogodna za stanovanje. Njutn sleće u Kentaki i počinje da patentira tehnologiju Antheana — skupljajući bogatstvo koje mu je potrebno da napravi svemirski brod koji će na Zemlju dovesti poslednjih tri stotine preživelih od Anteana. Ali umesto pomoći koju traži, on pronalazi samo samouništenje, potonuće u alkoholizam i napuštanje svog svemirskog broda, u ovoj potresnoj priči o ljudskom stanju hvaljenog autora Ptice rugalice. David Bowie Volter Stoun Tevis (28. februar 1928 — 9. avgust 1984) je bio američki romanopisac i pisac kratkih priča. Njegove knjige poslužile su kao inspiracija za tri filma i televizijsku seriju. Rođen je u San Francisku, Kalifornija. Kao dete odrastao je u San Francisku, u blizini okeana i parka Golden Gate. Kada je imao deset godina, roditelji su ga stavili u kliniku na godinu dana dok su se vratili u Kentaki, gde su dobili zemljište u okrugu Medison. Sa jedanaest godina, Volter je sam putovao širom zemlje da bi se ponovo spojio sa svojom porodicom. Drugi svetski rat i Kentaki Pri kraju Drugog svetskog rata, sa sedamnaest godina, služio je na Pacifiku kao pomoćnik mornarice na USS Hamiltonu. Nakon što je otpušten, završio je srednju školu za modele 1945. godine i upisao se na Univerzitet u Kentakiju gde je diplomirao englesku književnost i studirao kod A. B. Gathrie Jr.-a, autora romana Veliko nebo. Dok je bio tamo, radio je u sali za bilijar i objavio priču o toj igrici za Gatrijev razred. Nakon diplomiranja, služio je kao pisac za odeljenje za autoput u Kentakiju i predavao časove nauke, engleskog i fizičkog vaspitanja u srednjim školama u predgrađu Kentakija (Science Hill, Havesville, Irvine i Carlisle). Kasnije je počeo da radi na Univerzitetu Severni Kentaki. Svojom prvom ženom Džejmi Grigs oženio se 1957. godine i zajedno su ostali dvadeset sedam godina. Trka Časopisi Tevis je napisao više od dvadesetak kratkih priča za različite časopise. „The Big Hustle“, njegovu priču o bazenu za Collier`s (5. avgust 1955), ilustrovao je Denver Gilen. Takođe je objavljivao kratke priče u The American Magazine, Bluebook, Cosmopolitan, Eskuire, Galaki Science Fiction, Plaiboi, Redbook i The Saturdai Evening Post. romane Nakon svog prvog romana, The Hustler (Harper & Rov, 1959), napisao je Čovek koji je pao na Zemlju, koji je 1963. objavio Gold Medal Books. Predavao je englesku književnost i kreativno pisanje na Univerzitetu Ohajo (u Atini, Ohajo) od 1965. do 1978. godine, gde je dobio MFA. Dok je predavao na Univerzitetu u Ohaju, Tevis je primetio da književni nivo studenata alarmantno opada. Ovo zapažanje mu je dalo ideju za pticu rugalicu (1980, objavljenu na španskom od Editorial Impedimenta 2022), smeštenu u sumorni Njujork 25. veka. U predstavi, stanovništvo opada, niko ne zna da čita, a roboti vladaju dezorijentisanim ljudima. Pošto je natalitet veoma nizak, kraj vrste se predstavlja kao mogućnost. Tevis je 1980. nominovan za nagradu Nebula u kategoriji najboljeg romana za pticu rugalicu. Tokom jednog od svojih poslednjih televizijskih intervjua, otkrio je da je PBS jednom planirao da napravi produkciju Ptice rugalice kao nastavak njegovog filma The Lathe of Heaven iz 1979. godine.,,

Dobro očuvano! Autor - osoba Lukas, Džordž Naslov Zvezdani ratovi / napisao Džordž Lukas ; [prevela Nada Jovanović] Jedinstveni naslov Star wars. scc Vrsta građe (naučno)fantastična proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1978 Izdanje 1. latinično izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija`, 1978 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 192 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Nada Zbirka Minotaur : epska fantastika (Broš.) Napomene Prevod dela: Star wars / Geirge Lucas Tiraž 5.000. Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera naslov je naučno-fantastičnog romana pripisanog Džordžu Lukasu, knjige koju je zapravo po Lukasovoj narudžbi napisao Alan Din Foster i koju je izdao „Del Rej“ 12. novembra 1976. Ovaj roman, koji zasniva na Lukasovom izvornom scenariju za prvi film o Zvezdanim ratovima, pojavljuje se pod više naslova: prvobitno kao „Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera“, a trenutno kao „Epizoda IV Zvezdanih ratova: Nova nada“, u skladu sa preimenovanjem filma nakon objave da će Lukas snimiti prve tri epizode sage o Zvezdanim ratovima. Roman je izdat šest meseci pre nego što se izvorni film o Zvezdanim ratovima pojavio u bioskopima, a napisan je u periodu kada je izvorni materijal za ovu priču kao i za sam univerzum Zvezdanih ratova još uvek bio nedorađen. Stoga je zanimljivo obratiti pažnju na nekoliko mesta gde se priča u njemu razlikuje od one koju znamo iz filma. Nalazimo nekoliko scena koje su bile snimljene, ali koje nisu bile uključene u verziju filma iz 1977. Vredi pomenuti Lukove scene sa svojim prijateljima na stanici Toši. Razne sitnice, na primer pilotske oznake koje koriste pobunjenici u napadu na Zvezdu Smrti, razlikuju se od onih u filmu. Opšti stil pripovedanja čini se prikladniji za zrelije čitaoce; neke od nasilnih scena prikazane su sa više pojedinosti nego one koje znamo iz filma. Izdanje Plave ptice na srpskohrvatskom jeziku Roman „Zvezdani ratovi“ u izdanju Plave ptice objavljen je pod uredništvom Žike Bogdanovića u Beogradu 1978, godinu dana nakon pojavljivanja prvog filma u svetu. Knjiga je štampana ćirilicom, sa smeđim tvrdim koricama na kojima se nalaze pozlaćeni natpisi „Lukas“, „Plava ptica“ i „Zvezdani ratovi“. Korice su omotane glatkim belim papirom na kojem se nalaze originalna ilustracija i pomenuti natpisi, koji su na omotu urađeni u nekoliko boja. Na levoj unutrašnjoj strani omota nalazimo opis ove knjige (broj 41), a na desnoj opis knjige 42, „Zbogom mojih petnaest godina“, koju je napisao Klod Kampanj. Opis ove knjige prevod je izvornog opisa romana na engleskom jeziku izuzev nekoliko dodatnih rečenica, a takođe potvrđuje navedeni datum izdanja, s obzirom da su „Zvezdani ratovi“ prvi put prikazani 1977. godine. Luk Skajvoker imao je dvadeset godina, i živeo i radio na farmi svog ujaka na dalekoj planeti Tatuini... beskrajno se dosađujući. Čeznuo je da se vine u susret pustolovinama među zvezdama – pustolovinama koje bi ga odvele iza najdaljih galaksija, do zabačenih i tuđih svetova. Izgledalo je, međutim, da će zauvek ostati zakopan u pustarama rodne planete, zavideći prijateljima koji su dobili priliku da vode život dostojan mladosti. Ali, iznenada, Luk je dobio mnogo više nego što se mogao nadati i u svojim najluđim snovima. Do njega, čudnom igrom slučaja, stiže zagonetna poruka jedne lepe princeze, koju je u zatočeništvu držao jedan moćni i surovi vitez. Luk nije znao ništa o njoj, ali je znao da je mora spasti – i to brzo, jer su se događaji strelovito bližili opasnom ishodu, koji bi značio katastrofu za čitavu galaksiju. Naoružan samo svojom bezumnom hrabrošću, i magičnom sabljom izumrlog viteškog reda koju je nasledio od svog oca, Luk uleće usred najkrvavijeg svemirskog rata koji je ikad vođen... Uz pomoć šačice odvažnih prijatelja, Luk se u poslednjoj i odlučnoj bici susreće sa moćnim neprijateljem i njegovom Zvezdom Smrti, najgroznijim oružjem koje je ikad poznavala ljudska rasa. Po svom romanu „Zvezdani ratovi“, autor Džordž Lukas snimio je izvanredan film, koji je prošle godine postigao svetski uspeh. MG144 (L)

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Lukas, Džordž Naslov Zvezdani ratovi / napisao Džordž Lukas ; [prevela Nada Jovanović] Jedinstveni naslov Star wars. scc Vrsta građe (naučno)fantastična proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1978 Izdanje 1. latinično izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija`, 1978 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 192 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Nada Zbirka Minotaur : epska fantastika (Broš.) Napomene Prevod dela: Star wars / Geirge Lucas Tiraž 5.000. Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera naslov je naučno-fantastičnog romana pripisanog Džordžu Lukasu, knjige koju je zapravo po Lukasovoj narudžbi napisao Alan Din Foster i koju je izdao „Del Rej“ 12. novembra 1976. Ovaj roman, koji zasniva na Lukasovom izvornom scenariju za prvi film o Zvezdanim ratovima, pojavljuje se pod više naslova: prvobitno kao „Zvezdani ratovi: iz avantura Luka Skajvokera“, a trenutno kao „Epizoda IV Zvezdanih ratova: Nova nada“, u skladu sa preimenovanjem filma nakon objave da će Lukas snimiti prve tri epizode sage o Zvezdanim ratovima. Roman je izdat šest meseci pre nego što se izvorni film o Zvezdanim ratovima pojavio u bioskopima, a napisan je u periodu kada je izvorni materijal za ovu priču kao i za sam univerzum Zvezdanih ratova još uvek bio nedorađen. Stoga je zanimljivo obratiti pažnju na nekoliko mesta gde se priča u njemu razlikuje od one koju znamo iz filma. Nalazimo nekoliko scena koje su bile snimljene, ali koje nisu bile uključene u verziju filma iz 1977. Vredi pomenuti Lukove scene sa svojim prijateljima na stanici Toši. Razne sitnice, na primer pilotske oznake koje koriste pobunjenici u napadu na Zvezdu Smrti, razlikuju se od onih u filmu. Opšti stil pripovedanja čini se prikladniji za zrelije čitaoce; neke od nasilnih scena prikazane su sa više pojedinosti nego one koje znamo iz filma. Izdanje Plave ptice na srpskohrvatskom jeziku Roman „Zvezdani ratovi“ u izdanju Plave ptice objavljen je pod uredništvom Žike Bogdanovića u Beogradu 1978, godinu dana nakon pojavljivanja prvog filma u svetu. Knjiga je štampana ćirilicom, sa smeđim tvrdim koricama na kojima se nalaze pozlaćeni natpisi „Lukas“, „Plava ptica“ i „Zvezdani ratovi“. Korice su omotane glatkim belim papirom na kojem se nalaze originalna ilustracija i pomenuti natpisi, koji su na omotu urađeni u nekoliko boja. Na levoj unutrašnjoj strani omota nalazimo opis ove knjige (broj 41), a na desnoj opis knjige 42, „Zbogom mojih petnaest godina“, koju je napisao Klod Kampanj. Opis ove knjige prevod je izvornog opisa romana na engleskom jeziku izuzev nekoliko dodatnih rečenica, a takođe potvrđuje navedeni datum izdanja, s obzirom da su „Zvezdani ratovi“ prvi put prikazani 1977. godine. Luk Skajvoker imao je dvadeset godina, i živeo i radio na farmi svog ujaka na dalekoj planeti Tatuini... beskrajno se dosađujući. Čeznuo je da se vine u susret pustolovinama među zvezdama – pustolovinama koje bi ga odvele iza najdaljih galaksija, do zabačenih i tuđih svetova. Izgledalo je, međutim, da će zauvek ostati zakopan u pustarama rodne planete, zavideći prijateljima koji su dobili priliku da vode život dostojan mladosti. Ali, iznenada, Luk je dobio mnogo više nego što se mogao nadati i u svojim najluđim snovima. Do njega, čudnom igrom slučaja, stiže zagonetna poruka jedne lepe princeze, koju je u zatočeništvu držao jedan moćni i surovi vitez. Luk nije znao ništa o njoj, ali je znao da je mora spasti – i to brzo, jer su se događaji strelovito bližili opasnom ishodu, koji bi značio katastrofu za čitavu galaksiju. Naoružan samo svojom bezumnom hrabrošću, i magičnom sabljom izumrlog viteškog reda koju je nasledio od svog oca, Luk uleće usred najkrvavijeg svemirskog rata koji je ikad vođen... Uz pomoć šačice odvažnih prijatelja, Luk se u poslednjoj i odlučnoj bici susreće sa moćnim neprijateljem i njegovom Zvezdom Smrti, najgroznijim oružjem koje je ikad poznavala ljudska rasa. Po svom romanu „Zvezdani ratovi“, autor Džordž Lukas snimio je izvanredan film, koji je prošle godine postigao svetski uspeh. MG79 (N)