Svetozar Vlajkovic - Rajska ptica jazz price tvrdi povez, odlicno ocuvana POLICA 68

Frankenstajn - pripovest o modernom Prometeju Meri Šeli Plava ptica Izdavači: Jugoslavija- Prosveta, Beograd, 1978. Tvrd povez, omot,286 str, Nepročitana knjiga, stanje vrlo dobro

Knjiga je u odličnom stanju. Sa posvetom pisca Slobodan Ristović (1952) rođen je u Čajetini.Radi u Sevojnu. Objavio je dve zbirke  pripovedaka “Mržnja” (1982) u kojoj slika život ljudi čije su sudbine određene ratom,  siromaštvom ili pijančenjem, i “Svetlica” (1987). U ovim kratkim i zanimljivo pisanim  pričama Radomir Smiljanić vidi “izazov mržnji kao trajnm ljudskom opterećenju.” Takođe je  izdao i četiri zbirke pesama: “Vilin točak” (1988), “Viline vrzine” (1989), “Ljubavi moja od  ptica” (1990), i “Kućni prag” (1992) i roman “Strah od ljubavi” (1995)

58941) PUTI NEBESKI PUTI ZEMALJSKI , Nikolaj A. Lunginov , Beograd 2021 , pripovesti, legende ; Čitajući knjigu „Puti nebeski, puti zemaljski` Nikolaja Luginova, narodnog pisca Jakutije, koji je uveliko u prostoru ruske književnosti stekao izuzetno mesto po izuzetnoj svežini jezika pripovednog, dvoznačnog u nastojanju da stvarnost života okolo Bajkala, posebno ljudi drevno- mognolskih plemena - Jakuta - čije mitove i legende nosi duboko u sebi pretvara u pripovesti obojen emotivnošću i opet sve to u jednu uzbudljivu, koliko i prirodom samom ispevanu himnu svemu živom, prevashodno opredeljenom da traje. Ime ovog pisca je nadasve srpskim čitaocima preporučio Njagov roman,,Tako veli Džingis-kan` u izdanju Udruženja književnika Srbije i izdavačke kuće, Filip Višnjić“, koji potpisuje dobar znalac ruske književnosti i ruskog jezika, književnik Milivoje Baćović. Takođe i ovog puta, zahvaljujući njegovom prevodilačkom majstorstvu i pronicanju u suštastvo poetike Nikolaja Luginova, čitaoci će imati nesumnjivo zadovoljstvo da upoznaju još potpunije samosvojne visoke umetničke domašaje pisca, koji zna i uspešno savladava tematske i žanrovske ograničenosti. Između ostalog, primetna je jezička omama ukazivanjem na iskonske zakone prirode, ali i na način svojstven modernim pripovedačima da svakom detalju pažljivije pristupe ne samo u opisivanju svakidašnjeg života, uglavnom u tajgi više od dve trećine godine okovanoj ledom i mrazem. Tu ljudi razumeju zatajni jezik šume, vukova, jelena, ptica i svega ustremljenog na lovni plen da bi preživelo i oskudicu hranom učinilo podnošljivijom. Radomir Andrić tvrd povez, format 17,5 x 24 cm , ćirilica, 162 strane , tiraž 200 primeraka

Autor: Murakami, Haruki Ostali autori: Šoljan, Maja [prevoditeljka] Izdavač: Zagreb : Vuković & Runjić, 2003 Materijalni opis: 213 str. ; 20 cm Izv. stv. naslov: Kami no kodomo-tachi wa mina odoru. Beleška o piscu: str. [3]. Klasifikacijska oznaka: Japanska književnost. Romani, novele, pripovetke Anotacija: Zbirka od šest pripovedaka koje je poznati japanski pisac napisao nakon zemljotresa koji je pogodio 1995. godine grad Kobe. No, pravi zemljotresi dogodili su se u ljudima koji su se, potaknuti stravičnim događajem, zagledali u vlastite egzistencije... Jezik: hrvatski Početak 1995. prekretnica je za suvremeni Japan, koji doživljava surovo buđenje iz konzumerističkog sna cvjetajuće ekonomije: u samo dva mjeseca stravičan potres koji je pogodio Kobe i teroristički napad otrovnim plinom sarinom u tokijskoj podzemnoj željeznici posve su uništili lažno samopouzdanje nacije. Ti su događaji ponukali Harukija Murakamija da se, nakon višegodišnjeg izbivanja uzrokovanog popularnošću romana „Norveška šuma” koji je samozatajnog autora silom pretvorio u pop-zvijezdu, vrati u domovinu i opiše ih u publicističkoj knjizi „Pod zemljom” te zbirci pripovijedaka „nakon potresa” (naslov malim slovima po autorovoj želji). Veliki potres što je zadesio Kobe vidljivi je epicentar ovih šest priča. Srećemo ga u novinama, na televiziji, ili u mogućoj agoniji nekog sporednog lika. Ali pravi je potres zapravo onaj unutarnji, koji se događa u glavnim junacima onog trena kada se zagledaju u nerješivu zagonetku vlastite egzistencije. Potres nas u Murakamijevim pričama sustiže poput zlokobne sjene iz dubina: ti što pucaju po rubovima, to smo mi. Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada „Franc Kafka“, nagrada za kratku prozu „Frenk O’Konor“ – najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada „Jerusalim“ za slobodu pojedinca u društvu – najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, i danska književna nagrada „Hans Kristijan Andersen“. Do sada je objavio, među ostalim, romane: Fliper (1973), Slušaj pesmu vetra (1979), Potera za ovcom (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice na navijanje (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali mora (2002), Kad padne noć (2004), 1Q84 u tri toma (2009), Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) i Ubistvo Komtura (2017); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005), Muškarci bez žene (2014) i Prvo lice jednine (2020); knjigu sećanja O čemu govorim kad govorim o trčanju (2007); knjigu eseja Pisac kao profesija (2015) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98). Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD. MG61