ISBN: 9788664030502 Broj strana: 83 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Kreativna radionica Balkan Nada Ilić, rodjeno Bugarski, poeziju piše od rane mladosti. Rodjena je u Šapcu, 1964.godine. Završila je Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Objavljivala je pesme u radio emisijama nekadašnjeg radio „Safir“-Poetski trenutak. Pojavila se 1997. u zbirci poezije „Zvuci poezije sa radio talasa“. Više godina je bila član Književnog kluba „Palež“ iz Obrenovca, koji je objavio nekoliko njenih pesama u svom časopisu „Palež“. Pesma „Sam“ joj je objavljena 2014. godine u „Zborniku savremene ljubavne poezije“, u izdanju Kreativne radionice Balkan. Pesma „Pričaj mi“ objavljena je 2015.god. u „Zborniku poezije stopama Alekse Šantića“ takodje u izdanju KR Balkan. Ovo je njena prva samostalna zbirka poezije. Živi i radi u Obrenovcu.

ISBN: 978-86-86599-07-0 Broj strana: 70 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2008 Izdavač: Red Box Radovan Nastić je radio voditelj, pisac i urbana legenda Beograda. Rođen je 15.02. 1975 u Beogradu, upisao Filozofski fakultet, sociologiju a posle i Etnologiju i Antropologiju. Odustao na trećoj godini. Radovan je bio voditelj kultne emisije na radiju B92 "Ritam srca all stars" od 1995. godine, a do 2005. kada daje otkaz radio je i mnoge druge emisije.

ISBN: 978-86-6341-123-4 Broj strana: 72 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2016. Izdavač: Društvo za afirmaciju kulture Presing Kako recenzent knjige I.M. Andrić kaže, Nikola je na književnim nastupima često dizao na noge sarajevsku publiku i kao takav, u društvu sa kolegama pesnicima tog vremena, Duškom Trifunovićem, Darom Sekulić, Izetom Sarajlićem, Velimirom Miloševićem, gostovao i nastupao u svim republikama bivše Jugoslavije, kao i na Radio TV Moskva, Radio TV Sofija i dr. Dalekih šezdesetih godina primio je prvu „Jugoslovensku nagradu za rodoljubivu pesmu“ Večito licem Suncu, koju je posvetio voljenom Trebinju. Deca su od vojske jača donosi pregršt pesama namanjenih osnovcima, a bilo bi dobro da ih i bake deke pročitaju ne bi li obnovili znanje o deci.

Prva pesnička zbirka Olivera Jankovića, do sada poznatog pre svega po radio dramama za decu, kratkoj prozi i prevodima sa poljskog jezika, naslovljena Glas stvari, omogućila je stvarima da se oneobičeno oglase na samosvojan način i jeste, uz to, veoma značajno poetsko ostvarenje. Čitaj dalje

ALEKSANDAR PAVLOVIČ RADAŠKJEVIČ, pesnik, esejist, prevodilac, rođen 30. aprila 1950. u Orenbugru, u oficirskoj porodici. Odrastao u gradu Ufa. Sedamdesetih godina živeo i radio u tadašnjem Lenjingradu. U SSSR-u nije objavljivan, svoje prve pesničke radove poveravao profesorki književnosti i prevodiocu N. J. Rikovoj. Emigrirao u SAD 1978. godine. Radio u biblioteci Jelškog univerziteta (Nju-Hejven), sarađujući sa estonskim pesnikom i istoričarom umetnosti Aleksisom Ranitom. Godine 1983. prelazi u Pariz, gde radi u najstarijem ruskom nedeljniku „Ruska misao“. Počev od kraja 70-ih godina, njegove pesme, recenzije, članci i prevodi naširoko su objavljivani u emigrantskoj periodici, a od 1989, kada je Mihail Dudin objavio izbor njegovih pesama u časopisu „Zvezda“, i u otadžbini. Živi u Parizu. Pesničke knjige: Goblen (Njujork, 1986), Ono doba (Sankt-Peterburg, 1997), Poslednji sneg (Sankt-Peterburg–Pariz, 2003), Vetar sozercanja (Sankt-Peterburg, 2008), Zemaljski praznici (Moskva, 2013). Knjiga poetske proze: Lisac, ili Inferno (Sankt-Peterburg, 2009). Knjige koje je preveo s engleskog: Džejms Habel Ljubavna pisma Zemlji (1983), Džejms Bolduin Đovanijeva soba (2006).

Ovo je prva knjiga Dejana Dimitrijevića - Mite; I već u prvoj pesmi, O sebi, prijatno iznenađenje: autor piše o sebi kao o prirodnoj grešci, o nesposobnjakoviću, koji je svašta u životu pokušavao da bude, ali u tome nije uspevao, sve dok nije postao radio voditelj, nadajući se da ga se zbog toga neće postideti potomstvo. Čitaj dalje

„Sto puta su mi naručili da pišem, ali sam samo povremeno napisao nešto. Nešto ovako, što volim da čitam kada sam sam.“ Zbirka izabrane poezije nastale od 1977 do 2001. godine. Sadrži pored dirljive, iskrene poezije i poeme na osnovu kojih su snimljeni i poznati video-film i radio-drama. Autor je osnivač pokreta Tropikalizam i Ekologija urbana.

Pesme u knjizi Tražeći čoveka nastale su u prethodne tri decenije dok je radio za detektivsku agenciju, na stovarištima, kopao bunare, prodavao knjige i "valjao robu" u Knez Mihajlovoj. Ova njegova zbirka nadograđuje se i nadovezuje na prvu knjigu poezije "Posmatračeva pesma" koju je objavio 2010. godine. Pored poezije piše i kratke priče, pripovetke, satire i eseje. Čitaj dalje

ALEKSANDAR PAVLOVIČ RADAŠKJEVIČ, pesnik, esejist, prevodilac, rođen 30. aprila 1950. u Orenbugru, u oficirskoj porodici. Odrastao u gradu Ufa. Sedamdesetih godina živeo i radio u tadašnjem Lenjingradu. U SSSR-u nije objavljivan, svoje prve pesničke radove poveravao profesorki književnosti i prevodiocu N. J. Rikovoj. Emigrirao u SAD 1978. godine. Radio u biblioteci Jelškog univerziteta (Nju-Hejven), sarađujući sa estonskim pesnikom i istoričarom umetnosti Aleksisom Ranitom. Godine 1983. prelazi u Pariz, gde radi u najstarijem ruskom nedeljniku „Ruska misao“. Počev od kraja 70-ih godina, njegove pesme, recenzije, članci i prevodi naširoko su objavljivani u emigrantskoj periodici, a od 1989, kada je Mihail Dudin objavio izbor njegovih pesama u časopisu „Zvezda“, i u otadžbini. Živi u Parizu. Pesničke knjige: Goblen (Njujork, 1986), Ono doba (Sankt-Peterburg, 1997), Poslednji sneg (Sankt-Peterburg–Pariz, 2003), Vetar sozercanja (Sankt-Peterburg, 2008), Zemaljski praznici (Moskva, 2013). Knjiga poetske proze: Lisac, ili Inferno (Sankt-Peterburg, 2009). Knjige koje je preveo s engleskog: Džejms Habel Ljubavna pisma Zemlji (1983), Džejms Bolduin Đovanijeva soba (2006). Ostrvo-sajt Aleksandra Radaškjeviča: www.radashkevich.info

Njegoševo književno delo je daleko obuhvatnije i dublje nego što su ova dva osnovna politička zadatka na čijem je ostvarenju radio – od zajednice slobodnih plemena da stvori državu i obezbedi međunarodno priznanje za Crnu Goru. On nije vladar koji uzgred peva i pesme, nego pesnik i mislilac koji je po nevolji morao biti vladar. Te dve njegove aktivnosti, književna i politička, u najtešnjoj su vezi. Čitaj dalje

ISBN: 978-86-84149 Broj strana: 64 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x18 cm Izdavač: Most Art Jugoslavija Ovo je prva knjiga poezije Marka Stojkićа rođenog 1981. u Smederevu. Od 1996. do 2010. živeo u Beogradu gde je završio Medicinski fakultet i radio jedno vreme kao lekar. Trenutno živi i radi u Nemačkoj (grad Kincelzau, pokrajina Baden-Virtemberg). Poeziju je objavljivao u periodici (Polja, Letopis Matice srpske, Koraci) i na internetu (Agon, Metafora...). Prevodi sa nemačkog (Gerhard Falkner, Uve Kolbe, Brigite Fuks, Tomas Kling...).

Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

"Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta." Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima. Čitaj dalje

ISBN: 9788664030748 Broj strana: 137 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Kreativna radionica Balkan Violeta Aleksić, rođena 01.01.1974 godine u Levču piše od svoje 15 godine. Svoju prvu zbirku pesama “Negde u mojoj pesmi” sa urednikom Slavkom Ćelapom izdala je 2011. godine. Iste godine u štampu ulazi druga zbirka pesama “Život je čudan momak” koju objavljuje u BEOKNJIZI, urednik Stevan Krstec. Treća, neplanirana zbirka pesama “Nisi ti meni bilo ko”, nastala je 2012. godine, izdavačka kuća “IP JOVAN” i Stevan Krstec uradili su ovu knjigu koja je nekoliko puta kasnije doštampavana. Četvrta zbirka poezije “Kada se hrabrost odrobija” (IP Jovan) i roman “U tvojim godinama” (Beoknjiga), izlaze 2013., knjige je takođe uredio Stevan Krstec. Godine 2014., knjiga “Nisi ti meni bio ko” štampa se na romskom jeziku u izdavačkoj kući Prom produkcija Beograd. Na knjizi su radili Zlatomir Jovanović i Bajram Haliti. Iste godine nastaje i knjiga “Ako me razumeš” koju objavljuje u izdavačkoj kući ARTE. Knjiga “Dan kada se bre vratilo kući”, prva knjiga kratkih priča izlazi iz štampe 2016. godine u saradnji sa izdavačkom kućom Kreativna radionica Balkan, iste godine izlazi još jedna zbirka poezije “Kompas” koju izdaje izdavačka kuća Prom produkcija Beograd. Peto, dopunjeno izdanje zbirke pesama “Nisi ti meni bilo ko” u saradnji sa Kreativnom radionicom Balkan izlazi 2016. godine. Od 2011. do 2016. godine, Violeta Aeksić je učesnik na Beogradskom međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu. Godine 2013. postaje član Udruženja književnika Srbije a 2014. godine i član Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, godine 2015. postaje član književnog kluba “Sedmica” iz Frankfurta a 2016. godine postaje i član Udruženja Milutin Milanković iz Beograda. Član je mnogih književnih klubova u matici, dijaspori i regionu, iza sebe broji mnoge medijske nastupe kao i promocije u zemlji, regionu i rasejanju. Aktivno se bavi humanitarnim i društvenim radom u mnogim udruženjima u Švajcarskoj. Dopisnik je Radio Beograda, svake srede ima svoju rubriku u emisiji “VEČERAS ZAJEDNO”. Bila je voditelj i zamenik urednika srpskog radija “Radio Mladost” koja traje 20 godina a bavi se kuturnim dešavanjima naših sunarodnika u Švajcarskoj, matici i u svetu. Prva svoja iskustva u “etru”, Violeta Aleksić stiče u emisiji “Iz prvog reda", autora Dragana Stepanovića. Emisija već 15 godina se emituje na Radiju Novosti. Treba dodati da je upravo u toj emsiji nastala ideja o kulturnoj rubrici Horizonti koja živi i dan danas. Kao kolumnista Violeta Aleksić je pisala i za nekoliko naših novina. Dopisnik je i RTK2, srpske televizije na Kosovu i RTS-a. Od septembra 2018. je urednik i voditelj radio emisije “KRUG”, srpskog radija koji se emituje sa “Kanala K” iz švajcarskog grada Araua. Već 24 godine živi i stvara u Švajcarskoj i aktivno sarađuje sa kolegama u matici i dijaspori...

Broj strana: 184 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 8. maj 2019. Izdavač: Laguna Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

ISBN: 9788679581921 Broj strana: 89 Pismo: Latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: LOM Trideset deveti maj četvrta je zbirka poezije koju je Marko Tomaš objavio u izdavačkoj kući LOM, a ukupno deveta samostalna. U Beogradu mu je objavljena i knjiga poezije i priča Odrastanje melanholije (Kontrast izdavaštvo) i publicistička knjiga Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić) Živeo je i radio u Kljajićevu, Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Trenutno živi u Mostaru. „Kada bih vam pričao o Marku Tomašu, čovjeku, uz džez i rakiju, bila bi to balada o Mostaru naše mladosti, melanholiji i čamotinji, neshvaćenoj i uzaludnoj ljepoti korijena smokve i vječnim nesporazumima oštećenog srca u ruševinama grada koji umire. U međuvremenu, dok svakog od vas ne sretnem ponaosob, dopustite da Trideset deveti maj to uradi na svoj usamljenički način.

Poezija ZRNO PESKA govori o lepoti života, poučna je posebno za mlade. Kod odraslih budi prijatna osećanja prema detaljima iz života na koje ne obraćamo pažnju, zbog brzog ritma života.Ova knjiga preporučuje se čitaocu, jer podstiče na uživanje u lepoti postojanja čoveka, kao ličnosti. Autor zbirke pesama ZRNO PESKA Dušanka B. Marković rođena je 7. januara 1944. godine u Banji Koviljači. Po završetku srednje Ekonomske škole u Šapcu upisuje Ekonomski fakultet u Beogradu 1962. god., gde se nastanjuje, živi i radi do danas. Pisanjem poezije bavi se od ranog detinjstva. Pesme su joj objavljivane u lokalnim časopisima Glas Podrinja. Po završetku Ekonomskog fakulteta 1968. god. u okviru firme u kojoj je radila bavila se ekonomsko komercijalnim poslovima. Aktivnijim pisanjem poezije bavi se od 1997. god. Pesme su joj objavljivane na radio programu u emisijama Narodni spomenar. ZRNO PESKA je prva samostalna zbirka Dušanke B. Marković, a koja se sastoji od deset ciklusa misaono lirsko didaktičke poezije.

ISBN: 9788660531959 Broj strana: 107 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 17 x 14 cm Godina izdanja: 2016. Izdavač: Agora Izbor iz poezije jednog od najznačajnijih nemačkih pesnika. Ginter Kunert objavio je ogroman broj (oko dve stotine!) naslova u gotovo svim žanrovima (poezija, proza, esej, kritika, putopis, radio-drama, filmski scenario, aforizam, glosa, satira, članak, reportaža, literature za decu), postavši jedan od najplodnijih i najuglednijih nemačkih pisaca. Čuveni nemački kritičar Marsel Rajh Ranicki pisao je da Kunertove pesme „formulišu pitanja jednog skeptičnog savremenika, njegov nemir, njegov strah”. Većina tumača Kunertova pesništva smatra da su ironija, skepticizam i pesimizam glavne oznake njegovog duhovnog i poetičkog profila. On sam negde se pak nazvao „vedrim melanholikom”. U svakom slučaju, reč je o pesniku sa ogromnim životnim iskustvom, u koje spada i presudno važno iskustvo dveju nemačkih diktatura – nacionalsocijalističke (nacističke) i komunističke. Stoga nije čudno što nam Kunertova poezija daje kritičku sliku razvoja civilizacije, društvenih i istorijskih procesa. Humani ideali i umni projekti retko se ostvaruju u istoriji, budući da se ona služi nasilnim sredstvima. Na objektivni cinizam takve istorije Kunert odgovara ironičnim, pa i ciničnim pesničkim komentarom, koji mu stoji na raspolaganju i kad je reč o ideologijama i idolatrijama svih vrsta.

Efrosini Manda-Lazaru je rođena na Kipru. Studirala je grčku filologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Atini. Od 1995. do 2003. godine je radila u Službi za edukativnu psihologiju pri Ministarstvu obrazovanja i kulture Kipra kao koordinatorka za specijalne programe za gimnazije, kao i za sastavljanje pedagoških priručnika. Od 2003. do 2011. godine je radila kao koordinatorka programa za Zonu edukativnih prioriteta u školama Stare Nikozije. Piše poeziju i prozu (uglavnom za decu). Dobitnica je Nacionalne nagrade Kipra za poeziju, za knjigu Noje u gradu, objavljenu 2012. godine. Poezija joj je prevođena na italijanski i francuski jezik. Poezija: Dani Tkalje i Noći Nage, 2002. … u ljubav ćemo ili u smrt…, 2005. Donja suknja, 2011. Noje u gradu, 2012. Skupljačica mina, 2014. Proza: Bez Arijadne. U zemlji autizma u društvu poezije, roman, 2006. Prijatelju, ja nisam kao ti. Pismo jednog usamljenog deteta, 2006.

Opis POTREBNO JE MAKSIMALNO proširiti teskobu, otvoriti je za što više korisnog prostora, ubaciti u nju radni sto, kompjuter, urediti je, otvoriti osmatračnicu u njenom središtu, uspostaviti procedure i bez odlaganja započeti s izvršavanjem redovnih zadataka: s pisanjem i slanjem izveštaja, s očitavanjem mernih aparata i zapisivanjem rezultata u protokole, knjige merenja. Potrebno je raditi na daljem naseljavanju teskobe manjim teskobama koje se otvaraju u beskraj, u pisanje kao doživotnu robiju.

Pesnikinja SULVEJ FON ŠULC (1907–1996) potiče iz umetničko-intelektualne finsko-švedske porodice. Stekla je nastavničko obrazovanje i radila u svojoj struci sve do 1972. Ona je jedna od ključnih ličnosti finsko-švedskog pesništva 20. veka. Teme njenih pesama oslanjaju se na svakodnevicu. Važne su i impresije iz prirode. Prvo delo objavila je 1932, dečja knjiga Petra i srebrni majmun (Petra och silverapan). Oprobala se i kao prozni pisac, pisala radio drame i predstave za pozorište. Imala je veliki uticaj na više generacija ženskih finsko-švedskih pisaca i višestruko je nagrađivana. Pesništvo Sulvej fon Šulc odlikuje jasnoća, smirenost, prirodni integritet i neposredno obraćanje. Njena poezija odlučno prilazi životu, opisujući sve njegove mogućnosti i opasnosti, i našu ograničenu mogućnost izbora. U skladu sa slobodom svog unutrašnjeg bića izabrala je slobodu modernizma u vreme Drugog svetskog rata, kada modernizam još nije doživeo svoj konačni proboj. Zbog lične slobode i snage karaktera često je porede s Vislavom Šimborskom, što je poređenje koje obema služi na čast. Imaju istu sposobnost da upru čelični pogled u okolnosti koje iz anonimnosti prete čovečnosti. Za celokupno stvaralaštvo Sulvej fon Šulc karakteristične su organske metafore. Govori o drveću, zemlji, rastu, sazrevanju voća, suši i smrti. Uz pomoć takvih poređenja osvetljava nepristupačne unutrašnje pejzaže čoveka. Polazeći od sebe, opisivala je mnogobrojne uloge žena – pramajku, majku, suprugu, ljubavnicu, ćerku, sestru – zbog čega je često nazivana ženskom književnicom. Njen odgovor na takve epitete bio je dosledno da je pisac koji piše o životu. Prvi poziv joj je bio učiteljski, a i kao pesnikinja je do kraja ostala nenadmašna učiteljica života, pružajući čitaocima luku objektiviziranog životnog iskustva. Njeno književno stvaralaštvo se bezmalo protezalo kroz sedam decenija.

Na liniji, Žozefa Pomtisa, lament je autora nad samim sobom, lament nad stanjem stvari u svetu, ali lament koji iako sažaljeva čoveka, upravo brani ono najbolje u njemu. A najbolje u njemu uvek pobeđuje onim poslednjim atomom snage, baš onim kojim je autor i zapisao ovu knjigu. Lepota ove knjige, a svakako i njen pozamašan uspeh ako se ima u vidu da je to prvo delo ovog autora, leži pre svega u sjajnim promena ritma, spajanju dva sveta koji retko imaju prilike da se susretnu, lakom prelaženju iz obične anegdote u silovite opise vlastite i tuđe muke. Kroz celu knjigu sudaraju se i bitku vode onaj kruti tehnički rečnik fabrika i onaj tanani jezik poezije i, ne zaboravimo, francuske šansone. Težinu Pontisovom romanu daje uspelo evociranje na različite istorijske epohe. Tokom mučnog rada on razmišlja o Homeru, o Velikom ratu, operaciji „Overlord“, Karlu Marksu, o evropskoj epopeji duha i njenom današnjem ishodištu… "Roman je pisan u neobičnoj formi, poetski fiksiranim paragrafima, iz praktičnih razloga. Po povratku sa posla zapisivao sam linije, redove, svoja razmišljanja, svaki dan jer od posla u fabrici za drugačiji pristup nisam imao vremena. Na poslu, u 21. veku na poslu sam zatekao sredinu koja je ista kao iz filma Čarlija Čaplina „Moderna vremena“. Reč je o modernom ropstvu" - rekao je Pontis. Žozef Pontis rođen je 1978. godine u Remsu. Fakultetski obrazovan, radio je dugi niz godina, u pariskom okrugu, kao specijalizovani vaspitač mladih sa poteškoćama. Ženidbom i preseljenjem u Bretanju, ostaje bez posla pa preko Agencije za privremeni rad prihvata ponuđena zaposlenja. Objavljivanjem svog prvog romana Na liniji postiže značajan uspeh u Francuskoj. Za nepunih pola godine od objavljivanja knjiga je prodata u više od 18000 primeraka, i to pre nego što je, zaredom, dobila tri književne nagrade od kojih je najznačajnija Velika nagrada medijske kuće RTL i časopisa Lir. Čitaj dalje

"Ogledalo" - stihovi Bulata Okudžave, dvojezično izdanje. Izbor, prevod s ruskog i pogovor: Mihailo B. Đaković. Predgovor: Milovan Vitezović. Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik. Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma - kroz tri prozora čujete istovremeno tri različite pesme Bulata Okudžave. (Iz pogovora „Bulat Okudžava – između pesme i sudbine" Mihaila Đakovića) "Svi su pevali rukopisom, a Okudžava grlom. Nije se odvajao od duše i gitare. Ako duša ima glas, to je glas Okudžave. Verovao se. Sve je ispevao što je imao u duši. Teško da je bilo onih koji su ga čuli, a da čutim nisu bili oduševljeni. Njegove prve pesme imale su onu vedrinu koju imaju zaljubljeni maturanti. Presnimavanjem kaseta sa njegovim pesmama, ako se do njih i dođe, počela je piraterija za svoju dušu. Bio je sasvim običan dok ne zapeva. Pevao je o svemu običnom koje je postajalo čudesno." Iz predgovora "O Okudžavi i generaciji – zapis zanesenjaka" Milovana Vitezovića

Priredjivac ove Antologije je Dante Mafija, esejista, pripovedac i pesnik. Mafija je pisao u najznacajnijim italijanskim casopisima, uredjivao je pregled novih knjiga za RAI, osnivac je casopisa I Policordo i Poetica. Trenutno je glavni urednik lista Poiesis. Na njegovu poeziju skrenuli su paznju Aldo Palaceski, koji je 1974. napisao predgovor za njegovu prvu zbirku, Leonardo Shasha koji je, kao i Dario Beleca, smatrao Mafiju jednim od najvecih italijanskih pesnika. Godine 2004. je od predsednika republike Champija dobio zlatnu medalju za kulturu. Po recima prevodioca, Milane Piletic, na srpskom se vec mogao cuti, na Trecem programu Radio-Beograda, gde su se zahvaljujuci knjizevnom sluhu Radmile Gligic, pre vise meseci mogli cuti odabrani stihovi iz ove Antologije i odlomci iz Danteovog ,,Romana o Tomazu Kampaneli", s kojim ce se nasa publika uskoro susresti i putem slova, takodje zahvaljujuci sluhu Petra Zivadinovica. Prevodilac istice da ce ova Antologija biti prava poslastica za srpske ljubitelje poezije koji ne znaju italijanski, kao i za one koji italijanski znaju, jer je delo stampano dvojezicno; delo ce biti znacajno i slavistima u Italiji. Pileticeva dalje navodi da je izbor poezije sacinjen vrlo neobicno: u svom predgovoru, Dante istice da je antologiju - s obzirom na to da antologicar nije istoricar knjizevnosti - sacinio prvenstveno vodjen licnim afinitetima, sto znaci da cete u njoj prevashodno cuti lirske tonove, od Gvida Gocana i Ade Negri do nasih savremenika, sa namerno sturim bio-bibliorafskim beleskama, da bi sto vise ostalo za cistu pesnicku atmosferu i neposredno iscitavanje, bez glomaznog kritickog aparata. Tu su i velikani poput Sabe, Montalea, Ungaretija... Tako cemo na poetskom putovanju ugledati i pesnike - kriticare (kao sto su Spanjoleti, Ceki, Bordjeze), i petnaestak pesnikinja, i neke mlade, cesto tragicno prerano utihnule glasove. Dante je, kao i njegov davni imenjak, tragao za istinom i ishodima, a ne za poznatim skolama i licnostima, makar bili i danas uticajni, ali kadkad samo epigoni epigona. Pileticeva, na kraju, izrazava zelju da kao i priredjivac svaki citalac ovde pronadje ponekog bliskog... Čitaj dalje

ISBN: 9788664030489 Broj strana: 91 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Kreativna radionica Balkan KOMADIĆ KOJI JE DOŠAO NA SVOJE MESTO Čitajući rukopis, a sada već knjigu, koju s neskrivenim ponosom zajedno sa autorkom Milicom Opačić svesrdno preporučujem za čitanje, jer, neodoljivo me navodi na pomisao da je poezija koju nam predstavlja “zrelija” od same autorke. U stvari to je mala fikcija, koja nas navodi na pogrešne zaključke kada upoznamo autorku i shvatimo da pred sobom imamo star-malu devojčicu, koju je Bog zna zbog čega zašto, naterao da bar u poeziji prebrzo odraste. I to je dobro za Milicu… a jednog dana će to biti dobro za srpsku poeziju, ako (sic! - ne sumnjam, samo kažem) Milica ustraje u pisanju. Ljubavna poezija je apsolutno primerena njenim godinama i statusu u društvu, i, po njoj, ona je važna, lepa i nesebična…. Kroz Miličinu poeziju doživećete emociju koju i ona prezentuje da je, za razliku od većine vršnjakinja, za nju ona nije nešto prezreno, već božanstvena, čarobna i neobična… A opet u skladu s godinama i vremenom u kome živimo, taman onoliko izražena da pokaže da je autorka svesna svog okruženja i izazova. Čitajući Milicu, čitate vrlo zanimljiva pesnička rešenja, suočavajući se sa poetskom prozom ne baš uobičajenom, pa joj se ne može “prikačiti” bilo koji uzor. Ako postoje “apsolutne istine” u pristupu koji nam autorka pruža onda bi lakonski mogli reći da su njene poruke utopističke. Verovati u idelnu ljubav, motiv je samo pesnika u duši ili deteta zalutalog u poeziji. A ako bi verovali da je njena poruka “idealna ljubav” utopistička, polovina, možda i više pesničke populacije u svetu bi izgubila motiv za pisanje. Ovde nećemo pobrkati žabe i babe, jer, da li to ikome uopšte pada na pamet, o čemu bi pisala devojčica od 23 godine? Strašnu bih grešku napravio da “ljubav” podvedem samo prema suprotnom polu, posebno iz razloga što su u ovoj predlošci knjige zastupljene i “muške” i “ženske” pesme… Bez čitanja biografije, dobronamerni čitalac će, čitajući knjigu pronaći Miličinu ljubav prema svetu, životu, humanom odnosu naspram okoline… Potreba mlade osobe da svoje sučeljavanje sa realnim životom prikaže na način kako ga ona vidi. Svet je onakav kakvim ga sami gledate, zar ne?! Milica ga gleda na svoj način, i čini mi se, nema uzora… I, niko joj ne brani! Gleda ga kroz ružičaste naočare gradeći sopstvenu sliku. Da li je to za zameriti? Dabome da nije. Sa dvadeset i tri godine znati šta hoćeš, imati ambiciju, raditi na sebi je više, nego nas na to upućuje skromna biografija i prva odštampana knjiga. Verujem, jer da ne verujem, ne bi ovo nikada napisao, Milica će i dalje pisati… Suočiće se hrabro sa izazovima… Raditi na sebi… Milica će i uspeti u svojim htenjima, naprosto, prosudio sam da sama to želi… A, ako nešto žarko želiš, to ćeš i ostvariti. Pred Milicom je blistav put i treba je sada podržati poput Miroslave Radojević koja je našla načina omogućivši joj da postavi KOMADIĆ KOJI JE DOŠAO NA SVOJE MESTO. Milici želim puno hrabrosti, jer, način kako je krenula u poeziju neće uvek biti dobronamerno prihvaćen. No sudbina pesnika je da piše i kada voli i kada pati, da kada se sreće sa dobronamernom a još pre zlonamernom kritikom prašta i pati, i što je najvažnije, ŽIVETI SVOJ ŽIVOT JE I SREĆA I PATNJA. Verujem, naći će Milica rešenja, i, dragi prijatelji, ovo nije poslednja Miličina knjiga, ona je tek zagrebala površinu svog talenta… Bodrimo je, jer zaslužuje dobronamernu podršku… Uživajte u ovim stihovima kao što smo moji saradnici iz KR Balkan i ja uživali dok smo radili ovu knjigu! Stevan Krstec Sarčinski