Autor - osoba Cvitković, Ivan Naslov Rječnik religijskih pojmova / Ivan Cvitković Vrsta građe enciklopedija, leksikon Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 2005 Izdanje 2., dopunjeno i prošireno izd. Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : DES, 2005 (Sarajevo : DES) Fizički opis 496 str. : ilustr. ; 21 cm Predmetne odrednice Religija -- Leksikoni Razvojem filozofije, historije, psihologije, politologije, žurnalistike, a posebno sociologije religije, javila se potreba i za rječnikom religijskih pojmova s kojima se susreću studenti navedenih disciplina. Tako su se pojavili: „Leksikon judaizma i kršćanstva“ (Oleg Mandić, 1969), „Hrvatska kršćanska terminologija“ (Jeronim Setka, 1976), „Rječnik ezoterizma“ (Riffard Pierre, 1989), „Leksikon islama“ (Nerkez Smailagić, 1990), „Glosar religijskih pojmova“ (1999), „Mali teološki leksikon“ (2002), „Religijski rječnik“ (Adalbert Rebić, 1997), „Religijski leksikon“ (1999), „Teološki rječnik“ (Karl Rahner, 2004), itd. Većini njih je zajedničko da su u njima obrađeni pojmovi jedne ili dviju religija. Iznimku čini „Enciklopedija živih religija“, ali i u njoj je nedovoljno pojmova iz „europskih“ religija. Otud ideja da se u ovom rječniku obrade karakteristični pojmovi iz različitih religija: staroegipatskih; starogrčkih; staroslavenskih; starogermanskih; hinduizma; buddhizma; konfucijanstva; taoizma, lamaizma; shintoizma; židovske religije; islama; katoličanstva; pravoslavlja; protestantskih sljedbi; romskih i afričkih vjerovanja, itd. Možda će se netko zapitati zašto su u rječnik religijskih pojmova uvršteni i oni iz domena praznovjerja, magije. Odmah da kažemo: ne samo zbog teorijskih proturječnosti o odnosu magije i religije već i iz praktičnih potreba. Ovakav rječnik nije nikad bio tako potreban kao danas kad ponovo raste zainteresiranost za religiju. Očekujemo da će on dobro doći svima u multikonfesionalnom društvu da bi se, na najlakši mogući način, upoznali s osnovnim pojmovima iz religija svojih sugrađana. U pripremi Rječnika nailazilo se na dosta poteškoća. Kao osnovno, ni u jednoj od znanstvenih disciplina koje se bave proučavanjem religija, pa ni u sociologiji religije, ne postoji cjelovito izgrađeno nazivlje. To je zahtijevalo uporabu razne literature, mada se i u njoj, ponekad, nailazi na različita određenja istih pojmova. U tim okolnostima valjalo je izvršiti selekciju glavnih pojmova, te, u nekoliko redaka, dati njihova obilježja, običnim jezikom, razumljivim svima. Ipak, nužno je napomenuti da „Rječnik religijskih pojmova“ nikad ne može biti cjelovit i autor je toga bio svjestan kad je počeo rad¬ti na njegovoj pripremi. Po prvi put Rječnik se, u autorovoj nakladi, pojavio 1991. godine (3000 primjeraka). Ovo predstavlja dopunski i prošireni primjerak te naklade. Njim je obuhvaćeno 8.900 pojmova. Nadam se da će Rječnik dobrodoći svima: vjernicima i onima koji ne vjeruju; studentima teologije, sociologije, politologije i žurnalistike; svećenicima, sveštenicima, pastorima, vjerskim službenicima; svima onima čijem srcu je bliska knjiga. Rječnik je objavljen u povodu 60-godišnjice autorovg života i tiskanja njegove dvadesete knjige. Autor se zahvaljuje svima koji su sudjelovali u obilježavanju ovog skromnog jubileja, a osobito Fakultetu političkih nauka u Sarajevu i Fondaciji Konrad Adenauer (Predstavništvo u Sarajevu/BiH) na podršci u objavljivanju Rječnika. Dugujem zahvalnost recenzentima, prof. dr. Dragoljubu Đorđeviću i dr. Hilmi Neimarliji. Osobitu zahvalnost dugujem svojoj obitelji, koja je bila uz mene svih proteklih godina u kojima sam radio na pripremi objavljenih naslova. Sarajevo, listopada 2004. Autor MG47

Некоришћен речник. Kњига године ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ПРА­ВО­ПИ­СНO-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, са групом млађих сарадника магистара лексикографије. Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу). Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акценатски речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији. Последњи пут је 1960. године у оквиру Правописа српскохрватског језика, у издању Матице српске и Матице хрватске, публикован правописни речник. После пуних 50 година имамо нов пројекат сличног захвата али ипак другачији, ово је први правописни речник српског језика. Из рецензија Сматрам да ће књига Милана Шипке Правописни речник српског језика (са правописно-граматичким саветником), бити од користи онима који се занимају за нашу данашњу стандарднојезичку, граматичку, лексичку, прозодијску, а посебно правописну стварност, за њена начела и праксу, као и онима којима је писање и говорење на српском језику свакодневна професионална преокупација и брига (учитељи, наставници, професори, лингвисти, истраживачи, научници, лектори, писци, новинари, редактори, спикери, водитељи, издавачи, штампари, оглашивачи, и други). проф. др Милорад Радовановић, дописни члан САНУ ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА са правописно-граматичким саветни­ком аутора Милана Шипке представља у српској нормативистици до сада необјављену, а пријеко потребну књигу, потребну не само онима који се нормом српског језика баве у оквиру струке него и ширем кругу корисника који његују сопствену језичку културу и желе да постигну виши ниво писмености… Све ријечи су акцентоване према стандарду савременог српског језика, тако да ова књига поред ортографске, добрим дијелом даје преглед и ортоепске и граматичке норме српског језика. Аутор увијек скреће пажњу потенцијалном кориснику на неправилне, а у пракси раширене облике, наводећи их у загради уз одредницу „не“… Др Миланка Бабић → ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ГРАМАТИЧКО-ПРА­ВО­ПИ­СНИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, са групом млађих сарадника магистара лексикографије. Стручни послови на изради Речника у пуном су замаху па се реално може очекивати да се ово ка­питално дело наше лексикографије и нормативистике појави најкасније до краја ове године. Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу). Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акцентански речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији. Реч више… “Правописи уопште код нас појављују се доста често али не доносе сва решења потребна савременом језику. Зато и сматрамо да је најбољи Матичин последњи из 1993. иако има доста неразјашњених недоумица и велики број дублета. Ми сада настављамо тамо где је цењени аутор тог правописа Митар Пешикан стао. После распада Југославије српски лингвисти су покушавали да сарађују са лингвистима из осталих република. Та сарадња је без сукобљавања трајала неко време и Матичин правопис из 1993. изашао је уважавајући такво стање. Од тада ми чекамо ново издање. Поменуто издање има и веома скроман по обиму правописни речник у додатку тако да ово што данас представљамо има много шири захват и ослобађа нас потребе да нешто тражимо по разним старијим издањима. Кад у нешто нисмо сигурни тражимо у речнику, а кад још нисмо сигурни како се то пише онда је решење у правописном речнику. Недостатак сличне књиге сада ће надоместити дело колеге Шипке. Ово ће бити веома користан и много тражен приручник.” Академик Иван Клајн → Изводи о речнику: Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником др Милана Шипке, први је српски стандарднојезички приручник у последњих 100 година! РТС, Дневник 2 – Tо је и језички саветник, упозорава на бројне грешке. Чак на 8.000 места можемо наћи упозорење шта је правилно, а шта није. Танјуг – Посебна вредност Правописног речника је што обухвата цео српски језички простор. ТВ Кошава – Сада је неуморни Милан Шипка направио речник за који не сумњам да ће га разграбити сви они којима је важно да речи свог матерњег језика пишу и изговарају по правилима језичког стандарда Иван Клајн – Правописни речник ће у наредним годинама бити незаобилазна литература у свакој српској кући и институцији. Вечерње новости – Не припадам језичким чистунцима и онима који се плаше сленга, али у временима у којима се више “мејлује” него дописује, у којима се радије “лајкује” него допада или комуницира “онлајн” него уживо, треба једном засвагда да се зна шта је канон, шта је аутентично. др Бојан Пајтић, предесдник Владе Војводине – Правописни речник српског језика, аутора Милана Шипке, камен је темељац српске културе и српског идентитета у деценијама које су пред нама. Радио Београд – Издавачки и историјски подухват Шипке и његових сарадника ТВ Б92 – Чувар правилно изговорених и написаних речи Данас – Правописни речник српског језика је епохална књига, из најмање три разлога. Први је што равноправно третира екавицу и ијекавицу, други – што рашчишћава дублетске српске или хрватске недоумице, а трећи – што су све речи акцентоване. Јован Ћирилов – Намењен је изворним говорницима српског језика, пре свега онима који су по дужности обавезни да пишу и говоре правилно, професори, политичари, новинари, студенти, ученици, али и свима другима који желе да своју језичку културу подигну на виши ниво. Радио 021 – Најбољим допринос години српског језика и књижевности! Дневник, Нови Сад

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice se drze na mrezicama, i tabak malo raskliman, sve ostalo uredno! 1942. Prvo izdanje! Ideološki rečnik španskog jezika nudi korisniku kompletan rečnik od više od 80.000 reči. Ali pored toga, ovaj rečnik se bavi time kako se misao pretvara u jezik, posebno se fokusirajući na značenja reči i jezičkih izraza. Dakle, azbučni deo koji sadrži definicije povezuje se sa druge dve: opštim, kojim se uspostavlja klasifikacija reči u tabelama i kategorijama, i drugim analognim delom, koji raspoređuje pojmove u grupe u kojima su povezani sa sinonimima, antonimima, i srodni pojmovi.i druge reči iz njegove leksičke porodice. Julio Casares Sánchez (Granada, 26. rujna 1877. - Madrid, 1. srpnja 1964.) bio je filolog, leksikograf, leksikolog, diplomat, violinist, španjolski prevoditelj i književni kritičar, član Kraljevske španjolske akademije i autor Rječnika ideoloških španjolski jezik.2​ Biografija Kršten u župi San Gil i Santa Ana u Granadi, gradu u kojemu je studirao. Kao violinist istaknuo se vrlo mlad, sudjelujući na koncertu u Teatru Principal sa samo devet godina. Nastavio je svoju violinsku karijeru u Madridu kod profesora Joséa del Hierra sve dok se 1896. nije pridružio Orkestru Teatro Real, instituciji koju je napustio kako bi nastavio diplomatsku karijeru. Dobio je mjesto, natječajnim ispitom, u Ministarstvu drž. Stacioniran u Parizu, naučio je japanski na Visokoj školi orijentalnih jezika; Dvije godine kasnije nastanio se u Japanu, gdje je završio studij. U mjesecu kolovozu poslan je od strane Državnog ministarstva u diplomatsko predstavništvo u Tokiju, spajajući svoj diplomatski rad s glazbenim aktivnostima (violinistički koncert u Singapuru i rad na japanskoj violinskoj glazbi). Tijekom svog boravka preko punomoćnika se oženio s Mariom Koehler Lucas, koju je upoznao tijekom studija na Konzervatoriju u Madridu, gdje je studirao klavir u kojem je stekao titulu s kvalifikacijom “virtuoznosti”. Julio, María Luisa, Cristian, Pelayo i Lorenzo će se roditi iz ovog braka. Godinama je radio u prevoditeljskom uredu, zbog poznavanja francuskog, njemačkog i drugih slavenskih jezika. Postoje dokazi da se koristio na osamnaest jezika.2​ Svoju katedru na Kraljevskoj španjolskoj akademiji preuzeo je 8. svibnja 1921. s govorom pod naslovom Novi koncept jezičnog rječnika, na koji je odgovorio Antonio Maura y Montaner. U toj je ustanovi obnašao i petnaestu dužnost trajnoga tajnika, na koju je izabran 7. prosinca 1939. i tu je ostao do svoje smrti.3​4​ 23. kolovoza 1934. predsjednik Republike (Niceto Alcalá-Zamora y Torres) imenovao ga je zamjenskim delegatom Španjolske na petnaestoj Skupštini Lige naroda u Ženevi. Nakon građanskog rata, 20. lipnja 1939., Izborni sud proglasio ga je `izravno primljenim u djelatnu službu` i učvrstio ga na mjestu glavnog prevoditelja Ureda za jezično tumačenje Ministarstva vanjskih poslova. Francisco Franco mu je dekretom iz 1944., a na prijedlog ministra vanjskih poslova Francisca Gómez-Jordane y Souse, dodijelio veliki križ Reda Isabel la Católica. Umirovljen je 10. listopada 1947. u zvanju počasnog glavnog prevoditelja jezičnog tumačenja.2 Predstavljao je Španjolsku kao poliglot u Ligi naroda iu španjolskom odjelu za kulturne odnose, postavši direktor časopisa Revue Pédagogique UN-a, sa sjedištem u Ženevi.3​ Kao književni kritičar može se navesti njegovo djelo Crítica profana (1914.), gdje je, među ostalim temama poput djela Ricarda Leóna i Romána y Azorína, osudio Valle-Inclánov plagijat. Surađivao je i u tisku popularnim člancima; Kao kuriozitet mogu se spomenuti njegove studije o japanskoj glazbi koje su objavljene u francuskom časopisu Anales de Alianza Cientifica.3​ Ideološkim rječnikom Glavni članak: Ideološki rječnik španjolskog jezika Ideološki rječnik španjolskog jezika najpriznatije je djelo Julija Casaresa, razvijano tijekom 25 godina kao minuciozno djelo klasifikacije i sustavnog popisa španjolskog leksikona i objavljeno prvi put 1942. Za razliku od konvencionalnih rječnika, rječnik ideološki omogućuje da dobijemo riječ iz njene definicije ili, drugim riječima, da dobijemo označitelj iz značenja. Nakon prvog izdanja, autor ga je temeljito revidirao u novom izdanju budući da su rukopis i njegova pedantna datoteka pretrpjeli određena oštećenja jer su ostali u tiskari tijekom Španjolskog građanskog rata. Dodao je i neologizme, tehnicizme i scijentizme.3 Procjenjuje se da je Julio Casares Ideološkim rječnikom sakupio leksikografsku tradiciju prethodnih pokušaja u tom smislu koje su započeli filolozi kao što su José Ruiz León i Eduardo Benot.

Knjige su nove. Tvrde plastificirane korice, šiveno, bela marker traka. Danko Šipka - Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik I-II Данко Шипка - Савремени енглеско-српски и српско-енглески речник I-II Danko Šipka - Contemporary English-Serbian & Serbian-English Dictionary I-II Novi Sad, Prometej, 2013 Dimenzije 21 x 16 x 9 cm Ukupno 1.907 strana Težina 2.057g Odlomak iz rečnika: https://www.prometej.rs/wp-content/uploads/2016/11/savremeni-englesko-srpski-recnik.pdf Zbog veličine i težine knjiga, iste se ne mogu slati kao preporučena tiskovina već kao `CC paket` ili Post Expressom. Unapredite svoje znanje jezika u oba pravca uz Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik. Ovi izuzetno kvalitetni rečnici komponovani su tako da sasvim odgovaraju svima koji dolaze u dodir sa engleskim jezikom kod nas, kao i govornicima engleskog jezika koji se upoznaju sa srpskim. U našim praktičnim rečnicima od po 30.000 reči informacije su potpune i pregledne, smernice precizne, a broj razgraničenih ekvivalenata veliki. Ovi rečnici dr Danka Šipke zadovolјiće potrebe prevodilaca, poslovnih sekretara, studenata, učenika i njihovih profesora, svojom jezgrovitošću i širinom, rešavajući svakodnevne profesionalne izazove. U našim rečnicima, koji su napredniji od ostalih na tržištu, označena su kombinatorna obeležja pojedinih leksema, dato je dosta frazeologizama, kao i prevod češćih leksičkih kombinacija. Tako je korisniku omogućeno ne samo pronalaženje prevoda želјenih reči i učenje savremenih fraza, nego i stalno proširivanje znanja iz engleskog i srpskog jezika. The present dictionaries adhere to the strictest quality assurance standards. They are intended to serve the needs of the speakers in Serbia (and a more broader region) and to assist the speakers of English seeking familiarity with the Serbian language. These practical dictionaries comprise approximately 30.000 entries in each direction and offer complete and readily available information, including full lexicographic treatment of all relevant grammatical and usage features as well as an exhaustive list of equivalents. The two dictionaries authored by Dr. Danko Šipka are designed to meet the major needs of users such as translators/interpreters, administrative assistants, students and their teachers whose daily professional/educational challenges can be solved through compact definitions which discriminate a broad range of equivalents. These dictionaries constitute a crucial advancement in comparison with those available on the market, given that they contain well-indicated collocations, a wide variety of phrasal idioms and translations of frequent word combinations. The user is thus enabled to find not only the equivalents of source-language words and to learn modern idioms, but also to steadily improve his/her skills in the English and Serbian languages. Srpski jezik se ugiba pod uticajem engleskog Danko Šipka U nekim slučajevima to poprima oblik epidemije. Recimo, umesto da se neko podstiče da uradi nešto (recimo da potpiše sporazum), on se „ohrabruje” (kao da se nečega prepao) – kaže naš sagovornik Čitavoj biblioteci kapitalnih lingvističkih izdanja novosadskog „Prometeja“, nedavno se pridružio još jedan naslov- „Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik“ Danka Šipke. Autor je stručnjak međunarodnog renomea , profesor na Državnom univerzitetu Arizone u Tempiju, koji je objavio preko 150 naučnih i stručnih radova na srpskom, engleskom, nemačkom i poljskom, kao i 24 knjige.Profesor Šipka radi i kao evaluator za nastavu stranih jezika u SAD, takođe je licencirani ispitivač za poljski i engleski, te prevodilac i sudski tumač. Danko Šipka (1962) je rođen u Banjaluci, slavistiku je diplomirao u Sarajevu, lingvistiku je doktorirao u Beogradu, a psihologiju u Varšavi. Šta ovaj rečnik razlikuje od sličnih izdanja, kako bi ste ga preporučili korisnicima, pitali smo profesora Šipku? - Prvo, ovo je jedini rečnik koji je tačno odredio na kojem su nivou vladanja jezika korisnici. Iz toga onda proizlazi izbor reči baš prema njihovim potrebama. Drugo, svi slučajevi višestruke ekvivalnecije jasno su razgraničeni, tako da u produkciji korisnik može da zna, npr. kad da izabere bill, check, ili receipt, : to su sve ekvivalenti naše reči” račun”. Treće, nivo detalja koji se daje u svakoj odrednici daleko je veći od uobičajenog. Daju se akcenti za naše reči (i kako se on menja), izgovor za engleske u naučnoj i uproštenoj notaciji, gramatičke inoformacije, obrasci kombinovanja reči, upotrebne etikete, veliki broj frazeologizama... Četvrto, dodaci donose skice gramatika oba jezika i veliki broj praktičnih spiskova (države i stanovnici, hemijski elementi, geološke ere, mere, itd.) Koliko je danas uopšte prisutna svest o važnosti negovanja jezika među mladim ljudima? Kako elektronsko komuniciranje utiče na savremeni jezik? -Pa, jedna od funkcija ovog rečnika jeste upravo da se na to utiče. Vidimo da se srpski jezik na različitim nivoima ugiba pod uticajem engleskog – u nekim slučajevima to poprima oblik epidemije. Recimo, umesto da se neko podstiče da uradi nešto (recimo da potpiše sporazum), on se „ohrabruje” (kao da se nečega prepao), što je primitivni doslovni i pogrešni prevod engeskog glagola to encourage. Ne radi se samo o tome, mešaju se i registri. Ja sam svojevremeno radio analizu novih reči (onih koje su ušle u jezik devedesetih godina prošlog veka) i pokazalo se, recimo, da u formalnim novinskim tekstovima nalazimo kolokvijalizme kao što su mnogobrojne imenice sa izrazito uličnim sufiksima –uša (npr. oficiruša) ili isto tako ulične univerbizacije kako imamo u kožnjak (kožna jakna). Upravo napomene koje razgraničavaju kad šta treba koristiti te upotrebne etikete, koje će nešto jasno odrediti kao kolokvijalno, i jesu u svrsi suzbijanja ovakvih pojava. Na koji način je vaš pokojni otac,, takođe znameniti lingvista, profesor Milan Šipka uticao na vaša profesionalna opredeljenja? -Ja sam se u srednjoj školi interesovao uglavnom za književnost i filozofiju. Otac je bio onaj koji je direktno uticao da se opredelim za nešto donekle slično. Naravno, i kasnije je uvek podsticao moj rad... Radmila Lotina

Rečnik srpskog žargona Borivoj Gerzić prvo izdanje, 2012. format: 13,5 x 20 cm strana: 400 izdavač: SAI, Beograd latinica CENA U KNJIŽARAMA: 1870 DIN. Iz recenzije «Obimna, raznovrsna i dobro izabrana građa odakle žargonizmi potiču, njihov broj i šarolikost žargonskih grupa (vojnički, politički, narkomanski, stručni itd.) iz kojih su žargonski izrazi odabrani, kao i dobro jezičko osećanje i kompetencija autora, uslovili su da se bez ustezanja može reći da je ovo najbolji i najpouzdaniji rečnik aktuelnog, i ne samo aktuelnog, srpskog žargona (i kolokvijalnog jezika uopšte).» Aleksandar Milanović «Izdavački poduhvat godine u oblasti specijalizovanih rečnika.» Pavle Ćosić O žargonu Jezik je živ organizam koji se stalno menja, a žargon, ili sleng – jedan od njegovih najnestalnijih oblika – gotovo je neuhvatljiv deo ljudske komunikacije. Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. On je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd. Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda – osnovna su obeležja žargona. Tokom poslednjih decenija XX veka žargonsko izražavanje i kod nas – prvenstveno usled pucanja krutih ideoloških šablona – u sve većoj meri prodire u razne segmente društva, ali takođe pod uticajem anglo-američke kulture (putem filmova, televizije, pozorišta – pogotovo savremenih dramskih tekstova, zatim rok muzike, izdavačke delatnosti, novina itd.). Ali potreba za žargonskim izražavanjem je autohtona pojava u svakoj kulturi, pa i korene žargona treba tražiti u dubinama svesti, u podsvesti. Volt Vitmen je žargon definisao kao `pokušaj čovečanstva da se uzdigne iznad suvoparne doslovnosti, da se bezgranično izrazi`. Nekada je bilo teško i zamisliti da se u ozbiljnim književnim delima koristi govor ulice (izuzeci su, recimo, Vijon, Balzak ili Viktor Igo), a danas nam je potreban rečnik žargona da bismo razumeli savremenu prozu, poeziju, dramu, moderne filmove, kao i skoro sve oblike masovne komunikacije, a naročito televiziju. Bez žargona bi, možda, i savremena literatura bila beskrvna i nedovoljno izražajna. Žargon je do te mere prisutan da je gotovo nemoguće baviti se literaturom a ne upotrebiti makar neki žargonski izraz, pogotovo ako je reč o delima namenjenim mladima, ili delima koja sami mladi stvaraju. Moglo bi se reći da se baš u žargonu najjasnije ogleda težnja mlađe populacije da menja postojeće, ustaljeno, nasleđeno; upravo im žargon omogućava da slobodno stvaraju nove reči i svojevrstan paralelni jezik. S obzirom na to da su tajni jezici, žargon i argo, na neki način, osnova slobodarske misli još od `mračnog` srednjeg veka, žargon može da se shvati i kao avangarda, alternativa postojećem, mada ima i onih koji ga smatraju za `đubrište` jezika (odakle, opet, može nastati nova, sveža, efektna reč). Ne bi trebalo zaobići ni činjenicu da potreba za žargonom nastaje i onda kada je neophodno tajno se sporazumevati, pogotovo danas u zagušenim urbanim i stambenim sredinama, opterećenim generacijskim sukobljavanjima. Postojanje žargona nesumnjiv je znak bogatstva jednog jezika. Reč je o masovnoj, slikovitoj zameni bajatih, istrošenih pojmova: postojeće reči tokom dugogodišnje upotrebe gube svežinu i oštrinu, pa su potrebni novi izrazi za iste pojmove, koji će biti emotivno snažniji. Ili, kao što Markuze, kritikujući ideologiju razvijenog industrijskog društva i autoritaran jezik, lucidno primećuje: `Popularni jezik upada u oči svojim prkosnim i neposlušnim humorom u odnosu na oficijelno i poluoficijelno rasuđivanje. Retko su sleng i kolokvijalan govor bili tako kreativni. Kao da običan čovek u svom govoru želi da potvrdi sopstvenu humanost nasuprot postojećim silama, tako da će odbijanje i revolt, savladani u političkoj sferi, izbiti u vokabularu koji naziva stvari njihovim imenom` (idiotska kutija – televizor; džank /đubre/ – heroin; kancerke – cigarete, dnevne laži – novine itd.). Konačno, ako je žargon suvišan, besmislen i, kao što ga je još u XIX veku opisao Viktor Igo, `odvratni idiom koji kipti gadom, onaj boginjavi rečnik u kome svaka reč izgleda da je prljavi prsten nekog čudovišta blata i mraka` – zašto se njime bavi nauka? Zato što se mora registrovati i zato da bi mu se odredilo mesto u istoriji jezika. `Argo može biti konspiracija, iživljavanje, igra, i šta god hoćete`, piše lingvista Milija Stanić, `ali on uvek ostaje jezik. To nikako ne treba gubiti iz vida.` Žargon svakako može biti problematičan ako se posmatra, recimo, sa vaspitnog stanovišta, ali njegova istorija važna je za razvoj jezika. Zato i Igo na kraju odeljka o argou u Jadnicima postavlja pitanje moralistima: `Ali otkad užas isključuje izučavanje?` Osnovni cilj sastavljača ovog rečnika bio je da u jednoj knjizi sakupi što više pretežno savremenih srpskih žargonizama, kao i žargonu srodnih reči i izraza (u koje po nekim definicijama spadaju i reči koje se karakterišu kao kolokvijalni govor). Tokom više od jedne decenije (2000–2012), izvori primera koji pokazuju kako se određena žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova itd., kao i internet (najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora). Što se samih žargonskih reči tiče, njihovi tvorci zauvek ostaju nepoznati. B. G. Iz rečnika: odron 1. oronula osoba, propao čovek (i psihički i fizički). 2. ružna devojka. Majko mila, odron. PNP 3. loše, užasno. 4. zabavno, duhovito, smešno. 5. nark. neuspela kupovina droge. odrukati krim. potkazati (policiji), odati. v. tasterisati. ... imena i telefonske brojeve ostalih policiji su “odrukali” upravo oni. NAC odsoviti odspavati. v. otkuntati. odsvirati klavir izdržati kaznu u zatvoru. Skoro odmah sam saznao da je dosad bio fašista, vozač u podzemnoj železnici, lkoholičar, narkoman, kao i narko-diler; a odsvirao je i`klavir`. NDTK odsvirati (svoje) 1. završiti (karijeru). Govoriće vam da ste odsvirali svoje... BJA 2. umreti. v. odapeti. ... i tako je ta izdajica Džordži odsvirao svoje. PAP oduvati 1. daleko nadmašiti, potpuno poraziti. v. izuti. Trebalo je da to bude jedan od naših dotad najvećih nastupa, i bili smo veoma spremni da totalno oduvamo Poison. SLE 2. oduševiti. Uskoro smo imali neveliku publiku koju smo oduvali svirkom. SLE 3. oterati, odbaciti. v. dvojkirati. Takvog muškarca ćete “oduvati” rečenicom tipa: Na kom je jeziku napisan “Hazarski rečnik”? BAL oduzeti se (od cirke) prepiti se. Zatim smo nastavili da se potpuno oduzimamo od cirke koju smo poneli sa sobom. SLE odvajati fol simulirati, pretvarati se, glumeti nešto. isto folirati. Mogu da odvajam folove starom Spenseru, a istovremeno mislim na te patke. LUR odvajati se flertovati. isto muvati se. Rado bi objavili knjigu Uroša Filipovića Staklenac, koji je proveo čitav život “odvajajući se” sa pederima po beogradskim WC-ima. APL odvala 1. glupost, budalaština, besmislica, koještarija. v. izvala. Ostaću bez posla zbog jedne glupe odvale na jednom glupom avionskom letu. ULD 2. vic, dosetka, po

KNJIGA JE NEKORISCENA-KAO NOVA, ORIGINALNO IZDANJE, U NASTAVKU PROCITATI DETALJNI OPIS I PREGLEDATI FOTOGRAFIJE KNJIGE!!! Izdavač:Samostalno Autorsko izdanje,Beograd Broj strana: 397 Pismo: Latinica Godina izdanja: 2012. ISBN: 978-86-902311-9-5 Autor: Domaći Tip: Jednojezični Vrsta: Opšti Jezik: Srpski Naziv :`Rečnik srpskog žargona` Autor:Borivoj Gerzić prvo izdanje, 2012. format: 13,5 x 20 cm strana: 400 izdavač: SAI, Beograd latinica Opis: Žargon je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd. Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda – osnovna su obeležja žargona. „Obimna, raznovrsna i dobro izabrana građa odakle žargonizmi potiču, njihov broj i šarolikost žargonskih grupa (vojnički, politički, narkomanski, stručni itd.) iz kojih su žargonski izrazi odabrani, kao i dobro jezičko osećanje i kompetencija autora, uslovili su da se bez ustezanja može reći da je ovo najbolji i najpouzdaniji rečnik aktuelnog, i ne samo aktuelnog, srpskog žargona (i kolokvijalnog jezika uopšte).“ Aleksandar Milanović „Izdavački poduhvat godine u oblasti specijalizovanih rečnika.“ O žargonu Jezik je živ organizam koji se stalno menja, a žargon, ili sleng – jedan od njegovih najnestalnijih oblika – gotovo je neuhvatljiv deo ljudske komunikacije. Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. On je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd. Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda – osnovna su obeležja žargona. Tokom poslednjih decenija XX veka žargonsko izražavanje i kod nas – prvenstveno usled pucanja krutih ideoloških šablona – u sve većoj meri prodire u razne segmente društva, ali takođe pod uticajem anglo-američke kulture (putem filmova, televizije, pozorišta – pogotovo savremenih dramskih tekstova, zatim rok muzike, izdavačke delatnosti, novina itd.). Ali potreba za žargonskim izražavanjem je autohtona pojava u svakoj kulturi, pa i korene žargona treba tražiti u dubinama svesti, u podsvesti. Volt Vitmen je žargon definisao kao `pokušaj čovečanstva da se uzdigne iznad suvoparne doslovnosti, da se bezgranično izrazi`. Nekada je bilo teško i zamisliti da se u ozbiljnim književnim delima koristi govor ulice (izuzeci su, recimo, Vijon, Balzak ili Viktor Igo), a danas nam je potreban rečnik žargona da bismo razumeli savremenu prozu, poeziju, dramu, moderne filmove, kao i skoro sve oblike masovne komunikacije, a naročito televiziju. Bez žargona bi, možda, i savremena literatura bila beskrvna i nedovoljno izražajna. Žargon je do te mere prisutan da je gotovo nemoguće baviti se literaturom a ne upotrebiti makar neki žargonski izraz, pogotovo ako je reč o delima namenjenim mladima, ili delima koja sami mladi stvaraju. Moglo bi se reći da se baš u žargonu najjasnije ogleda težnja mlađe populacije da menja postojeće, ustaljeno, nasleđeno; upravo im žargon omogućava da slobodno stvaraju nove reči i svojevrstan paralelni jezik. S obzirom na to da su tajni jezici, žargon i argo, na neki način, osnova slobodarske misli još od `mračnog` srednjeg veka, žargon može da se shvati i kao avangarda, alternativa postojećem, mada ima i onih koji ga smatraju za `đubrište` jezika (odakle, opet, može nastati nova, sveža, efektna reč). Ne bi trebalo zaobići ni činjenicu da potreba za žargonom nastaje i onda kada je neophodno tajno se sporazumevati, pogotovo danas u zagušenim urbanim i stambenim sredinama, opterećenim generacijskim sukobljavanjima. Postojanje žargona nesumnjiv je znak bogatstva jednog jezika. Reč je o masovnoj, slikovitoj zameni bajatih, istrošenih pojmova: postojeće reči tokom dugogodišnje upotrebe gube svežinu i oštrinu, pa su potrebni novi izrazi za iste pojmove, koji će biti emotivno snažniji. Ili, kao što Markuze, kritikujući ideologiju razvijenog industrijskog društva i autoritaran jezik, lucidno primećuje: `Popularni jezik upada u oči svojim prkosnim i neposlušnim humorom u odnosu na oficijelno i poluoficijelno rasuđivanje. Retko su sleng i kolokvijalan govor bili tako kreativni. Kao da običan čovek u svom govoru želi da potvrdi sopstvenu humanost nasuprot postojećim silama, tako da će odbijanje i revolt, savladani u političkoj sferi, izbiti u vokabularu koji naziva stvari njihovim imenom` (idiotska kutija – televizor; džank /đubre/ – heroin; kancerke – cigarete, dnevne laži – novine itd.). Konačno, ako je žargon suvišan, besmislen i, kao što ga je još u XIX veku opisao Viktor Igo, `odvratni idiom koji kipti gadom, onaj boginjavi rečnik u kome svaka reč izgleda da je prljavi prsten nekog čudovišta blata i mraka` – zašto se njime bavi nauka? Zato što se mora registrovati i zato da bi mu se odredilo mesto u istoriji jezika. `Argo može biti konspiracija, iživljavanje, igra, i šta god hoćete`, piše lingvista Milija Stanić, `ali on uvek ostaje jezik. To nikako ne treba gubiti iz vida.` Žargon svakako može biti problematičan ako se posmatra, recimo, sa vaspitnog stanovišta, ali njegova istorija važna je za razvoj jezika. Zato i Igo na kraju odeljka o argou u Jadnicima postavlja pitanje moralistima: `Ali otkad užas isključuje izučavanje?` Osnovni cilj sastavljača ovog rečnika bio je da u jednoj knjizi sakupi što više pretežno savremenih srpskih žargonizama, kao i žargonu srodnih reči i izraza (u koje po nekim definicijama spadaju i reči koje se karakterišu kao kolokvijalni govor). Tokom više od jedne decenije (2000–2012), izvori primera koji pokazuju kako se određena žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova itd., kao i internet (najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora). Što se samih žargonskih reči tiče, njihovi tvorci zauvek ostaju nepoznati. Autor:Borivoj Gerzic Iz rečnika: Odron 1. oronula osoba, propao čovek (i psihički i fizički). 2. ružna devojka. Majko mila, odron. PNP 3. loše, užasno. 4. zabavno, duhovito, smešno. 5. nark. neuspela kupovina droge. odrukati krim. potkazati (policiji), odati. v. tasterisati. ... imena i telefonske brojeve ostalih policiji su “odrukali” upravo oni. NAC odsoviti odspavati. v. otkuntati. odsvirati klavir izdržati kaznu u zatvoru. Skoro odmah sam saznao da je dosad bio fašista, vozač u podzemnoj železnici, lkoholičar, narkoman, kao i narko-diler; a odsvirao je i`klavir`. NDTK odsvirati (svoje) 1. završiti (karijeru). Govoriće vam da ste odsvirali svoje... BJA 2. umreti. v. odapeti. ... i tako je ta izdajica Džordži odsvirao svoje. PAP oduvati 1. daleko nadmašiti, potpuno poraziti. v. izuti. Trebalo je da to bude jedan od naših dotad najvećih nastupa, i bili smo veoma spremni da totalno oduvamo Poison. SLE 2. oduševiti. Uskoro smo imali neveliku publiku koju smo oduvali svirkom. SLE 3. oterati, odbaciti. v. dvojkirati. Takvog muškarca ćete “oduvati” rečenicom tipa: Na kom je jeziku napisan “Hazarski rečnik”? BAL oduzeti se (od cirke) prepiti se. Zatim smo nastavili da se potpuno oduzimamo od cirke koju smo poneli sa sobom. SLE odvajati fol simulirati, pretvarati se, glumeti nešto. isto folirati. Mogu da odvajam folove starom Spenseru, a istovremeno mislim na te patke. LUR odvajati se flertovati. isto muvati se. Rado bi objavili knjigu Uroša Filipovića Staklenac, koji je proveo čitav život “odvajajući se” sa pederima po beogradskim WC-ima. APL odvala 1. glupost, budalaština, besmislica, koještarija. v. izvala. Ostaću bez posla zbog jedne glupe odvale na jednom glupom avionskom letu. ULD 2. vic, dosetka, po Pavle Ćosić