Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Srpska književna zadruga Godina izdanja: 1930 Kolo XXXIII, knjiga 222 Povez: tvrd Broj strana: 197 S A D R Ž A J: - Zlatni vek - Publije Vergilije Maron - Manje pesme - Bukolske pesme - Pesme o zemljoradnji - Eneida - „Krilate reči“ iz Vergilija - Vergilijevi savremenici: Avgust, Mecena, Horacije - Izbor realija iz Vergilija Veselin Čajkanović (Beograd, 28. mart/9. april 1881 — Beograd, 6. avgust 1946)[1] bio je srpski univerzitetski profesor, filolog, etnolog, prevodilac, istoričar religije, mitolog, oficir i dopisni član SKA. Biografija Rođen je kao drugo po redu od šestoro dece,[2] od majke Ane, rođene Lazić, rodom iz Jasenova u Banatu i oca Nikole, rodom iz Sarajeva, po zanimanju zanatlije.[3] Otac je kao član revolucionarne organizacije koja se borila protiv Turaka pobegao 1868. godine u Beograd,[4] u kome se nastanio i zasnovao porodicu i jedno vreme obavljao funkciju sekretara Beogradske berze.[2] Po završenoj osnovnoj školi u Beogradu, upisao se u Prvu mušku gimnaziju, koja se u to vreme nalazila u zgradi Kapetan Mišinog zdanja. U istom zdanju su se nalazile i druge institucije, kao što su Velika škola (od 1905. Beogradski univerzitet), Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, Narodni muzej. U razredu sa njim je bilo dosta đaka koji su kasnije postali istaknute ličnosti srpske kulturne istorije, među njima i Petar Kočić.[5] Nastavni plan i program gimnazije je težište postavilo na izučavanje jezika, ali su se u njoj ozbiljno učili i drugi predmeti, tako da su đaci iz škole izlazili sa veoma temljnim obrazovanjem. U gimnaziji je Čajkanović razvio čitav niz interesovanja, a najviše je zavoleo klasične jezike.[6] Na polaganju Velike mature, uočio ga je predsednik ispitne komisije Pavle Popović, zbog odgovora koji su za taj uzrast prevazilazili uobičajeni nivo.[7] Pošto je maturirao 1899, na Velikoj školi je studirao klasičnu filologiju. Njegovi profesori su bili Miloje Vasić i Nikola Vulić, koji su za tu oblast u Srbiji predstavljali pionire.[6] Po završetku studija u Beogradu 1903. godine, kao državni pitomac, zahvaljujući tadašnjem ministru prosvete Ljubomiru Stojanoviću (na inicijativu Pavla Popovića), obrazovanje je nastavio u Nemačkoj.[8] U Nemačkoj je bio najpre u Lajpcigu (1903–1905), gde je pohađao predavanja iz klasične filologije kod Brugmana (nem. Karl Brugmann), Hirta (nem. Hermann Hirt) i Imiša (nem. Otto Immisch), staroslovenski kod Leskina i hebrejski kod Kramera.[7] Zatim je prešao na Univerzitet Ludvig Maksimilijan u Minhenu, gde je imao priliku da sluša Hrista, Pelmana, Folmera, a posebno Kruziusa (nem. Otto Crusius) i Krumbahera (nem. Karl Krumbacher), [9] velikog poznavaoca vizantijske kulture i srednjovekovne grčke literature.[10] Doktorirao je kod Krumbahera u Minhenu (1907), na temu antičkih poslovica „Odabrana poglavlja u paremiografskim istraživanjima” (lat. Quaestionum paroemiographicarum capita selecta), a njegova doktorska disretacija je naredne godine objavljena u Tibingenu. [4] Nakon završenog školovanja se vratio u Beograd, gde je kraće vreme predavao latinski jezik u gimnaziji, a zatim 1908. postao docent za latinski jezik na Filozofskom fakultetu, gde je proučavao i predavao klasičnu filologiju i etnologiju.[3] Prvi svetski rat Aktivno je učestvovao u Balkanskim, kao četnik dobrovoljac i u Prvom svetskom ratu. Učestvovao je u Bici na Konatici, na Solunskom frontu, Kumanovskoj bici, pokazavši vojničku hrabrost i rodoljubivi duh.[11] Tokom Prvog svetskog rata je učestvovao nekoliko puta u odbrani Beograda, a jedne noći 1915, nalazeći se na položaju, nakon vesti da Austrijanci prelaze Dunav je povređen pošto je pao ulazeći u rov. Od te povrede se nikada nije sasvim oporavio.[11] Imao je čin rezervnog potpukovnika Srpske vojske,[12] i bio vodnik, komandir čete i komandant bataljona u elitnom VII pešadijskom puku prvog poziva „Kralj Petra I“. [13] Teško bolesnog od trbušnog tifusa, vojnici su ga na preneli preko Albanije. Odatle je evakuisan na Krf a zatim u francusku luku Bizertu u Tunisu.[14] U Bizerti je sa francuskim inženjerom, poručnikom Alberom Oforom,[13] objavio je Francusko-srpski rečnik, a potom i Gramatiku, leksikon, i vodič za razgovor, koji su služili za komunikaciju srpskih i savezničkih vojnika.[14] Sa njim je osnovao i Štampariju srpskih invalida, gde su invalidi obučavani tipografskom zanatu, kako bi po povratku u zemlju imali od čega da zarađuju,[15] ali i da objavljuje i besplatno razdaje korisne srpske knjige.[14] Izdavao je i časopis „Napred”, s nedeljnim književnim dodatkom „Iz starih riznica“ (1917−1918).[3][16] Takođe je pokrenuo i Biblioteku lista „Napred” u kojoj je od 1915–1918. godine izašlo dvadeset pet knjižica različite sadržine, među njima i nekoliko reportaža o životu naših izbeglica i vojnika u Africi.[17] Na Krfu, gde je obavljao funkciju sekretara za stranu korespondenciju u Dunavskoj diviziji (1916)[18] i postao urednik „Srpskih novina“, koje su imale dodatak „Zabavnik“, u kome su tokom 1918. objavljivani različiti književni sastavi, ali i naučne studije.[13] U Srpskim novinama je objavio neke od svojih etnoloških radova („Iz srpskog folklora”, „Iz srpske religije i mitologije”) i memoarske zapise („Uspomene iz Bizerte”), gde je ostavio detalje o životu srpske emigracije, između ostalog i toplo gostoprimstvo kojim su Srbi dočekani u Bizerti.[14] Pratio je i rad vojničkih pozorišta. Jedno vreme je bio na Solunskom frontu, pa je ponovo vraćen na Krf gde je dočekao kraj rata.[18] Po završetku rata, radi studija je sa Krfa je boravio u Parizu, pa Londonu,[3] sa zadatkom da radi na srpskoj propagandi, a istovremeno je tamošnjim bibliotekama je nastavio rad na predratnim istraživanjima.[18] Karijera Posle rata je nastavio da radi kao profesor i sa kolegama radio na obnavljanju Univerziteta. Istovremeno, jedno vreme je vršio dužnost upravnika Državne štamparije i načelnika Odeljenja za višu nastavu Ministarstva prosvete. Godine 1908. je postao docent, 1919. vanredni, a 1922. redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, na kojem je rukovodio katedrom za klasičnu filologiju i predavao starorimsku književnost i latinski jezik. Pored toga bio je: član Odbora za građenje Univerzitetske biblioteke, kao predstavnik Filozofskog fakulteta, sve do 1941. godine. Bio je član komisije koja je, u Nemačkoj, na račun reparacija, nabavljala knjige i opremu za seminarske biblioteke i laboratorije. Da bi se naučnim radnicima olakšalo informisanje o stručnoj literaturi koja se u Beogradu može naći u javnim i većim privatnim bibliotekama, predložio je osnivanje Centralnog kataloga Univerziteta u Beogradu i po njegovom osnivanju postao njegov upravnik.[19] njegovim zalaganjem osnovan je Centralni katalog stručne literature Univerziteta u Beogradu, čije sedište je posle Drugog svetskog rata, sa Filozofskog fakulteta premešteno u zgradu Univerzitetske biblioteke i u njoj se i danas nalazi. kao honorarni profesor na prvoj godini Bogoslovskog fakulteta, predavao je predmet Uporedna istorija religija, od kraja 1920.[3] punih 35 semestara, do školske 1937/38. Po njegovom odlasku, ovaj predmet se kao samostalan više nije predavao na tom fakultetu[20] tri puta je biran za dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu član uprave Srpske književne zadruge i Društva Svetog Save, član Glavnog prosvetnog saveta i komisije za polaganje profesorskog ispita predsednik Narodnog univerziteta čiji je osnivač bio profesor Nikola Vulić. Akademik Za dopisnog člana Akademije filosofskih nauka Srpske kraljevske akademije, je izabran 18. februara 1922. godine.[21] Aktivno je radio u akademiji i u više navrata je bio njen zastupnik na međunarodnim skupovima u inostranstvu. Tako je učestvovao na Međunarodnom kongresu religijske istorije, održanom u Briselu 1935.[21] Drugi svetski rat Drugi svetski rat ga je zatekao na mestu dekana Filozofskog fakulteta. Pred Aprilski rat 1941, pošto je bio rezervni pešadijski potpukovnik, trebalo je da ponovo bude aktiviran, kao pomoćnik komandanta jedne pešadijske divizije, ali nije stigao da se javi na dužnost i stupi u ratna dejstva, pošto je u međuvremenu došlo do rasula usled kapitulacije.[22] Tokom rata u njihovu vilu na Topčideru je useljen nemački oficir.[22] Kao dekan na fakultetu, tokom rata je nastoji očuva bar minimum kontinuiteta u radu svoje katedre, smatrajući da bi u suprotnom ministarstvo dovelo nekog nepodesnog, a na staranje mu je predata i katedra za arheologiju,[22] kao i Muzej Vinča, arheološki muzej Univerziteta.[23] Uprkos pritisku, bio je jedan od retkih profesora, koji su odbili da potpišu Apel srpskom narodu.[24][14] Smrt Uprkos tome što se tokom tokom okupacije časno i patriotski držao,[25] nakon rata je bio jedan od prvih osuđenika Suda časti, koji je formirao Beogradski univerzitet, sa zadatkom da sudi profesorima koji su se na Univerzitetu zatekli 1941, a ogrešili su se o narod ili interes Univerziteta. Sud časti su činili Pavle Savić, Petar Matavulj, Stevan Đelineo, Borislav P. Stevanović, Dušan Nedeljković, Radomir Aleksić, Toma Bunuševac i Milka Radoičić, udaljio ga je sa fakulteta još aprila 1945.[25] Odlukom Ministarstva prosvete Srbije, Komisije za obnovu Univerziteta i Filozofskog fakulteta od 26. juna 1945. otpušten je iz službe. Potpisnici ovog dokumenta su bili ministar prosvete Srbije, Mitra Mitrović, predsednik Komisije za obnovu Univerziteta Stevan Jakovljević i dekan Filozofskog fakulteta Borislav Stevanović. [24] Istom odlukom izgubio je i pojedina građanska prava, kao što je glasačko, kao i pravo na bilo kakav prihod.[15] Ukinute su mu sve nadležnosti, a njegove knjige su anatemisane.[26] Protiv presuda Suda časti nije bilo pravnog leka, a presuda je bila odmah i pravosnažna i izvršna.[24] Neposredno nakon što je primio odluku Suda časti, došlo je do razbuktavanja latentnog malignog oboljenja, njegovo zdravstveno stanje se naglo pogoršalo,[25] pao je u postelju i iz nje nije ustao narednih 14. meseci, sve do smrti avgusta 1946. godine.[26] Poslednja četiri meseca života je vodio dnevnik, u kome je zabeležio tužna i potresna lična dešavanja iz kojih se vidi da mu je najteže padalo to što su njegovi najbliži, žena i deca, morali da snose težinu greha koji je njemu pripisan i što su, da bi preživeli, bili prinuđeni da rasprodaju stvari iz domaćinstva, pa i knjige iz kućne biblioteke.[26] Mada je supruga Ruža molila prijatelje da niko ne govori na njegovom ispraćaju, kako se ne bi eksponirao i došao pod udar vlasti, na sahrani su govorili Miodrag Ibrovac i njegov bivši student Bogdan Rašić.[15] Sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu. Međutim, njegovi posmrtni ostaci su kasnije prebačeni u zajedničku grobnicu, bez obeležja, nakon što je porodična parcela na groblju dobila novog vlasnika, koji je grobno mesto porušio.[14] Privatni život Oženio se 26. maja 1921. sa svojom studentkinjom romanistike Ružom Živković (1895–1972), iz dobrostojeće, građanske, činovničke porodice, najmlađom, šestom, ćerkom Milana i Milke Živković. Studije ipak nije završila, ali je kao obrazovana osoba pomagala svome mužu i objavila nekoliko kratkih prikaza u „Prilozima za književnost, jezik, istoriju i folklor”.[27] Imali su ćerku Mariju, rođenu 1927. i sina Nikolu rođenog 1928, koji je studirao građevinu, ali se zbog nasleđenog dara za jezike, kao poliglota bavio prevođenjem.[28] Živeli su u Puškinovoj ulici na Topčideru, u prizemnoj kući na četiri vode, izgrađenoj po projektu Dujama Granića. Kuća je srušena 2012. godine.[26] Naučna delatnost Njegova naučna delatnost je obuhvatala tri oblasti: Klasična filologija Klasična filologija je bila njegova osnovna naučna oblast. Izdavao je narodne umotvorine, pisao udžbenike latinskog jezika, na kojem je napisao mnoge svoje radove. Prevodio je s klasičnih jezika i bio jedan od najvećih svetskih eksperata za klasične jezike.[12] Prvi prevod i to s engleskog jezika „Seoski ponos” od Irvinga, je objavio još kao student Velike škole (1901).[29] Prvi objavljeni tekst koji se bavi antičkom književnošću, prevod komedije Menehmi Tita Makcija Plauta datira još iz perioda njegovih studija u Nemačkoj (1905).[30] Objavljen je u Srpskom književnom glasniku, a iste godine u ovom časopisu je objavio i prikaz Trbojevićevog prevoda Plautove komedije „Hvališa”.[31] Među njegovim radovima iz klasične filologije, naročito se ističu radovi o antičkim poslovicama, knjiga „Vergilije i njegovi savremenici”, objavljenoj povodom dvehiljadugodišnjice Vergilijevog rođenja, u kojoj je prikazao Vergilija, njegov rad, njegove najznačajnije savremenike, prijatelje i život u Rimu tog doba „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”, u kojoj je rešeno pitanje o izvorima Zenobijeve zbirke poslovica, odnosno izvorima Zenobijevih izvora,[32] prevodi Plautovih komedija, prevod i tumačenje Tacitove „Germanije”,[33] u kojoj je dao objašnjenje mnogih pojava, kao što su šibanje (kao česta kazna u rimskoj vojsci), učestvovanje boga-zaštitnika u borbi, otkrivanje grudi, životinjske i ljudske žrtve, gatanje po pticama, krvna osveta i gostoprimstvo i druge, i na koju se veoma često pozivao.[34] Latinski je toliko dobro poznavao da je pored prevođenja i neke svoje veće radove pisao na ovom jeziku.[14] Prvi je od srpskih naučnika proučavao klasične izvore u basnama Dositeja Obradovića i o tome objavio delo „O grčkim i rimskim izvorima Dositejevih basana” (1914), povodom stogodišnjice Dositejeve smrti, u kome se bavio pitanjem odnosa grčih i rimskih pisaca i Dositeja Obradovića. Pokazao je da je Dositej primio ideje grčkih humanista i da je od klasičnih grčkih pisaca čitao one koje su vizantijski kritičari smatrali za dobre, naročito Plutarha. Kao osnova za njegovu zbirku basana poslužila je neka zbirka Ezopovih basana, koju je dopunio basnama drughh basnopisaca starog i novog veka.[35] Ovaj rad je jedan od prvih relevantnijih tekstova u ovoj oblasti kod Srba.[36] Folkloristika Folkloristika, naročito istraživanja narodnih umotvorina, pesama i pripovedaka. Na osnovu rukopisnih zbirki Srpske akademije nauka objavio je jednu zbirku pripovedaka s kritičkim napomenama i komentarom, dok je za potrebe školske nastave uredio jednu komentarisanu zbirku pripovedaka. Radio je i na kritičkom izdanju Vukove zbirke, folklorna građa iz Vukove zaostavštine koju je u Petrogradskoj javnoj biblioteci našao Ljubomir Stojanović.[37] Objavio je malu antologiju narodnih pesama, „Petnaest srpskih narodnih pesama”, namenjenu širokoj čitalačkoj publici.[38] Stara srpska religija i mitologija Bavio se vizantološkim pitanjima, ali i nizom drugih tema sa ovog područja.[39] Posebno je proučavao religiju Srba pre primanja hrišćanstva.[12] Za narodna verovanja se zainteresovao još dok je radio na knjizi „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”.[14] Znanje klasičnih jezika i književnosti i upućenost u uporedne religije omogućili su mu da protumači nejasne pojave iz srpske religije i mitologije i da pristupi njihovoj sistematskoj rekonstrukciji.[31] Pošto u vreme kada je započeo svoja istraživanja nije bilo pouzdanih izvora, kao polazište je uzimao narodne umotvorine i tradicionalna narodna verovanja. Uočio je da se na njima umnogome zasniva i današnja religija. Naime, uravo na osnovu vere, uočio je hiljadugodišnji kontinuitet u postojanju srpskog naroda, s obzirom da je u svojim elementima ostala onakva, kakva je bila i u prvim vekovima primanja hrišćanstva, nalazeći da su neke srpske religijske forme starije od antičkih, dok su svadbeni i pogrebni običaji preneseni u nepromenjenom obliku, još od bronzanog doba, da su u tesnoj vezi sa prastarim kultom predaka ostali i najpopularniji praznici (Božić i Slava), kao i najraspostranjeniji običaji (kumstvo i gostoprimstvo), da su neki mitovi prenošeni s pokolenja na pokolenje, bez većih izmena, a neki su vezivani za pojedine istorijske ličnosti (Sveti Sava, Miloš Obilić, Marko Kraljević, Stevan Visoki, Ivan Crnojević), dok su funkcije glavnih paganskih bogova, a naročito vrhovnog boga, prenesene na najuglednije hrišćanske svece (Sveti Jovan, Sveti Nikola, Sveti Đorđe i ponajviše Sveti Sava) ili đavola. Otkrivajući kako se srpski narod pokazao veoma konzervativan u religijskim shvatanjima, posebno u kultu predaka, kao jezgru svoje religije, gde je čak crkveno svetosavlje preradio u mitsko i mnogobožačko,[40] došao je od zaključka da se srpska religija uglavnom bazira na paganskoj i da je bliža sujeverju nego veri.[41] Otkrio je i uticaje ne samo paganstva i hrišćanstva, nego i mnogo starijih sistema verovanja, kao što su preanimizam, animizam i totemizam, koji su vekovima ostali očuvani u narodnoj religiji.[14] Mada su se njegovi zaključci o istoriji stare vere u izvesnoj meri kosili sa stavovima dogme Srpske pravoslavne crkve, a raniji istraživači narodne tradicije, kao što su Milan Đ. Milićević i Stojan Novaković su već ukazali na to da su mnogi srpski običaji očuvani iz starina i da predstavljaju dragocen izvor za proučavanje onog perioda kulture, o kome nema drugih dokumenata, Čajkanović je ovakva zapažanja pretvorio u svoje osnovno istraživačko načelo[42] i svojim radom na ovom području se svrstao među malobrojne osnivače novih nauka, zasluživši status prvog srpskog istoričara religije.[15] Krajnji zaključak njegovih studija je da se na osnovu zajedničkih elemenata u religijama slovenskih naroda može rekonstruisati religija Slovena u njihovoj prapostojbini, dok se iz zajedničkih elemenata u religijama indoevropskih naroda mogu odrediti njihova verovanja, dok su bili u zajednici.[35] Nažalost, obimna istraživanja u ovoj oblasti, nije stigao da uobliči, zbog uklanjanja sa Univerziteta i prerane smrti.[15] Njegov pokušaj rekonstrukcije čitavog sistema stare srpske religije i mitologije predstavlja prekretnicu u proučavanju srpske paganske religije, kao osnove tradicionalne duhovne kulture, a valorizacija njegovih naučnih rezultata je pretpostavka svakog daljeg proučavanja ovog važnog aspekta narodne duhovne tradicije.[43] Nasleđe Zaostavština Štampane knjige na 12.000 strana i deo preostale rukopisne građe su na molbu njegovog sina Nikole prebačeni u Narodnu biblioteku Srbije, a drugi deo rukopisne građe (doktorska disertacija i pripremni tekstovi iz stare srpske religije) se nalazi u Arhivu SANU.[26] Nakon njegove smrti, on i njegovo naučno delo su pali u zaborav, a proučavanje etnološkog nasleđa u novom društvu prestalo je da bude prioritet.[14] Tek sedamdesetih godina 20. veka Čajkanovićev student, a zatim i sam kao profesor, Vojislav Đurić je brojne Čajkanovićeve rasprave i članke, koji su između dva svetska rata objavljeni u domaćoj periodici, priredio i objavio u knjizi „Mit i religija u Srba” (1973).[14] Đurić je zatim objavio i Čajkanovićev rukopis iz Arhiva SANU, „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” (1985).[14] Prvi tekst o značenjima biljaka u narodnom verovanju Čajkanović je objavio o bosiljku još 1935, a naredne 1936. je objavio i tekstove o trnu i glogu. Rečnik koji je priredio Đurić je sadržao 215 azbučnim redom poređanih jedinica, o biljkama koje su u religioznom verovanju, kultu i magijskoj praksi i narodnoj medicini imali određenu ulogu, korišćenjem bogate etnološke građe. Uz ovaj rečnik, koji je objavljen uz minimalne intervencije, Đurić je, koristeći Čajkanovićev princip, sastavio manji rečnik sa još 37 biljaka i dodao zapise o badnjaku, zapisu, kolaču, mitskom bilju, senovitom drveću, setvi i tabuiranim biljkama, teme na koje je Čajkanovićev rečnik upućivao, ali koje originalno nisu bile posebnoe obrađene.[44] Odlučujući poduhvat je bilo priređivanje „Sabranih dela iz srpske religije i mitologije” (1994), u pet knjiga, koja obuhvataju sve ranije objavljene Čajkanovićeve radove, kao i „Staru srpsku religiju i mitologiju”, delo koje je Čajkanović ostavio nedovršeno u rukopisu, ali iz čijeg se sadržaja i sačuvanih poglavlja može videti da je trebalo da bude „veliko finale” svih njegovih radova na rekonstruisanju stare vere. Ono što nije stigao da napiše, predstavlja veliki gubitak za srpsku etnologiju.[14] U njegovu čast Odlikovan je srebrnom i zlatnom Medaljom za hrabrost, Ordenom belog orla s mačevima (1920[11]), Ordenom Svetog Save i francuskim ordenom Legije časti.[45] Od aprila 2005, u naselju Medaković III na Zvezdari u Beogradu, ulica Padina je ponela njegovo ime.[46] Laura Barna je 2012. objavila roman „Pad klavira”, koja opisuje duhovnu atmosferu Senjaka sredinom 20. veka, a započinje rušenjem njegove porodične kuće. Dela Za života je objavio oko trista bibliografskih jedinica.[31] Udžbenici: Njegovi visoko vrednovani udžbenici latinskog jezika za gimnazije, zasnovani su na njegovom izuzetnom znanju jezika, erudiciji, pouzdanim estetskim merilima i adekvatnom osećaju za pedagogiju, postali su obrazac stručno i kompetentno urađenih udžbenika[25]: „Izvod iz francuske gramatike” (1916) „Latinska čitanka za šesti razred“ (1927) „Latinska čitanka za sedmi razred gimnazije“ (1927) „Latinska čitanka za osim razred gimnazije“ (1928) „Latinska čitanka za šesti, sedmi i osmi razred” (1928) „Pregled rimske književnosti“ (1928), gde govori o religijskom karakteru najstarije poezije[47] „Pregled istorije grčke književnosti“, za potrebe univerzitetske nastave ostao u rukopisu Prevodi: Kao vrstan poznavac starogrčkog i latinskog prevodio je dela Plutarha, Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Freda i drugih. Prevodi su propraćeni sažetim komentarima, punim korisnih obaveštenja manje upućenim čitaocima.[3] Herondine „Mimijambe”, prevod sa starogrčkog Plautove komedije, prevodi s latinskog: „Menehme” (1917) „Trorogi šešir” (1918) „Aulularija i Menehmi” (1918) „Odabrane komedije” (1923) Tacitovu „Germaniju” (1927) i brojne rimske pesnike. „Život svetoga Save” (1939), od Ivana Tomka Mrnavića izdatog u Rimu 1630.[48] Narodna književnost: „Ženidba Maksima Crnojevića : srpska narodna pesma s komentarom” (1917), Biblioteka „Napred” u Bizerti „Srpske narodne pesme I : pesme kosovske” (1918), Biblioteka „Napred” u Bizerti „Srpske narodne pesme : pesme mitološke” (1918) Biblioteka „Napred” u Bizerti „Stara srpska religija i mitologija : članci iz rečnika i zbirke poslovica Vuka Karadžića : I tekst” (1918) Biblioteka „Napred” u Bizerti „Petnaest srpskih narodnih pesama” (1925),[49] antologija „Srpske narodne pripovetke” (1927), zbornik koji je priređivao dve godine. Posvetio ga je Đorđu Polivki. Za zbornik je koristio 29 rukopisnih zbiraka iz Arhiva SKA, neobjavljene i većinom neproučene građe usmene književnosti, prikupljene u poslednjim decenijama 19. i prvim decenijama 20. veka, odabravši 212 pripovedaka od 1636, koje su vezane za mit i religiju. Podelio ih je na tri dela. Prvi deo čine priče o životinjama, bajke, novele, šaljive priče. Drugi deo čine skaske, legende, verovanja, primitivne priče, dok su ostale priče naknadno dodate. Mnoge propovetke iz ovog zbornika je upotrebio za svoje radove o religiji i mitologiji, i na taj način ih uveo u nauku.[50] Zbornik sadrži poseban deo pod naslovom „Napomene o zbirkama”, gde je svaku od upotrebljenih zbirki podrobno opisao, navodeći bibliografske beleške o sakupljačima, njihovim zanimanjima, mestu života i rada, godinu prispeća zbirke u Akademiju, ocenu o kvalitetima sakupljača, spiskom svih pripovedaka u svakoj od pregledanih zbirki s podrobnim sadržajem pripovedaka koje nije uvrstio u zbornik, spiskom kazivača, po imenu, godinama starosti, opštini i mestu. Poseban deo zbornika čine i Napomene o tekstu, opsežan studijski pristup odabranim pripovetkama, navodeći sve raspoložive do tada poznate izvore na varijante u domaćoj i stranoj literaturi.[51] Zbornikom je pokrio i prostor srpske usmene proze, koji je Vuku Karadžiću i njegovim sledbenicima ostao nepoznat, među njima prostor nekadašnje Vojne krajine (Kordun, Banija, Zapadna Slavonija), sa koje potiče više od trećina odabranih pripovedaka.[52] „Antologija srpskih narodnih pripovedaka” (1929), sadrži 217 pripovedaka: 42 iz Vukove zbirke, 49 iz svog zbornika „Srpske narodne umotvorine”, a 126 iz drugih izvora (zbirka Vuka Vrčevića, Bosanska vila, Vila, Letopis Matice srpske), raspoređenih u sedam grupa: priče o životinjama i basne, bajke, pripovetke muške, pripovetke kratke (većinom šaljive), skaske, legende, verovanja.[53] Ova zbirka je u drugom izdanju objavljena pod naslovom „Čudotvorni prsten. Najlepše srpske narodne pripovetke” (2001) „O postanku i razvoju srpske narodne epske poezije” (1959), u Zborniku Matice srpske za književnost i jezik. Pesme je prema sadržini i cilju podelio u tri grupe: pesme u slavu predaka (tužbalice i njima slične), pesme sa epskim motivima (takođe u slavu predaka, o smaku sveta, o nestanku junaka, o silasku u donji svet) i pesme sa pripovednim motivima (bajke, novele, skaske i legende u epskom stihu).[54] Knjige o religiji: „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima” (1914) „U Boga su vunene noge, a gvozdene ruke” (1914) „O grčkim i rimskim izvorima Dositejevih basana” (1914), bavi se pitanjem odnosa grčih i rimskih pisaca i Dositeja Obradovića. „Studije iz religije i folklora” (1924), studija koja predstavlja sintezu nakon tridesetogodišnjeg proučavanja mita i religije, sa preko 60 radova, koje je naznačio kao „prethodne”, odnosno one koji prethode velikim sintezama. U njima je rekonstruisao deo po deo starinske srpske vere, utvrđujući prvobitni vid i smisao raznih religijskih pojava, koje potiču i iz najdublje prošlosti, a koje su i nakon primanja hrišćanstva,[55] često nepromenjene zapamćene u narodnim umotvorinama i u običajima srpskog naroda do najnovijega doba.[56] „Vergilije i njegovi savremenici” (1930) objavljena povodom 2.000 godina od Vergilijevog rođenja „O srpskom vrhovnom bogu” (1941). Delo je priljeno na skupu Akademije filosofskih nauka 18. decembra 1939, a štampano godinu dana kasnije u okviru Posebnih izdanja SKA.[55] Izdanje je prošlo nezapaženo, usled izbijanja Drugog svetskog rata[14] Predstavlja sintezu, koja obuhvata „prethodne radove” (naročito kult predaka, Božić, slava i Sveti Sava), izvršena je rekonstrukcija atributa i funkcija srpskog vrhovnog boga Daboga[14] i prikazan je najvažniji događaj u sudaru paganstva i hrišćanstva poraz vrhovnog boga, koji je sa svojim velikim bogovima ustupio mesto hrišćanskom Bogu i njegovim svecima, čime je ostvaren glavni cilj hrišćanske crkve.[56] Međutim, on u narodnim predanjima nalazi ostatke stare vere. „Mit i religija u Srba - izabrane studije” (1973) „Rečnik narodnog verovanja o biljkama” (1985) „Sabrana dela iz srpske religije i mitologije u pet knjiga” priredio Vojislav Đurić: knjiga 1: „Studije iz srpske religije i folklora 1910 – 1924” (1994) knjiga 2: „Studije iz srpske religije i folklora 1924 – 1942” (1994) knjiga 3: „O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji” (1994) knjiga 4: „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” (1994) knjiga 5: „Stara srpska religija i mitologija” (1994), sistematski pregled celokupne stare vere ostao je nedovršen u rukopisu.[54] Časopisi: Sarađivao je sa mnogim časopisima i listovima „Srpski književni glasnik“, gde je objavio više članaka koji su uticali na popularizaciju i proširivanje znanja šire publike o antičkoj književnosti („O antičkim poslovicama”, „O tragičnom pesništvu i pozorištu kod Grka”, „O ženi u Grka i Rimljana”). Takođe je sarađivao u listovima „Godišnjica Nikole Čupića“, „Bosanska vila“, „Glas Srpske kraljevske akademije“, „Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor“, „Starinar“, „Južnoslovenski filolog“, „Nova iskra“, „Država“, „Bogoslovlje“, „Zabavnik“, „Politika“, „Pravda“.[3] Objavio je i više članaka u „Srpskom etnografskom etnografskom zborniku”. Veliki broj njegovih studija ostao je neobjavljen, iako su se već nalazile pripremeljene za štampu. Narodna enciklopedija: Bio je saradnik u izradi Narodne enciklopedije, urednika Stanoja Stanojevića, gde je obradio teme iz istorije religije, neke u vidu rezimea ranije objavljenih radova i onih koje je tek nameravao da obradi..

Izdavač i godina: Knjižara Z. i V. Vasića, 19??. Broj stranica: 232 Uvez: tvrdi Format: 19 x 13 cm Prvo izdanje Vladimir Nazor (Brač, 30. maj 1876 — Zagreb, 19. jun 1949) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, a pri kraju života i predsednih NR Hrvatske. Vladimir Nazor V.nazor.jpg Vladimir Nazor Datum rođenja 30. maj 1876. Mesto rođenja Brač, Austrougarska Datum smrti 19. jun 1949. (73 god.) Mesto smrti Zagreb, FNRJ Biografija Uredi Rođen je u Bobovišću,[1] građansku školu je završio na ostrvu Braču, a gimnaziju u Splitu. Studirao je prirodne nauke, matematiku i fiziku u Gracu i Zagrebu. Diplomirao je 1902. godine. Predavao je u Hrvatskoj gimnaziji u Zadru, a od 1903. do 1918. godine u Istri, gdje je ujedno i proveo najviše svog života.[2] Penzionisan je 1933. godine u Zagrebu kao upravnik dječjeg doma. Prvo djelo mu je bilo Slavenske legende (1900). Godine 1904, u Zadru je objavljeno njegovo djelo Knjiga o hrvatskim kraljevima, a u to vrijeme je počeo pisati i Istarske priče. Koju godinu kasnije objavio je Velog Jožu (1908) — djelo po kome će Nazorova proza biti prepoznatljiva, a koje je on sam smatrao neuspjelijim. Godine 1916, objavio je nekoliko knjiga: Utva zlatokrila, Medvjed Brundo, Stoimena. Na izborima 1934. Nazor se krivim političkim potezom izjasnio za takozvanu Jevtićevu listu, te su mu neko vrijeme zatvoreni stupci svih novina, časopisa i vrata svih izdavača. Nedugo poslije toga, 1939. godine, objavio je Pastira Lodu i Dedeka Kajbumščaka. U partizanima Uredi Vladimir Nazor, rad Zvonka Cara Iako u godinama i narušenog zdravlja, godine 1942. je s pjesnikom Ivanom Goranom Kovačićem preko reke Kupe otišao u partizane, o čemu je izvijestio čak i Radio London. Nazor je počeo voditi dnevnik S partizanima, koji se smatra jednim od najupečatljivijih ratnih dnevnika pored dnevnika Vladimira Dedijera i Dragojla Dudića.[3] Januara 1943. je u zapaljenom srpskom selu kraj Vrginmosta napisao jednu od najpotresnijih pesama o stradanjima Srba „Majka pravoslavna“.[4] Poslije rata Uredi Poslije rata objavio je i Pjesme partizanske. U ratu je bio predsjednik Izvršnog odbora ZAVNOH-a, a nakon rata i prvi predsjednik hrvatskog Sabora. Kao novoprimljeni akademik, 1949. godine je imao i svoj posljednji javni nastup na kojem je čitao odlomke iz svoje nedovršene zbirke U zavičaju. Za pedeset godina plodnog rada Nazor je pisao pjesme, pripovijetke, priče za djecu, putopise, romane, dnevnike, rasprave i prevodio italijanske i njemačke pjesnike.[5] Njegovim imenom je nazvana najveća nagrada u Republici Hrvatskoj „Nagrada Vladimir Nazor“, koja se dodjeljuje za najbolja umjetnička ostvarenja na području književnosti, muzike, filma, likovnih i primijenjenih umjetnosti, pozorišne umjetnosti, kao i arhitekture i urbanizma.[6] Osnovna škola u Đurđinu, kod Subotice nosi njegovo ime. Kritika Uredi Spomenik Vladimira Nazora u parku Tuškanac u Zagrebu, rad Stjepana Gračana iz 1972. godine Grob Vladimira Nazora na zagrebačkom groblju Mirogoj Nazor je jedan od najplodnijih pisaca u hrvatskoj književnosti, autor obimnog djela sastavljenog od različitih žanrova: pjesama, epova, novela, romana, dnevničkih zapisa, putopisa, eseja, članaka, priča i igrokaza za djecu. Prvih dvadesetak godina njegovog stvaralaštva uglavnom se poklapaju s razdobljem hrvatske moderne i u tom vremenu Nazor je prešao put od diletantskog pjesnika u traženju vlastitog puta, preko nacionalno angažovanog poetskog tribuna — ponesenog mitološko-legendarnim i istorijskim slovenskim motivima (Slavenske legende, 1900; Živana, 1902; Knjiga o kraljevima hrvatskijem, 1904) te potrebom za osvješćivanjem i prosvjećivanjem istarskog puka (poema Krvava košulja, 1905) — preko pjesnika dionizijske životne radosti i panteističkog zanosa prirodom koji se napaja na vrelu poganskoga klasicizma, te starozavjetnih biblijskih tekstova (Lirika, 1910; Nove pjesme, 1913), do sebi okrenuta refleksivnog lirika koji se počinje zatvarati u svoj unutrašnji svijet (Intima, 1915). Nazorova ditirampski raspjevana lirika, puna poleta i optimizma, razlikovala se od preovlađujućih pesimističkih, sumornih raspoloženja u poeziji hrvatske moderne, ali po svojoj okrenutosti mitu i legendi, pa i kultu snage, ona se ipak uklapala u slična neoromantičarska strujanja evropske moderne. Njegovi prozni radovi iz modernističke faze, s jedne strane, naslanjaju se na prošlovekovnu nacionalno-prosvjetiteljsku tradiciju (roman Krvavi dani, 1908), ali s druge strane u njima su vidljivi i uticaji novih, modernističkih stilova. U svojim Istarskim pričama (1913) Nazor je ostvario srećan kompromis između odrađivanja nacionalnog „duga“ i uklapanja u tokove moderne književnosti. U njima je snažno istaknuta autorska nacionalna i socijalna angažovanost, ali je ona iskazana na nov, moderniji način, specifičnim nazorovskim miješanjem realnog i fantastičnog, dok se uplitanje folklornih motiva (u Velom Joži, Boškarini i Divičinom gradu) podudaralo s neoromantičnim okretanjem folklornoj baštini i mitu. Njemu je odgovarala forma poetske alegorijske priče, veoma bliske artističkoj bajci Oskara Vajlda i Mauricija Meterlinka, a njegova liričnost, sklonost prema simbolu i umjetna dekorativnost idealno su se poklapale s njegovim umjetničkim nadahnućima, pa je svojim Istarskim pričama, posebno onima uvrštenima u prvo izdanje zbirke Halugica, Albus kralj..., potpuno zakoračio u svijet bajkovite modernističke secesionističke priče. Počevši od pjesničkih zbirki Intima i Pjesni ljuvene (1915) Nazor se sve više zatvarao u svoj unutrašnji svijet. U njegovom stvaralaštvu postaju dominantne teme unutrašnjeg pročišćenja, samopregorne žrtve i uzvišene usamljenosti, a sklonost ka alegorijskom iskazu sve je više bila vidljiva (ep Utva zlatokrila, 1916; zbirka priča Stoimena, 1916; Legenda o svetom Hristoforu, 1922; Pjesme o četiri arhanđela, 1927). Kroz Nazorovo stvaralaštvo možemo pratiti motivsko-tematsku i stilsku povezanost pojedinih djela koja organski izrastaju jedna iz drugih, a ipak su raznolika, jer je kod njega primetna stalna težnja za promenom. Tako u vreme kad su u hrvatskoj književnosti postali sve dominantniji avangardni stilovi, posebno ekspresionizam, Nazor je tražeći nov izraz i nove motive pokušao da slijedi posleratni senzibilitet (novela Crveni tank, 1922), ali je nove kvalitativne domete u svom stvaralaštvu ostvario na drugom području, okrenuvši se svojim vlastitim inspiracijama (sjećanju na djetinjstvo na ostrvu i mladost) i jednostavnijem umjetničkom iskazu. Artistička dekorativnost i izveštačenost, koja je karakterisala dobar dio novela iz njegove modernističke faze, ustupila je mjesto kazivanju koje ne zazire od imenovanja i oblikovanja lica, stvari i pojava, te odnosa među njima. Kao rezultat novih nadahnuća i novih umjetničkih usmjerenja nastali su: knjiga poezije Niza od koralja, 1922. Priče iz djetinjstva, 1924. i Priče s ostrva, iz grada i sa planine, 1927. (dvije zbirke autobiografske novelistike). Crikveničke proze (Tri pripovijetke iz jednog dječjeg doma, 1929; roman Šarko, 1930) tematski i hronološki znače nastavak njegovog pričanja o samom sebi. Pokušavajući da progovori o sebi „sada i ovdje“ Nazor, međutim, zbog nekih svojih unutrašnjih kočenja, a sigurno i zbog preduge izolovanosti i samotnjačke udaljenosti od običnih ljudi, nije uspio da oblikuje kvalitetna književna ostvarenja. Zato se on ponovno okrenuo motivima izvan sebe, pa tridesetih i četrdesetih godina u njegovoj književnosti preovlađuju socijalne teme Pjesme o bratu Gavanu i seki Siromaštini, 1931; ciklus feljtonskim stilom pisanih novela o sirotinji sa zagrebačke periferije *Zagrebačke novele, 1942), a na području stiha dosta eksperimentiše, varira razne ritmove i strofe (Deseterci, 1930; Topuske elegije, 1933). Uz to, počinje da piše dnevničke zapise, putopise, studije i eseje o domaćim i stranim autorima, o problemima versifikacije (O hrvatskom jedanaestercu 1838—1900, 1935), bavi se prevodilaštvom, prepravlja stara djela, s velikim ambicijama piše roman o višemilenijumskoj istoriji rodnog ostrva (Pastir Loda, 1938, 1939), ali njegove kreativne mogućnosti kao da su do kraja bile iscrpljene.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malo ostecena, nista strasno! Sve ostalo uredno! Dimitrije Tucović (Gostilje, kod Čajetine, 13. maj 1881 — Vrače brdo, kod Lajkovca, 20. novembar 1914) bio je pravnik, političar, novinar i publicista, kao i istaknuti vođa i teoretičar socijalističkog pokreta u Srbiji i jedan od osnivača Srpske socijaldemokratske partije (SSDP). Prva saznanja o socijalizmu dobio je u Užičkoj gimnaziji od svog druga Radovana Dragovića. Školovanje je nastavio 1899. u Beograd, gde je takođe nastavio sa radom na propagiranju socijalizma. Godine 1901, nakon obnavljanja Beogradskog radničkog društva, formirao je socijalističku grupu velikoškolaca i postao član Uprave radničkog društva sa željom da radi na formiranju modernih sindikata. Tokom 1902. i 1903. bio je organizator nekoliko demonstracija protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića, zbog čega je morao da emigrira. Nakon Majskog prevrata, vratio se u Srbiju i avgusta 1903. učestvovao u osnivanju Srpske socijaldemokratske stranke (SSDS). Tada je postao urednik stranačkog lista Radničke novine. Na Drugom kongresu Radničkog saveza i SSDS 1904. održao je referat o sindikalnim organizacijama. Godine 1906. je diplomirao pravo na Beogradskom univerzitetu, nakon čega je otišao u Beč na specijalizaciju, ali se 1908. vratio u Srbiju i iste godine bio izabran za sekretara SSDS. Početkom 1910. je u Beogradu organizovao Prvu balkansku socijalističku konferenciju, na kojoj je pokrenuta ideja o stvaranju Balkanske federacije. Iste godine je pokrenuo teorijski časopis Borba, čiji je bio glavni urednik. Kao predstavnik SSDP učestvovao je na mnogim međunarodnim radničkim kongresima i skupovima. Na međunarodnom planu, SSDP je bila članica Druge internacionale, a on je sarađivao sa mnogim istaknutim ličnostima poput Roze Luksemburg. Na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu, avgusta 1910. održao je značajan govor u kome je kritikovao socijaliste zapadnih zemalja zbog njihovog držanja povodom austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine. U polemici sa austrijskim socijalistom Karlom Renerom ukazao je na kolonijalno-porobljivačku politiku Austrougarske. Kao rezervni oficir tokom 1912. i 1913. učestvovao je u Prvom balkanskom ratu i vojnom pohodu u Albaniji. Svoja neslaganja sa ovom politikom izneo je u knjizi Srbija i Arbanija, gde se suprotstavio osvajačkim planovima Vlade Nikole Pašića, ocenjujući ih kao imperijalističke. Nakon povratka iz vojske ponovo se posvetio radu u radničkom pokretu, a 1914. je član Međunarodnog socijalističkog biroa. Neposredno pred početak Prvog svetskog rata, otišao je u Berlin sa ciljem da doktorira, ali se odmah po izbijanju rata vratio u Srbiju i stupio u Srpsku vojsku. Kao rezervni kapetan druge klase, poginuo je u toku Kolubarske bitke, na Vrače brdu u okolini Lazarevca. Nakon smrti, njegovi posmrtni ostaci su čak pet puta sahranjivani na raznim lokacijama, a 2016. su prenete u Aleju velikana na Novom groblju. Godine 1974. snimljena je televizijska serija o njegovom životu. Napisao je nekoliko brošura i zbirki reportaža, među kojima su — Za socijalnu politiku, U izbornu borbu, Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije, Srbija i Arbanija i dr. Pisao je za mnoge inostrane novine i časopise, a prevodio je dela Marksa, Bebela i Kauckog. Biografija Rođen je 13. maja[a] 1881. u Tucovićima, zaseoku zlatiborskog sela Gostilje, kod Čajetine, gde se danas nalazi njegova rodna kuća. U vreme njegovog rođenja, kroz ovo selo prolazio je put kojim se od Užica putovala prema Sandžaku, Crnoj Gori i Hercegovini. Kako je mnogim putnicima bilo zgodno da zanoće upravo u ovom selu, ono je prozvano Gostilje. Kao i većina stanovništva užičkog kraja, porodica Tucović je vodila poreklo iz crnogorskih i hercegovačkih krajeva.[b] Bili su poznati kao bistri i razboriti ljudi i trudili su se da školuju svoju decu, više nego ostali Gostiljci, ali i Zlatiborci, pa su u nekoliko generacija dali veliki broj sveštenika, učitelja, pravnika i dr. Dimitrije je na rođenju dobio ime svoga dede koji je bio sveštenik, a želja njegovog oca je bila da i on kad poraste nastavi porodičnu tradiciju i bude sveštenik.[3] Dimitrijev otac Jevrem Tucović je veoma mlad završio bogosloviju, ali se nije mogao odmah zapopiti, pa je izvesno vreme radio kao učitelj u Karanu i Arilju. Nakon što se u tridesetoj godini oženio Jefimijom Cicvarić, ćerkom bogatog trgovca Jovana Cicvarića iz Nikojevića, dobio je parohiju. U periodu od 1874. do 1890, Jevrem i Jefimija su izrodili osmoro dece, pet sinova i tri kćeri — Vladimira, Maru, Jelenku, Čedomira, Dimitrija, Stevana, Kostu i Dragicu. Najmlađa ćerka Dragica je rođena u Užicu, a svi ostali u Gostilju. Dvojica od petorice braće Tucović su rano preminuli — Kosta kao trogodišnji dečak, a Čedomir kao učenik četvrtog razreda Užičke realke. Pored Dimitrija, u istoriji su ostala zabeležena i njegova dva brata, oficiri Vladimir i Stevan Tucović.[3] Školovanje u Užicu 1893—1899. Kako bi svojoj deci omogući bolje uslove za školovanje prota Jevrem se 1885. sa porodicom preselio u Užice,[v] gde je sve do 1893. honorarno radio kao veroučitelj u Užičkoj realci. Ovde je 1889. Dimitrije pošao u osnovnu školu.[g] Nasledivši od svog oca izričitu fizičku razvijenost, bio je skoro za glavu viši od svojih vršnjaka. Poznat ne samo po svojoj visini, nego i po prirodnoj bistrini, često se družio sa đacima iz starijih razreda, koji su mu bili sličniji i po uzrastu i po znanju.[3] Septembra 1893. pošao je u prvi razred Užičke realke, a kako je od ranije imao naviku da se druži sa starijim đacima, ovde se 1895. kao učenik trećeg razreda upoznao sa tri godine starijim Radovanom Dragovićem. Družeći se sa njim, upoznao se sa raznim društvenim temama, a vremenom je počeo da čita knjige, koje nisu bile u školskom programu. Vremenom je od njega saznao za socijalizam, za socijalistički i radnički pokret i dobio na čitanje prve socijalističke knjige. Uglavnom su to bile zabranjene knjige Svetozara Markovića, Vase Pelagića, Mite Cenića, Nikolaja Černiševskog i dr.[7] Članovi đačke družine Napredak, 1899, u gornjem redu sleva nadesno — Radovan Dragović (drugi), Dimitrije Tucović (treći) i Stevan Tucović (treći) Ideje o socijalnoj pravdi su veoma brzo našle pristalice među učenicima Užičke realke, a tome je doprineo i određeni broj profesora, koji su ovde bili premešteni po kazni, tako da je realka u to vreme bila ispunjena đacima i profesorima, koji su bili protivnici autoritarnog režima oca i sina kralja Milana i Aleksandra Obrenovića. Propagatori prvih socijalističkih ideja u Užicu bili su Miladin Radović[d] i Dragiša Lapčević, a preko njih su učenici realke dobijali socijalističke knjige, listove Socijaldemokrat i Zanatlijski savez, kao i list Zlatibor, pokrenut 1885. godine. Kako je čitanje socijalističkih knjiga postalo masovno među užičkim gimnazijalcima, oni su uz pomoć Dragiše Lapčevića, marta 1891. osnovali literarnu družinu Napredak, koja je imala za cilj „umno i moralno usavršavanje svojih članova, a pored toga i materijalno pomaganje siromašnih učenika”.[9] Iako nije bio odličan učenik, Tucović je u petom razredu realke čitao nemačke klasike i teorijski časopis Nova era (nem. Die Neue Zeit), a u šestom razredu je objavio svoj prvi prevod sa francuskog jezika. Posebno se isticao na sednicama đačke literarne družine, gde se isticao svojim teoretskim znanjem, ali i svojim zapažanjima. Bio je strasni diskutant, koga su mlađi učenici rado slušali. Nakon odlaska Radovana Dragovića u Zagreb, 1896. Dimitrije je postao centralna ličnost đačke družine i vođa učenika-socijalista Užičke realne gimnazije. Oni su održavali veze sa užičkim radnicima, a 1897. nakon osnivanja Radničkog društva u Užicu, učenici su se uključili u pripreme za obeležavanje praznika rada. Uprava škole je učenicima zabranila da učestvuju u proslavi praznika rada, a na dan 1. maja kolona radnika je prošla pored zgrade gimnazije, kada je bila pozdravljena od strane učenika. Nakon ovoga „incidenta”, rad đačke grupe Napredak je bio zabranjen, a policija je motrila na delatnost učenika.[9] Avgusta 1896, Vlada Vladana Đorđevića je na predlog ministra prosvete i crkvenih dela Andre Nikolića u interesu štednje donela odluku o ukidanju nekoliko gimnazija u Kraljevini Srbiji, među kojima je bila i užička realka. Ova odluka je primljena sa velikim negodovanjem, a posebno u gradovima kojima su bile ukinute gimnazije. Užički učenici-socijalisti su se u znak revolta odlučili na akciju — Dimitrije Tucović, Tasa Milivojević i Sreten Vukašinović su u toku noći na krovu gimnazije okačili veliku crvenu zastavu i protestnu parolu. Pošto je Dimitrije bio poznat kao vođa učenika-socijalista, prema ranijem dogovoru, on je iste večeri otputovao u rodno Gostilje, kako bi zavarao trag pred policijom. Zalaganjem vršioca dužnosti direktora gimnazije Živka Petrovića, ovaj događaj nije shvaćen previše ozbiljno pa značajnija istraga nije ni vođena, uprkos protivljenju okružnog načelnika. Umesto ukinute državne gimnazije, u Užicu je tada osnovana privatna srednja škola „Gimnazija Vojvode Milana Obrenovića”, u kojoj je Dimitrije završio šesti razred. Kako je ova privatna gimnazija imala samo šest razreda, morao je otići iz Užica na dalje školovanje, ostavljajući iza sebe kružok učenika-socijalista među kojima su bili — Nedeljko Divac, Dušan Popović, Živko Topalović i dr.[10] Aktivnost u Beogradu 1899—1903. Pošto je Užička realna gimnazija bila zatvorena, a privatna gimnazija imala samo šest razreda, Dimitrije je morao da nastavi školovanje u nekom drugom gradu. Njegovi roditelji su odlučili da ode u Beograd, pa je on septembra 1899. upisao Treću beogradsku gimnaziju, u kojoj je završio sedmi i osmi razred. Ostao je upamćen njegov sukob sa profesorom istorije, poznatim književnikom Stevanom Sremcem, u toku osmog razreda marta 1901. godine. Sukobili su se prilikom predavanja lekcije o Francuskoj revoluciji, jer je Sremac kao konzervativan čovek osudio borbu francuskih revolucionara, a posebno Robespjera, kao jednog od njenih ideologa. Neki od maturanata nisu želeli da prihvate negativnu ocenu francuskih revolucionara, ali je jedino Dimitrije reagovao i suprotstavio se profesoru. Kao odličan učenik, bio je na kraju školske godine oslobođen polaganja usmenih ispita iz svih predmeta. Nastavljajući tradiciju druženja sa starijim drugovima, on se po dolasku u Beograd povezao sa grupom velikoškolaca-socijalista, a iste godine je u Beograd iz Graca došao njegov drug i prvi socijalistički učitelj Radovan Dragović. Marta 1901. učestvovao je na sastanku beogradskih socijalista na kome je doneta odluka da se obnovi rad Beogradskog radničkog društva i pokrene socijalistički list Napred. Iste godine je napisao i objavio svoj prvi članak Prvi maj 1901, koji je bio objavljen u Radničkom listu.[11] Nakon mature, juna 1901, Dimitrije je otišao u Užice, gde se sa roditeljima dogovarao oko izbora fakulteta koji će upisati. Njihova želja je bila da po uzoru na svog dedu-imenjaka i on pohađa bogosloviju, ali je preovladala njegova želja da studira prava, pa je septembra iste godine upisao Pravni fakultet na beogradskoj Velikoj školi. Tokom boravka u Užicu, napisao je tri članka — Besplatna radna snaga, Užice juna 1901 i Bosotinja u kojima je pisao o životu užičkih radnika-proletera. Nakon povratka u Beograd, Dimitrije je u toku leta, prema uputstvima Radovana Dragovića učestvovao u osnivanju prvih sindikalnih saveza, čime je brzo stekao zapaženo mesto u socijalističkom pokretu Beograda. Nedugo potom, došlo je do obnavljanja studentskog socijalističkog pokreta, a kada je početkom januara 1902. obnovljen rad Kluba socijalista velikoškolaca, Tucović je bio izabran za sekretara Kluba. Kako su na Velikoj školi postojali i drugi studentski klubovi, uglavnom građanske orijentacije, Dimitrije se trudio da Klub studenata socijalista očuva uticaj u radu opštestudentskog udruženja „Pobratimstvo”, osnovanog još 1867. godine. Prva knjiga objavljena u izdanju Kluba bila je Dimitrijev prevod knjige Bebelove Đaci i socijalizam, u čijem je dodatku objavljen njegov rad Đački portreti u Srbiji.[12][13] U svom radu Tucović se trudio da dođe do jače saradnje između studenata i radničkih organizacija, a pre svega radničke omladine. Par dana nakon obnavljanja rada Kluba studenata socijalista, 18. januara 1902.[đ] došlo je do obnavljanja ranije zabranjenog lista Radničke novine, u čijem su se uredništvu našli Radovan Dragović, Triša Kaclerović i Dimitrije Tucović.[14] Desetak dana kasnije, 27. januara je bila održana Druga skupština Beogradskog radničkog društva na kojoj je Dimitrije bio izabran za njegovog sekretara. Na ovaj način došlo je do preuzimanja srpskog socijalističkog pokreta od strane najistaknutijih predstavnika marksističke struje. U susret dvadesetsedmoj godišnjici smrti prvog srpskog socijaliste Svetozara Markovića, bilo je odlučeno da se odgovarajuće komemoracije održe u Beogradu i Jagodini. Istaknuta uloga u obeležavanju ove godišnjice pripala je Dimitriju Tucoviću koji je u Beogradu održao predavanje Svetozar Marković pregled života i rada, a zatim u Jagodini položio venac na njegov grob.[13] Kapetan-Mišino zdanje U vreme Tucovićevih studija, Velika škola se nalazila u Kapetan-Mišinom zdanju, u kojoj su takođe bile održavane sednice Narodne skupštine i Senata Kraljevine Srbije. Nepoštovanje zakona od strane vlasti, kao i ograničavanje ličnih sloboda, bili su tada opšta pojava, pa je izglasavanje Zakona o zborovima i udruženjima u Senatu, privukao veliku pažnju velikoškolaca, koji su vodili borbu za ostvarivanje većih sloboda u društvu. Pošto je predloženi Zakon obećavao znatno veće slobode od prethodnog, u javnosti se sve više govorilo da Senat neće prihvatiti ovaj Zakon. Kako bi privoleli senatore da podrže ovaj Zakon, velikoškolci predvođeni Dimitrijem su organizovali demonstracije u kojima su pored studenata-socijalista učestvovali i drugi studenti. Prilikom demonstracija, održanih 24. marta 1902,[e] velikoškolci su poseban prekor uputili političaru Nikoli Pašiću, vođi Narodne radikalne stranke, koji je u mladosti bio blizak saradnik Svetozara Markovića i čiji je glas u Senatu bio uticajan na donošenje odluka. Odmah po izbijanju demonstracija, došlo je do intervencije žandarmerije i policije koji su se sukobili sa velikoškolcima, ali su se morali povući iz zgrade Velike škole, zbog kršenja autonomije. Nakon sukoba, velikoškolci su održali protestni zbor i usvojili Rezoluciju kojom je zahtevano da se Kapetan-Mišino zdanje, u skladu sa željom zaveštača, koristi samo kao dom velikoškolaca. Vlasti su prihvate ovu odluku i iselile Senat iz Kapetan-Mišinog zdanja, ali ovo nije prešlo bez represalija — oko 50 studenata, među kojima i Dimitrije, bilo je kažnjeno gubitkom semestra, a Velika škola je bila zatvorena sve do jeseni.[13] Nakon zatvaranja Velike škole, Dimitrije je napustio Beograd i otišao kod roditelja u Užice, ali je u nekoliko navrata dolazio u Beograd, gde je maja 1902. postao član Centralnog odbora, najvišeg rukovodećeg foruma radničkog pokreta Srbije, čiji je zadatak bio da radi na pripremi za stvaranje partije.[12] Zajedno sa Dragovićem, koji je bio glavni organizator radničkog pokreta, Kaclerović i Tucović su predstavljali najborbeniji deo Centralnog odbora, u kome su se nalazile i pristalice drugih struja, od kojih je najjača bila grupa reformista, među kojima su bili Dragiša Lapčević, Jovan Skerlić, Ljuba Jovčić, Kosta Jovanović i dr. U toku leta, Tucović se u Užicu upoznao sa Filipom Filipovićem, koji je ovde po povratku iz Rusije provodio raspust, jer mu je otac bio direktor užičke gimnazije. U jesen 1902. Dimitrije se vratio u Beograd i nastavio sa studijama, ali i sa radom u radničkom pokretu u kome je početkom februara naredne 1903. na sednici Beogradskog radničkog društva bio izabran za njegovog sekretara.[13] Martovske demonstracije i emigracija Vladavina kralja Aleksandra Obrenovića bila je obeležena brojnim nezakonitim potezima i progonima političkih protivnika, pa su pred zabrane socijalističkih listova bili zabranjeni i drugi opozicioni listovi poput Odjeka i Dnevnog lista. Marta 1903, u trenutku kada se kralj pripremao da izvrši državni udar i suspenduje Ustav iz 1901, velikoškolci su počeli da nameću diskusiju o potrebi većih političkih i javnih sloboda. Dogovorom klubova studenata socijalista i studenata nacionalista, koje su predvodili Triša Kaclerović i Dimitrije Tucović, s jedne i Ljuba Jovanović Čupa, s druge strane, odlučeno je da se u nedelju 23. marta 1903.[ž] uzme učešće na već zakazanom zboru trgovačkih pomoćnika i članova studentskog društva „Pobratimstvo”.[15] Aleksandar Obrenović, marta 1903. Među govornicima na velikim martovskim demonstracijama, u kojima je učestvovalo oko 5.000 ljudi[z] — radnika, đaka i studenata, bili su Kaclerović, Jovanović i Tucović. Kako je tokom zbora na Terazijama došlo do sukoba sa žandarmerijom, demonstranti su izvršili napad na redakcije prorežimskih listova Male novine i Večernje novosti, nakon čega je kolona demonstranata pošla prema Kalemegdanu, gde je Dimitrije Tucović okupljenima održao svoj govor. Kao jedan od najkorpulentnijih demonstranata, bio je lako uočljiv policajcima. Pošto su u toku demonstracija pale žrtve — poginulo je šestoro, a ranjeno 23 lica (7 demonstranata i 18 žandara) i uhapšeno 123 demonstranata, odlučeno je da se demonstracije prekinu.[15][16] Iste večeri, u stanu Dimitrija Tucovića su se radi dogovora i ocene događaja okupili Triša Kaclerović, Tasa Milivojević i Nedeljko Divac. Znajući da policija traga za vođama demonstracija odlučili su da se Dimitrije i Tasa Milivojević iste noći prebace preko Save u Austrougarsku, što su i učinili. Oni su se u Zemunu susreli sa Ljubom Čupom i nakon dva dana zajedno otišli za Peštu, a potom za Beč. Računali su na pomoć austrijskih socijaldemokrata i bili razočarani jer im oni nisu pružili ni pomoć ni razumevanje za situaciju u kojoj se nalaze. Potom su otišli u Cirih, ali se ovde nisu dugo zadržali jer su im švajcarske vlasti uskratile gostoprimstvo. Nakon toga su se ponovo vratili u Beč, a odatle u Peštu, gde je Dimitrije krajem maja prisustvovao kongresu Mađarske socijaldemokratske partije. Ovde ih je prihvatilo Jugoslovensko radničko društvo, čiji su članovi prikupili sredstva kako bi im obezbedili minimum životnih potreba.[17] U toku njihovog boravka u emigraciji, istražni sudija Uprave grada Beograda je izdao poternice za kolovođama demonstracija, dok je državni tužilac Prvostepenom sudu za grad Beograd dostavio spisak od 27 najistaknutijih demonstranata, među kojima je Dimitrije Tucović bio prvi na listi optuženih. Kako je položaj Milivojevića i Jovanovića bio nešto lakši, oni su se krajem maja 1903, neposredno pred dinastički prevrat, vratili u Srbiju. Posle martovskih demonstracija, kralj Aleksandar je nastavio sa svojom autokratskom politikom, pa je samo dan kasnije u noći 24/25. marta[i] izveo državni udar tokom koga je suspendovao Ustav, raspustio Narodnu skupštinu i Senat, postavio nove predsednike i sudije svih sudova i ukinuo nekoliko zakona, među kojima je bio i Zakon o štampi,[j] nakon čega je ponovo vratio Ustav. Ovakvi katastrofalni politički potezi, bili su dodatno opravdanje oficirima-zaverenicima da što pre izvrše svoj ranije pripremljeni plan o ubistvu kraljevskog para. U noći 28/29. maja 1903.[k] grupa oficira, predvođena Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, upala je u dvor i ubila kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, čime je okončana vladavina dinastije Obrenović.[17] Dinastičkom smenom, svi optuženi za organizovanje martovskih demonstracija su bili oslobođeni, pa se Dimitrije krajem juna 1903, nakon tri meseca provedena u emigraciji, vratio u Srbiju i odmah otišao u Užice, gde je obišao roditelje. Njegovi drugovi Radovan Dragović i Dragiša Lapčević nalazili su se tada u Beogradu i zajedno sa drugim socijalistima i socijaldemokratima, koristeći novu političku klimu nastalu nakon promene režima, aktivno radili na organizovanju novih radničkih organizacija.[18] Osnivanje Socijaldemokratske stranke Tokom boravka u Užicu, nakon povratka u Srbiju, Dimitrije je aktivno radio na organizovanju novih radničkih organizacija, pa su njegovom zaslugom 19. jula 1903.[l] osnovane Radničke čitaonice u Užicu i Ivanjici. Članovi ovih čitaonica su izabrali svoje delegate koji je trebalo da otputuju u Beograd, na Osnivački kongres socijaldemokratske partije, a među njima je bio i Tucović. Ipak usled fizičke iznurenost, zbog tromesečnog gladovanja u emigraciji, ali i finansijskih poteškoća, Dimitrije nije prisustvovao Osnivačkom kongresu Srpske socijaldemokratske stranke (SSDS) održanom 2. avgusta 1903.[lj] u Beogradu.[16] Ipak, Dimitrije je bio u stalnoj vezi sa Radovanom Dragovićem i Dragišom Lapčevićem i sa njima se dogovarao oko neposrednih priprema za održavanje Osnivačkog kongresa SSDS, na kome su Lapčević i Dragović bili izabrani za predsednika i sekretara stranke.[18] Dušan Popović i Dimitrije Tucović sa studentskom delegacijom u Sofiji, 1904. Do polovine septembra 1903, do kada je boravio u Užicu, Dimitrije je aktivno učestvovao u širenju socijalističkih ideja. Govorio je na radničkim zborovima u Užicu i Čačku, a Radnička čitaonica u Užicu je narasla na preko 100 članova čime se širenje socijalističkih ideja iz užičke realke prenelo u radničke redove, koji su aktivnije počeli da dolaze na političke zborove i da čitaju socijalističke listove i knjige. Ubrzo po formiranju socijaldemokratske stranke, u Kraljevini Srbiji su održani parlamentarni izbori, na koje je rukovodstvo stranke odlučilo da izađe. Na Tucovićev predlog u Užicu je za narodnog poslanika bio kandidovan Dragiša Lapčević, a u užičkom okrugu Dragiša Lapčević, Jevto Bondžulić, Marko Josipović, kao i profesor Ljubo Jovčić i docent Nedeljko Košanin. Usled neravnopravne agitacione borbe, tokom predizborne kampanje, Srpska socijaldemokratska stranke je u Užicu dobila svega 22, a u užičkom okrugu 602 glasa, dok je na državnom nivou dobila ukupno 2.627 glasova i osvojila jedno poslaničko mesto — dr Mihailo Ilić izabran u Kragujevcu.[19] Pojavljivanje prve radničke stranke na parlamentarnim izborima bio je značajan potez za odvikavanje radnika od navike da glasaju za već postojeće građanske i nacionalne stranke. Takođe, veliku smetnju ostvarivanju boljeg izbornog rezultata socijalista predstavljala je činjenica da su prema tada važećem izbornom zakonu pravo glasa imala samo ona lica koja su plaćala određenu visinu poreza, kao i da je među radnicima bilo dosta nepismenih. Uočavajući ove probleme, užička radnička čitaonica je pokrenula inicijativu za opismenjavanje radnika smatrajući da je pismenost osnovni korak na putu do političke akcije među radnicima.[18] Polovinom septembra Dimitrije Tucović je iz Užica došao u Beograd, gde je nastavio sa studijama prava, ali i sa partijskim radom. Ubrzo po dolasku, od rukovodstva stranke je bio zadužen da pripremi Radnički kalendar za 1904, koji je trebalo da predstavlja priručnik za radnike. Prilog za kalendar, Tucović je tražio i od Karla Kauckog, tada vodećeg nemačkog socijaldemokrate, a čitav posao je završio već krajem novembra. Takođe, u jesen iste godine je bio jedan od predavača na prvoj sindikalnoj školi, koju je formirao Radovan Dragović. Nedugo potom pokrenut je i partijski časopis Život, u čijoj se redakciji našao i Dimitrije. Početkom 1904. je bio zadužen za pripremu Majskog spisa, druge publikacije koje je izdala SSDS, a početkom aprila je bio među govornicima na skupu povodom godišnjice martovskih demonstracija. Istog meseca je kao delegat Čačanskog radničkog društva učestvovao na Drugom kongresu Radničkog saveza, kao i Drugog kongresa SSDS, na kome je između ostalog izabrana i nova redakcija Radničkih novina, koju su činili: Radovan Dragović, urednik; Dragiša Lapčević i Dimitrije Tucović.[20][21] Partijski rad 1904—1907. Tucović je vremenom sve više bio angažovan u sindikalnom i partijskom radu, radio je na organizaciji prvomajskih proslava, saradnji sa bugarskim studentima socijaldemokratama, učestvovao je na radničkim zborovima u Beogradu, Užicu, Požarevcu i dr, a oktobra 1904. je bio izabran u Sud časti pri socijaldemokratskoj stranci. Posebno priznanje za svoj rad, dobio je novembra iste godine kada je postao član Glavne partijske uprave Srpske socijaldemokratske stranke, čime je i zvanično postao jedan od čelnih ljudi radničkog pokreta Srbije. Kako se u to vreme razboleo urednik Radničkih novina Radovan Dragović, Dimitrije je zajedno sa Dragišom Lapčevićem preuzeo sve obaveze oko uredništva lista. Pored političkih događaja u Srbiji, pratio je i dešavanja u svetu, pa je januara 1905. veliku pažnju posvetio Revoluciji u Rusiji. Prilikom radničkog zbora održanog krajem istog meseca u kafani „Kolarac”, tokom koga su o predloženom Zakonu o radnjama govorili Ilija Milkić i Dragiša Lapčević, Tucović je beogradskim radnicima govorio o borbi ruskog proletarijata protiv carizma, kao i o Krvavoj nedelji.[22][21] Naslovna strana Radničkih novina iz 1897. Početkom 1905. radio je na uređivanju Majskog spisa i pripremio predlog Pravila Radničkog saveza za predstojeći Treći kongres, održan u Kragujevcu 18. i 19. juna 1905. godine.[23] Na ovom Kongresu je došlo do žučne rasprave o jedinstvu radničkog pokreta, tokom koga su marksisti, kojima je pripadao Tucović, istakli potrebu jedinstva političke i ekonomske borbe radničke klase, koji su bili u skladu sa predlozima usvojenim na međunarodnim socijalističkim kongresima. Sa razvojem bolesti Radovana Dragovića, Tucovićevog školskog druga i prvog socijalističkog učitelja, Dimitrije je sve više preuzimao njegove obaveze u Srpskoj socijaldemokratskoj stranci, Beogradskom radničkom društvu i redakciji Radničkih novina, gde je nakon njegove prerane smrti 7. januara 1906.[m] preuzeo dužnost urednika. Ipak ubrzo potom je pozvan na odsluženje vojnog roka, koji je u periodu januar—decembar 1906. odslužio u Beogradu, Valjevu i Užicu. Tokom vojnog roka, završio je Školu rezervnih oficira i stekao čin potporučnika. Služenje vojske mu je dalo više vremena da se posveti polaganju ispita na Pravnom fakultetu, pa je oktobra 1906. diplomirao pravo.[24] Za vreme Tucovićevog boravka u vojsci, aprila 1906. održan je Četvrti kongres SSDS,[25] a novoizabrana Glavna partijska uprava računala je na njega kao na glavnog partijskog „agitatora i organizatora” čiji će zadatak biti da obilazi partijske organizacije po Srbiji i pomaže im u njihovom organizacionom i političkom jačanju. Neposredno pred povratak iz vojske, redakcija Radničkih novina ga je polovinom novembra uključila u svoj sastav, u kome su se tada nalazili Dragiša Lapčević i Triša Kaclerović. Njima trojici bila je poverena dužnost da izvrše pripreme za pokretanje Socijalističke biblioteke, što bi značilo početak planskog objavljivanja marksističke literature. Već polovinom decembra Tucović je u Beogradu govorio na nekoliko radničkih zborova, kao i na koncertu radničke umetničke grupe „Abrašević”. Kao delegat SSDS od 23. do 26. decembra 1906. u Osijeku je prisustvovao Četvrtom kongresu Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije, a od 2. do 4. februara 1907. u Trstu Šestom kongresu Jugoslovenske socijaldemokratske stranke.[26] U povratku iz Trsta, svratio je u Sarajevo, gde je posetio Glavni radnički savez Bosne i Hercegovine i Milana Dragovića, rođenog brata Radovana Dragovića.[27] Uprkos napornom radu u redakciji Radničkih novina, kao i pripravničkom poslu kod advokata Živote Đurkovića, Dimitrije je sredinom februara 1907. predao u štampu prevod Marksovog dela Najamni rad i kapital, koje je odlukom Glavne partijske uprave štampan u 5.000 primeraka. Od polovine februara do polovine marta 1907. u Beogradu, na Čukarici tekao je štrajk radnika u fabrikama šećera, kože i obuće. Centralni organi radničkog pokreta pružili su im podršku, a preko 500 štrajkača je postavilo straže oko fabrike šećera. Kako bi po svaku cenu ugušile štrajk, vlasti su 14. marta[n] na štrajkače poslale odred od 300 žandarma. U sukobu žandara i štrajkača poginula su četvorica, a ranjena petorica radnika. U znak protesta protiv policijske torture, sutradan je bio održan veliki radnički zbor na kome su govorili Dragiša Lapčević i Dimitrije Tucović.[28] Ovaj tragičan događaj Dimitrije je pominjao i u kasnijim prilikama i navodio ga kao razlog zaoštravanja klasnih odnosa. Na Četvrtom kongresu Glavnog radničkog saveza, održanom od 5. do 7. maja,[nj] održao je referat o štrajkovima, a na Petom kongresu SSDS, održanom od 23. do 25. juna 1907.[o] održao je referat o radničkoj štampi.[29] Triša Kaclerović je u toku priprema ovog Kongresa predlagao Tucovića za sekretara partije, ali on to nije prihvatio iz razloga jer je planirao da ode na usavršavanje u inostranstvo. Polovinom jula je od Glavne partijske uprave zatražio ostavku na mesto redaktora Radničkih novina, ali pošto se razboleo morao je da odloži put, zbog čega je nastavio sa radom. Tokom bolovanja, pisao je članke na novine, kao i brošuru Zakonsko osiguranje radnika u bolestima, invalidstvu i starosti, nesretnim slučajevima u kojoj se zalagao za neka osnovna prava radnika iz oblasti osiguranja i zdravstvene zaštite. Nakon ozdravljenja, početkom septembra, napustio je redakciju Radničkih novina, gde su ga zamenili Tasa Milojević i Dušan Popović.[27] Boravak u Berlinu 1907—1908. Polovinom oktobra 1907. Dimitrije Tucović je otišao u Berlin, na usavršavanje sa namerom da pripremi i odbrani doktorat iz pravnih nauka. Pre toga, on je u Užicu posetio roditelje i sa njima se dogovorio oko odlaska u inostranstvo. Pored napornog rada na pripremanju doktorata, Dimitrije je po prethodnom dogovoru sa rukovodstvom Srpske socijaldemokratske stranke radio na upoznavanju radničkog pokreta Nemačke. Već od početka novembra, rukovodstvo partije mu je poštom slalo domaće novine, kako bi mogao da prati razvoj događaja u zemlji, a on je redakciji Radničkih novina slao svoje tekstove. Uporedo je održavao stalnu prepisku sa svojim partijskim drugovima i prijateljima — Dragišom Lapčevićem, Dušanom Popovićem, Dragišom Đurićem, Tasom Milivojevićem, Nedeljkom Divcem i dr. Upoznavao se sa istaknutim ličnostima nemačke socijaldemokratije i radničkog pokreta, kao i sa metodama njihove borbe za ostvarivanje radničkih prava. Sa mnogima od njih, održavao je vezu još dok je bio u Beogradu, odakle je slao priloge za nemački list Novo vreme (nem. Die neue Zeit), u kojima je pisao o stanju radničkog pokreta u Srbiji i drugim južnoslovenskim teritorijama. Pored srpskih socijalista, održavao je vezu i sa socijalistima Bosne i Hercegovine, kojima je poslao prilog sa njihov Majski spis. Poseban doživljaj tokom boravka u Berlinu, na Tucovića ostavilo je prisustvo Marksovoj večeri, marta 1908, koju je organizovao Klub Jugoslovena „Budućnost”.[30] Za vreme njegovog boravka u inostranstvu, Srpska socijaldemokratska stranka je kao brošuru objavila njegov rad Zakon o radnjama i socijalna demokratija, koji je štampan u 4.000 primeraka. Ipak, prateći srpsku radničku štampu, ali i održavajući stalnu prepisku sa Dušanom Popovićem, Milanom Stojanovićem i dr, osetio je određeni zastoj u borbi radničkog pokreta, kao i to da se njegovo rukovodstvo nije aktivno bavilo glavnim pitanjima borbe, a posebno sindikalnim oblicima borbe. Nezadovoljan vestima o stanju u radničkom pokretu, odlučio je da napusti studije i stavi se na raspolaganje Srpskoj socijaldemokratskoj stranci i Radničkom savezu. Rukovodstvo SSDS mu je nakon toga jednoglasno uputilo poziv da se vrati u Srbiju, što je on i učinio sredinom aprila 1908. godine. Odlazak iz Berlina, nije samo prekinuo njegove doktorske studije, već i planove o odlasku u Ameriku i upoznavanje sa njihovim radničkim pokretom.[30] Sekretar Socijaldemokratske stranke 1908—1909. Ubrzo nakon povratka u Srbiju, Tucović je na Šestom kongresu SSDS, održanom od 26. do 28. aprila 1908,[p] zajedno sa grafičkim radnikom Nikolom Nikolićem, bio zabran za sekretara SSDS, dok su za predsednike Glavne partijske uprave bili izabrani Nedeljko Košanin i Nikola Veličković.[31] Ubrzo potom, poverena mu je i dužnost glavnog urednika Radničkih novina. Kako bi formirao redakciju lista, pozvao je u Beograd Dragišu Lapčevića, koji se tada nalazio u Nišu i Dušana Popovića, koji se nalazio u Užicu. Kako se Popović nije odazvao pozivu, Tucović je otputovao u Užice u posetu roditeljima i da Dušana lično pozove u Beograd. Pored Lapčevića i Popovića, u redakciji mu je pomagao i Ilija Milkić. Nedugo potom, objavljena je njegova brošura Zakon o radnjama i socijalna demokratija. Tokom maja 1908. učestvovao je na predizbornim skupovima SSDS u Nišu, Leskovcu, Vranju, Pirotu, Beogradu i Kragujevcu. Na parlamentarnim izborima održanim 31. maja 1908.[r] Srpska socijaldemokratska stranka osvojila je jedan mandat izborom Triše Kaclerovića za narodnog poslanika u Kragujevcu.[32] Nakon izbora, sredinom godine, Tucović je odlučio da ponovo oživi partijske organizacije i osposobi što veći broj agitatora i organizatora radničkog pokreta, boreći se za uvođenje opšteg prava glasa u Kraljevini Srbiji. U ovom periodu, na njegovu inicijativu su štampane dopisnice sa likom Radovana Dragovića i dr Mihaila Ilića, kako bi se njihovi likovi što duže održali u sećanju radnika i drugih pristalica socijalističkog i radničkog pokreta.[33] Delegati Sedmog kongresa SSDS u Beogradu 1909. (Tucović i Popović skroz desno u prvom redu) Oktobra 1908. Austrougarska je izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine, što je dovelo do Aneksione krize i dodatnog narušavanja srpsko-austrougarskih odnosa. Rukovodstvo SSDS je tada zauzelo antiratni stav i osudilo ne samo zvaničnu politiku Austrougarske, već i stavove austrijskih socijaldemokrata, koji su pravdali poteze svoje vlade. Svoje proteste srpski socijaldemokrati uputili su Međunarodnom socijalističkom birou, što im je donelo određeni ugled i priznanje kod socijalističkih i socijaldemokratskih vođa, koji su takođe zauzimali antiratni stav i osuđivali imperijalističku politiku Austrougarske. Povodom aneksije, u Beogradu je 11. oktobra 1908.[s] održan masovan radnički zbor na kome je govorio Dimitrije Tucović.[32] Krajem 1908. i početkom 1909. bavio se zavođenjem reda u vođenju administracije i knjigovodstva SSDS, kao i nabavkom socijalističke literature na nemačkom i francuskom jeziku. Obilazio je partijske organizacije u Čačku, Paraćinu, Mladenovcu, Smederevskoj Palanci, Svilajncu i drugim gradovima. Uprkos zauzetosti, sarađivao je u stranim socijalističkim listovima kako bi istina o radničkom pokretu u Srbiji stigla do što većeg broja socijalista u Evropi.[33] Marta 1909. zajedno sa Nedeljkom Košaninom, bio je izabran za člana Međunarodnog socijalističkog biroa. Na Petom kongresu Glavnog radničkog saveza, održanom aprila 1909. u Beogradu, podneo je Referat o jednoj centralnoj instanci za sve opšte, klasne akcije pokreta u kome je ukazao na potrebe za objedinjavanja interesa klasne borbe.[34] Tada je zajedno sa Dušanom Popovićem završio prevod knjige Žena i socijalizam nemačkog socijaliste Avgusta Bebela.[33] Na Sedmom kongresu SSDS, održanom od 30. maja do 1. juna 1909.[t] podneo je referat i bio ponovo izabran za sekretara stranke, dok je za predsednika izabran Dragiša Lapčević. Na ovom Kongresu usvojen je novi Statut po kome je Srpska socijaldemokratska stranka (SSDS) promenila naziv u Srpska socijaldemokratska partija (SSDP).[35] Pored Lapčevića i Tucovića, u Glavnoj partijskoj upravi su se našli — Nedeljko Košanin, Aca Pavlović, Blagoje Bračinac i Dušan Popović. Uređivanje Radničkih novina i dalje je bilo povereno Tucoviću, Lapčeviću i Popoviću. Novembra 1909. u Ljubljani je prisustvovao Jugoslovenskoj socijaldemokratskoj konferenciji, na kojoj je pozdravio ideju ideju zbližavanja i saradnje među radničkim pokretima u jugoslovenskim zemljama, ali se i kritički osvrnuo na austrougarske stavove o nacionalnom pitanju.[36] Nakon Konferencije je otišao u Sofiju, gde je sa predstavnicima Bugarske socijaldemokratske radničke partije razgovarao o sazivu Prve balkanske socijalističke konferencije, koja je održana od 7. do 9. januara 1910.[ć] u Beogradu. Konferencija je predstavljala pokušaj da se malim balkanskim narodima pruži mogućnost za ujedinjenje i osnaživanje kako bi se borili protiv osvajačke politike velikih evropskih država, a prisustvovala su joj 34 delegata — 12 iz Srbije, 10 iz Bugarske, 5 iz Turske, 3 iz Hrvatske, 2 iz Slovenije i po jedan iz Bosne i Hercegovine i Rumunije. Tucović je na Konferenciji podneo glavni referat Balkansko pitanje i socijalna demokratija i bio jedan od glavnih sastavljača Rezolucije kojom je balkanskim narodima ukazana potreba stvaranja saveza slobodnih balkanskih naroda putem klasne borbe.[33] Sekretar Socijaldemokratske partije 1910—1912. Značaj štampe za radnički pokret bio je veliki, što pokazuje i činjenica da su Radničke novine pokrenute još 1897, odnosno šest godina pre formiranja Srpske socijaldemokratske stranke (1903). Njen zadatak je bio da radnicima, ali i drugim građanima, tumačili osnove programa partije koja se borila — za političke slobode, opšte pravo glasa, tajno glasanje, narodnu vojsku, uvođenje samouprave, odvajanje crkve od države, besplatno pravosuđe i pravnu pomoć, zdravstveno osiguranje, kao i zaštitu radnika ograničenjem radnog vremena na osam časova, zabranu rada dece mlađe od 14 godina i dr. Kako bi se što bolje tumačili programski ciljevi partije, na Tucovićev predlog je 14. januara 1910.[u] pokrenut polumesečni časopis Borba.[f] Glavni urednik lista bio je Tucović, koji se već nalazio u redakciji Radničkih novina, a kako se on starao o sadržaju svih brojeva lista, list je nazivan Tucovićeva borba. Ovaj list je odigrao značajnu ulogu u organizovanju radničke klase, odnosno u teorijskoj izgradnji rukovodilaca radničkog pokreta. U listu su objavljivani prevodi dela iz marksizma, pre svega Karla Marksa i Fridriha Engelsa, kao i prevodi dela istaknutih teoretičara Druge internacionale — Kuckog, Lafarga, Blagoeva, Bauera, Adlera, Vendela i dr. Od domaćih socijalističkih teoretičara, pored urednika Tucovića i Popovića, bili su zatupljeni — Dragiša Lapčević, Filip Filipović, Zdravko Todorović, Nedeljko Košanin i dr. Do jula 1914, kada je zbog početka Prvog svetskog rata list prestao da izlazi, izašlo je ukupno 85 brojeva.[39] Tucovićevi saradnici Triša Kaclerović i Dušan Popović U toku marta i početkom aprila 1910. SSDP je održala nekoliko predizbornih zborova, od kojih je najveći bio u Beogradu, na kome je učestvovalo 4.000 radnika. Na ovom, ali i ostalim zborovima traženo je opšte pravo glasa. Jednom od zborova, održanom polovinom marta u Beogradu, prisustvovao je i predstavnik bugarskih socijaldemokrata Vasil Kolarov, koji je zajedno sa Tucovićem bio govornik. Opštinski izbori održani su 10. aprila 1910.[h] i na njima je SSDP osvojila 20 odborničkih mesta u osam opština.[38] Nakon izbora, održan je od 19. do 21. juna 1910.[c] Osmi kongres SSDP na kome je Tucović podneo izveštaj o radu Glavne partijske uprave i referat Jedna centralna instanca za sve opšte akcije pokreta. Ubrzo nakon Kongresa osnovana je Radnička komora koja se bavila pitanjima zaštite radnika od preterane eksploatacije. Za njenog predsednik bio je izabran Luka Pavićević, a za sekretara Dimitrije Tucović. Posle kongresa, zajedno sa Dragišom Lapčevićem, otputovao je u Sofiju, gde je prisustvovao Sedamnaestom kongresu Bugarske socijaldemokratske radničke partije. Prilikom povratka u Srbiju, posetio je Niš, a potom i Skoplje, gde je obišao tamošnje socijaldemokrate. Krajem jula u Beogradu je prisustvovao radničkom zboru na kome je govorio o balkanskom pitanju i socijalnoj demokratiji. Pored njega na zboru su govorili — Lav Trocki o ruskoj revoluciji i balkanskim narodima, Bohumil Šmeral o austrijskom imperijalizmu i balkanskim narodima i V. Levinski o neoslovenstvu i potištenim narodima.[40][41] Sredinom avgusta 1910, zajedno sa Ilijom Milkićem, otputovao je u Zagreb, gde je prisustvovao Šestom kongresu Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije, nakon čega su preko Beča, Praga i Berlina, stigli u Kopenhagen, gde su od 28. avgusta do 3. septembra prisustvovali Osmom kongresu Druge internacionale. Tokom rada Kongresa, Tucović je kao cenjeni socijalista bio biran u svih pet kongresnih komisija, a učestvovao je i u osnovanju Međunarodne centrale socijalističkih novina. Na Kongresu je govorio O pitanju rata i mira, a u svom govoru je uputio kritiku austrijskim socijaldemokratama zbog njihove podrške imperijalističkoj politici Austrougarske i aneksije Bosne i Hercegovine. Njegovo govor bio je dobro primljen, ali je izazvao veliko iznenađenje jer austrijski socijaldemokrati nikada i ni od koga nisu bili ovako kritikovani.[41][40] Prvi balkanski rat Dimitrije Tucović se žestoko protivio teritorijalnoj ekspanziji Srbije u Prvom balkanskom ratu, nazivajući srpsko oslobađanje Kosova imperijalnim osvajanjem. On je smatrao da Kosovo pripada Albancima i zalagao se za pripajanje Kosova Albaniji. Nakon Prvog balkanskog rata i vojne kampanje na Kosovu, Tucović je opominjao da je „izvršen pokušaj ubistva s predumišljajem nad celom jednom nacijom“, što je „zločinačko delo“ za koje se „mora ispaštati“.[42] Veliki rat i pogibija Poginuo je kao komandir 1. voda 1. čete 4. bataljona 1. puka Moravske divizije prvog poziva 20. novembra 1914. godine u borbi protiv austrougarske vojske u Kolubarskoj bici u Prvom svetskom ratu na zapadnom delu Vrače brda, u rejonu sela Ćelije na desnoj obali reke Kolubare, okolina Lajkovca. `Neću ni sada, kao što nisam nikada, ni pomišljati da sebe sklanjam od sudbine koja prati ceo narod“ - napisao je Dimitrije Tucović, uoči smrti, svom ocu. Tucović je sahranjen nedaleko od mesta pogibije, na poprištu bitke, pod jednim hrastom. Sahranom je rukovodio njegov prijatelj dr Dragutin Vladisavljević.[43] Šest sahrana Spomen-crkva u Lazarevcu Mrtvog Tucovića pronašao je njegov drug Živko Topalović, tada ađutant komandanta Prvog puka Moravske divizije, koji je odmah poslao komordžiju sa konjem da njegovo telo skloni sa prve linije i potom sahrani. Za sahranu je bilo određen nekoliko vojnika — četni bolničari Adam Čitaković, Adam Čolić, Blagoje Savić i neki Jevto, a sa njima su bila još trojica vojnika. Štab Četvrtog puka putio je vojnika Vlajka Martinovića, koji je bio poznat kao socijalista, da sahrani Tucovića, pa se i ona priključio ovoj grupi. Sahrana je obavljena u podnožju Vrače brda, ispod jednog velikog hrasta, pored puta koji od Lazarevca vodi ka Rudniku. Nakon sahrane, Martinović je na hrastu urezao natpis — Ovde počiva Dimitrije Tucović socijalistički borac za narodna dela. Nakon saznanja za Tucovićevu smrt i sahranu, stolar iz Lazarevca Milenko Marković napravio je sanduk i uz pomoć meštana Šušnjara, Tucovićevo telo sahranio na seoskom groblju. Naredbom austrougarskih okupacionih vlasti svi poginuli vojnici u Kolubarskoj bici, sahranjeni su u zajedničkoj grobnici na vojničkom groblju u Lazarevcu. U odvojenim sanducima, sa imenima poginulih, sahranjeno je trideset poginulih oficira, među kojima je bio i Tucović, čiji je prenos posmrtnih ostataka sa groblja u Šušnjaru izvršen 1916. godine.[44][45][46] Godine 1938. počela je u Lazarevcu gradnja Hrama Svetog Dimitrija, spomen-crkve u koju su preneti posmrtni ostaci srpskih i austrougarskih vojnika sa starog vojničkog groblja. Ekshumacija i prenos posmrtnih ostataka počeo je jula 1939. godine. Tucovićevi posmrtni ostaci, tada su smešteni u specijalni metalni sanduk broj tri, dok su njegove lične stvari stavljene u poseban sanduk i pohranjene u kripti spomen-crkve. Obeležavajući tridesetpetu godišnjicu njegove smrti, nova komunistička vlast je novembra 1949. organizovala prenos njegovih posmrtnih ostataka iz lazarevačke spomen-crkve u Beograd, gde su sahranjene na trgu Slavija, koji je 1951. preimenovan u Trg Dimitrija Tucovića.[44] Slavija sa spomenikom Dimitriju Tucoviću Odluku o prenosu Tucovićevih posmrtnih ostataka na Slaviju donela je Vlada Narodne Republike Srbije, a sam čin prenosa odigrao se od 18. do 20. novembra 1949. godine. Najpre je u petak 18. novembra u Lazarevcu organizovan ispraćaj posmrtnih ostataka, tokom koga je kovčeg sa posmrtnim ostacima bio izložen u Domu kulture, gde su mu građani Lazarevca i meštani okolnih sela odavali počast. U pratnji državno-partijskih rukovodilaca Dragog Stamenkovića, Mite Miljkovića, Živadina Simića i dr, posmrtni ostaci su u subotu 19. novembra automobilom, preko Aranđelovca i Mladenovca, preneti u Beograd, gde ih je ispred zgrade Saveza sindikata Jugoslavije sačekala masa građana i grupa visokih državno-partijskih rukovodilaca među kojima su bili — Đuro Salaj, Veljko Vlahović, Dušan Petrović Šane, Mitra Mitrović, Čedomir Minderović i dr. Iste večeri, na Kolarčevom narodnom univerzitetu održana je svečana akademija posvećena Dimitriju Tucoviću, na kojoj je revolucionar Moša Pijade održao referat o njegovom životu i radu. Svečanoj akademiji je prisustvovao predsednik Vlade FNRJ maršal Josip Broz Tito, u pratnji Aleksandra Rankovića, Borisa Kidriča i Franca Leskošeka.[44] Grob Dimitrija Tucovića u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu U nedelju 20. novembra izvršena je sahrana Tucovićevih posmrtnih ostataka, koji su iz zgrade sindikata, u pratnji Slobodana Penezića Krcuna, Ratka Dugonjića, Grge Jankesa i Desimira Jovovića, preneti na Slaviju. U pogrebnoj povorci, pored članova porodice Tucović, nalazili su se i visoki državno-partijski funkcioneri Srbije i Jugoslavije — članovi Politbiroa CK KPJ Moša Pijade i Blagoje Nešković; sekretar Politbiroa CK KPS Petar Stambolić; predsednik Saveza sindikata Jugoslavije Đuro Salaj; članovi CK KPJ i Vlade FNRJ Rodoljub Čolaković, Dobrivoje Radosavljević, Osman Karabegović i Božidar Maslarić; načelnik Generalštaba JNA general-pukovnik Koča Popović; predsednica AFŽ Vida Tomšič, sekretar CK Narodne omladine Jugoslavije Milijan Neoričić i drugi predstavnici masovnih organizacija. Pogrebnu povorku je na Slaviji, dočekala velika masa sveta, kao i predsednik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ Ivan Ribar, sa potpredsednicima Vladom Zečevićem, Jakovom Blaževićem i Stanojem Simićem.[44] Na trgu je tada postavljena spomen-bista, autora vajara Stevana Bodnarova. Odlukom Skupštine grada Beograda, u periodu od 2004. vraćeni su stari predratni nazivi mnogim ulicama, pa je i Trgu Dimitrija Tucovića vraćen stari naziv Trg Slavija. Dana 13. novembra 2016. počela je rekonstrukcija ovog trga i doneta odluka da posmrtni ostaci Dimitrija Tucovića budu premešteni u Aleju velikana na Novom groblju, što je i učinjeno 15. decembra 2016. uz državne i vojne počasti. Ovo je bila njegova šesta sahrana....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: V. Zedrinski Čarls Džon Hafem Dikens (engl. Charles John Huffam Dickens; Lendport, 7. februar 1812 — Hajam, 9. jun 1870) je bio najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma.[1] Dikens se danas smatra osnivačem socijalnog romana, a možda je njegova najveća zasluga što je malograđansku publiku pridobio za literaturu. Takođe je najpoznatiji pripovedač viktorijanskog vremena.[2][3] Dok je bio djete njegova porodica je često menjala mesto boravka u potrazi za poslom. Na kratko se školovao u privatnoj školi. Nakon što mu je otac uhapšen zbog nevraćanja dugova, Čarls 10 sati dnevno radi u fabrici paste za cipele. Kad je odrastao počeo je da radi kao novinar. Napisao je više obimnih romana. O tome koliko je njegov rad bio popularan u njegovo vreme govori to da se sva njegova dela, od prvog objavljivanja, stalno nadoštampavaju.[4] Novela Oliver Tvist je najpoznatije Dikensovo delo. Iako govori o jako ozbiljnoj temi, Oliver Tvist je pun sarkazma i crnog humora. Dikens je za svoje najbolje delo smatrao Dejvida Koperfilda,[5] roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata. Zagonetnost i tajanstvenost fabula njegovih romana tragovi su prethodne stilske formacije romantizma.[6] Dikens je slikar engleskog srednjeg i nižeg građanskog staleža i osnivač socijalnog romana. Njegova dela odražavaju sklonost humoru i satiri, ali i primesa romantičnog i sentimentalnog Rođen je 7. februara 1812. u Landportu, Portsi, kao drugo od osmoro dece Džona i Elizabet Dikens. Otac mu je bio činovnik. Ubrzo nakon Čarlsovog rođenja porodica se seli u Norfolk Strit, Blumsberi, te kada mu je bilo četiri godine u Čatam,[9] pa u Kent, gde je boravio sve do uzrasta od 11 godina. Puno vremena je provodio napolju, ali je i vrlo rado čitao, naročito romane Tobajas Smoleta i Henrija Fildinga.[10] Kratko vreme u kome je otac radio kao činovnik u mornaričkoj postaji za plate (engl. `Navy Pay Office`),[11] školovao se u privatnim školama. Njegovo školovanje u privatnim školama naglo je prekinuto, zbog finansijskih problema u porodici, zbog kojih se porodica preselila iz Kenta u Kamden Taun u Londonu 1822. godine. Sklon životu iznad svojih mogućnosti Xon Dikens je zatvoren zbog dugova u Sautvarku u Londonu 1824.[12] Ubrzo su s njime zatvorena njegova supruga i najmlađa deca, kao što je bio običaj u to vreme.[13] Čarls tada star 12 godina dodeljen je porodičnoj prijateljici Elizabeti Rojlans u Kamden Taunu.[14] Kasnije je stanovao na tavanu kuće agenta za insolvenciju Arčibald Rasela.[15] Obe su mu kasnije poslužili kao obrasci za likove.[16][12] Nedelje je sa sestrom Francis, kada je bila slobodna od obaveza na Kraljevskoj muzičkoj akademiji, provodio u zatvoru Maršalsi.[17] Da bi platio svoj smeštaj i pomogao porodici bio je primoran napustiti školu i da radi po 10 sati na dan u fabrici lepeći nalepnice na posude crnila za cipele, za 6 šilinga nedeljno. Teški, a često i okrutni radni uslovi ostavili su trajan trag na Dikensa, što je kasnije uticalo na njegove romane i eseje, te postalo osnova za njegov interes u socioekonomsku reformu i uslove rada. Nakon nekoliko meseci u zatvoru Maršalsi, preminula je Elizabeta Dikens, baka Džona Dikensa po ocu i ostavila mu imetak od 450 £. Zbog preuzimanja Džon je pušten iz zatvora. Podmiriviši svoja dugovanja, porodica Dikens je napustila zatvor.[18] Iako je Čarls počeo da pohađa školu Wеллингтон Хоусе Ацадемy u severnom Londonu, majka ga nije odmah izvukla iz fabrike.[19] Taj događaj razvio je kod Dikensa osećaj da bi očevi morali da vladaju porodicom, dok bi majke svoj deo uticaja trebalo da zadrže unutar doma. Odbijanje njegovog zahteva da se vrati iz fabrike bio je značajan faktor u njegovom odnosu prema ženama.[20] Pravednički gnev prema situaciji i uslovima u kojima je radna klasa ljudi živela postala je glavna tema njegovih dela. Radio je u pravnoj kancelariji advokata Elisa i Blekmora, kao mlađi činovnik od maja 1827. do novembraa 1828. Tada je napustio kancelariju i postao novinar. Dalji rođak Tomas Čarlton, bio je izveštač na sudu engl. „Doctors` Commons“ (građanski sud), te je Dikens s njim delio mesto, te pisao četiri godine izveštaje sa sud. Ova iskustva preneo je u svoja dela (romani „Nicholas Nickleby“, „Dombey and Son“, te posebno „Bleak House“), te u njima prikazao makinacije i birokraciju pravnog sistema širem broju ljudi, te preneo svoje stavove o teškom teretu koji čeka siromašne ljude ako su primorani da idu na sud. Godine 1830, Dikens je upoznao svoju prvu ljubav, Mariju Bidnel, za koju se smatra da je bila model za lik Dore u romanu „David Koperfild“. Marijini roditelji nisu odobrili udvaranje, te su Mariju poslali na školovanje u Pariz što je prekinulo vezu.[21] Novinarstvo i rani romani Godine 1832, s uzrastom od 20 godina, Dikens je bio energetičan, pun dobrog humora, uživao u poplarnim zabavama, bez jasne vizije šta želi da postane. Znao da želi da bude slavan. Privlačilo ga je pozorište, te je uspio da dobije audiciju u Kovent Gardenu, za koju se je dobro pripremio, ali ju je propustio zbog prehlade, čime su prekinute aspiracije o karijeri na pozornici. Godinu dana kasnije predao je svoju prvu priču „A Dinner at Poplar Walk“ u londonski časopis „Monthly Magazine“. Stanovao je u iznajmljenoj sobi u prenoćištu „Furnival`s Inn“, postao je novinar koji prati politiku, izveštavajući sa parlamentarnih rasprava i putujući Britanijom prateći izborne kampanje za novine „Morning Chronicle“. Njegovo novinarstvo u obliku crtica u časopisima, oblikovalo je u njegovu prvu zbirku dela engl. Sketches by Boz 1836. (Boz je bio njegov porodični nadimak koji je koristio kao pseudonim). Dikens je navodno pseudonim preuzeo od nadimka Mozes koji je on dao najmlađem bratu Augustusu Dikensu, prema liku iz dela Olivera Goldsmita engl. The Vicar of Wakefield. Kada je neko prehlađen htio da izgovori Mozes izgovorio bi Bozes, što je kasnije skraćeno u `Boz`. Naime Dikens je korišteno u to vreme u smislu engl. What the Dickens! u kojem Dikens zamenjuje reč „devil“, što bi se moglo prevesti na kao `Kog đavola!` (prvi je to koristio Šakespir u komediji „Vesele žene vindsorske“). Koristilo se i u frazi engl. to play the Dickens` (kao „uzrokovati haos/napakostiti“). Časopisima je pisao i uređivao ih do kraja života. Nakon uspjeha skica izdavači „Chapman and Hall“ ponudili su Dikensu da piše tekst uz ilustracije Roberta Sejmoura u mesečnom časopisu. Nakon drugog izdanja Sejmour je izvršio samoubistvo, te je Dikens zaposlio Hablot Najt Brauna da radi ilustracije. Iz te saradnje nastao je roman „The Pickwick Papers“ koji se izdavao u nekoliko poglavlja mesečno, te je u zadnjem nastavku prodan u 40000 kopija. U novembru 1836. Dikens je prihvatio radno mesto urednika u „Bentley`s Miscellany“, na kome je ostao tri godine dok se nije posvađao sa vlasnikom. Godine 1836. kada je izdao zadnji nastavak Pikvika počeo je da radi delove Oliver Tvista, uz sav posao u Bentliju koji je obuhvatao pisanje četiri predstave i nadgledanje njihove produkcije. Oliver Tvist, objavljen 1838. postao je jedna od bolje poznatih Dikensovih priča, koje je uspešno adaptirana za pozorište, te je bila prvi viktorijanski roman u kojem je dete bilo glavni lik. Dana 2. aprila 1836. oženio je Katarinu Tomson Hogart (1816–1879), kćerku Džordža Hogarta, urednika „Evening Chronicle“. Nakon kratkog medenog meseca u Čoku, Kent, vratili su se u Furnivalovu gostionicu. U januaru 1837. dobio je prvo od desetero dece, sina Čarlija, a nekoliko meseci kasnije porodica se smestila u Blumsberiju, na adresi 48 Doughty Street, London (Čarls je imao trogodišnji najam za 80 £ godišnje, od 25. marta 1837. do decembra 1839). Dikensov mlađi brat Frederik i Katarinina 17-godišnja sestra Mari doselili su s njima. Dikens se vrlo vezao uz Mary, koja je preminula u njegovom naručju nakon kratke bolesti 1837. Dikens je Mari idealizirao, te se smatra da su prema njoj stvoreni kasniji opisi likova Rose Maylie, Little Nell i Florence Dombey. Njegova tuga je bila tolika velika da je zakasnio sa pisanjem junskog odlomaka u Pickwick Papers i morao je da otkaže nastavke Oliver Tvista za taj mesec. U isto vreme se je nastavio njegov uspeh sa delima „Nicholas Nickleby“ (1838–39), „The Old Curiosity Shop“ i „Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of `Eighty“ kao deo „Master Humphrey`s Clock“ serije (1840–41) - koji su se izdavali u nastavcima, a kasnije su izdani kao knjige. Prva poseta SAD Godine 1840. sa suprugom je prvi put posetio SAD i Kanadu. U to vreme još jedna mlađa sestra njegove supruge Katarina, Džeordžina Hogart, uselila se kako bi se brinula o mladoj porodici dok su roditelji bili na putu. Sa njima je ostala sve do Dikensove smrti. Svoja zapažanja i utiske zabeležio je u putopisu engl. American Notes for General Circulation. U delu je u nekoliko navrata oštro osudio robovlasništvo, koje je i ranije napao u delu „The Pickwick Papers“. U Njujorku se zadržao mesec dana, te je držao brojna predavanja. Često je postavljao i pitanje međunarodnog prava o autorstvu zbog svojih dela koja su objavljivana u američkim novinama. Po povratku u Englesku počeo je raditi na svojim božićnim pričama (1843. napisao je „A Christmas Carol“, 1844. „The Chimes“, a 1845. „The Cricket on the Hearth“). Nakon što je kratko živeo u Italiji (1844), putovao je u Švajcarsku (1846) gde počeo da radi na delu „Dombey and Son“ (1846–48).[11] To delo i „Dejvid Koperfild“ (1849–50) učinili su značajan umetički bileg u Dikensovoj karijeri i njegovi romani postali su ozbiljniji u temi i brižnije planirani od ranijih dela. Čovekoljublje U maju 1846. Angela Bardet Kots, nasledinica bogatstva bankarske porodice Kuts, predložila je Dikensu izgradnju prihvatlišta za „posrnule žene“ (prostitutke) iz radne klase. Iako je prvotno odbio, Dikens je osnovao utočište „Urania Cottage“ kojim je upravljao deset godina. Srednje godine U novembru 1851. Dikens se preselio u engl. Tavistock House, gde je napisao „Bleak House“ (1852–53), „Hard Times“ (1854) i „Little Dorrit“ (1857). U novom domu zabavljao se amaterskim pozorištem. Godine 1856. njegova primanja od pisanja bila su dovoljna da kupi Gad`s Hill Place u Highamu, Kent, gde je kao dete često prolazio i sanjao da će jednom živeti na takvom mestu. Neki događaji iz Šekspirovog „Henrija IV“, prvog dela, odvijala su se na tome mestu što je Dikensa takođe veselilo. Godine 1857. Dikens je iznajmio profesionalne glumice za predstavu „The Frozen Deep“ koju je napisao njegov štićenik Vilki Kolins. Dikens se zaljubio u jednu od njih. Ljubav prema Elen Ternan trajala je do kraja života. Dikens je bio star 45 godina, dok je Ternan imala 18 kada se je Dikens 1858. odlučio da se odvoji od supruge, što je po tadašnjim viktorijanskim konvencijama bilo vrlo neprimereno, dok je razvod bio nezamisliv. Kada je Katarina otišla iz doma povela je jedno dete, supruga ga nije više nikada videla, a decu je poverila sestri Džeordžini koje odlučila da ostane u Gad`s Hill Place. U to vreme iako se dvoumio da uzme učešća u javnim čitanjima, Dikensa su iz jedne bolnice (Great Ormond Street Hospital) zamolili da sujeluje u prikupljanju sredstava kako bi izvukao bolnicu iz financijske krize. Čarls Vest, Dikensov prijatelj koji je bio u upravnom odboru bolnice, zamolio ga je za pomoć, na što je Dikens pristao, te svojim javnim čitanjima prikupio dovoljna sredstva da osigura financijsku stabilnost bolnice za duže vreme. Tako je npr. samo 9. februara 1858. prikupio 3000 £. Nakon odvajanja od Katarine, Dikens je započeo niz vrlo popularnih turneja kroz Englesku, Škotsku i Irsku na kojima je čitao svoja dela, što je u sledećoj deceniji zaokupilo veći deo njegove energije, te je u to vreme napisao samo dva romana. Važnija dela „A Tale of Two Cities“ (1859) i „Velika očekivanja“ („Great Expectations“) bila su veliki uspeh. U to vreme bio je urednik, izdavač i autor u časopisima „Household Words“ (1850–1859) i „All the Year Round“ (1858–1870). U septembru 1860. u polju kod svoje kuće, Dikens je naložio veliku lomaču u koje je spalio većinu pisama, preživela su samo ona poslovne prirode. Kako je Elen Ternan takođe spalila sva Dikensova pisma trajanje i dubina njihove veze nije poznata. Tomas Rajt je tokom 1930-ih prisetio da je Ternan možda imala ljubavnu vezu sa Kanonom Benhamom, a da je par imao i sina koji je umro kao novorođenče, napomenula je Kate Peruđini, Dikensova kćerka, u razgovoru pred smrt 1929, koji je objavljen. Dokazi ne postoje. Na samrti Dikens je odredio isplatu anuiteta za Ternan koji ju je učinio financijski nezavisnom. U knjizi Klare Tomalin „The Invisible Woman“, navodi se da je Ternan tajno žvjela sa Dikensom barem 13 godina. Knjiga je kasnije pretvorena u predstavu „Little Nell“ autora Simona Greja. U to vreme Dikens je pokazivao pojačano zanimanje za paranormalno, te je postao jedan od prvih članova organizacije engl. The Ghost Club. Kasne godine Dana 9. juna 1865. na povratku iz Pariza sa Ternan, voz u kojem je Dikens putovao je učestvovao u saobraćajnoj nesreći. Prvih sedam vagona skliznulo je sa željeznog mosta koji je bio u popravci. Jedino je na koloseku ostao vagon prvog razreda u kojem je bio Dikens. Pre nego što su stigli spasioci, Dikens je pomagao unesrećenima sa vodoma i brendijem. Pre odlaska setio se rukopisa za nedovoršeno delo „Our Mutual Friend“ koje mu je ostalo u vagonu, te se vratio po njega. To iskustvo je kasnije iskoristio u kratkoj priči o duhovima „The Signal-Man“, u kojoj glavni lik predoseća vlastitu smrt u željezničkoj nesreći. Priča se bazira i na nekoliko pređašnjih željezničkih nesreća. Dikens je uspeo da izbegne da se pojavi pred istragom o nesreći, jer kako je putovao sa Ternana i njenom majkom, to saznanje bi izazvalo skandal. Iako nije zadobio nikakve ozlede, Dikens se nikada nije oporavio od traume željezničke nesreće. Njegov rad se sveo na završavanje započetog „Our Mutual Friend“ i započinjanje nikad završenog „The Mystery of Edwin Drood“. Druga poseta SAD Dana 9. novembra 1867. Dikens je iz Liverpula zaplovio na drugu američku turneju. Nakon što se iskrcao u Bostonu veći dio meseca posvetio je brojnim večerama sa prominentnim ličnostima kao što su npr. Ralf Valdo Emerson, Henri Vadsvort Longfelou i njegov američki izdavač Džejms Tomas Filds. U decembru su započela čitanja, trebalo je održati 76 nastupa uz zaradu od 19000 £, a trebalo je da traju do aprila 1868. Turneja je bila naporna, te iako bolestan, uspeo je da održi čitanja, a 23. aprila je isplovio na put kući. Oproštajna čitanja Između 1868. i 1869. Dikens je organizovao turneju „oproštajnih čitanja“ u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj. Uspeo je odraditi 75 od dogovorenih 100 čitanja. Zbog napada vrtoglavice i paralize, na savet lekara, turneju je otkazao 22. aprila 1869. Nakon što se dovoljno oporavio dogovorio je posljednji niz čitanja, kako bi nadoknadio sponzorima ono što su izgubili zbog prekida turneje. Zadnje čitanje u turneji bilo je u Londonu St. James`s Hall. Zadnji javni nastup mu je bio na banketu Kraljevske akademije uz prisutvu Prica i Princeze od Valsa, gde je odao počast pokojnom prijatelju, ilustratoru Danielu Maklisu. Smrt Dana 8. juna 1870. Dikens je u svome domu doživeo još jedan moždani udar, nakon celog dana rada na delu „Edvin Drud“. Nije se osvestio te je sledećeg dana 9. juna, tačno pet godina nakon željezničke nesreće preminuo. Suprotno željama nije sahranjen u jeftinom, skromnom, i strogo privatnom pogrebu u katedrali u Ročesteru, već u Vestminsterskoj opatiji.

DOKUMENTI O PROTUNARODNOM RADU I ZLOČINIMA JEDNOG DIJELA KATOLIČKOG KLERA prvo izdanje Zagreb, 1946. 512 strana, tvrd povez, udžbenički format. Knjiga je naknadno koričena i tako sačuvana za buduće generacije. Ima 512 strana a mislim da je ovo izdanje imalo 520. Znači, nedostaje nekoliko zadnjih listova. Prvih nekoliko listova je sanirano na način kako je prikazano na slikama. Ima nešto podvlačenja ali smtram da nije preterano. Knjigu Dokumenti o protunarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera priredili su i izdali Joža Horvat i Zdenko Štambuk (Zagreb: Rožankowski, 1946, 520 str.). Knjiga sadrži preko 100 faksimila dokumenata i izjava istražnim i pravosudnim organima i materijala komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, preko 40 faksimila novinskih članaka iz vremena NDH, preko 70 fotografija i drugih izvora koji svedoče o teroru, upućivanju u logore, masovnom pokrštavanju Srba, zločinima nad srpskim stanovništvom i kolaboraciji dela katoličkog klera s ustaškim režimom, kao i direktnom učešću pojedinih pripadnika Rimokatoličke crkve u ovim zlodelima. Priređivači knjige, Joža Horvat i Zdenko Štambuk, bili su hrvatski književnici i publicisti, predratni članovi KPJ i prvoborci, posle rata prvi član Agitpropa CK KPH, zadužen za sektor kulture, a drugi član Agitpropa Oblasnog komiteta KPH za Istru. Prvi reprint izdanja iz 1946. objavljen je 1989. u Hanoveru, drugi 2007. u Banja Luci, a treći reprint objavila je Zaklada August Cesarec u Zagrebu 2008. Prema rečima profesora iz Zagreba, Svetozara Livade, štampanje ove knjige odbio je čak 21 hrvatski izdavač, a kardinal Božanić pretio je državnim tužilaštvom. Katolički teolog i novinar, Drago Pilsel, u predgovoru za ovaj reprint, piše između ostalog: „… Crkva (je) napadala samu sebe sadržajem onoga što je izgovarala, ne samo u doba NDH (i taj se napad nastavlja jer pravog ograđivanja i pravog kajanja kakvo su, primjerice, pokazali tijekom minulih desetljeća njemački katolici, ali i drugi kršćani, u nas nije bilo)…`. Objavljivanje reprinta 2008. izazvalo je burne reakcije u jednom delu hrvatske javnosti. Katolički teolozi i istoričari tvrdili su da se radi o „provali mržnje prema Katoličkoj crkvi`, da je knjiga „okrvavljeni komunistički propagandistički pamflet`, „Oznina izmišljotina i podvala`, „zbirka falsifikata i prepariranih izjava`, koje „nijedan suvremeni povjesničar, bez obzira na političku ili ideološku opredijeljenost, tu ’knjigu’ ne uzima kao relevantan povijesni izvor`, koja je postala „… modelom za ’historiografska istraživanja’, kao i za ’povijesnu istinu’ o Katoličkoj crkvi u cijelom komunističkom vremenu`. Urednik Glasa koncila napisao je i da se u Hrvatskoj „dogodila zlouporaba demokracije i da baš oni koji su svoje idejne protivnike i neistomišljenike bez suđenja ili na lažnim suđenjima osuđivali na smrt i robiju koriste demokraciju za ponovno buđenje opasne ideološke mržnje koja truje odnose među ljudima`. Doveden je u pitanje i celokupan rad komisija za ratne zločine, a zatim i istoriografskih studija koje su se na njihove nalaze oslanjale, istražujući delatnost Rimokatoličke crkve. Dokumenti o protunarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera, kao celinu, svakako treba posmatrati u kontekstu priprema i suđenja kardinalu Alojziju Stepincu 1946. godine, kako kaže istoričar Ivo Goldštajn, ali to ne umanjuje važnost objavljenog materijala. Mnogo godina kasnije neki od članova Politbiroa KPJ i organizatora suđenja tvrdili su da se radilo o političkom suđenju, kao odgovoru vlasti na kontinuirani otpor biskupa i Pastirsko pismo. Milovan Đilas je u svojim sećanjima pisao da Stepinac sigurno ne bi bio izveden pred sud zbog svog ponašanja za vreme rata da nije nastavio da se opire novom režimu, ali dodaje da to ne znači da nije bilo osnova za optužbu protiv njega. A da je bilo, pored ove knjige, potvrđuje još čitav niz zbornika građe, članaka, studija i monografija, objavljenih u posleratnim godinama. Ponovno objavljivanje reprinta ove knjige važno je iz više razloga. Prvi i svakako najvažniji je da se ne zaborave žrtve. Drugi je da se, u talasu revizionizma, podseti na izvore koji svedoče o zločinima i omogući dalji rad na istraživanjima jer se istorijsko istraživanje, kako kaže Džon Toš, „ne svodi na pronalaženje jednog pouzdanog izvora da bi se iz njega izvuklo sve što on može da pruži`, već na analizu i upoređivanje što više različitih izvora, „najbolje iz svih izvora koji se odnose na temu istraživanja`, što podrazumeva i proveru autentičnosti, verodostojnosti i pouzdanosti. „Na taj način će se lakše uočiti sve netačnosti i iskrivljavanja određenog izvora i istoričar će potkrepiti svoje zaključke.` Dr Radmila Radić

kao na slikama 1921 Oskar Vajld (engl. Oscar Wilde), rođen u Dablinu, 16. oktobra 1854. kao Fingal O`Flaetri Vilis (engl. Fingal O`Flahertie Wills), bio je irski književnik.[1][2] Rođen je dve godine nakon svog starijeg brata Vilijama, a umro je u Parizu, 30. novembra 1900. Pohađao je „Triniti koledž” u Dablinu od 1871. do 1874. godine. Dobio je stipendiju za „Magdalen koledž” u Oksfordu, koji je počeo da pohađa 1875. godine. Najveći uticaj na Oskara Vajlda kao umetnika u to vreme su imali Svinbern, Volter Pejter, i Džon Raskin. Na Oksfordu je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao problema sa profesorima.[3] Tokom 1875/1876. godine Vajld je objavio poeziju u nekoliko književnih časopisa. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca. Kasnije je nastavio sa objavljivanjem poezije i 1878. je dobio Nagradu za englesku književnost. Napustio je Oksford i otišao je u London, gde je polako stekao popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta, 1882. godine je otišao da predaje u Americi. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu. Godine 1884, se oženio sa Konstans Lojd u Londonu i dobio sinove Sirila i Vivijana. Tokom tih godina, Vajld je radio kao novinar, a pored toga je i dalje pisao poeziju i drame.[4] Godine 1890, objavio je svoje najčuvenije delo, roman Slika Dorijana Greja. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu.[5] U leto 1891. godine upoznao je lorda Alfreda Daglasa, s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost.[6][2] U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja”. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz[2], gde je umro 30. novembra 1900. godine, napušten od svih.[7] Zanimljivosti iz života[uredi | uredi izvor] Kuća Oskara Vajlda u Dablinu Oskar Vajld je šokirao London svojim talentom. Kada ga je na premijeri jedne njegove drame publika ogromnim aplauzom izmamila na binu, izašao je pušeći cigaretu, što je u to vreme bilo drsko ponašanje. Zatim je zahvalio publici na „inteligentnom prijemu ove predivne drame, vidim da vam se svidela skoro koliko i meni”.[8] Skromnost mu nije bila vrlina, što je potvrdio izjavom: „Na putovanja uvek nosim svoj dnevnik. U vozu mi je potrebno senzacionalno štivo”. Kada se 3. januara 1882. godine iskrcao u Ameriku, na carini je teatralno izjavio: „Nemam ništa da prijavim osim svog genija”. „Volim London!”, rekao je jednom, „Komponovan je od divnih idiota i briljantnih ludaka, baš onako kako društvo treba da izgleda”.[9] Verujući da ništa nije tako uspešno kao preterivanje, bio je sklon uživanjima u jelu i piću, novcu, zabavama. Satima je mogao da zabavlja publiku smišljajući priče „u letu”, vesele prirode, zabavan, duhovit, dečačkog duha. „Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!”, izjavio je nadahnuto, ne znajući da će mu ta želja doći glave. Naime, otišlo je predaleko onda kada je četrdesetogodišnji Oskar Vajld, srećno oženjen i otac dva sina, spoznao svoju homoseksualnost zahvaljujući sedamnaestogodišnjem zavodniku Robiju Rosu. Ros je do kraja ostao njegov najverniji prijatelj, ali ne najveća ljubav.[10] „Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda i mladog lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. Bouzi je najpre bio očaran romanom Slika Dorijana Greja. Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadentni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav i uzrok njegove propasti. Bouzijev otac, markiz od Kvinsberija, autoritaran i uticajan, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Iako je mladi lord bio veća opasnost od Vajlda nego obratno. Vajldu je sudija zbog „nakaznog ponašanja” izrekao najgoru moguću kaznu – dvogodišnji prinudni rad. Bouzi je Vajlda uvukao u krug mlade eskort gospode, sa kojima ce sastajao s vremena na vreme, a koje je Bouzijev otac kasnije potplatio da svedoče na sudu o Vajldovom ponašanju. Zatvoren je 25. maja 1895, a pušten 18. maja 1897. godine. Viktorijanski London je tada okrenuo leđa Oskaru Vajldu, lordu reči, dotadašnjem najomiljenijem žitelju. Od najpoznatijeg viktorijanskog pisca postao je najpoznatiji viktorijanski kriminalac. Njegova porodica je posle sudskog skandala emigrirala u Švajcarsku, promenivši prezime u Holand. Žena ga je jednom posetila u zatvoru.[11] „Ja sam Irac po rođenju, Englez po odgoju, osuđen da koristim jezik Šekspira”. Zaljubljen u život i večiti optimista, do svoje 40. godine nije proveo ni jedan dan nesrećno. Govorio je da se ljudi procenjuju po svom izgledu, u zrelim godinama izgledao je kao dečak. U Parizu ne samo da se oblačio po pariskoj modi, nego je i svoje dugačke negovane pramenove kose ukovrdžavao. Kovrdže mu je i mama negovala u detinjstvu. Ignorišući činjenicu da je Oskar dečak, oblačila ga je u čipke i odgajala kao devojčicu sve do devete godine. Možda bi i nastavila s tim, ali je Oskar bio veoma krupan za svoj uzrast, a u međuvremenu je dobio i sestru. Za mlađu sestru je bio emotivno vezan mnogo više nego za starijeg brata. Sestra mu je umrla još kao devojčica, a Oskar je čuvao njen uvojak kose celog života u kutijici. Oskarov otac je bio lekar i arheolog, veoma uspešan u svemu čime se bavio. Za razliku od svog sina, hobi su mu bile žene, pa je pored zakonite dece imao još nekoliko nezakonitih. Nikad potpuno pijan, retko sasvim trezan, važio je za najprljavijeg Dablinca. Oskarova majka je bila neurotični nacionalista, pričljiva, a njen hobi je bilo objavljivanje rodoljubive poezije pod pseudonimom „Speranca”. Uvek je lagala da je pet godina mlađa. Jedan Vajldov biograf je primetio: „Jadno dete iz ovakvog braka”. Kao mladić je rekao: „Potpuno sam siguran da ću biti slavan, ili bar ozloglašen”. Bio je u kratkom periodu i jedno i drugo. Prva godina zatvora ga je uništila je i duhovno i telesno. U Londonu ga odjednom niko više nije spominjao. To ga je duhovno ubijalo: „Samo je jedna stvar gora od toga da svi o tebi pričaju, a to je – da prestanu!”. Teški uslovi života u zatvoru uništili su mu zdravlje. Posle zatvora živeo je samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu i izbegavan, objavljujući novinske članke pod pseudonimom „Sebastijan Melmut” u Parizu. Nije odoleo još jednom susretu sa Bouzijem, ali njihov zajednički život u Francuskoj trajao je veoma kratko. Umro je od meningitisa, bez novca, bez publike, bez glamura. U pohabanoj pariskoj hotelskoj sobi mrzeo je tapete na zidu, a na samrti je rekao: „Jedno od nas će morati da ode”. Zatočeništvo[uredi | uredi izvor] Oskar Vajld je zatvoren 25. maja 1895. i pušten je 18. maja 1897. godine. Prvo je boravio u Njugejt zatvoru, potom u Vandsvort zatvoru u Londonu.[12] Sećanje na pisca[uredi | uredi izvor] Stogodišnjica smrti slavnog dendija bila je obeležena istovremeno u Parizu, Londonu i Dablinu. Ambasadori Irske i Ujedinjenog Kraljevstva digli su u Parizu čaše sa skupocenim šampanjcem u čast genija, a katolički sveštenik je održao dirljivi govor o nekad izgubljenom sinu koji je ponovo nađen.[13] U Londonu je lord Daglas, unuk Vajldovog najpoznatijeg ljubavnika Bouzija, svirao polku na klaviru za predsednicu Irske Meri Mekalis. Irska predsednica je svečano otvorila londonsku izložbu o Oskaru Vajldu u Britanskoj biblioteci. Troškove oko Vajldove izložbe u Londonu pokrila je komapnija Taitinger koja proizvodi šampanjac. U Dablinu je komemoracija prošla najskromnije – okupljanjem nekoliko desetina ljubitelja ispred Vajldove rodne kuće, gde je danas prometna stanica metroa.[14] Interesantno je da su i Dablin i London tek nedavno podigli spomenik Oskaru Vajldu. U Londonu je spomenik 1998. godine ponosno otkrio britanski sekretar za kulturu Kris Smit, inače otvoreni homoseksualac. On je zahvalio Vajldu što je dao svoj život da bi danas zaživelo društvo koje toleriše različitosti. Na spomeniku su uklesane Vajldove reči: „Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda”. U Dablinu je Vajldov spomenik poznat po skupocenom žadu od kojeg je vajar napravio Oskarov kaput. Mermerni Oskar Vajld ležerno se naslonio na kamen u Merion parku, gledajući preko drveća u svoju kuću u kojoj je proveo najsrećnije godine detinjstva. Jedna polovina njegovog lica izražava osmeh, a druga bol.[5] Bibliografija[uredi | uredi izvor] Priče[uredi | uredi izvor] Srećni princ (1888) Sebični džin (1888) Odani prijatelj (1888) Neobična raketa (1888) Zločin lorda Artura Sevila (1891) Duh iz Kentervila (1891) Mladi Kralj (1891) Ribar i njegova duša (1891) Zvezdani dečak (1891) Poeme u prozi Umetnik (1894) Sledbenik (1894) Gospodar (1894) Učitelj mudrosti (1894) Roman Slika Dorijana Greja (1891) Drame Vera ili Nihilisti (1880) Vojvotkinja od Padove (1883) Saloma (1894) Lepeza gospođe Vindermer (1893) Žena bez značaja (1894) Idealni muž (1899) Važno je zvati se Ernest (1899) Florentinska tragedija

Redak antikvarni primerak. Osim fleke na korici oko spajalice (v. sliku) odlično očuvano. Manji format Autor - osoba Vajld, Oskar, 1854-1900 = Wilde, Oscar, 1854-1900 Naslov Zločinstvo lorda Artura Sevila / napisao Oskar Vajld ; prevod s engleskog Vrsta građe kratka proza URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1923 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Knjižarnica Svetozara F. Ognjanovića, [b. g.] ([B. m.] : Supek-Jovanović i Bogdanov) Fizički opis 78 str. ; 15 cm Zbirka Ognjanovićeva univerzalna biblioteka ; 12 (Broš.) Oskar Vajld (engl. Oscar Wilde), rođen u Dablinu, 16. oktobra 1854. kao Fingal O`Flaetri Vilis (engl. Fingal O`Flahertie Wills), bio je irski književnik. Rođen je dve godine nakon rođenja njegovog starijeg brata Vilijama, a umro je u Parizu, 30. novembra 1900. Pohađao je „Triniti koledž” u Dablinu od 1871. do 1874. godine. Dobio je stipendiju za „Magdalena koledž” u Oksfordu, koji je počeo da pohađa 1875. godine. Najveći uticaj na Oskara Vajlda kao umetnika u to vreme su imali Svinbern, Volter Piter i Džon Raskin. Na Oksfordu je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao problema sa profesorima. Tokom 1875/1876. godine Vajld je objavio poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca. Kasnije je nastavio sa objavljivanjem poezije i 1878. je dobio Nagradu za englesku književnost. Napustio je Oksford i otišao je u London, gde je polako stekao popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta, 1882. godine je otišao da predaje u Americi. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu. Godine 1884, se oženio sa Konstans Lojd u Londonu i dobio dva sina Sirila i Vivijana. Tokom tih godina, Vajld je radio kao novinar, a pored toga je i dalje pisao poeziju i drame. Godine 1890, objavio je svoje najčuvenije delo, roman Slika Dorijana Greja. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu. U leto 1891. godine upoznao je lorda Alfreda Daglasa, s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost. U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja”. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 30. novembra 1900. godine, napušten od svih. Oskar Vajld je šokirao London svojim talentom. Kada ga je na premijeri jedne njegove drame publika ogromnim aplauzom izmamila na binu, izašao je pušeći cigaretu, što je u to vreme bilo drsko ponašanje. Zatim je zahvalio publici na „inteligentnom prijemu ove predivne drame, vidim da vam se svidela skoro koliko i meni”. Skromnost mu nije bila vrlina, što je potvrdio izjavom: „Na putovanja uvek nosim svoj dnevnik. U vozu mi je potrebno senzacionalno štivo”. Kada se 3. januara 1882. godine iskrcao u Ameriku, na carini je teatralno izjavio: „Nemam ništa da prijavim osim svog genija”. „Volim London!”, rekao je jednom, „Komponovan je od divnih idiota i briljantnih ludaka, baš onako kako društvo treba da izgleda”. Verujući da ništa nije tako uspešno kao preterivanje, bio je sklon uživanjima u jelu i piću, novcu, zabavama. Satima je mogao da zabavlja publiku smišljajući priče „u letu”, vesele prirode, zabavan, duhovit, dečačkog duha. „Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!”, izjavio je nadahnuto, ne znajući da će mu ta želja doći glave. Naime, otišlo je predaleko onda kada je četrdesetogodišnji Oskar Vajld, srećno oženjen i otac dva sina, spoznao svoju homoseksualnost zahvaljujući sedamnaestogodišnjem zavodniku Robiju Rosu. Ros je do kraja ostao njegov najverniji prijatelj, ali ne najveća ljubav. „Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda i mladog lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. Bouzi je najpre bio očaran romanom Slika Dorijana Greja. Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadetni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav i uzrok njegove propasti. Bouzijev otac, markiz od Kvinsberija, autoritaran i uticajan, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Iako je mladi lord bio veća opasnost od Vajlda nego obratno. Vajldu je sudija zbog „nakaznog ponašanja” izrekao najgoru moguću kaznu – dvogodišnji prinudni rad. Bouzi je Vajlda uvukao u krug mlade eskort gospode, sa kojima ce cactajao s vremena na vreme, a koje je Bouzijev otac kasnije potplatio da svedoče na sudu o Vajldovom ponašanju. Zatvoren je 25. maja 1895, a pušten 18. maja 1897. godine. Viktorijanski London je tada okrenuo leđa Oskaru Vajldu, lordu reči, dotadašnjem najomiljenijem žitelju. Od najpoznatijeg viktorijanskog pisca postao je najpoznatiji viktorijanski kriminalac. Njegova porodica je posle sudskog skandala emigrirala u Švajcarsku, promenivši prezime u Holand. Žena ga je jednom posetila u zatvoru. „Ja sam Irac po rođenju, Englez po odgoju, osuđen da koristim jezik Šekspira”. Zaljubljen u život i večiti optimista, do svoje 40. godine nije proveo ni jedan dan nesrećno. Govorio je da se ljudi procenjuju po svom izgledu, u zrelim godinama izgledao je kao dečak. U Parizu ne samo da se oblačio po pariskoj modi, nego je i svoje dugačke negovane pramenove kose ukovrdžavao. Kovrdže mu je i mama negovala u detinjstvu. Ignorišući činjenicu da je Oskar dečak, oblačila ga je u čipke i odgajala kao devojčicu sve do devete godine. Možda bi i nastavila s tim, ali je Oskar bio veoma krupan za svoj uzrast, a u međuvremenu je dobio i sestru. Za mlađu sestru je bio emotivno vezan mnogo više nego za starijeg brata. Sestra mu je umrla još kao devojčica, a Oskar je čuvao njen uvojak kose celog života u kutijici. Oskarov otac je bio lekar i arheolog, veoma uspešan u svemu čime se bavio. Za razliku od svog sina, hobi su mu bile žene, pa je pored zakonite dece imao još nekoliko nezakonitih. Nikad potpuno pijan, retko sasvim trezan, važio je za najprljavijeg Dablinca. Oskarova majka je bila neurotični nacionalista, pričljiva, a njen hobi je bilo objavljivanje rodoljubive poezije pod pseudonimom „Speranca”. Uvek je lagala da je pet godina mlađa. Jedan Vajldov biograf je primetio: „Jadno dete iz ovakvog braka”. Kao mladić je rekao: „Potpuno sam siguran da ću biti slavan, ili bar ozloglašen”. Bio je u kratkom periodu i jedno i drugo. Prva godina zatvora ga je uništila je i duhovno i telesno. U Londonu ga odjednom niko više nije spominjao. To ga je duhovno ubijalo: „Samo je jedna stvar gora od toga da svi o tebi pričaju, a to je – da prestanu!”. Teški uslovi života u zatvoru uništili su mu zdravlje. Posle zatvora živeo je samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu i izbegavan, objavljujući novinske članke pod pseudonimom „Sebastijan Melmut” u Parizu. Nije odoleo još jednom susretu sa Bouzijem, ali njihov zajednički život u Francuskoj trajao je veoma kratko. Umro je od meningitisa, bez novca, bez publike, bez glamura. U pohabanoj pariskoj hotelskoj sobi mrzeo je tapete na zidu, a na samrti je rekao: „Jedno od nas će morati da ode.“ Zatočeništvo Oskar Vajld je zatvoren 25. maja 1895. i pušten je 18. maja 1897. godine. Prvo je boravio u Njugejt zatvoru, potom u Vandsvort zatvoru u Londonu. Sećanje na pisca Stogodišnjica smrti slavnog dendija bila je obeležena istovremeno u Parizu, Londonu i Dablinu. Ambasadori Irske i Ujedinjenog Kraljevstva digli su u Parizu čaše sa skupocenim šampanjcem u čast genija, a katolički sveštenik je održao dirljivi govor o nekad izgubljenom sinu koji je ponovo nađen. U Londonu je lord Daglas, unuk Vajldovog najpoznatijeg ljubavnika Bouzija, svirao polku na klaviru za predsednicu Irske Meri Mekalis. Irska predsednica je svečano otvorila londonsku izložbu o Oskaru Vajldu u Britanskoj biblioteci. Troškove oko Vajldove izložbe u Londonu pokrila je kompanija Taitinger koja proizvodi šampanjac. U Dablinu je komemoracija prošla najskromnije – okupljanjem nekoliko desetina ljubitelja ispred Vajldove rodne kuće, gde je danas prometna stanica metroa. Interesantno je da su i Dablin i London tek nedavno podigli spomenik Oskaru Vajldu. U Londonu je spomenik 1998. godine ponosno otkrio britanski sekretar za kulturu Kris Smit, inače otvoreni homoseksualac. On je zahvalio Vajldu što je dao svoj život da bi danas zaživelo društvo koje toleriše različitosti. Na spomeniku su uklesane Vajldove reči: „Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda”. U Dablinu je Vajldov spomenik poznat po skupocenom žadu od kojeg je vajar napravio Oskarov kaput. Mermerni Oskar Vajld ležerno se naslonio na kamen u Merion parku, gledajući preko drveća u svoju kuću u kojoj je proveo najsrećnije godine detinjstva. Jedna polovina njegovog lica izražava osmeh, a druga bol. Bibliografija Priče Srećni princ (1888) Sebični džin (1888) Odani prijatelj (1888) Neobična raketa (1888) Zločin lorda Artura Sevila (1891) Duh iz Kentervila (1891) Mladi Kralj (1891) Ribar i njegova duša (1891) Zvezdani dečak (1891) Poeme u prozi Umetnik (1894) Sledbenik (1894) Gospodar (1894) Učitelj mudrosti (1894) Roman Slika Dorijana Greja (1891) Drame Vera ili Nihilisti (1880) Vojvotkinja od Padove (1883) Saloma (1894) Lepeza gospođe Vindermer (1893) Žena bez značaja (1894) Idealni muž (1899) Važno je zvati se Ernest (1899) Florentinska tragedija MG43 (N)

Tastatura Povezivanje uređaja USB Raspored tastature QWERTY Jezik tastature Američki engleski Veličina tastature Puna veličina (100%) Numerička tastatura Broj tastera na tastaturi 104 Prečice Broj interventnih tastera 12 USB čvorište Dizajni Boja proizvoda Crno Menadžment potrošnje Izvor napajanja USB Potrošnja 50 mA Sistemski zahtevi Podržani su Windows operativni sistemi Windows 10, Windows 7, Windows 8 Održivost Sertifikati o održivosti CE, RoHS Težina i dimenzije Dimenzije tastature (ŠxDxV) 430 x 132 x 23 mm Težina tastature 400 g Logistički podaci Kôd harmonizovanog sistema (HS) 84716060 Deklaracija Model Gembird (KB-MCH-04) crna tastatura Naziv i vrsta robe Tastature Uvoznik GEMBIRD DOO BEOGRAD Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Gembird (KB-MCH-04) crna tastatura 999 RSD MP cena (0) TP Link TL-POE 150s Switch 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD 20% (4) Rampage SMX-R618 TERRIFIC gejmerski optički miš 4000dpi crni 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Osram LED sijalica E27 11.5W 2700K 549 RSD MP cena (0) 3G S22 bluetooth zvučnik sa LED lampom crveni 3.799 RSD MP cena (1) APC Back-UPS BE850G2-GR UPS uređaj 850VA/520W offline (standby) 22.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.199 RSD (0) Tp Link CPE610 WiFi Outdoor access point 17.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.599 RSD (0) Halnziye HY710 (303-0010) termalna pasta 1g 199 RSD MP cena (0) DJI CP.RN.00000198.01 Dual mikrofon 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (2) LC Power LC-M718GW bežični optički miš 1600dpi antracit 699 RSD MP cena (1) 3G Karl Lagerfeld PU Leather ST Guillame crna zaštitna maska iPhone 11 Pro Max 6.5 crna 6.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.799 RSD (0) Spirit Passport 28" (MD 408147) plavi putni kofer 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) S-BOX Kabl (919) kabl za punjač USB A (muški) na USB C (muški) kabl za punja 1.5m crveni 799 RSD MP cena (0) Puro 24 dual USB kućni punjač crni 2.749 RSD MP cena (0) Philips EP0820/00 aparat za espresso kafu 54.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.699 RSD (0) Xwave kabl za punjač USB A 2.0 (muški) na lightning (muški) 2m roze zlatni upleteni 699 RSD MP cena (0) Ezviz CS-C6W nadzorna kamera IP WiFi 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (1) Electrolux EHF6140FOK ugradna ploča 36.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.299 RSD Nema na stanju! (0) 3G (85477) kabl UTP CAT7 (muški) na CAT7 (muški) 3m crni 599 RSD MP cena (0) E-Green (OST04048) adapter Display Port (muški) na VGA D-sub (ženski) beli 1.299 RSD MP cena (1) Segway Ninebot MAXG2 električni trotinet tamno sivi 98.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 88.999 RSD (0) Be Quiet BN283 Straight Power 11 Gold napajanje 750W 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) FG fen za kosu FS-07 2.499 RSD MP cena 20% (2) Fuji Instax Mini 12 ljubičasti kompaktni fotoaparat 20% 18.055 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (1) Gorenje FN619EEW5 zamrzivač 72.940 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD (0) 3G Print Skin Palm tree zaštitna maska za iPhone 14+ 799 RSD MP cena (0) Bahco BE1TS-10 ključ T zglobni 3.269 RSD MP cena (4) HyperIce Hypervolt 2 masažer 39.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.199 RSD (0) MS Energy BH-10 držač boce za biciklu 399 RSD MP cena (0) GoPro AJSST-007 silikonska futrola sa podesivim kaišon za HERO8 Black pink 2.999 RSD MP cena (0) Dell G15 5530 (NOT22108) gejmerski laptop Intel 14-cores i7 13650HX 15.6" FHD 16GB 512GB SSD GeForce RTX4060 Ubuntu tamno sivi 218.755 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 196.879 RSD (0) DeepCool (RF120R) ventilator za kućiste 120mm crveni 1.199 RSD MP cena (1) Deerma DEM-HS200 pegla za vertikalno peglanje 9.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.799 RSD (0) SanDisk 512GB Extreme (SDSQXAV-512GB-GN6MA) memorijska kartica microSDXC class 10 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (1) 3G Guess Hc Silicone (GUHCP13LLS4GGBK) crna zaštitna maska za iPhone 13 Pro 6.1 7.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.399 RSD (4) Logitech G502 X (910-006146) beli gejmerski optički miš 25600dpi 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (1) A4Tech A4-XL-747H laserski gejmerski miš 3600dpi crni 3.899 RSD MP cena (8) Ariete AR155BG toster 8.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.899 RSD (1) Samsung EF-GG996CBEGWW zaštitna maska Galaxy S21+ providna crna 4.499 RSD MP cena (1) Kingston DDR4 16GB 3200MHz (KVR32N22D8/16) memorija za desktop 5.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.099 RSD (0) AULA F606 RGB gejmerske slušalice sa mikrofonom crne 3.199 RSD MP cena (0) Moye Aurras 2 TWS cerulean plave bežične slušalice 2.999 RSD MP cena (18) Hisense H43A6500 Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 51.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.599 RSD (22) LG UltraGear 32GQ850-B IPS gejmerski monitor 31.5" 93.322 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 83.989 RSD Nema na stanju! (0) LC Power LC-DOCK-C priključna stanica za HDD USB 3.1 6.310 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.679 RSD (1) S-BOX Kabl (533) HDMI (muški) na HDMI (muški) 3m 1.099 RSD MP cena (4) KitchenAid Classic KA5KEK1222EWH kuvalo za vodu 2200W belo 22.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.690 RSD (0) Genius SP-Q160 zvučnici za računar narandžasti 1.599 RSD MP cena (4) HP No.302 Color (F6U65AE) 2.999 RSD MP cena (0) Intel Core i7 14700F procesor 20-cores do 5.4GHz Box 58.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.899 RSD (0) Cudy FS1026PS1 PoE+ switch 26-portni 23.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.399 RSD (0) HP No.711 Magenta (CZ131A) 4.399 RSD MP cena (0) Genius HS-04S slušalice srebrne 1.737 RSD MP cena (0) Oral-B Refill EB50 RB 2ct CrossAction zamenska glava četkice za zube 1.499 RSD MP cena (0) 3G Mercury preklopna futrola crna za Huawei Nova 9 SE 999 RSD MP cena (0) Nillkin Nature zaštitna maska za telefon Samsung N985F Galaxy Note 20 Ultra providna 1.299 RSD MP cena (7) Sencor presa za kosu SHI 110BK 1.699 RSD MP cena (0) Dahua PFB203W zidni breket 1.399 RSD MP cena (0) Canon PFI-707 BK (9821B001AA) kertridž za Canon štampače TR7550,TS6351,TS9550,TS705,TS6350,TR8550,TS6251,TS6250,TS8250,TS6151 crni 47.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.999 RSD (0) XFX SPEEDSTER QICK309 RADEON RX7600XT grafička kartica 16GB GDDR6 128bit 63.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 56.999 RSD (0) Corsair 7000D AIRFLOW (CC-9011218-WW) kućište crno 41.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.799 RSD (0) Just In Case MIXPL442GN 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski ZELENI za Realme 8 2.299 RSD MP cena (0) Fractal Design Pop Silent Solid (FD-C-POS1A-01) crno gejmersko kućište 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Fireshine Games (PS4) F1 Manager 2023 igrica 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) Energy Sistem Urban 2 Radio Graphite bluetooth slušalice crne 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (1) 3G Guess Marble Strap (GUHCP13MKMABPI) roze zaštitna maska za iPhone 13 6.1 4.999 RSD MP cena (0) 3G Cirkon Camera roze zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 1.299 RSD MP cena (0) Hama MW-400 V2 (173028) bezični opticki miš 1600dpi crveni 1.499 RSD MP cena (5) Epson T7902 Cyan XL 4.999 RSD MP cena (2) Acme BH412 TWS bluetooth slušalice crne 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (3) Port Designs 900716 bežični optički miš 3200dpi crni 6.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.199 RSD (1) E-Green (OST03405) kabl USB A (muški) na USB B (muški) 1.8m crni 399 RSD MP cena Nema na stanju! (0) Polaroid i-Type David Bowie Edition (6242) foto papir 8 komada 2.999 RSD MP cena (1) MSI MAG CORELIQUID 240R V2 (1255457) vodeno hlađenje 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (2) FG fen za kosu FS-621 2.099 RSD MP cena (0) Vivax BS-160 bluetooth zvučnik crni 6.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.799 RSD (0) Gembird CC-VGAX2-20CM adapter VGA splitter 999 RSD MP cena

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice losije, sve ostalo u dobrom stanju! Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste.

Retko ilustrovano izdanje priča Oskara Vajlda u prevodu Pere Slijepčevića. Kratka posveta na najavnom listu, inače veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata… Sadržaj : Sretni carević ; Slavuj i ruža ; Div Samoživ ; Odani prijatelj ; Znamenita raketa Autor - osoba Vajld, Oskar Naslov Sretni Carević i druge priče / Oskar Vajld ; ilustrovali Volter Kren i Đakomb Hud ; po sedmom engleskom izdanju preveo Pero Slijepčević Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1921 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Štamparija P. N. Gakovića, 1921 Fizički opis 94 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Kren, Volter Hud, Đakomb Slijepčević, Pero Zbirka Darovna biblioteka ; 1 Oskar Vajld (engl. Oscar Wilde), rođen u Dablinu, 16. oktobra 1854. kao Fingal O`Flaetri Vilis (engl. Fingal O`Flahertie Wills), bio je irski književnik. Rođen je dve godine nakon rođenja njegovog starijeg brata Vilijama, a umro je u Parizu, 30. novembra 1900. Pohađao je „Triniti koledž” u Dablinu od 1871. do 1874. godine. Dobio je stipendiju za „Magdalena koledž” u Oksfordu, koji je počeo da pohađa 1875. godine. Najveći uticaj na Oskara Vajlda kao umetnika u to vreme su imali Svinbern, Volter Piter i Džon Raskin. Na Oksfordu je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao problema sa profesorima. Tokom 1875/1876. godine Vajld je objavio poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca. Kasnije je nastavio sa objavljivanjem poezije i 1878. je dobio Nagradu za englesku književnost. Napustio je Oksford i otišao je u London, gde je polako stekao popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta, 1882. godine je otišao da predaje u Americi. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu. Godine 1884, se oženio sa Konstans Lojd u Londonu i dobio dva sina Sirila i Vivijana. Tokom tih godina, Vajld je radio kao novinar, a pored toga je i dalje pisao poeziju i drame. Godine 1890, objavio je svoje najčuvenije delo, roman Slika Dorijana Greja. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu. U leto 1891. godine upoznao je lorda Alfreda Daglasa, s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost. U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja”. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 30. novembra 1900. godine, napušten od svih. Oskar Vajld je šokirao London svojim talentom. Kada ga je na premijeri jedne njegove drame publika ogromnim aplauzom izmamila na binu, izašao je pušeći cigaretu, što je u to vreme bilo drsko ponašanje. Zatim je zahvalio publici na „inteligentnom prijemu ove predivne drame, vidim da vam se svidela skoro koliko i meni”. Skromnost mu nije bila vrlina, što je potvrdio izjavom: „Na putovanja uvek nosim svoj dnevnik. U vozu mi je potrebno senzacionalno štivo”. Kada se 3. januara 1882. godine iskrcao u Ameriku, na carini je teatralno izjavio: „Nemam ništa da prijavim osim svog genija”. „Volim London!”, rekao je jednom, „Komponovan je od divnih idiota i briljantnih ludaka, baš onako kako društvo treba da izgleda”. Verujući da ništa nije tako uspešno kao preterivanje, bio je sklon uživanjima u jelu i piću, novcu, zabavama. Satima je mogao da zabavlja publiku smišljajući priče „u letu”, vesele prirode, zabavan, duhovit, dečačkog duha. „Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!”, izjavio je nadahnuto, ne znajući da će mu ta želja doći glave. Naime, otišlo je predaleko onda kada je četrdesetogodišnji Oskar Vajld, srećno oženjen i otac dva sina, spoznao svoju homoseksualnost zahvaljujući sedamnaestogodišnjem zavodniku Robiju Rosu. Ros je do kraja ostao njegov najverniji prijatelj, ali ne najveća ljubav. „Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda i mladog lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. Bouzi je najpre bio očaran romanom Slika Dorijana Greja. Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadetni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav i uzrok njegove propasti. Bouzijev otac, markiz od Kvinsberija, autoritaran i uticajan, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Iako je mladi lord bio veća opasnost od Vajlda nego obratno. Vajldu je sudija zbog „nakaznog ponašanja” izrekao najgoru moguću kaznu – dvogodišnji prinudni rad. Bouzi je Vajlda uvukao u krug mlade eskort gospode, sa kojima ce cactajao s vremena na vreme, a koje je Bouzijev otac kasnije potplatio da svedoče na sudu o Vajldovom ponašanju. Zatvoren je 25. maja 1895, a pušten 18. maja 1897. godine. Viktorijanski London je tada okrenuo leđa Oskaru Vajldu, lordu reči, dotadašnjem najomiljenijem žitelju. Od najpoznatijeg viktorijanskog pisca postao je najpoznatiji viktorijanski kriminalac. Njegova porodica je posle sudskog skandala emigrirala u Švajcarsku, promenivši prezime u Holand. Žena ga je jednom posetila u zatvoru. „Ja sam Irac po rođenju, Englez po odgoju, osuđen da koristim jezik Šekspira”. Zaljubljen u život i večiti optimista, do svoje 40. godine nije proveo ni jedan dan nesrećno. Govorio je da se ljudi procenjuju po svom izgledu, u zrelim godinama izgledao je kao dečak. U Parizu ne samo da se oblačio po pariskoj modi, nego je i svoje dugačke negovane pramenove kose ukovrdžavao. Kovrdže mu je i mama negovala u detinjstvu. Ignorišući činjenicu da je Oskar dečak, oblačila ga je u čipke i odgajala kao devojčicu sve do devete godine. Možda bi i nastavila s tim, ali je Oskar bio veoma krupan za svoj uzrast, a u međuvremenu je dobio i sestru. Za mlađu sestru je bio emotivno vezan mnogo više nego za starijeg brata. Sestra mu je umrla još kao devojčica, a Oskar je čuvao njen uvojak kose celog života u kutijici. Oskarov otac je bio lekar i arheolog, veoma uspešan u svemu čime se bavio. Za razliku od svog sina, hobi su mu bile žene, pa je pored zakonite dece imao još nekoliko nezakonitih. Nikad potpuno pijan, retko sasvim trezan, važio je za najprljavijeg Dablinca. Oskarova majka je bila neurotični nacionalista, pričljiva, a njen hobi je bilo objavljivanje rodoljubive poezije pod pseudonimom „Speranca”. Uvek je lagala da je pet godina mlađa. Jedan Vajldov biograf je primetio: „Jadno dete iz ovakvog braka”. Kao mladić je rekao: „Potpuno sam siguran da ću biti slavan, ili bar ozloglašen”. Bio je u kratkom periodu i jedno i drugo. Prva godina zatvora ga je uništila je i duhovno i telesno. U Londonu ga odjednom niko više nije spominjao. To ga je duhovno ubijalo: „Samo je jedna stvar gora od toga da svi o tebi pričaju, a to je – da prestanu!”. Teški uslovi života u zatvoru uništili su mu zdravlje. Posle zatvora živeo je samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu i izbegavan, objavljujući novinske članke pod pseudonimom „Sebastijan Melmut” u Parizu. Nije odoleo još jednom susretu sa Bouzijem, ali njihov zajednički život u Francuskoj trajao je veoma kratko. Umro je od meningitisa, bez novca, bez publike, bez glamura. U pohabanoj pariskoj hotelskoj sobi mrzeo je tapete na zidu, a na samrti je rekao: „Jedno od nas će morati da ode.“ Zatočeništvo Oskar Vajld je zatvoren 25. maja 1895. i pušten je 18. maja 1897. godine. Prvo je boravio u Njugejt zatvoru, potom u Vandsvort zatvoru u Londonu. Sećanje na pisca Stogodišnjica smrti slavnog dendija bila je obeležena istovremeno u Parizu, Londonu i Dablinu. Ambasadori Irske i Ujedinjenog Kraljevstva digli su u Parizu čaše sa skupocenim šampanjcem u čast genija, a katolički sveštenik je održao dirljivi govor o nekad izgubljenom sinu koji je ponovo nađen. U Londonu je lord Daglas, unuk Vajldovog najpoznatijeg ljubavnika Bouzija, svirao polku na klaviru za predsednicu Irske Meri Mekalis. Irska predsednica je svečano otvorila londonsku izložbu o Oskaru Vajldu u Britanskoj biblioteci. Troškove oko Vajldove izložbe u Londonu pokrila je kompanija Taitinger koja proizvodi šampanjac. U Dablinu je komemoracija prošla najskromnije – okupljanjem nekoliko desetina ljubitelja ispred Vajldove rodne kuće, gde je danas prometna stanica metroa. Interesantno je da su i Dablin i London tek nedavno podigli spomenik Oskaru Vajldu. U Londonu je spomenik 1998. godine ponosno otkrio britanski sekretar za kulturu Kris Smit, inače otvoreni homoseksualac. On je zahvalio Vajldu što je dao svoj život da bi danas zaživelo društvo koje toleriše različitosti. Na spomeniku su uklesane Vajldove reči: „Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda”. U Dablinu je Vajldov spomenik poznat po skupocenom žadu od kojeg je vajar napravio Oskarov kaput. Mermerni Oskar Vajld ležerno se naslonio na kamen u Merion parku, gledajući preko drveća u svoju kuću u kojoj je proveo najsrećnije godine detinjstva. Jedna polovina njegovog lica izražava osmeh, a druga bol. Bibliografija Priče Srećni princ (1888) Sebični džin (1888) Odani prijatelj (1888) Neobična raketa (1888) Zločin lorda Artura Sevila (1891) Duh iz Kentervila (1891) Mladi Kralj (1891) Ribar i njegova duša (1891) Zvezdani dečak (1891) Poeme u prozi Umetnik (1894) Sledbenik (1894) Gospodar (1894) Učitelj mudrosti (1894) Roman Slika Dorijana Greja (1891) Drame Vera ili Nihilisti (1880) Vojvotkinja od Padove (1883) Saloma (1894) Lepeza gospođe Vindermer (1893) Žena bez značaja (1894) Idealni muž (1899) Važno je zvati se Ernest (1899) Florentinska tragedija Pero Slijepčević (Samobor kod Gacka, 12. jun 1888 – Beograd, 13. decembar 1964) bio je srpski književni istoričar. Posle završene gimnazije u Mostaru opredelio se za studije germanistike i filozofije na Bečkom univerzitetu. Obrazovanje je upotpunio doktoratom na univerzitetu u Friburgu u Švajcarskoj s tezom o budizmu u nemačkoj književnosti, 1917. godine. Balkanskim ratovima bio dobrovoljac u crnogorskoj vojsci, a za vreme Prvog svetskog rata je bio aktivni zastupnik stavova srpske države u emigraciji. Bio je sekretar sarajevskog Srpskog prosvjetno kulturnog društva (SPKD) „Prosvjeta“, a zatim profesor Velike medrese u Skoplju, a zatim je postao honorarni univerzitetski profesor 1927. godine, a naredne je postao i vanredni profesor skopskog Filozofskog fakulteta. Redovni profesor germanistike na istom fakultetu postaje 1938. godine. Početkom Drugog svetskog rata prelazi na Beogradski univerzitet. U vreme okupacije je bio penzionisan, ali je posle završetka rata ponovo vraćen na Beogradski univerzitet na kojem je završio radni vek 1958. godine, kao šef katedre za nemački jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Smatra se jednim od najboljih germanista koje je srpska kultura ikada imala. MG98 (L)

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano. Sa originalnim mekim koricama. Autor - osoba Turgenev, Ivan Sergeevič, 1818-1883 = Turgenev, Ivan Sergeevič, 1818-1883 Naslov Ocevi i deca : roman : prevod s ruskog / Ivan S. Turgenjev Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1928 Izdanje 3. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Knjižarnica Tome Jovanovića i Vujića, 1928 (Vukovar : Novo doba) Fizički opis 253 str. ; 20 cm (Broš.) Jevgenij Bazarov, protagonista romana Očevi i deca, darovit je, nestrpljiv i zajedljiv mladić koji ne priznaje autoritete. Prvi nihilista u svetskoj književnosti i najupečatljiviji lik velikog ruskog pisca, Bazarov će postati simbol mladalačkog radikalizma i promena koje će uslediti. Ivan Sergejevič Turgenjev (rus. Ива́н Серге́евич Турге́нев, Orel, 9. novembra 1818 – Bužival, 3. septembra 1883) je bio ruski književnik i autor drama. Njegovo delo Očevi i deca smatra se jednim od najvažnijih romana u 19. veku. U njemu je prvi put definisao pojam nihilizam kome je suprotstavio „pozitivnog heroja”. Osim toga poznat je i po zbirki pripivedaka Lovčevi zapisi koja je prvi put štampana 1852. Ivan Turgenjev je rođen u bogatoj zemljoposedničkoj porodici 1818. godine. Prvih 9 godina života proveo je na imanju svoje majke Spaskoje-Lutovinovo u Orelskoj guberniji. Bogati roditelji su mu obezbedili dobro obrazovanje. Školovao se kod kuće, a kasnije u internatu u Moskvi. Počeo je da studira filologiju 1833. na Univerzitetu u Moskvi, studije je nastavio u Sankt Peterburgu (1834–1837) i Berlinu (1838–1841). Posle povratka u Rusiju 1841, počeo je da radi kao činovnik u ministarstvu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. Taj posao je napustio posle dve godine da bi se posvetio literarnom radu. Turgenjev je odbacivao politički radikalizam koji su podjednako iskazivali kritičari i pobornici carskog režima, ali je bio razočaran represivnom unutrašnjom politikom cara Nikolaja I. Aktivno je iskazivao svoje protivljenje kmetstvu, što je pokazao i kada je nasledio roditeljsko imanje 1850. Tada je oslobodio sve kmetove, a posle zvaničnog ukidanja kmetstva 1861, pomogao je emancipaciju i ekonomski položaj kmetova na svome imanju. Državna vlast nije sa simpatijama gledala na njegove otvoreno iznete stavove. Uhapšen je u maju 1852. i proveo je dve godine zatočen na porodičnom imanju. Razlog je bio članak posvećen preminulom Gogolju, kojim je zaobišao zvanične cenzore. Odbojnost ka preovladavajućem političkom stanju u Rusiji bila je razlog što je mnogo godina proveo u inostranstvu. Konačno je emigrirao 1861, prvo u Baden-Baden (do 1870), a kasnije u Pariz, gde je živeo do smrti. U Rusiju se vraćao povremeno u posebnim prilikama. Ljubavni život Pisac je imao ljubavnu vezu sa Avdotjom Jermolajevom, koja je radila kao švalja na imanju Spasko i iz te veze vanbračnu ćerku Pelagiju, što je u vreme piščevog života bilo veliko opterećenje za devojku, pa je ćerku smestio u jedan pansion u Parizu. U jesen 1843, u Petrogradu je gostovala Italijanska opera, a među članicama i pevačica španskog porekla Polina Garsija Viardo, sa kojom se pisac upoznao i u koju se zaljubio, toliko, da kad je opera završila gostovanje, pisac je napustio državnu službu i otišao sa primadonom u inostranstvo, sa kojom je živeo do njene smrti. Književni rad Iako je pisao još kao student, prvo objavljeno delo Turgenjeva je Paraša. Jedna od bitnih karakteristika proze Turgenjeva je da je rusko selo pomerio sa periferije dešavanja u sam centar zbivanja. On prvi stvara brojnu galeriju ruskih likova seljaka. To naročito dolazi do izražaja u Lovčevim zapisima. Turgenjev se u književnosti afirmisao pre svega kao romanopisac iako je pisao i drame, brojne zbirke pripovedaka i pesme. Najpoznatiji romani su Ruđin, Plemićko gnezdo, Očevi i deca, Uoči novih dana itd. Karakteristika njegovih romana je da tretira najaktuelnije probleme svoga vremena. Lik suvišnog čoveka postajao je u delima ruskih pisaca i pre Turgenjeva (Aleksandar Puškin, Mihail Ljermontov itd.), ali on je prvi uveo taj naziv u književnost svojom pripovetkom Dnevnik suvišnog čoveka. Od ostalih pripovedaka, značajna je priča Prolećne vode, koja nosi gotovo sve karakteristike Turgenjevljevog motiva ljubavi. Napisao ju je kada se vraćao preko Italije i Švajcarske u Nemačku, pa je doživeo zanimljiv susret u Frankfurtu na Majni. I pripovetka Prva ljubav ima autobiografske elemente. To je priča o odnosu njegovog oca i majke ispričana kroz lik šesnaestogodišnjg Vladimira Petroviča, koji predstavlja samog pisca. Karakteristike Turgenjevljevog tipa ruske žene prikazane su kroz tri lika: Natalije iz romana Ruđin, Asje iz istoimene pripovetke i Marjane u romanu Novina. Nasleđe Umetnička čistoća Turgenjeva učinila ga je miljenikom istomišljenika pisaca sledeće generacije, poput Henrija Džejmsa i Džozefa Konrada, koji su oboje više voleli Turgenjeva nego Tolstoja i Dostojevskog. Džejms, koji je napisao ne manje od pet kritičkih eseja o Turgenjevovom delu, tvrdio je da je „njegova zasluga forme prvog reda“ (1873.) i pohvalio je njegovu „izuzetnu delikatnost“, zbog koje se čini da nas previše njegovih rivala drži , za poređenje, nasilnim sredstvima, i upoznajte nas, za poređenje, sa vulgarnim stvarima „(1896). Vladimir Nabokov, poznat po ležernom otpuštanju mnogih velikih pisaca, pohvalio je Turgenjevljevu „plastičnu muzičku prozu“, ali je kritikovao njegove „naporne epiloge“ i „banalno rukovanje zapletima“. Nabokov je izjavio da Turgenjev „nije veliki pisac, iako prijatan“, i svrstao ga je na četvrto mesto među ruskim proznim piscima devetnaestog veka, iza Tolstoja, Gogolja i Antona Čehova ispred Dostojevskog. Njegove idealističke ideje o ljubavi, posebno odanost koju žena treba da pokaže svom mužu, cinično su pominjali likovi u Čehovljevoj „Anonimnoj priči“. Isaija Berlin pohvalio je Turgenjevljevu posvećenost humanizmu, pluralizmu i postepenim reformama nad nasilnom revolucijom kao najbolje aspekte ruskog liberalizma. Bibliografija Odabrani romani 1857 – Rudin 1859 – Dvorianskoie gnezdo 1860 – Nakanune 1862 – Ottsi i deti 1867 – Dim 1872 – Vesne vodi 1877 – Novembar Odabrana kraća beletristika 1850 – Dnevnik suvišne osobe 1852 – Beleške jednog lovca 1854 – Mumu 1855 – Jakov Pasinkov 1855 – Faust 1858 – Asja 1860 – Prva ljubav 1870 – Stepski kralj Lir 1881 – Pesma pobedničke ljubavi 1883. – Clara Milich MG138 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Unutra na jednoj stranici napisano Nena, obicnom olovkom, nista strasno. Sve ostalo uredno! Petar Kočić (Stričići kod Banje Luke, 29. jun 1877 — Beograd, 27. avgust 1916) bio je srpski književnik i političar.[1] Smatra se jednim od prvih pisaca moderne u srpskoj književnosti, ali i ličnošću koja je svojim životom i političkom delatnošću postala uzor različitim političkim strujama u potonjoj istoriji srpskog naroda. Odrastao je u patrijarhalnoj porodičnoj zadruzi pod tutorstvom dede i babe nakon što mu je majka Mara umrla, a otac Jovan se zamonašio.[2] Osnovnu školu je završio u manastiru Gomionica i srpsko-pravoslavnoj školi u Banjoj Luci. Godine 1891. upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, ali je iz nje izbačen 1895. te je školovanje nastavio u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Studirao je na Bečkom univerzitetu od 1899. do 1904. godine, a nakon kratkog boravka u Beogradu bio je postavljen za profesora srpske gimnazije u Skoplju, odakle je bio otpušten nakon pisanja satiričnog članka, te se 1905. vratio u Sarajevo. U Bosni i Hercegovini je započeo političku borbu za poboljšanje položaja srpskog stanovništva zalažući se posebno za oslobađanje kmetova. Pisao je vatrene članke protiv austrougarske uprave, učestvovao u velikom narodnom štrajku (1906) i radio na okupljanju srpskih snaga. Austrougarska vlast je u Kočiću videla veliku opasnost te je radila na suzbijanju njegove političke delatnosti. Tri puta je bio hapšen i zatvaran zbog novinskih članaka i kritike vlasti. Ukupno je proveo dve godine u zatvoru i to većinom u samici, što je negativno uticalo na njegovo duševno zdravlje. U Banjoj Luci je pokrenuo list Otadžbina. Kao nacionalni i socijalni revolucionar, Kočić je bio veoma omiljen u seljačkim masama i kod napredne omladine, pa je izabran i za poslanika Bosansko-hercegovačkog sabora, ali je ovu funkciju napustio 1913. zbog pogoršanja zdravlja. Godine 1914. primljen je u duševnu bolnicu u Beogradu, gde je dočekao početak Prvog svetskog rata i gde je nakon dve godine preminuo. Na taj način su se ispunile njegove proročke reči koje je izgovorio izlazeći iz tuzlanskog zatvora: „U ropstvu se rodih, u ropstvu živjeh i u ropstvu, vajme, umrijeh”.[3] Kočić je pisao sva tri književna roda — epiku (pripovetke, crtice i slike), liriku (pesme u stihu i prozi) i dramu (dramske satire). Najviše umetničke domete dostigao je pišući pripovetke i dramske satire. Njegovo stvaralaštvo se može podeliti u dva dela. Prvi obuhvata studentski period od 1901. do 1905. godine tokom koje je objavio tri zbirke pripovedaka istog imena: „S planine i ispod planine” (1902), „S planine i ispod planine” (1904) i „S planine i ispod planine” (1905), kao i dramsku satiru „Jazavac pred sudom” (1904). Drugi period obuhvata period od 1908. do 1911. kada su nastali „Jauci sa Zmijanja” (1910) i „Sudanija” (1911). Poetiku Kočićevog stvaralaštva odlikuju: izraziti likovi Krajišnika, gorštački ponos i prkos, narodni moral, tradicionalno rodoljublje, pobuna protiv okupatora, satira i humor, živopisni pejzaž, živ i tečan dijalog, sveža, puna i bogata narodna reč i jedar, živopisan nesporedan stil.[4] Pored toga što se smatra jednim od prvih modernih pisaca srpske književnosti, Kočić se smatra i prvim velikim srpskim piscem iz Bosne i Hercegovine, piscem koji je uveo bosanskog seljaka u srpsku književnost i piscem koji je oživeo seosku pripovetku.[5] Kočićevo delo doživelo je veliku čitanost još za vreme autorovog života. Njegove pripovetke izvršile su širok uticaj na sledeću generaciju pisaca među kojima se posebno izdvaja uticaj koje su izvršile na stvaralaštvo Ive Andrića. Politička delatnost, prkos i čelična nepokolebljivost stvorile su od Kočića istorijsku figuru na čije su se nasleđe kroz potonju istoriju pozivale podjednako i desne i leve, srpske i jugoslovenske političke ideologije. Kočićevo ime nosi nekoliko škola, veliki broj ulica, književne nagrade Kočićevo pero i Kočićeva knjiga, Teatar fest i kulturna manifestacija Kočićev zbor, dok se njegov lik nalazi na licu serije novčanica od 100 konvertabilnih maraka i grbu Banje Luke, gde se nalazi zajedno sa banom Svetislavom Milosavljevićem. Biografija Detinjstvo (1877—1891) Petar Kočić se rodio u selu Stričići, u oblasti Zmijanje, 29. juna 1877. godine. Njegov otac, Jovan, bio je pravoslavni sveštenik, a majka Mara (devojački Vulin) domaćica. U beleškama o svom rodnom kraju iz 1909. godine Kočić navodi da je u Zmijanju u to vreme bilo četrdeset i četiri kuće Kočića po raznim zmijanjskim selima.[6] Kočići su zmijanjski starosedeoci i kao krsnu slavu proslavljaju Svetog Ignjatija Bogonosca. Prema narodnom predanju postanak prezimena se objašnjava time da je u Pavićima pod Gradinom živela udovica sa sedmoro ili osmoro dece, te je uvek ranila. Stoga su je prozvali kvočkom, a po kvočki je njen porod i potomstvo nazvano K(v)očić.[7] Godinu dana nakon Petrovog rođenja, Austrougarska je okupirala Bosnu i Hercegovinu, što je okončalo četvorovekovnu vladavinu Osmanskog carstva i donelo oblikovanje novog okupacionog sistema, koji će imati presudnu ulogu u životu budućeg pisca. Kada mu je bilo dve godine, Kočiću je umrla majka na porođaju sa mlađim bratom Ilijom. Osetivši porođajne bolove, Maru je bilo sramota da to kaže drugim ženama, pa se sama zaključala u kuću, gde se porodila, a potom onesvestila. Kada su ukućani upeli da provale u kuću, bila je i dalje živa, ali je preminula iste noći.[8] Jovan, Kočićev otac, teško je podneo gubitak supruge, te je ubrzo od žalosti otišao u manastir Gomionicu, gde se zamonašio i postao monah Gerasim.[6] Godinama kasnije Petar Kočić je književno uobličio svoje roditelje u pripoveci „Đurini zapisi”. Rodna kuća Petra Kočića u Stričićima. Petar Kočić je sa svojom sestrom Milicom i bratom Ilijom odrastao u zadružnoj zgradi Kočića pod tutorstvom baba Vide i dede Stojana. U zadruzi se živelo u skladu sa skromnim načelima patrijarhalne tradicije, te je svako imao svoje zaduženje. Kočićevo zaduženje je bilo da čuva stoku.[6] U to vreme većina stanovnika Bosne i Hercegovine je bila nepismena tako da je budući pisac prvi dodir sa književnošću imao preko narodne književnosti, koju su meštani usmeno pripovedali ili pevali uz gusle. Na poziv oca u svojoj desetoj godini (1887) došao je u manastir Gomionicu, gde ga je jedan monah podučavao čitanju i pisanju. Manastirska sredina, koja je bila tradicionalna i nacionalno romantična, ostavila je vidnog traga na Kočićevo obrazovanje. Tada su mnogi, a naročito sveštenici i učitelji, kao pozni sledbenici Vuka Stefanovića Karadžića, beležili i prikupljali folklornu i etnografsku građu.[8] Početkom juna 1888. austrougarska policija je uhapsila njegovog oca u Banjoj Luci pod optužbom da je odvraćao seljake da idu na doček princa Rudolfa, za šta je bio osuđen na sedam meseci zatvora.[9] Kočić je napustio Gomionicu nakon dve godine, a potom je dovršio viša dva razreda u srpsko-pravoslavnoj školi u Banjoj Luci. Letnje raspuste je provodio u Gomionici sa ocem. Bio je đak generacije, što mu je omogućilo da 1891. godine upiše Veliku gimnaziju u Sarajevu, tada jedinu državnu gimnaziju u Bosni i Hercegovini.[10] Gimnazija u Sarajevu i Beogradu (1891—1899) Kočić je Sarajevsku gimnaziju upisao s jeseni 1891. godine kao četrnaestogodišnji dečak.[a] Stariji od drugih đaka iz odeljenja, sa razvijenim nacionalnim osećanjem i pod svežim utiscima koje je doneo iz svog rodnog kraja, Kočić je sa nepoverenjem posmatrao novu sredinu. Shvatanja pod kojima je do tada rastao, bila su u Sarajevu, kao centru tuđinske uprave, toliko potisnuta da se o njima moglo samo u najužem krugu poverljivo govoriti. Direkcija školske vlasti, koja je, zapravo, odražavala političke tendencije austrougarske okupacione uprave, pomoću dobro organizovane policijske i špijunske službe, vršila je strogu kontrolu nad životom i radom školske omladine, tako da je i o najmanjim školskim izgredima bila odmah obaveštavana.[12] Kočić je u prvi mah ambiciozno pristupio školskom učenju. Tokom prva tri razreda bio je jedan od najboljih đaka. Posebno se isticao u matematici, starogrčkom, nemačkom i srpskom jeziku, koji je austrougarska vlast zahtevala da se zove „zemaljski jezik”, ne dozvoljavajući da se maternji jezik povezuje sa nacionalnom pripadnošću.[13] Međutim, u četvrtoj godini nastupila je snažna promena u Kočićevom ponašanju te je počeo da se otvoreno sukobljava sa školskim vlastima. Prvi incident, prema svedočenju školskog druga Lazara Kondića, nastao je kada je Kočić bio udaljen sa časa, nakon što je opsovao pred profesorom veronauke, jer mu je dao manju ocenu nego što je zaslužio. Kažnjen zbog ovog incidenta, budući pisac ne samo da je izgubio dotadašnje đačke ambicije, nego se u njemu razvija, kako Lazar Kondić svedoči: „sušta suprotnost od pređašnjeg urednog, uvek spremnog, ambicioznog Petra. Od tada počinje da izostaje iz škole, bilo mu je 17 godina, počinje obilaziti krčme i kafane”.[14] Razočaran u školu i odbacivši stege koje su mu nametale đačke ambicije, Kočić je počeo na različite načine da iskazuje bunt prema sistemu koji je zavela Austrougarska. Povod za novu kaznu se dogodio kada je u gostionici preko puta gradske većnice skandirao stihove koji su započinjali stihom: „Srpsko je nebo plave boje”. Školska uprava je na prijavu policijskog agenta kaznila Kočića sa šesnaest sati karcera (školskog zatvora).[15] Njegova ocena iz vladanja na kraju prvog semestra je glasila: „nije besprijekorno radi vjerske nesnošljivosti i laganja”.[16] Kočić je naučio da čita i piše u manastiru Gomionica. Njegov otac, Gerasim Kočić, bio je monah u ovom manastiru, a kasnije se u njemu zamonašio i Kočićev brat Ilija. Kočićev slučaj je bio saopšten i Zemaljskoj vladi. Naime, kada je vlada zatražila od školske uprave izveštaj o vladanju školske omladine, što je inače često činila, direktor Nemanić je naveo i Kočićev slučaj kao i neke druge koji su se odnosili na narušavanje noćnog mira. Direktor je na kraju izveštaja dodao da se sve tužbe, ukoliko ih ima, odnose bez izuzetaka na učenike pravoslavne veroispovesti.[17] U to vreme vladali su zategnuti odnosi između Srba i Hrvata, a ta netrpeljivost odražavala se još jače među školskom omladinom. Hrvatski đaci su uglavnom pozitivno gledali na austrougarsku okupaciju, dok su učenici srpske nacionalnosti osećali da se njihove težnje pobijaju na svakom koraku. Veći broj srpskih đaka je sve češće napuštao gimnaziju u Sarajevu i prelazilo u beogradske škole, što je izazvalo sumnju kod vlasti.[16] Poslednji incident, koji je doveo do Kočićevog isključenja iz Sarajevske gimnazije, odigrao se u hotelu Carigrad 8. aprila 1895. godine. Prema Kondićevom svedočenju Kočić je u hotel pozvao nekoliko bližih drugova kako bi ih počastio, te je tražio od romskog orkestra da mu sviraju pesmu Onamo, ’namo!, srpsku patriotsku pesmu iz Crne Gore čije je stihove napisao knjaz Nikola I Petrović. Kočiću je prišao musliman koji je podignute ruke uzviknuo: „Nije ovo Crna Gora!”, na što mu je Kočić odgovorio: „Jest više od Crne Gore!”. Došlo je prvo do svađe, a onda i do masovne tuče, koju je konačno obustavila policija.[15] Na osnovu prijave vladinog komesara u školi je sprovedena istraga. Prema rešenju direkcije škole, Kočić je bio isteran iz gimnazije, a ovu kaznu je potvrdila i Zemaljska vlada rešenjem pod br. 45635 od 25. aprila 1895. godine. Direktor Nemanić je 3. maja izvestio vladinog komesara Zaržickog o tome da je Kočić izbačen iz škole, napomenuvši da bi bilo najbolje da ga proteraju iz Sarajeva. Sledećeg dana policija je budućeg pisca proterala iz Sarajeva u Banju Luku.[18] Kočić je u pismu ocu 15. aprila 1898. godine negirao da je učestvovao u ovakvim izgredima i dao je drugačije viđenje sarajevskih godina:[19] Za prvih godina svoga gimnazijskog obrazovanja u Sarajevu, naročito u IV razredu, bio sam često puta izazvan od izvesnih profesora, koji su bezobzirno vređali ono što je meni najsvetlije bilo, jest i biće, dok sam živ. Ta moja svetinja jeste: na prvom mestu oslobođenje moje domovine i ujedinjenje raskomadanog srpstva. Ja sam protiv tih ispada energično ustajao, i zato sam bio isteran iz gimnazije. Aprila iste godine Kočić je tajno i bez pasoša došao u Kraljevinu Srbiju, gde je nastavio školovanje u Prvoj beogradskoj gimnaziji od maja 1895. do juna 1899. godine. Sećanje na svoj dolazak u Beograd opisao je rečima:[20] Obuzet slatkim i nekakvim nejasnim osjećanjem, kao i svaki Srbin, kad prvi put stupa nogom na slobodan komadić srpske zemlje, dugo sam lutao po ulicama, umoran i gladan, ali ne osjećajući ni umora ni gladi. Dugo sam hodao po biogradskim ulicama sa praznim trbuhom i debelom svjeskom pjesama u džepu. Njegova materijalna situacija u Beogradu je bila vrlo teška. Često je gladovao, a ponekad je bio prisiljen da prespava na ulici ili u parku. Svom ocu je napisao: „Život moj u Banjoj Luci bio je težak i čemeran, u Sarajevu još gori, a u Beogradu je dostigao najviši vrhunac u svojim patnjama”.[20] Uprkos nedaćama, nije gubio ponos, o čemu je izvestio oca: „ni pred kim se nisam ponizio, niti sam koga što moljakao, jer Kočići ne znaju moljakati. Bilo je dana, i to dva ili tri, kad nijesam ništa okusio, ali ipak za to nijesam ni pred kim glave sagnuo, da molim milostinju”.[21] Zbog oskudice i zbog straha da neće moći da se vrati, tokom četvorogodišnjeg boravka u Beogradu nije nijednom otputovao za Bosnu da vidi svoju porodicu. Beogradske školske dane je obeležio i njegov pokušaj da se ostvari kao pesnik. Nagovoren od strane jednog zemljaka, odneo je svoju svesku sa stihovima na procenu Janku Veselinoviću. Kada je došao nakon nekoliko dana da o pesmama čuje sud, Janko mu je otvoreno saopštio da su mu stihovi „dosta rapavi”, dodavši da smatra da bi se mogao bolje izraziti u prozi.[22] Iako je bio razočaran presudom, Kočić nije odmah odustao od poezije. Sačuvani su pojedini stihovi u đačkoj družini Nada u kojoj je čitao svoje pesme, a objavio je i dve pesme „Ponoćni zvuci” i „Proljetnji zvuci”, obe u omladinskom časopisu Podmladak 1898. godine (to su ujedno i njegovi prvi štampani radovi). Ostale pesme iz ovog perioda, od kojih je neke slao u pismima ocu, nisu objavljene za vreme njegovog života. Maturirao je u junu 1899, postavši prvi član iz šire porodice koji je stekao diplomu....

Broj tastera: 3 Tehnologija detekcije pokreta: Optički Uđite u svet bežične slobode uz Defender Feam MM-296 1600dpi bežični miš u elegantnoj beloj boji. Sa svojim modernim dizajnom i visokom pouzdanošću, ovaj miš je savršen izbor za sve koji traže udobno i efikasno iskustvo korišćenja. Sa rezolucijom od 1600dpi, Feam MM-296 pruža preciznost i osetljivost koja omogućava glatko kretanje po ekranu sa minimalnim naprezanjem. Bez obzira da li radite na dokumentima, surfujete internetom ili igrate omiljenu igru, ovaj miš omogućava besprekorno iskustvo bez zastoja. Bežična tehnologija omogućava vam da se krećete slobodno i bez ograničenja, bez nepotrebnih kablova koji bi vas vezivali za radnu površinu. Povezivanje je jednostavno i brzo, tako da možete odmah započeti sa radom. Ergonomski dizajn miša pruža udobnost tokom dugih perioda korišćenja, smanjujući umor ruke i šake. Sa tihim klikovima dugmića, možete raditi ili igrati bez ometanja okoline. Defender Feam MM-296 1600dpi bežični miš je idealan izbor za sve koji traže kombinaciju performansi, stila i praktičnosti. Uz njega, svaka aktivnost na računaru postaje jednostavnija i ugodnija. Miševi Broj tastera 3 Broj točkića za pomeranje 1 Pravci pomeranja Vertikalni/Horizontalni Preporučena upotreba Univerzalna Prilagodljiva rezolucija pokreta Rezolucija miša 1600DPI Svrha PC Tehnologija detekcije pokreta Optički Dizajni Boja proizvoda Bela Ergonomski dizajn LED indikatori Menadžment potrošnje Vrsta baterije 1 × AA Deklaracija Model Defender Feam MM-296 1600dpi bežični miš beli Naziv i vrsta robe Miševi Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Defender Feam MM-296 1600dpi bežični miš beli 899 RSD MP cena (0) 3G zaštitno staklo za telefon LG K42 249 RSD MP cena (0) 3G 5120 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) 3G silikonska Ultra Thin transparent zaštitna maska za Samsung A032F Galaxy A03 Core 449 RSD MP cena 25% (4) HP Victus 16-s0005nm (8D6T6EA) gejmerski laptop 16.1" FHD AMD Ryzen 7 7840HS 16GB 1TB SSD GeForce RTX4060 plavi 25% 222.222 RSD 166.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 149.999 RSD (0) Xiaomi BHR5594GL žuti kaiš za Mi Watch S1 Active 1.499 RSD MP cena (4) Hama MIC-USB Allround (139906) mikrofon za PC i laptop 2.499 RSD MP cena (1) Philips 86PUS8807/12 Smart TV 86" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 275.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 247.599 RSD (0) MS (W2071A) zamenski toner za HP štampače 4ZB94A,4ZB95A,4ZB96A,4ZB97A bez čipa cyan 3.499 RSD MP cena (15) CASO 1656 Aparat za Mlečnu Penu 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) Sega (XBOXONE) Alien Isolation igrica 2.499 RSD MP cena Nema na stanju! (1) Brother DCP-1510E mono multifunkcijski laserski štampač A4 23.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.499 RSD (0) Genius NX-9000BT Blutooth miš crni 3.199 RSD MP cena (0) Genius SW-2.1 350 zvučnici 2.1 braon 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) 4print (MLT-108S) zamenski toner za Samsung štampače ML-1640,1641,2240,2241 crni 1.999 RSD MP cena (1) Sonicgear SPACE 5 2.1 30W 2.1 Bluetooth zvučnici za računar sivi 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD (2) Stadler Form Tim ventilator crvena 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) HP OMEN by HP gaming slušalice Mindframe Prime (6MF36AA) bele 24.410 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.969 RSD (0) Asus PRIME B760M-PLUS matična ploča 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD 20% (7) Razer BlackWidow V3 Mini HyperSpeed (RZ03-03890100-R3M1) bežična mehanička gejmerska tastatura crna 20% 24.305 RSD 19.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (0) Moye Voltaic unirvezalni adapter EU/US/UK/AU 899 RSD MP cena (0) S-link SPG03TC beli produžni kabl sa prenaponskom zaštitom 3 utičnice+3xUSB 1.5m 2.799 RSD MP cena (0) 3G Print Skin Palm tree zaštitna maska za iPhone 14 Pro Max 799 RSD MP cena (0) MS Armor Q700 crno gejmersko kućište 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Samsung CLP-M300A magenta toner 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Just In Case MIXPL411PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za Poco X3 Pro 2.299 RSD MP cena (1) Moye Connect Multiport X11 adaper 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Cablexpert PP6U-10M mrežni kabl (LAN) Cat6 10m beli 599 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro plava zaštitna maska za telefon Samsung S901B Galaxy S22 5G 2.399 RSD MP cena (0) 3G Silikon Line tamno zelena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro Max 6.7 699 RSD MP cena (0) Gembird PLA PLUS narandžasti filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.899 RSD MP cena (0) Dahua (HAC-HFW1200CMP-IL-A 2MP) 2MP Smart Dual Light HDCVI Fixed-focal Bullet nadzorna kamera 4.599 RSD MP cena (0) Gembird (CCA-404-5M) kabl 3.5mm (muški) na 3.5mm (muški) 5m crni 249 RSD MP cena (2) Samsung Galaxy Watch 6 47mm BT (SM-R960NZSAEUC) pametni sat srebrni 59.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (7) Huawei Watch GT3 JPT Titanium srebrni pametni sat 53.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (0) Logilink LPS236U crni produžni kabl sa prekidačem 5 utičnica+2xUSB 16A 230V 1.5m 4.999 RSD MP cena (0) Xwave B Cool (23070) bluetooth zvučnik beli 1.599 RSD MP cena (0) Prime Matter (PS5) Mato Anomalies - Day One Edition igrica 4.999 RSD MP cena (0) Bosch MSM4W220 ručni mikser 7.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.899 RSD (0) LDNIO (75726) kabl USB A (muški) na lighting (muški) 1m beli 499 RSD MP cena (1) Moye Tune bluetooth zvučnik crni 2.999 RSD MP cena (3) Asus VG279Q1R IPS gejmerski monitor 27" 24.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.499 RSD (0) Esperanza EKE001 aparat za kuvanje jaja 350W 1.999 RSD MP cena (1) LG 26WQ500-B IPS monitor 25.7" 18.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.399 RSD (1) Thermaltake Ventus (29596) optički gejmerski miš 5000dpi crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD 20% (4) Xiaomi Redmi Note 13 8/256GB mint zeleni mobilni 6.67" Octa Core Snapdragon 685 8GB 256GB 108Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 36.110 RSD 28.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) 3G Magesafe roze zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 1.999 RSD MP cena (0) Kingston DDR4 16GB 3200MHz Fury Renegade RGB (KF432C16RB12A/16) memorija za desktop 6.942 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.247 RSD (3) Fox 40DTV200C LED TV 40" Full HD DVB-T2 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Kyocera TK-8315C cyan toner 6.990 RSD MP cena (5) Derma Stick Vacuum Cleaner 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD Nema na stanju! (6) LG 60UQ81003LB Smart TV 60" 4K Ultra HD DVB-T2 86.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 77.599 RSD (0) Kingston 256GB Data Traveler70 (DT70256GB) USB flash memorija crni 2.999 RSD MP cena (2) Marvo CH35 RGB gejmerska stolica crna 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (3) FG gril FS-013 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (1) Logitech Rally (989-000430) mikrofon za Rally Ultra HD ConferenceCam 76.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.999 RSD (0) Natec NSL-1452 RHEA 3.5mm stereo slušalice sa mikrofonom crne 1.999 RSD MP cena (0) Xwave (031069) kabl UTP (muški) na UTP (muški) Cat6 1.5m sivi 199 RSD MP cena (0) Bosch KFN96VPEA side by side frižider 240.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 216.099 RSD (0) Samsung 2TB M.2 NVMe 990 Pro Series (MZ-V9P2T0CW) SSD disk PCI Express 4.0 33.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.099 RSD (0) Merge Games (Switch) Aragami 2 igrica 4.999 RSD MP cena (0) Ariete AR2761 2u1 štapni usisvač sa kablom 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Celly Kids Festival (KIDSFESTIVAL2PK) karaoke mikrofon sa zvučnikom pink 4.999 RSD MP cena (0) Stark (151289) kabl 3.5mm M-M stereo jack 1.5m 699 RSD MP cena (3) Canon CLI-571 Magenta (0387C001AA) 1.799 RSD MP cena (0) Bosch PKF645BB2E ugradna ploča 50.588 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.999 RSD 20% (11) Asus TUF VG27AQA1A VA gejmerski monitor 27" 20% 41.667 RSD 33.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) NOXO Soulkeeper (A325282) optički gejmerski miš 6400dpi crni 2.499 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica Mi Redmi Smart Band 2 florescentno zelena 1.399 RSD MP cena (1) Beko B3WF U 7744 WB veš mašina 7kg 1400 obrtaja 60.588 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.499 RSD (0) Sony PS5 Dual Sense džojstik kamuflažni 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD 25% (34) Gigabyte G7 KF (NOT22087) gejmerski laptop Intel 12-Cores i5 12500H 17.3" FHD 16GB 512GB SSD GeForce RTX4060 crni 25% 197.036 RSD 147.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 132.999 RSD (11) Asus ProArt PA278QV IPS monitor 27" 42.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.299 RSD 20% (9) Asus TUF Gaming VG279QM IPS gejmerski monitor 27" 20% 52.778 RSD 42.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 37.999 RSD (0) Merge Games (Switch) Gravity Circuit igrica 4.999 RSD MP cena (0) Epson (T41F540) kertridž za Epson štampače Sure Color SC-T3400,SC-T5400 crni 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Just In Case MIXPL323GN 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski maski za telefon ZELENI za Redmi Note 12 Pro Plus 2.299 RSD MP cena (0) Namco Bandai (PS4) Dragon Ball: The Breakers - Special Edition igrica 3.999 RSD MP cena (1) CT POWERED BY ASUS Intel Gamer gejmerski kompjuter Intel Hexa Core 12400F 32GB 1TB SSD GeForce RTX3060 750W 135.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 121.999 RSD Proverite dostupnost 011 318 22 66 (3) GRUNDIG MC 6040 Trimer 4.833 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.349 RSD (0) Teracell Skin zaštitna maska za telefon Xiaomi Redmi Note 9 Pro/Note 9 Pro Max mat crna 599 RSD MP cena (0) Legrand Daker DK Plus 1000 UPS uređaj 1000VA/900W double online conversion 76.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.999 RSD (0) Braun BT3411 trimer za bradu 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) 3G Mercury crna preklopna futrola za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 899 RSD MP cena (0) 3G 3D Camera tamno zelena zaštitna maska za telefon Samsung A536B Galaxy A53 5G 449 RSD MP cena (0) 3G Gentle Color roza zaštitna maska za Xiaomi Redmi 10C 499 RSD MP cena (0) Philips epilator BRE285/00 8.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.399 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 5600MHz FURY Beast Black (KF556C40BB-32) memorija za desktop 16.722 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.049 RSD (0) Teracell Giulietta mat tamno plava zaštitna maska za Realme C31 999 RSD MP cena (0) Polaroid Instant Lab (9019) štampač fotografija 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Celly zaštitna folija u metal plavoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover zlatna preklopna futrola za Xiaomi Poco X4 Pro 5G 499 RSD MP cena (0) Gembird (A-63M35F-0.2M) kabl 6.3mm (muški) na 3.5mm (ženski) 0.2m crni 199 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL217BK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski CRNI za Galaxy S23 Plus 2.299 RSD MP cena (0) Silicon Power 250GB M.2 UD90 (SP250GBP44UD9005) SSD disk PCI Express 4.0 4.699 RSD MP cena (1) Samsung LS24AG300NRXEN FHD VA gejmerski monitor 24" 27.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.099 RSD (0) Linkom (1255586) adapter za napajanje 8 pina na 2x SATA 499 RSD MP cena (0) 3G Print Black Color Smile silikonska zaštitna maska za Honor X8 699 RSD MP cena (2) HP Z3700 (V0L82AA) Mis Wireless Crveni 2.699 RSD MP cena 20% (1) Realme C67 8/256GB zeleni mobilni 6.72" Octa Core Snapdragon 685 8GB 256GB 108Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 33.333 RSD 26.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Canon Kert. PFI-120 MBK ketridž matte crni 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Just In Case MAGPL110WH 2u1 Extra case MAG MIX PLUS paket maski BELI za iPhone 14 Pro 3.399 RSD MP cena (0) Tristar stajler za kosu HD-2430 2.199 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro crna zaštitna maska za telefon Samsung S906B Galaxy S22 Plus 5G 2.399 RSD MP cena (0) Hoover H3TM 28TACE/1-S top load veš mašina 8kg 1200 obrtaja 64.705 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (0) Lian Li O11 Vision (35654) crno gejmersko kućište 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (1) 3G Karl Lagerfeld Hc 3D Rubber Karl Head crna zaštitna maska za telefon iPhone 14 Plus 6.7 6.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.299 RSD (0) Trust Primo (23970) komplet tastatura US+optički miš crni 1.999 RSD MP cena (0) Nighthawk Interactive (Switch) SpongeBob Squarepants: Krusty Cook-Off - Extra Krusty Edition igrica 3.999 RSD MP cena (1) Asus ROG KERIS beli bežični gejmerski optički miš 36000dpi 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Nikon HB-34 Bayonet Lenshood senilo za objektiv AF-S DX 55-200mm F/4-5.6 1.399 RSD MP cena (0) Aqara P1 (MS-S02) senzor pokreta I svetlosti 3.290 RSD MP cena (1) Electrolux LKM660200X kombinovani šporet 71.764 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 60.999 RSD (0) Be Quiet Pure Loop 2 FX (BW015) vodeno hlađenje 360mm 22.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.199 RSD (2) Gorenje WNEI84SCS veš mašina 8kg 1400 obrtaja 47.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.099 RSD (0) Remington presa za kosu S7970 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD (0) Samsung QE50Q67CAUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Varta LR6 High Energy 4 baterije AA 599 RSD MP cena (3) Marvo KG916 RGB mehanička gejmerska tastatura crna 4.599 RSD MP cena (1) Vox SFG12-SC klima uređaj 12000btu 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) 3G Cirkon Camera roze zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro 6.1 1.299 RSD MP cena

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez labaviji. - Zapisi iz Mrtvog Doma (roman) - Nemila zgoda (pripovetka) Ovu fresku sveta zasužnjenih stvorio je pisac koji je i sam nosio okove, pa su neki delovi romana mali filozofski ogledi o zločinu, moralu, savesti, patnji, slobodi, snovima, težnji ka uobičajenom, žrtvama i dželatima, zlu i dobru.Zbog svojih političkih uverenja dvadesetosmogodišnji F.M.Dostojevski osuđen je na smrt streljanjemi odveden na gubilište, gde mu je pročitana odluka o pomilovanju i kazna zamenjena četvorogodišnjom robijom u Sibiru a deceniju kasnije objavio je ovaj potresni roman o životu robijaša, sećajući se onoga što je sam video, proosećao i propatio.Kao novi Dante koji silazi u pakao i odande podnosi izveštaj, on nam predstavlja okrutne i nekad bizarne priče i sudbine, rezličito motivisane, nad kojima lebdi mračna atmosfera robijašnice. U neprirodnim uslovima ljudska psiha se neminovno deformiše, ali ekscesi robijaša su kao postupci ljudi koji su živi sahranjeni Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Михайлович Достоевский; rođen 11. novembra, odnosno 30. oktobra po starom kalendaru, 1821. godine u Moskvi, preminuo 9. februara, odnosno 28. januara po starom kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu) bio je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena.[1] Završio je vojnu školu. U dvadesetosmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru. On je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, on je bio svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana.[1] Po mnogima je i preteča egzistencijalizma. Fjodor je bio drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski, koji su bili potomci beloruskih imigranata. Porodica Dostojevski vuče poreklo od beloruskih unijatskih (grkokatoličkih) plemića koji su se kasnije vratili u okvire pravoslavlja. Ubrzo pošto je majka umrla od tuberkoloze 1837. godine, on i brat Mihail su poslati u Vojnu akademiju u Sankt Peterburgu. Godine 1839. umro mu je i otac, penzionisani vojni hirurg i nasilni alkoholičar, koji je služio kao lekar u bolnici za siromašne „Marinski“ u Moskvi. Pretpostavlja se da su Mihaila ubili njegovi kmetovi, za koje je poznato da su u više navrata bili ogorčeni Mihailovim ponašanjem u pijanom stanju. Fjodoru nije previše dobro išlo u Vojnoj akademiji u Sankt Peterburgu, pošto je bio loš iz matematike koju je prezirao. Umesto toga se posvetio književnosti. Tada je visoko cenio Onore de Balzaka, te je 1843. godine čak preveo jedno od njegovih najvećih dela, „Evgenija Grande“, na ruski jezik. Dostojevski je počeo da piše svoju dela otprilike u ovo vreme i 1846. godine se pojavio njegov prvi roman u formi epistolarne proze, „Bedni ljudi“, koji je dobio odlične kritike, a jedan kritičar (Visarion Belinski) je dao čuvenu karakterizaciju: „Rođen je novi Gogolj!“. Progon u Sibir i književno stvaralaštvo Ubrzo nakon objavljivanja pripovetke „Bele noći”[2] u rano jutro 23. aprila 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i proveo je osam meseci u pritvoru u Petropavlovskoj tvrđavi.[3] Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Presuda je glasila: „Inženjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji — osuđuje se na smrt streljanjem“.[4] Smrtana kazna je 19. novembra preinačena na zaključak vojnog suda na osam godina teškog rada. Tokom ovog perioda povećao se broj epileptičnih napada za koje je imao genetsku predispoziciju. Godine 1854. je pušten iz zatvora da bi služio u Sibirskom regimentu.[5] Dostojevski je proveo narednih pet godina kao poručnik u sedmom bataljonu, koji je bio stacioniran u tvrđavi u Semipalatinsku, u današnjem Kazahstanu. Ovaj period se smatra za prekretnicu u njegovom životu. Dostojevski je napustio ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Marju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio.[6] Godine 1860. se vratio u Sankt Peterburg, gde započinje nekoliko neuspešnih književnih časopisa sa svojim bratom Mihailom. Dostojevski biva izuzetno potresen smrću supruge 1864. godine, a odmah zatim i smrću svoga brata. Bio je u lošoj finansijskoj situaciji, a morao je da izdržava i udovicu i decu svoga brata. U to vreme je potonuo u depresiju, kockajući se, često gubeći i zadužujući se. Fjodor Dostojevski 1876. Dostojevski je imao problem sa kockom. Tako je i jedno od njegovih najpoznatijih dela, „Zločin i kazna“ napisano u rekordno kratkom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove, a pošto ih je otplatio ponovo je ostao gotovo bez novca. Roman mu je doneo slavu, ali ga nije spasao bede.[7] Izdavač Stelovski ga ucenjuje, nudi tri hiljade rubalja za pravo da izdaje njegova dela, ali uz obavezu da napiše još jedan roman. Nemajući izbora, Dostojevski je pristao.[7] U isto vreme je napisao i knjigu „Kockar“ da bi zadovoljio ugovor sa svojim izdavačem. Dostojevski je u ovo vreme putovao po zapadnoj Evropi. Tamo je prvo pokušao da obnovi ljubavnu vezu sa Apolinarijom Suslovom, mladom studentkinjom, ali je ona odbila da se uda za njega. Još jednom mu je slomljeno srce, ali je uskoro upoznao Anu Grigorjevnu, dvadesetogodišnju devojku koja je radila kao stenografkinja, kojom se oženio 1867. godine. U tom periodu je napisao svoja najveća dela. Od 1873. do 1881. godine izdaje, ovaj put uspešan, mesečni književni časopis sa kratkim pričama, karikaturama i člancima o aktuelnim dešavanjima — Piščev dnevnik. Piščev dnevnik se izdavao u novinama kneza Meščerskog „Graždanin“, gde je Dostojevski bio urednik. Časopis je doživeo ogroman uspeh. Za vreme srpsko-turskog rata 1876—1877. više puta je pisao o Srbiji i Crnoj Gori, Černjajevu i dobrovoljcima.[7] Tih godina počinje rad na romanu Braća Karamazovi. Dostojevski je 1877. godine održao počasni govor na sahrani pesnika Nekrasova, koji je tada pobudio mnoge kontroverze, a godine 1880. održao je poznati Puškinov govor na otvaranju spomenika Puškinu u Moskvi. Pred kraj života je živeo u gradu Staraja Rusa u Novgorodskoj oblasti, nedaleko od Sankt Peterburga. Preminuo je 9. februara po novom, odnosno 28. januara po starom, kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu od posledica krvarenja uzrokovanog epileptičnim napadom. Posle dva dana, njegovo telo je ispratila na groblje bezbrojna gomila naroda, monaštva i sveštenstva. Sahranjen je na groblju „Tihvin“ pri manastiru Aleksandar Nevski, u Sankt Peterburgu, u Rusiji. Procenjuje se da je 40.000 ljudi prisustvovalo njegovoj sahrani, mahom omladina i studenti, a sam se pogreb pretvorio u demonstracije protiv carizma - uprkos piščevom nedvosmislenom stavu prema celom tom pitanju. Takva počast odavana je jedino telima preminulih ruskih careva. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi.“ (Jevanđelje po Jovanu XII,24), što je i epigraf njegovog poslednjeg romana, „Braća Karamazovi“.

Broj tastera: 7 Tehnologija detekcije pokreta: Optički Predstavljamo vam Canyon MW-21 - bežični optički miš visoke preciznosti u atraktivnoj crvenoj boji, koji pruža pouzdanu bežičnu kontrolu i udobnost tokom upotrebe. Canyon MW-21 miš kombinuje elegantan dizajn sa visokom funkcionalnošću. Sa responzivnom optičkom tehnologijom i preciznim senzorom od 1600 DPI, ovaj miš omogućava brzo i precizno kretanje, što ga čini idealnim izborom za rad, igre i svakodnevne zadatke. Crvena boja dodaje energiju i dinamiku vašem radnom okruženju ili stolu, ističući vašu jedinstvenu stilsku izjavu. Bežična povezivost omogućava slobodu kretanja bez nepotrebnih kablova, dok ergonomski dizajn pruža udobnost tokom dugotrajne upotrebe. Sa dugotrajnom baterijom, možete raditi ili igrati se bez prekida, a kada je potrebno, jednostavno možete napuniti miš putem USB kabla. Canyon MW-21 miš je kompatibilan sa širokim spektrom uređaja i operativnih sistema, što ga čini svestranim rešenjem za svakog korisnika. Miševi Broj tastera 7 Broj točkića za pomeranje 1 Povezivanje uređaja Bežična konekcija Preporučena upotreba Univerzalna Prilagodljiva rezolucija pokreta Rezolucija miša 1600DPI Tehnologija detekcije pokreta Optički Dizajni Boja proizvoda Crvena Ergonomski dizajn Menadžment potrošnje Vrsta baterije AAA Deklaracija Model Canyon MW-21 1600DPI bežični optički miš crveni Naziv i vrsta robe Miševi Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Canyon MW-21 1600DPI bežični optički miš crveni 899 RSD MP cena (0) HP No.653 kertridž boja (3YM74AE) ketridž za štampače tri kolor 2.199 RSD MP cena (0) 3G Silikonska Print Skin Heart Pattern zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena (0) Numskull (Switch) Atari Mania igrica 4.999 RSD MP cena (0) XLED reflektor (028736) 20W 1600 lumena 6500K beli 999 RSD MP cena (0) Hoco Soarer X25 beli kabl za telefon USB A (muški) na USB C (muški) 1m 499 RSD MP cena (0) Acer H6546Ki DLP projektor 105.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 94.599 RSD (0) Candy CS 14102DE/1-S mašina za pranje veša 10kg 1400 obrtaja 50.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.399 RSD (0) Xiaomi žuta zamenska pletena narukvica za mi Smart Band 8 2.899 RSD MP cena (0) Jabra Elite 5 crne bežične slušalice bubice 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Nacon Gaming (PS5) Crown Wars: The Black Prince igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD U pretprodaji od 16.04. do 23.05. (0) Teracell Giulietta ljubičasta zaštitna maska za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 5G 699 RSD MP cena (0) Enchen fen za kosu Air 5 2.499 RSD MP cena 37% (18) Honor X8a 6/128GB crni mobilni 6.7" Octa Core Mediatek Helio G88 6GB 128GB 100Mpx+5Mpx+2Mpx Dual Sim 37% 33.333 RSD 21.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Bahco SB111M-12 ključ 969 RSD MP cena (0) Red PATCH CORD (LAN) cat6A SFTP 2M crni 599 RSD MP cena (0) Just In Case MAGPL110WH 2u1 Extra case MAG MIX PLUS paket maski BELI za iPhone 14 Pro 3.399 RSD MP cena (0) MSI CORELIQUID 360R V2 vodeno hlađenje 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) S-BOX PSM 100 4:3 platno za projektor 200x150 17.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) Rowenta BS1330 telesna vaga 2.099 RSD MP cena (0) 3G Silikon Pro Camera tamno plava zaštitna maska za telefon Samsung S901B Galaxy S22 949 RSD MP cena (0) E-Green (OST05419) kabl Display Port 1.4 (muški) na HDMI 2.0 (ženski) 20cm crni 3.199 RSD MP cena (0) Armaggeddon Core V crno gejmersko kućište 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) 3G Mercury preklopna futrola crna za Nokia G11/G21 999 RSD MP cena (0) Asus ROG STRIX X670E-A GAMING WIFI matična ploča 64.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 58.299 RSD (0) Xiaomi ugaona četka bela za Mop P robot usisivač 999 RSD MP cena (0) Dahua HAC-HDBW1200E-0360B nadzorna kamera 2Mpx 4.799 RSD MP cena (0) Dahua HAC-HDW1500TLM-IL-A-0280B-S2 5MP Smart Dual Light HDCVI Fixed focal Eyeball nadzorna kamera 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (15) Logitech MX Ergo Graphite (910-005179) Wireless Mis Crni 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Celly MagChargeKit bežični punjač za mobilne telefone 20W beli 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) E-Green (19957) konektor za lan kabl RJ-45 CAT6 59 RSD MP cena (0) MS RAIDER V305 kućište sa napajanjem 500W crno 4.999 RSD MP cena (8) Sony MDR-ZX310APR Slusalice Crvene 3.699 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL217GN 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski ZELENI za Galaxy S23 Plus 2.299 RSD MP cena (0) Celly futrola feeling za samsung s10 + u pink boji 2.399 RSD MP cena (2) Fieldmann FZG 1103B roštilj sa poklopcem 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Intellinet mrežni kabl Cat6 UTP 2m sivi 349 RSD MP cena (0) Vox SFG18-SC klima uređaj 18000btu 52.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD (0) Transcend 1TB M.2 NVMe (TS1TMTE250H) PCIe SSD disk 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Hoover H3W4 472DE/1-S veš mašina 7kg 1400 obrtaja 54.117 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD (0) Epson Ecotank L3550 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 29.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.499 RSD 20% (9) Canon PIXMA TS3350 color inkjet multifunkcijski štampač A4 20% 10.555 RSD 8.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.599 RSD (0) Xwave kabl za punjač USB A 3.0 (muški) na USB C 3.1 (muški) 1.2m crveni upleteni 599 RSD MP cena (1) Genius DX-120 G5 Mis Crni 849 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub zaštitna maska crvena za Samsung A135F Galaxy A13 4G 2.499 RSD MP cena (4) CASO Air Fryer AF250 friteza na vruć vazduh 1400 W 14.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.990 RSD (0) Be quiet Light wings 120mm ventilator 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) CT 11900K V2 gejmerski kompjuter Intel Octa Core i9 11900K 32GB 1TB SSD Radeon RX 6750XT 650W 179.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 161.999 RSD (0) Sapphire NITRO+ Radeon RX7900XT Vapor-X (11323-01-40G) grafička kartica 20GB GDDR6 320bit 157.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 141.999 RSD (0) Sencor SHB 4466YL-EUE3 štapni mikser 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Karcher (2.863-006.0) filcana kesa za usisivač WD4 1.999 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola hexalite za samsung s10 + 1.899 RSD MP cena (0) Activision Blizzard (XBOX) Tony Hawks Pro Skater 1+2 igirca za Xboxone 2.499 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover zlatna preklopna futrola za Xiaomi 12 Lite 899 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta mat pink zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 4G 999 RSD MP cena 20% (23) Aoc CU34G2X/BK VA zakrivljeni gejmerski monitor 34" 20% 65.278 RSD 52.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Antonio Fogazzaro (Vicenza, 25. ožujka 1842. - Vicenza, 7. ožujka 1911.), talijanski je književnik, pripovjedač neoromantičkog smjera, zaokupljen unutarnjim sukobima između razuma i vjera, duha i osjetila. Između 1901 i 1911 više puta je bio među kandidatima za Nobelovu nagradu koju međutim nikad nije osvojio. U romanima Mali starinski svijet i Daniele Cortis dao je poetične opise krajolika sjeverne Italije i ocrtao mali provincijski svijet. Bio je pristaša modernističkog smjera u katolicizmu. Zbog kritike vjerskog dogmatizma dospio je 1906. godine na Indeks. Odabrana djela prevedena na hrvatski: Malombra (Malombra, 1881) Daniele Cortis (Daniele Cortis, 1885) Mali starinski svijet (Piccolo mondo antico, 1895) Rođen je u Vicenzi, u kući na broju 111 sadašnje Corso Fogazzaro, od Mariana, tekstilnog industrijalca, i Terese Barrere, u bogatoj obitelji katoličke tradicije: njegov stric Giuseppe po ocu bio je svećenik i sestra njegovog oca. , Maria Innocente , bila je redovnica u samostanu Alzano, blizu Bergama. Antonio je o sebi napisao: «Kažu da sam znao čitati prije treće godine, da sam bio enfant prodige, neugodan žanr. Zapravo nisam bio jako živahan, jako zamišljen, pohlepan za knjigama. Otac i majka su me učili s velikom ljubavlju. Imao sam osjetljiv, ali zatvoren karakter”. U svibnju 1848., u danima prvoga osamostaljenja, majka ga s mlađom sestrom Inom vodi u Rovigo: Vicenza je ustala i priprema obranu od reakcije Kraljevske austro-ugarske carske vojske. Otac Mariano i stric svećenik Don Giuseppe sudjeluju u pripremama grada, ali će sve biti uzalud i 10. lipnja vojska Radetzkyja ulazi u Vicenzu. Osnovnu studiju završio je 1850. godine: kasnije je napisao da «nikada nije s velikim žarom proučavao ono što sam ja morao proučiti, čak sam kao dječak čitao sve vrste divnih knjiga s pohlepom; za pravi studij nisam imao entuzijazma. Tada sam čitao vrlo loše, u žurbi i bijesu, u neredu [...] Moja najdraža knjiga bila su Mémoires d`Outre-tombe del Chateaubriand. Bio sam lud za autorom; Fantastično sam se zaljubio u Lucile del Chateaubriand, kao što sam se kasnije zaljubio u Dianu Vernon, heroinu Waltera Scotta.` 1856. počeo je pohađati gimnaziju; među njegovim profesorima je pjesnik Giacomo Zanella: «On me je natjerao da se zaljubim u Heinricha Heinea. Nisam vidio, samo sam sanjao Heinea». Ne stječe prijatelje među kolegama iz razreda: `Prošao sam za aristokrata, reputaciju koju sam tada imao više-manje posvuda zbog svoje hladne, suzdržane vanjštine i prije svega zbog svoje mržnje prema trivijalnosti`, a on je sramežljiv i romantičan tinejdžer: `Moje ljubavne fantazije uvijek su bile žarke koliko i zračne: zamišljao sam da imam idealnog ljubavnika, nadljudsko biće kako Chateaubriand opisuje svoju Sylph. Sa damama sam bio izuzetna neugodnost, stidljivost, nespretnost». Piše skromne prigodne pjesme, sačuvane u njegovoj bilježnici i poznatim slovima, poput Campana a stado iz 1855. ili La Rassissione iz 1856. Parco del Valentino sa srednjovjekovnim selom Nakon završetka srednje škole 1858., interesi će ga potaknuti na studij književnosti, ali je naišao na protivljenje oca, koji u njemu nije pronašao književno umijeće i namjeravao ga je učiniti odvjetnikom. Upisan na Sveučilište u Padovi, između dugih bolesti i istog zatvaranja Sveučilišta 1859. zbog studentskih protesta protiv austrijskog režima, Antonio gubi dvije godine studija. U studenom 1860. obitelj Fogazzaro preselila se u Torino i Antonio je upisan na pravni fakultet Sveučilišta u Savoy. Malo i nerado uči, češće ide u kafiće, igrajući biljar, nego u sveučilišne učionice, a gubi i katoličku vjeru; tada je napisao da je tada osjećao „izvjesno zadovoljstvo kao da je slomio teški lanac; međutim, osjećao sam i daleku sumnju da griješim. Osjetio sam to posebno prvi Uskrs koji sam prošao bez sakramenata. Znam da sam proveo sate velikih unutarnjih previranja, šećući napuštenim vrtom Valentina». Nastavlja pisati pjesme, a novine Universo objavile su neke od njih 1863.: sjetite se Campana del Mezzogiorno, Nuvola, Sjećanje na jezero Como; diplomirao je 1864. sa skromnim ocjenama. U studenom sljedeće godine obitelj se preselila u Milano i Antonio je odradio nauk u odvjetničkom uredu. Antonio Fogazzaro Fogazzaro je poznavao obitelj Valmarana iz Vicenze od djetinjstva; vidio je posebice mladu Margheritu već u Torinu 1862., a zatim tijekom blagdana sljedećih godina, sve dok obitelj Valmarana nije posjetila obitelj Fogazzaro u Milanu 1866., u onome što je zacijelo bila priprema za zahtjev za zaruke, koji se dogodio nekoliko mjeseci kasnije. Dvoje mladića vjenčali su se 31. srpnja 1866. u Vicenzi, koju su nedavno okupirale talijanske trupe nakon trećeg rata za neovisnost, a nekoliko mjeseci prije nego što je Veneto službeno postao dio Kraljevine Italije. Njegov posao bezvoljnog suradnika u odvjetničkom uredu ne dopušta mu da uzdržava sebe i svoju suprugu bez financijske pomoći svoje porijeklom. U Milanu je upoznao Abbondija Chialivu, starog Carbonara koji ga je uveo u književni milje scapigliata, pisaca koji su, poput Emilija Prage, braće Arrigo i Camillo Boito, Iginio Ugo Tarchetti, tražili nove putove u umjetnosti, svjesni Talijanski književni provincijalizam., pozivajući se na njemačku i francusku romantičnu tradiciju. Posebno se veže za Arriga Boita, ali nikada neće biti dio toga struja koja se, koliko god bila zbunjena i nerealna, u njezinim očima činila previše buntovnom kao konzervativni i intimno konformistički buržuj. 1868. položio je kvalifikacijske ispite za odvjetničko zvanje; pisao je svom stricu Giuseppeu 21. svibnja: «Evo mene, odvjetnika; super ponuda za moje buduće klijente! U međuvremenu stavljam na raspolaganje Građanski zakon, šaljem Postupak po licenci i osuđujem Kazneni zakon na zatvorsku kaznu». Zapravo, misli da se još uvijek posvećuje poeziji; 1869. rodila se Gina, prva kći, a u međuvremenu je počela raditi na romanu i pjesmi u stihovima. Miranda Ikona povećala mgx2.svg Ista tema u pojedinostima: Miranda (Fogazzaro). Fogazzaro je svom ocu poslao rukopis pjesme Miranda 3. prosinca 1873.: «Meni se čini dobro i u određenim dijelovima, moram li vam reći? jako dobro, ali ja sam prvi koji se slaže da svi autori, do većine lopova, imaju isto mišljenje o svojim stvarima.` Čak i njegovom ocu, koji je član odbora Marostice u talijanskom parlamentu, djelo se čini `lijepo, lijepo [...] Progutao sam tvoje replike sve u jednom dahu [...]` i traži nakladnik koji objavljuje, ali je dobivao samo odbijenice, toliko da je knjigu dao izdati o svom trošku 1874. godine. Kritičar Francesco de Sanctis Zatražio je prosudbe od poznatog učenjaka kao što je Gino Capponi koji, ne zna se s kakvim duhom okolnosti, daje laskavu ocjenu, ali je 15. lipnja 1874. dobio jasnu i strogu presudu velikog kritičara i kolege u Parlamentu. , Francesco de Sanctis: «Manira djeluje pomalo suhoparno i suhoparno, ali autor je to htio učiniti kako bi reagirao na morbidno obilje naših pjesničkih razdoblja i ostao malo bliže prirodi. Možda je prešao granicu, kao i sve reakcije. Našao sam neke dobre psihološke razloge, ali malo bogatstva i malo ozbiljnosti u njihovom razvoju i njihovim gradacijama. Najmanje zanimljiv je Enrico. Njegova knjiga pokazuje nam samo ambicije pjesnika i ljubavnika, a ne moć biti jedno ili drugo. A ako mi autor kaže da je upravo to mislio, onda je forma morala biti komična i ironična, a radnja je morala biti sasvim drugačija. Miranda je nijemi lik, kako bi rekli Nijemci, koji se malo po malo razvija pod pritajenim plamenom ljubavi. Prekrasan i također originalan koncept, ali malo proučen i malo proučen. Da autor ima snage za bolje, vidi se u pojedinim psihološkim trenucima koji su sretno uhvaćeni i dobro predstavljeni, posebno u Mirandinoj knjizi. Ti organski nedostaci proizvode monotoniju koja ponekad doseže točku umora i rječitosti, nedostatak izraza, višak nijeme koncentracije koji može hraniti scenu, ali ne tako dugu pjesmu.` Miranda se sastoji od tri dijela: Pismo, Mirandina knjiga i Enricova knjiga, koja razvija priču o neostvarenoj ljubavi: u Enricu bi Fogazzaro volio predstavljati lik mladog pjesnika estetizirajućeg i previše sebičnog da voli druge izvan sebe. sin svoga vremena viđen u najnegativnijoj strani, dok je u Mirandi djevojka prikazana - kako piše Gallarati Scotti (Život AF) - `u potpunosti rođena iz snova, tijela i duše, te stoga ima bljedilo i nedosljednost. Njena stopala ne dodiruju tlo, a srce joj, uostalom, ne kuca silovito, kao netko tko voli pravog muškarca u ovom stvarnom svijetu [...] ona nas pokreće za onoliki dio unutarnjeg svijeta onog svog pjesnika koji svijetli u njoj. Ali čim se kreće poput lika koji je središte malog preplitanja događaja [...] osjećamo da nikada nije imao pravi život». Međutim, ako ne kritičari i pisci, ta je pjesma oduševila čitateljsku publiku čiji je tada dominantni sentimentalni duh golicao i Fogazzaro iz nje crpio poticaj da nastavi putem književnog pisanja....

Spolljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stnju! Drugo izdanje! Sadrzaj: - Prvi put sa ocem na jutrenje - Skolska ikona - U dobri cas hajduci - Na bunaru - Verter - Sve ce to narod pozlatiti - Vetar - On zna za sve! Lazar - Laza K. Lazarević (Šabac, 13. maj 1851 — Beograd, 10. januar 1891) je bio srpski književnik i lekar. Po njemu je dobila ime Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević u Beogradu i u Padinskoj Skeli. Lazar Laza Lazarević je rođen u Šapcu 13. maj (1. maja po julijanskom kalendaru) 1851. godine. Otac Kuzman, poreklom iz Hercegovine, držao je sa bratom Mihailom trgovačku radnju. Majka Jelka, kći šabačkog kujundžije, ostavši siroče udaje se za petnaest godina starijeg Kuzmana u svojoj petnaestoj godini. U porodici Lazarević vladao je primeran patrijarhalan red. Kada je Laza imao devet godina iznenada mu umre otac a godinu dana kasnije i stric Mihailo. Teške prilike u koje je zapala porodica nametale su Lazarevićevoj majci veliku odgovornost. Ona je trebalo da vodi računa i izvede na pravi put četvoro dece, Lazu i njegove tri sestre: Evica (1842), Milka (1844) i Katica (1857). Njegova sestra Milka bila je udata za Milorada Popovića Šapčanina.[1] Lazina privrženost porodici odrazila se na njegov književni rad. Kult porodice i žrtvovanje njenim interesima je stalno bio prisutan kako u životu tako i u delima ovog pisca. Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije Lazarević je završio u Šapcu. Njegov otac je bio prenumerant na mnoge knjige koje su tada izlazile pa je Lazarević već u ranom detinjstvu imao priliku da se upozna i zavoli književnost. U jesen 1867. kada mu je bilo šesnaest godina, Lazarević upisuje Pravni fakultet Velike škole.[2] Postao je sekretar velikoškolskog udruženja „Pobratimstvo“. Tokom studija prava u Beogradu Lazarević je bio pod uticajem Svetozara Markovića i oduševljenje za ruski jezik i književnost zahvata i Lazarevića, koji je učio ruski jezik i čitao dela ruskih revolucionarnih demokrata Černiševskog, Pisareva i Dobroljubova. Pre nego što je završio prava 15. januara 1871. godine izabran je za državnog pitomca da studira medicinu u Berlinu ali mu je stipendija oduzeta zbog prilika koje su nastale usled Pariske komune. Nakon toga, Lazarević završava prava i postaje praktikant Ministarstva prosvete. Početkom naredne godine ponovo mu je potvrđena stipendija i on odlazi u Berlin. Za vreme Srpsko-turskog rata 1876 — 1877. Lazarević prekida studije pošto je pozvan na vojnu dužnost. Služio je kao lekarski pomoćnik i bio odlikovan srebrnom medaljom za revnosnu službu. Vrativši se u Berlin završava studije medicine 8. marta 1879. Po povratku u Beograd postavljen je za lekara beogradskog okruga a 1881. godine postao je prvi lekar Opšte državne bolnice u Beogradu. Iste godine Lazarević se oženio Poleksijom, sestrom svog druga Koste Hristića,[3] sa kojom je imao tri sina: Milorada, Kuzmana i Vladana i ćerku Anđeliju (videti Vučić-Perišići). Kuzman je preminuo nakon godinu dana a Vladan dve godine po rođenju. Uporedo sa napornom praksom radio je i na književnosti. Za deset godina napisao je svega devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovršeno. Početkom 1888. izabran je za člana Srpske akademije nauka za zasluge na književnom polju. Februara 1889. postaje lični lekar kralja Milana i biva unapređen u čin sanitetskog potpukovnika. Srpska akademija nauka je 8. jula 1890. nagradila Lazarevićevu poslednju pripovetku „On zna sve“, a 10. januara 1891. (29. decembra 1890. po julijanskom kalendaru) Laza Lazarević je preminuo. Prevodilački rad U junu 1868. Lazarević objavljuje u časopisu „Vila“ prevod „Kako je postalo i napredovalo pozorište u starih Grka“. Decembra iste godine, takođe u časopisu „Vila“ objavljuje prevod „Pripitomljavanje naše domaće životinje“. U novembru i decembru 1869. godine, u časopisu „Matica“ štampa prevod odlomka „Osobenjak“ iz romana Černiševskog „Šta da se radi“ a naredne godine, takođe u „Matici“ objavljuje prevod Gogoljeve pripovetke „Đavolja posla“ i zajedno sa jednim drugom prevodi pozorišni komad „Carica“ od E. Skriba i delo „Pukovnik i vojnik“. Književni rad Laza Lazarević pripada piscima realizma. Smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke. Svoje pripovetke Lazarević je objavljivao u časopisima a objavio je samo jednu knjigu pod nazivom „Šest pripovedaka“ jula 1886. godine. Napisao je devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovršeno. Za života je objavio osam pripovedaka: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Školska ikona“, „U dobri čas hajduci!“, „Na bunaru“, „Verter“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“ i „On zna sve“. Pripovetku „Švabica“ tada nije objavio jer je, kako mnogi veruju, bila suviše autobiografska. Objavljena je tek sedam godina nakon piščeve smrti 1898. godine u knjizi „Pripovetke Laze K. Lazarevića“ koju je priredio Ljubomir Jovanović. Sve njegove pripovetke mogu se podeliti na pripovetke iz gradskog i na pripovetke iz seoskog života. Karakteristika Lazarevićevih pripovedaka je idealizacija i veličanje patrijarhalnog sveta i porodične zadruge kojoj se sve žrtvuje pa čak i sopstvena sreća. Lazine nedovršene pripovetke „Na selo“, „Tešan“ i „Sekcija“, čiji su fragmenti objavljeni nakon piščeve smrti, prikazuju istinitiju sliku seljaka nego druge Lazarevićeve pripovetke. U njima je više zrelosti koje pisac duguje iskustvu. Pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje Pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje prvobitno je imala naslov „Zvona sa crkve u N.“ i objavljena je u časopisu „Srpska zora“ 1879. godine. U ovoj pripoveci je istaknut lik patrijarhalne žene, domaćice, majke i supruge koja ume da trpi i ćuti ali koja progovara i uzima stvar u svoje ruke u najmanje očekivanom trenutku. Besprekoran domaćin Mitar naučio je da se karta u društvu ljudi bez patrijarhalne kulture. Kada je na kartama izgubio svoje imanje pokušava sebi da oduzme život ali ga u tome sprečava žena koja ga vraća radnom i pređašnjem životu. Glavni junak pripovetke Mitar, naslikan je sa svim protivrečnostima svoje prirode. Najpre je uredan i strog zatim izgubljen u velikoj strasti da bi na kraju bio skrhan i raznežen. Događaji su dati kroz posmatranje devetogodišnjeg dečaka. U ovoj pripoveci kažnjeni su oni koji narušavaju patrijarhalni moral. Peru Zelembaća, koji je Mitra doveo do ruba propasti, bez ikakvog objašnjenja pisac je oterao na robiju i na kraju pripovetke on tuca kamen u robijaškoj haljini dok se Mitar vratio na pravi put. Školska ikona U martu 1880. godine Lazarević objavljuje pripovetku Školska ikona u dubrovačkom časopisu „Slovinac“. Urednik je istočno narečje zamenio južnim, a pisac ga u kasnijim preštampavanjima nije menjao pa je ovo jedina njegova pripovetka u južnom narečju. Motiv pripovetke je sukob idiličnog patrijarhalnog sveta, čiji su predstavnici uzoran sveštenik i pošteni seljaci, sa nosiocem revolucionarnih ideja koje su oličene u liku novog učitelja. On je predstavljen kao samoljubivi negator postojeće tradicije i kao rušilac patrijarhalnog društva. Popa koji je patrijarhalni starešina sela i vrlo pravičan čovek, pisac je prikazao sa nesumnjivim simpatijama. U seoski idilični svet dolazi učitelj koji unosi nemir i u njega se zaljubljuje popova kći Marija (Mara), koja time upropaštava ne samo sebe već i oca. Pop spasavajući školsku ikonu iz zapaljene škole zadobija rane od kojih ubrzo i umire. Na samrti on ipak oprašta ćerki koja se pokajala i koja se vraća patrijarhalnom svetu koji je htela da napusti. Prva polovina pripovetke je daleko prirodnija i uspelija od druge polovine u kojoj pisac ne daje objašnjenja ni motivaciju za događaje koji su presudni za junake. U dobri čas hajduci Krajem juna 1880. godine u časopisu „Otadžbina“ objavljena je Lazarevićeva pripovetka „U dobri čas hajduci!“. Događaji ispričani u njoj mnogo više liče na bajku nego na realnu priču. Junak Time vrlo lako izlazi na kraj sa tri naoružana hajduka koja upadaju u kuću Ugričića. Priča je spretno napisana ali u njoj nema sladunjavosti karakteristične za druge Lazarevićeve pripovetke. Priča je neposredni učesnik događaja koji se sticajem okolnosti našao u kući Ugričića u datom trenutku. Razgovor brata i sestre (Živka i Stanije), kojoj se dopada Time a koji se ne dopada njenom bratu jer mu manjka hrabrosti i jer je Švaba, prekida dolazak hajduka. Time dolazi i uspeva da savlada svu trojicu a Živko mu odaje priznanje zbog hrabrosti. Na kraju pripovetke Stanija i Time su venčani a Živko hvali svoga zeta i govori kako je „pravi Srbenda“. Na bunaru Pripovetka „Na bunaru“ objavljena je sredinom februara 1881. godine u časopisu „Otadžbina“ i predstavlja umetnički najskladniju Lazarevićevu pripovetku. Radi ubedljivosti Lazarević u njoj podražava seljački način govora. Pripovetka veliča zadrugu i prikazuje s jedne strane one koje teže njenom uništenju, a s druge one koji je održavaju. U bogatu i staru zadrugu Đenadića dolazi razmažena i arogantna snaha Anoka koja svojim ponašanjem i egoizmom preti da razori zadrugu. Gospodar zadruge stari đedo Matija to vidi te smišlja kako da snahu nagna na promenu i pokajanje. On naredi svima da samo nju služe i u početku je Anoka besnela još više, da bi se jedne noći njen prkos slomio i ona postaje najpokorniji član zadruge. Na kraju je ipak pobedila zadruga, odnosno njen kolektivni princip nad individualnim. Verter Prvi deo „Vertera“ Lazarević je objavio sredinom juna 1881. godine u „Otadžbini“, a ostala tri dela su objavljena do septembra. Ova pripovetka donekle predstavlja parodiju Geteovog „Vertera“. Glavni junak Janko, nesrećno zaljubljen u udatu ženu na kraju pripovetke se ne ubija kao što je slučaj sa Geteovim junakom već biva ismejan i vraćen na pravi put. Janko je zapravo žrtva evropskog romantizma i pravca koji je nazvan verterizam a koji je ušao u modu zahvaljujući romanu „Jadi mladog Vertera“. On je bio zanesen ovim delom pa se, u jednoj banji u Srbiji i sam zaljubljuje u udatu ženu i čak pomišlja na samoubistvo ali ga od te ideje odvraćaju apotekar Katanić i muž žene u koju je Janko zaljubljen. Pripovetka započinje kao drama da bi se završila kao komedija u kojoj na kraju pobeđuje bračni moral. Nagli preokret junaka nije dovoljno motivisan pa sama pripovetka gubi na umetničkoj vrednosti. Sve će to narod pozlatiti U jesen 1881. godine Lazarević piše pripovetku „Sve će to narod pozlatiti“ a objavljuje je sredinom januara 1882. godine u „Otadžbini“. Po mišljenju Milana Kašanina ona predstavlja jednu od najistinitijih i najsavršenijih priča i izvan okvira srpske književnosti. To je jedina Lazina pripovetka koja nema optimistički preokret. Postoje dva jasno odvojena dela. U prvom se daje slika ljudi koji na pristaništu iščekuju dolazak broda a u drugom dolazak broda i rasplet. Na početku pripovetke postoji kontrast između uzdržanog majora Jelačića i njegove sreće što dočekuje ženu sa detetom i uznemirenog Blagoja kazandžije i njegove nesreće što dočekuje ranjenog sina iz rata. Kontrast je i u samom Blagoju, između njegove unutrašnje tragedije i spoljašnje ravnodušnosti kao i kontrast između mladog invalida koji je žrtva i društva koje je ravnodušno. Lazarević je ovde izneo sliku društva koje ne brine o onima koji su se žrtvovali za otadžbinu i staje na njihovu stranu. Vetar Početkom aprila 1889. godine u „Otadžbini“ objavljena je Lazina pripovetka „Vetar“. Glavni junak pripovetke Janko, odriče se ljubavi zarad majke. Ovde je kult majke uzdignut do vrhunca. Janko se zaljubljuje u ćerku slepog Đorđa koja je lepa i plemenita ali pošto se majci ne dopada njegov izbor i protivi se braku jer ne želi da joj se sin oženi devojkom koju vidi prvi put u životu, teška srca odustaje od svoje sreće kako njegova majka ne bi bila povređena. Sukob želje i moći, razuma i osećanja je u središtu pripovetke a drama se odvija na unutrašnjem planu glavnog junaka. On zna sve „On zna sve“ je poslednja napisana pripovetka Laze Lazarevića koja je štampana u avgustu 1890. godine zajedno sa pripovetkom Sime Matavulja „Novo oružje“. Pripada krugu gradskih pripovedaka. Glavni lik Vučko Teofilovič je predstavljen kao energičan, smeo i čak pomalo divalj mladić. Za razliku od tipa Lazarevićevog intelektualca, on je življi i markantniji. Već na početku pisac predstavlja svog junaka govoreći o njegovim doživljajima i kako su svi strepeli od njega, a on samo od brata Vidaka. Lazarević prikazuje psihološki odnos između braće Vučka i Vidaka ali daje i opise njihovog jahanja konja sa prijateljima i Vidakovu povredu. Na kraju pripovetke braća su ravnopravna u svemu-poslu, kući i imanju. Švabica „Švabica“ je najverovatnije napisana za vreme Lazarevićevih studija u Berlinu i nastala je na osnovu piščevog neposrednog doživljaja.[4][5] Ova pripovetka, neobjavljena za piščeva života, napisana je u formi pisma koje Miša šalje drugu. Miša Maričić je mlad student medicine u Nemačkoj koji se zaljubljuje u gazdaričinu ćerku „Švabicu“, odnosno Anu. U pismima se Miša ispoveda svom drugu o svemu što se dešava između njega i Ane. U Maričiću se odvija unutrašnja drama i borba između lične sreće i dužnosti prema porodici, između svog zadovoljstva i porodičnog bola. Maričić ne gleda na svoj problem samo sa socijalnog stanovišta već i sa moralnog. On ne želi da njegova sreća nanese bol i unesreći njegovu porodicu i prijatelje, a takođe je i svestan da pod tim uslovima ni on ni Ana ne mogu biti srećni. Miša se odriče velike ljubavi zarad dobrobiti porodice i njenog mira. Svojim postupkom je slomio i Anino i svoje srce ali je bio slobodan da se vrati porodici koju je trebalo da izdržava. Kritički osvrt Lazarević je u mladosti bio i sam pristalica novih ideja, protivnik starog morala i starog poretka, ali je u osnovi bio plemenit i sentimentalan, nimalo rušilac i inovator. Počeo je da piše kao zreo čovek. Kada je zadruga počela da se ruši, a porodični moral da opada, kod njega se javila romantičarska težnja za prošlošću. U borbi između tradicionalne misli i nove, kosmopolitske i rušilačke, on se opredelio za tradiciju, za sve ono što je naše, za samonikle tvorevine srpskog i balkanskog duha. U sukobu između porodice i ličnih prohteva pojedinaca, Lazarević se stavio na stranu porodice. Nežne i osećajne prirode, on je stvarao lirsku pripovetku sa etičkim smerom. Ranija kritika, koja je uvek priznavala visoke umetničke vrednosti njegovih pripovedaka, kritikovala je njegove tendencije i nazivala ga konzervativnim piscem koji je za ljubav pouke često melodramatično završavao svoje priče. Međutim, ako se Lazarević katkad i udaljavao od stvarnosti, on je to ipak činio iz umetničkih razloga: da u svoje realističko slikanje života prožme diskretnim lirizmom, plemenitim i uzvišenim idejama i osećanjima. I u izražaju on se uglavnom vodi umetničkim razlozima. Posmatrajući život, on je zapažao karakteristike tipova, prizora, razgovora, beležio uzgred, a docnije naporno i savesno tražio mogućnosti kako da tu građu pretoči u jeziku prikladno, neusiljeno i koncizno delo. On je jedan od retkih srpskih pisaca koji su po cenu velikih napora tražili najbolji izraz i najskladniji oblik, koji je umeo da izabere fabulu, da je razvije dramatično, da kroz nju opiše zanimljive epizode, žive dijaloge, da da plastične opise i uzbudljiva i nežna osećanja. Čitajući velike evropske pisce, naročito Turgenjeva i Gogolja, on je na njihovim delima razvio ukus i učio veštinu izraza i komponovanja. Lazarević je književni posao shvatio ozbiljno i savesno; bio je svestan da srpskoj pripoveci nedostaje umetnička forma, a ne nadahnuće, i odista je uspeo da je reformira i da srpsku pripovetku uzdigne na nivo evropske umetničke pripovetke. Postoji i Nagrada Laza K. Lazarević koja se dodeljuje u Šapcu svake godine.

Performanse Boja proizvoda Crno Vrsta boje površine Monohromatski Podloga za miša za igre Oslonac za zglob Materijal Polietilen tereftalat (PET), Guma Prošivene ivice Veličina M Težina i dimenzije Širina 250 mm Dubina 210 mm Debljina materijala 3 mm Težina 91 g Podaci o pakovanju Količina po pakovanju 1 kom. Deklaracija Model Trust Boye Podloga za miš crna Naziv i vrsta robe Podloge za miš Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Trust Boye Podloga za miš crna 999 RSD MP cena (0) Gamdias Hermes M5A RGB gejmerska mehanička tastatura crna 4.199 RSD MP cena (0) E-Green kabl UTP patch Cat6 0.3m plavi 299 RSD MP cena (0) MikroTik QMP-LHG QuickMOUNT PRO LHG nosač za antenu 999 RSD MP cena (0) Milestone (XBOXONE/XSX) Monster Energy Supercross - The Official Videogame 5 igrica 2.499 RSD MP cena (16) Logitech slusalice PC 960 (981-000100) crne 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Gigabyte B760M DS3H DDR5 rev. 1.x matična ploča 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) 3G Cube Ring crna zaštitna maska za Xiaomi Redmi 10A 999 RSD MP cena (0) Commel (c0815) beli produžni kabl sa prekidačem 3 utičnice 16A 250V 3m 1.699 RSD MP cena (0) Chieftec 80Plus (BDK-750FC ) Bronze modularno napajanje 750W 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (3) Terraillon T1040 Detox zelena kuhinjska vaga 2.099 RSD MP cena (0) LG RH90V9AV2N mašina za sušenje veša sa toplotnom pumpom 9kg 116.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 104.999 RSD Nema na stanju! (0) Sencor SEP 520BT BK TWS bežične bubice crne 2.199 RSD MP cena (0) Eldes Pitbull DIY MINI 2G Bežična alarmna centrala sa senzorom pokreta 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD 17% (1) Skullcandy Hesh ANC crne bežične slušalice 17% 20.481 RSD 16.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 15.299 RSD (3) Canon CLI-551 Black (BS6508B001AA) 1.799 RSD MP cena (0) Canon CLI-581 XXLY ketridž žuti 3.199 RSD MP cena (0) Canon PFI-104 M ketridž magenta 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD (0) Western Digital 12TB 3.5" My Book (WDBBGB0120HBK-EESN) eksterni hard disk 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD (0) MSI GeForce RTX4070 SUPER 12G GAMING X SLIM grafička kartica 12GB GDDR6X 192bit 115.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 104.099 RSD (0) Be Quiet Dark Rock PRO 5 (BK036) procesorski hladnjak 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) 3G Ultra Thin mat crna zaštitna maska za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 499 RSD MP cena (0) Remington presa za kosu S4740 6.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.299 RSD (1) Belkin SOUNDFORM (AUC001BTWH) bele bluetooth slušalice 10.232 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.209 RSD (0) Braun MGK3410 6u1 trimer 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) Epson T266 crni kertridž 3.499 RSD MP cena 20% (0) Samsung LS24C310EAUXEN IPS monitor 24" 20% 18.749 RSD 14.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (10) Tristar BP-2638 aparat za palačinke 4.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.099 RSD (18) Bosch BGC21POW1 usisivač sa posudom 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (2) Electrolux EC41-2SW usisivač sa posudom 700W 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Gembird (MHP-JR-W) dečije slušalice sa limiterom jacine zvuka bele 1.499 RSD MP cena (1) Gembird MHS-EP-CDG-B slušalice crne 599 RSD MP cena (0) Celly futrola earth za samsung s20 u zelenoj boji 1.299 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola hexalite za iphone 12/12 pro 1.899 RSD MP cena (1) Dell U2424HE IPS monitor 23.8" 48.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.999 RSD (0) Celly WALLYONEXXXLPK roze univerzalna preklopna futrola za telefone 6" 1.999 RSD MP cena (0) LG 24BK55YP-B FHD IPS monitor 23.8" 20.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.299 RSD (0) Monka HG9069W bežične gejmerske slušalice bele 39.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.199 RSD (0) 3G Heart Color IMD zaštitna maska ljubicasta za iPhone 13 Pro Max 6.7 499 RSD MP cena (0) Aeg HK634021XB ugradna staklokeramička ploča 46.235 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.299 RSD (0) Bahco 3830-16-VIP kruna za bušilice 16mm 1.009 RSD MP cena (0) E-Green (19956) konektor za lan kabl RJ-45 CAT5e 59 RSD MP cena (0) Lexmark X654X11E crni toner 36000 strana 81.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 73.099 RSD (0) Kisonli U-3000BT 2.1 Bluetooth zvučnici za računar crni 2.199 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover preklopna futrola za telefon Xiaomi Redmi 9A crna 1.299 RSD MP cena (0) Gembird SPG1-B-20 beli produžni kabl sa 1 utičnicom 20m 2.999 RSD MP cena (0) KitchenAid 5KFP0921EPT seckalica pistaći zelena 39.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (0) Braun MGK3321 trimer 6 u 1 4.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD 20% (28) Redragon Impact M908 laserski gejmerski miš 12400dpi crni 20% 4.999 RSD 3.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Dahua (VTO3211D-P1-S2) IP spoljni interfon sa 1 tasterom 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Fast Asia RJ-10 mrežni konektor 99 RSD MP cena (5) Energy Sistem Urban 2 Titanium Slusalice Crvene 1.499 RSD MP cena (3) Kingston DDR3L 8GB 1600MHz (KVR16LN11/8) memorija za desktop 8.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.699 RSD (0) Philips (A60) LED sijalica E27 7.5W 4000K 299 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro zelena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Plus 2.599 RSD MP cena (0) Paradox Interactive (PS5) Cities Skylines 2 - Premium Edition igrica 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD U pretprodaji od 16.04. do 30.06. (0) Gembird (MUS-6B-01) optički miš 1600dpi crni 699 RSD MP cena (0) Delonghi Capuccino glasses 2.799 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL312PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za Redmi Note 11 2.299 RSD MP cena (0) Ubiquiti USW-16-PoE switch 16-portni 56.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.599 RSD (40) Tesla 32E325BH LED 32" HD Ready DVB-T2 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Sinocopy (CF226A) zamenski toner za HP štampače CF226A M402n,M402d,M402dn crni 1.999 RSD MP cena (0) Hanman Canvas Original roze preklopna futrola za telefon Galaxy S23 Ultra 1.499 RSD MP cena (0) Celly Crossbody (FREEDOMLCBP) traka za telefon pink 1.999 RSD MP cena (0) Makita HR5212C čekić-bušilica 166.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 149.990 RSD (0) Indesit YT M11 83K RX EU mašina za sušenje veša 8kg 78.352 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 66.599 RSD (0) Philips HX9092/10 nastavci za električnu četkicu 2 komada 3.999 RSD MP cena (0) Ubiquiti UDM-PRO-EU 1U Rackmount Multi-Application sistem sa 3.5" HDD ekspenzijom i switch 8-portni 93.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 83.999 RSD (0) Xiaomi Redmi A3 3/64GB zeleni mobilni 6.71" Octa Core Mediatek Helio G36 3GB 64GB 8Mpx Dual Sim 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (3) Trust GXT GXT 252+ Emita Plus mikrofon 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (9) HP M141a (7MD73A) mono laser multifunkcijski štampač A4 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Gembird (KB-MCH-04) crna tastatura 999 RSD MP cena (0) TP Link TL-POE 150s Switch 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD 20% (4) Rampage SMX-R618 TERRIFIC gejmerski optički miš 4000dpi crni 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Osram LED sijalica E27 11.5W 2700K 549 RSD MP cena (0) 3G S22 bluetooth zvučnik sa LED lampom crveni 3.799 RSD MP cena (1) APC Back-UPS BE850G2-GR UPS uređaj 850VA/520W offline (standby) 22.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.199 RSD (0) Tp Link CPE610 WiFi Outdoor access point 17.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.599 RSD (0) Halnziye HY710 (303-0010) termalna pasta 1g 199 RSD MP cena (0) DJI CP.RN.00000198.01 Dual mikrofon 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (2) LC Power LC-M718GW bežični optički miš 1600dpi antracit 699 RSD MP cena (1) 3G Karl Lagerfeld PU Leather ST Guillame crna zaštitna maska iPhone 11 Pro Max 6.5 crna 6.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.799 RSD (0) Spirit Passport 28" (MD 408147) plavi putni kofer 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) S-BOX Kabl (919) kabl za punjač USB A (muški) na USB C (muški) kabl za punja 1.5m crveni 799 RSD MP cena (0) Puro 24 dual USB kućni punjač crni 2.749 RSD MP cena (0) Philips EP0820/00 aparat za espresso kafu 54.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.699 RSD (0) Xwave kabl za punjač USB A 2.0 (muški) na lightning (muški) 2m roze zlatni upleteni 699 RSD MP cena (0) Ezviz CS-C6W nadzorna kamera IP WiFi 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (1) Electrolux EHF6140FOK ugradna ploča 36.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.299 RSD Nema na stanju! (0) 3G (85477) kabl UTP CAT7 (muški) na CAT7 (muški) 3m crni 599 RSD MP cena (0) E-Green (OST04048) adapter Display Port (muški) na VGA D-sub (ženski) beli 1.299 RSD MP cena (1) Segway Ninebot MAXG2 električni trotinet tamno sivi 98.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 88.999 RSD (0) Be Quiet BN283 Straight Power 11 Gold napajanje 750W 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) FG fen za kosu FS-07 2.499 RSD MP cena 20% (2) Fuji Instax Mini 12 ljubičasti kompaktni fotoaparat 20% 18.055 RSD 14.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (1) Gorenje FN619EEW5 zamrzivač 72.940 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD (0) 3G Print Skin Palm tree zaštitna maska za iPhone 14+ 799 RSD MP cena (0) Bahco BE1TS-10 ključ T zglobni 3.269 RSD MP cena (4) HyperIce Hypervolt 2 masažer 39.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.199 RSD (0) MS Energy BH-10 držač boce za biciklu 399 RSD MP cena (0) GoPro AJSST-007 silikonska futrola sa podesivim kaišon za HERO8 Black pink 2.999 RSD MP cena (0) Dell G15 5530 (NOT22108) gejmerski laptop Intel 14-cores i7 13650HX 15.6" FHD 16GB 512GB SSD GeForce RTX4060 Ubuntu tamno sivi 218.755 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 196.879 RSD (0) DeepCool (RF120R) ventilator za kućiste 120mm crveni 1.199 RSD MP cena (1) Deerma DEM-HS200 pegla za vertikalno peglanje 9.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.799 RSD (0) SanDisk 512GB Extreme (SDSQXAV-512GB-GN6MA) memorijska kartica microSDXC class 10 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (1) 3G Guess Hc Silicone (GUHCP13LLS4GGBK) crna zaštitna maska za iPhone 13 Pro 6.1 7.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.399 RSD (4) Logitech G502 X (910-006146) beli gejmerski optički miš 25600dpi 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (1) A4Tech A4-XL-747H laserski gejmerski miš 3600dpi crni 3.899 RSD MP cena (8) Ariete AR155BG toster 8.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.899 RSD (1) Samsung EF-GG996CBEGWW zaštitna maska Galaxy S21+ providna crna 4.499 RSD MP cena (1) Kingston DDR4 16GB 3200MHz (KVR32N22D8/16) memorija za desktop 5.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.099 RSD (0) AULA F606 RGB gejmerske slušalice sa mikrofonom crne 3.199 RSD MP cena (0) Moye Aurras 2 TWS cerulean plave bežične slušalice 2.999 RSD MP cena (18) Hisense H43A6500 Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 51.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.599 RSD (22) LG UltraGear 32GQ850-B IPS gejmerski monitor 31.5" 93.322 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 83.989 RSD Nema na stanju! (0) LC Power LC-DOCK-C priključna stanica za HDD USB 3.1 6.310 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.679 RSD (1) S-BOX Kabl (533) HDMI (muški) na HDMI (muški) 3m 1.099 RSD MP cena (4) KitchenAid Classic KA5KEK1222EWH kuvalo za vodu 2200W belo 22.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.690 RSD (0) Genius SP-Q160 zvučnici za računar narandžasti 1.599 RSD MP cena (4) HP No.302 Color (F6U65AE) 2.999 RSD MP cena (0) Intel Core i7 14700F procesor 20-cores do 5.4GHz Box 58.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.899 RSD (0) Cudy FS1026PS1 PoE+ switch 26-portni 23.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.399 RSD (0) HP No.711 Magenta (CZ131A) 4.399 RSD MP cena (0) Genius HS-04S slušalice srebrne 1.737 RSD MP cena (0) Oral-B Refill EB50 RB 2ct CrossAction zamenska glava četkice za zube 1.499 RSD MP cena (0) 3G Mercury preklopna futrola crna za Huawei Nova 9 SE 999 RSD MP cena (0) Nillkin Nature zaštitna maska za telefon Samsung N985F Galaxy Note 20 Ultra providna 1.299 RSD MP cena (7) Sencor presa za kosu SHI 110BK 1.699 RSD MP cena (0) Dahua PFB203W zidni breket 1.399 RSD MP cena (0) Canon PFI-707 BK (9821B001AA) kertridž za Canon štampače TR7550,TS6351,TS9550,TS705,TS6350,TR8550,TS6251,TS6250,TS8250,TS6151 crni 47.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.999 RSD (0) XFX SPEEDSTER QICK309 RADEON RX7600XT grafička kartica 16GB GDDR6 128bit 63.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 56.999 RSD (0) Corsair 7000D AIRFLOW (CC-9011218-WW) kućište crno 41.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.799 RSD (0) Just In Case MIXPL442GN 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski ZELENI za Realme 8 2.299 RSD MP cena (0) Fractal Design Pop Silent Solid (FD-C-POS1A-01) crno gejmersko kućište 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Fireshine Games (PS4) F1 Manager 2023 igrica 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) Energy Sistem Urban 2 Radio Graphite bluetooth slušalice crne 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (1) 3G Guess Marble Strap (GUHCP13MKMABPI) roze zaštitna maska za iPhone 13 6.1 4.999 RSD MP cena (0) 3G Cirkon Camera roze zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 1.299 RSD MP cena (0) Hama MW-400 V2 (173028) bezični opticki miš 1600dpi crveni 1.499 RSD MP cena (5) Epson T7902 Cyan XL 4.999 RSD MP cena (2) Acme BH412 TWS bluetooth slušalice crne 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (3) Port Designs 900716 bežični optički miš 3200dpi crni 6.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.199 RSD (1) E-Green (OST03405) kabl USB A (muški) na USB B (muški) 1.8m crni 399 RSD MP cena Nema na stanju! (0) Polaroid i-Type David Bowie Edition (6242) foto papir 8 komada 2.999 RSD MP cena (1) MSI MAG CORELIQUID 240R V2 (1255457) vodeno hlađenje 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (2) FG fen za kosu FS-621 2.099 RSD MP cena (0) Vivax BS-160 bluetooth zvučnik crni 6.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.799 RSD (0) Gembird CC-VGAX2-20CM adapter VGA splitter 999 RSD MP cena

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! August Šenoa (Zagreb, 14. novembar 1838 — Zagreb, 13. decembar 1881), hrvatski (nemačko-češkog porekla) romanopisac, pripovjedač, pjesnik, kritičar i feljtonist. Biografija Otac Augusta Šenoe, Alojz Šenoa (Schönoa), Nemac iz Češke doselio se u Zagreb 1830, gde je bio upravnik poslastičarnice zagrebačke nadbiskupije. Poslastičarnica je radila u zagrebačkoj Vlaškoj ulici. Majka Terezija pl. Rabač (Rabacs) iz plemićke porodice slovačkog porekla, rodom iz Budimpešte, umrla je kada je August imao samo 8 godina. Školu i gimnaziju pohađao u Zagrebu i Pečuju, a studirao je pravo u Pragu i Zagrebu, no studije nije završio. Na studije u Pragu ga je poslao njegov mecena katolički biskup Josip Štrosmajer.[1] Bila mu je namenjena katedra profesora na Pravnoj akademiji u Zagrebu. Ali on se više posvetio izučavanju književnosti, rizikujući da ostane bez stipendije. U Češkoj je došao u dodir sa slovenskom književnošću i slovenskom omladinom, zbog čega je postao iskreni pobornik slovenske uzajamnosti. Postao je panslavista[2] i veliki neprijatelj Beča i Pešte. Tako da je prirodno što se on, mladi ilirac `Avgust` Šenoa, kao `jurista` u Zagrebu javlja 1858. godine pretplatnikom srpske ćirilične knjige `Cveće srbskih pesama`.[3] Dopisivao se sa Srbima, Miloradom Popovićem Šapčaninom, dr Jovanovićem i Jovanom Sundečićem. Iz Praga je počeo da šalje novinske dopise, a kasnije postao veliki kritičar društva kao novinar i urednik. Prve pesme objavljuje 1855. godine. Nakon uređivanja listova u Beču vraća se 1866. u Zagreb i radi u uredništvu «Pozora», a potom kao gradski beležnik i gradski senator. Bio je upravnik i dramaturg u Hrvatskom zemaljskome kazalištu (prethodnici HNK), urednik društveno-književnog časopisa «Vijenac» i potpredsjednik Matice hrvatske. Pred smrt (1879) je izdavao `Humoristički list` u kojem je pisao protiv protivnika, onih iz reda hrvatskih ultradesničara. Prevodio je mnogo s njemačkog, francuskog, poljskog, češkog i engleskog jezika. Poslednje što je napisao bila je `Kletva`. Umro je 1881. godine u 42. godini života.[4] Bio je oženjen od 1868. godine zagrebačkom `patricijkom` Slavom rođ. Ištvanović, sa kojom je imao sinove Branimira i Milana. Milan je postao univerzitetski profesor i pisac, koji je između ostalog napisao biografsku knjigu `Moj otac`. A Branko Šenoa je između dva svetska rata bio direktor Umetničke galerije i upravnik Zagrebačkog kazališta (pozorišta). Najuticajniji i najplodniji hrvatski pisac 19. veka, Šenoa je istinski tvorac moderne hrvatske književnosti - prvi pravi hrvatski romanopisac (delo Petra Zoranića samo uslovno možemo nazvati romanom, dok se Ilirci ni nisu oprobali na tom polju), autor opsežnoga korpusa romana, toga egzemplarnoga žanra savremene literature, inovator proze i tvorac razvijenoga urbanoga jezičkog standarda (često je naglašavana Šenoina uloga kao jezikotvorca, čoveka koji je više učinio za elastičnost i izražajnost savremenog hrvatskog jezika od legije rečnikopisaca i purističkih savetodavaca). Šenoa se oprobao u svim književnim vrstama, i velikom broju je ili zaorao prvu brazdu, ili ostavio pisanu baštinu koju su kasniji pisci nasleđivali (a neretko se i pokušavali osloboditi autorova uticaja). U javnosti se prvo pročuo kao novinar dopisima iz Praga za „Pozor“, naročito političkim člancima i feljtonima „Praški listovi“, 1862. Šenoa udara temelje modernom hrvatskom feljtonu, osigurava mu dignitet i pretvara ga u eminentno literarni žanr. U seriji feljtona Zagrebulje (`Pozor“, 1866-67; „Vijenac“, 1877, 1879-80) izražajnim stilom i razornim satiričkim diskursom komentariše aktualne, često negativne pojave u zagrebačkoj svakodnevnici: odnarođenost, nemčarenje, licemerje i konformizam. Feljtoni su imali velikog odjeka u javnosti, a javili su se i brojni podražavaoci (Rikard Jorgovanić, Kovačić), ali će tek Matoš ne samo naslediti, nego i razviti tip Šenoinog podlistka. Na Šenoinu žurnalističku fazu prirodno se nadovezuje kritičarska praksa. Uz male prekide deluje dvadesetak godina kao pozorišni kritičar dajući hrvatskom glumištu presudne poticaje. Prokomentarisao je više od sedam stotina predstava iznoseći - prvi u nas - relevantne sudove o svim bitnim činiocima pozorišnog čina (glumi, režiji, scenografiji, scenskom govoru). U manifestu „O hrvatskom kazalištu ` (`Pozor“, 1866) daje ne samo analizu stanja u hrvatskom glumištu, nego i program njegova budućeg razvitka. Izrazito antigermanski raspoložen, Šenoa traži radikalan zaokret prema klasičnoj i savremenoj francuskoj, italijanskoj i slovenačkoj, te izvornoj hrvatskoj dramskoj književnosti. Svoje će repertoarsko-teatarske zamisli pokušati provesti u delo prvo kao član pozorišnog odbora, a zatim i kao umetnički direktor i dramaturg Hrvatskoga zemaljskog kazališta. Uspeo je samo delimično: doveo je na scenu klasike (Šekspira, Molijera, Šilera, Getea) i savremene francuske autore (Sardou, Skribe), ali su ga prilike ipak prisiljavale na repertoarske kompromise s malobrojnom zagrebačkom pozorišnom publikom. Piščevo delovanje na dramskom polju je ograničeno na jedno delo - komediju iz zagrebačkog života u tri čina „Ljubica ` (`Pozor“, 1866; praizvedba 1868). U njoj tematizuje urbanu sredinu s nizom karakterističnih, no prilično šablonski oblikovanih likova. Posredi je zapravo dramatizovani feljton, zbog eksplicitnosti kritike često na rubu scenskog pamfleta. No - iako je doživela neuspjeh i kod kritike i pozorišne publike, Ljubica predstavlja prvi pokušaj da se hrvatskoj sceni prikaže savremeni zagrebački život s nizom realističnih portreta. Najveći je umetnički domet ostvario kao romanopisac. Šenoa je uveo roman u hrvatsku književnost i odgojio čitateljsku publiku kojoj je ta, u Evropi druge polovine 19. veka dominantna književna vrsta, postala omiljeno štivo. U skladu s literarnim programom koji je formulisao u kritičko-polemičkom tekstu „Naša književnost `, 1865, Šenoin je veliki romaneskni projekt usmeren na građu iz nacionalne istorije i na savremene događaje. No istorijski romani zauzimaju ipak središnje mesto u njegovom opusu. Napisao je pet istorijskih romana: „Zlatarovo zlato `,1871, „Čuvaj se senjske ruke“, 1875, „Seljačka buna“, 1877, „Diogenes“, 1878 i „Kletva“, 1880-81; nedovršeno delo. U njima tematizuje događaje iz različitih razdoblja hrvatske istorije: sukob između Stjepka Gregorijanca i Zagrepčana u 16. veku sa središnjom pričom o ljubavi između plemića i građanke (Zlatarovo zlato), važnu epizodu iz uskočke istorije početkom 17. veka (Čuvaj se senjske ruke), veliki sukob između feudalaca i seljaka u 16. veku (Seljačka buna), političke spletke u habzburškoj Hrvatskoj u 18. veku (Diogenes), događaje iz 14. veka koji su preusmerili hrvatsku istoriju (Kletva). Dela slede model istorijskog romana koji je u evropsku književnost uveo Valter Skot. Bit je toga modela u vernoj rekonstrukciji istorijskih zbivanja na osnovu istraživanja autentičnih dokumenata i istorijskih vrela. Cilj je pokazati kako su neke ideje, društvene okolnosti, raspored političkih snaga delovali u određenom vremenu i oblikovali život običnih, malih ljudi. No, uza svu sličnost, Šenou od Skotovog modela dele i neke bitne razlike: hrvatski je romanopisac delovao u drugačijoj nacionalnoj, a i evropskoj književnoj klimi (ne smemo zaboraviti da je Šenoa mlađi savremenik Dostojevskog i Flobera). Iako je istorijski roman u tadašnjoj hrvatskoj javnosti imao prvesntveno budničarsku ulogu, a sam je Šenoin književni program i bio na toj crti - valja primetiti da ga je, za razliku od treznog škotskog romansijera, strast neretko ponela u opisu situacija, što je imalo dugoročno plodotvoran učinak. Šenoa nije pisac psihološkog realizma ukotvljenog u istorijske situacije (pa ni psihologiziranja romantičarskog uklona, majstori koga su francuski i engleski pisci kao Bencamin Konstant ili Šarlota Bronte). Ni autor ni publika nisu jednostavno imali vremena ni sklonosti za prikaze interioriziranih svesti ili problematiku raskoljenoga individuuma. Čitateljstvo je tražilo rekreiranje događaja koje će osnažiti i obogatiti nacionalnu svest. Šenoa je pisac velikih gestova, crno-belih likova, patosa koji je teško podnošljiv modernom senzibilitetu. No, istovremeno, on je tvorac monumentalnih masovnih scena, vrtoglavih preloma i preskoka u radnji, živopisno ocrtanih sporednih likova, te jezične invencije koja u bujici protoka događaja ostavlja utisak vitalnosti i snage kakvu ne nalazimo kod njegovog škotskog uzora. Šenoino je romaneskno stvaralaštvo izraz vitalizma „profesora energije“ koji je lomio skučene okvire ondašnje provincijalne i provincijske Hrvatske; delo važno ne samo kao istorijski dokument, nego i živo u snazi zamaha koji sve njegove spisateljske mane (plošnost, patetiku, teatralnost) baca u senku kao nevažnu brljotinu na fresci. Šenoin model istorijskog romana izvršio je velik uticaj na hrvatsku pripovedačku prozu, i on će dominirati hrvatskim romanom sve do početka 20. veka. Mnogi su pisci oponašali njegovu strukturu i tehniku (Josip Eugen Tomić, Eugen Kumičić, Viktor Car Emin, Zagorka i dr.). Veliki je uspeh postigao i svojim „povjesticama“ - pripovedačkim delima u stihu s motivima iz istoriije (Propast Venecije, Petar Svačić, Šljivari, Anka Neretvanka, Vinko Hreljanović) ili iz narodnog predanjlja (Božja plahtica, Kameni svatovi, Kugina kuća, Postolar i vrag). Karakteriše ih lakoća izraza, gipkost stiha, naglašena ritmičnost i, često, humoristički ton. Intencija im je ista kao i kod istorijskih romana: da budu sredstvo nacionalnog obrazovanja i prava škola rodoljublja. U romanima i pripovetkama s građom iz savremenog života tematizuje konkretne socijalne, političke i etičke probleme svoga vremena: privredne i moralne odnose između sela i grada (Prosjak Luka, 1879), raspadanja zadruga i život seljaka u okolini Zagreba (Barun Ivica, 1874), moralno i materijalno propadanje plemstva (Vladimir, 1879), odlazak seljačkih sinova na školovanje u grad i njihovo uzdizanje na društvenoj lestvici ili propadanje (Prijan Lovro, 1873), nemoral i rasipništvo u građanskim krugovima (Ilijina oporuka, 1876), tragedije i zanose naših učiteljica u prosvećivanju sela (Branka, 1881). U tim delima insistira na psihološkoj i socijalnoj motivaciji pa je i fabula realizovana tako da pokazuje razvoj, karakter i motive delovanja likova. Zbog naglašene društvene kritike i analitičnosti, zbog interesa za klasne odnose i za aktualna kretanja na političkoj pozornici svoga vremena, ali i zbog načina modeliranja zbilje, njegov se stvaralački pristup već približava realističkoj paradigmi. No, i ovde treba primetiti da po svom habitusu Šenoa nije bio protagonista realističke poetike, bilo estetske provenijencije kakva je dominirala u Francuskoj, bilo etičko-religijske koja karakteriše veliki ruski roman onoga doba. Uprkos tome, njegova dela savremene tematike su počeci hrvatskog realizma, osnovi škole koju su, uz prepravke, dalje razvijali Ante Kovačić, Vjenceslav Novak, Ksaver Šandor Đalski i Milutin Cihlar Nehajev. Svi su hrvatski realisti izašli iz Šenoine kabanice, svi su razrađivali njegovu tematiku, ugledali se u njegove likove, situacije i zaplete. Slabije su mu uspele lirske pesme koje zauzimaju važnije mesto samo u prvim godinama njegovog stvaralaštva. Manje je značajan kao ljubavni, a više kao politički i socijalni pesnik. Šenoa je u mnogim pesmama izražavao pokretačke ideje svoga doba i politički program Štrosmajerovog narodnjaštva (Na Ozlju gradu, Hrvatska pjesma, Budi svoj!, U slavu J. J. Štrosmajera, Klevetnikom Hrvatske, Hrvat Bosni i dr.). treba napomenuti da je Šenoa i osnivač moderne hrvatske kajkavske dijalektalne poezije. Napisavši u manje od dvadeset godina opus od preko dvadeset dela, Šenoa je zasnovao modernu hrvatsku književnost na svim poljima. Kakav bi oblik imala ne samo hrvatska pisana reč, nego i kultura uopšte, da nije bilo Šenoe - nemoguće je i zamisliti.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! August Šenoa (Zagreb, 14. novembar 1838 — Zagreb, 13. decembar 1881), hrvatski (nemačko-češkog porekla) romanopisac, pripovjedač, pjesnik, kritičar i feljtonist. Biografija Otac Augusta Šenoe, Alojz Šenoa (Schönoa), Nemac iz Češke doselio se u Zagreb 1830, gde je bio upravnik poslastičarnice zagrebačke nadbiskupije. Poslastičarnica je radila u zagrebačkoj Vlaškoj ulici. Majka Terezija pl. Rabač (Rabacs) iz plemićke porodice slovačkog porekla, rodom iz Budimpešte, umrla je kada je August imao samo 8 godina. Školu i gimnaziju pohađao u Zagrebu i Pečuju, a studirao je pravo u Pragu i Zagrebu, no studije nije završio. Na studije u Pragu ga je poslao njegov mecena katolički biskup Josip Štrosmajer.[1] Bila mu je namenjena katedra profesora na Pravnoj akademiji u Zagrebu. Ali on se više posvetio izučavanju književnosti, rizikujući da ostane bez stipendije. U Češkoj je došao u dodir sa slovenskom književnošću i slovenskom omladinom, zbog čega je postao iskreni pobornik slovenske uzajamnosti. Postao je panslavista[2] i veliki neprijatelj Beča i Pešte. Tako da je prirodno što se on, mladi ilirac `Avgust` Šenoa, kao `jurista` u Zagrebu javlja 1858. godine pretplatnikom srpske ćirilične knjige `Cveće srbskih pesama`.[3] Dopisivao se sa Srbima, Miloradom Popovićem Šapčaninom, dr Jovanovićem i Jovanom Sundečićem. Iz Praga je počeo da šalje novinske dopise, a kasnije postao veliki kritičar društva kao novinar i urednik. Prve pesme objavljuje 1855. godine. Nakon uređivanja listova u Beču vraća se 1866. u Zagreb i radi u uredništvu «Pozora», a potom kao gradski beležnik i gradski senator. Bio je upravnik i dramaturg u Hrvatskom zemaljskome kazalištu (prethodnici HNK), urednik društveno-književnog časopisa «Vijenac» i potpredsjednik Matice hrvatske. Pred smrt (1879) je izdavao `Humoristički list` u kojem je pisao protiv protivnika, onih iz reda hrvatskih ultradesničara. Prevodio je mnogo s njemačkog, francuskog, poljskog, češkog i engleskog jezika. Poslednje što je napisao bila je `Kletva`. Umro je 1881. godine u 42. godini života.[4] Bio je oženjen od 1868. godine zagrebačkom `patricijkom` Slavom rođ. Ištvanović, sa kojom je imao sinove Branimira i Milana. Milan je postao univerzitetski profesor i pisac, koji je između ostalog napisao biografsku knjigu `Moj otac`. A Branko Šenoa je između dva svetska rata bio direktor Umetničke galerije i upravnik Zagrebačkog kazališta (pozorišta). Najuticajniji i najplodniji hrvatski pisac 19. veka, Šenoa je istinski tvorac moderne hrvatske književnosti - prvi pravi hrvatski romanopisac (delo Petra Zoranića samo uslovno možemo nazvati romanom, dok se Ilirci ni nisu oprobali na tom polju), autor opsežnoga korpusa romana, toga egzemplarnoga žanra savremene literature, inovator proze i tvorac razvijenoga urbanoga jezičkog standarda (često je naglašavana Šenoina uloga kao jezikotvorca, čoveka koji je više učinio za elastičnost i izražajnost savremenog hrvatskog jezika od legije rečnikopisaca i purističkih savetodavaca). Šenoa se oprobao u svim književnim vrstama, i velikom broju je ili zaorao prvu brazdu, ili ostavio pisanu baštinu koju su kasniji pisci nasleđivali (a neretko se i pokušavali osloboditi autorova uticaja). U javnosti se prvo pročuo kao novinar dopisima iz Praga za „Pozor“, naročito političkim člancima i feljtonima „Praški listovi“, 1862. Šenoa udara temelje modernom hrvatskom feljtonu, osigurava mu dignitet i pretvara ga u eminentno literarni žanr. U seriji feljtona Zagrebulje (`Pozor“, 1866-67; „Vijenac“, 1877, 1879-80) izražajnim stilom i razornim satiričkim diskursom komentariše aktualne, često negativne pojave u zagrebačkoj svakodnevnici: odnarođenost, nemčarenje, licemerje i konformizam. Feljtoni su imali velikog odjeka u javnosti, a javili su se i brojni podražavaoci (Rikard Jorgovanić, Kovačić), ali će tek Matoš ne samo naslediti, nego i razviti tip Šenoinog podlistka. Na Šenoinu žurnalističku fazu prirodno se nadovezuje kritičarska praksa. Uz male prekide deluje dvadesetak godina kao pozorišni kritičar dajući hrvatskom glumištu presudne poticaje. Prokomentarisao je više od sedam stotina predstava iznoseći - prvi u nas - relevantne sudove o svim bitnim činiocima pozorišnog čina (glumi, režiji, scenografiji, scenskom govoru). U manifestu „O hrvatskom kazalištu ` (`Pozor“, 1866) daje ne samo analizu stanja u hrvatskom glumištu, nego i program njegova budućeg razvitka. Izrazito antigermanski raspoložen, Šenoa traži radikalan zaokret prema klasičnoj i savremenoj francuskoj, italijanskoj i slovenačkoj, te izvornoj hrvatskoj dramskoj književnosti. Svoje će repertoarsko-teatarske zamisli pokušati provesti u delo prvo kao član pozorišnog odbora, a zatim i kao umetnički direktor i dramaturg Hrvatskoga zemaljskog kazališta. Uspeo je samo delimično: doveo je na scenu klasike (Šekspira, Molijera, Šilera, Getea) i savremene francuske autore (Sardou, Skribe), ali su ga prilike ipak prisiljavale na repertoarske kompromise s malobrojnom zagrebačkom pozorišnom publikom. Piščevo delovanje na dramskom polju je ograničeno na jedno delo - komediju iz zagrebačkog života u tri čina „Ljubica ` (`Pozor“, 1866; praizvedba 1868). U njoj tematizuje urbanu sredinu s nizom karakterističnih, no prilično šablonski oblikovanih likova. Posredi je zapravo dramatizovani feljton, zbog eksplicitnosti kritike često na rubu scenskog pamfleta. No - iako je doživela neuspjeh i kod kritike i pozorišne publike, Ljubica predstavlja prvi pokušaj da se hrvatskoj sceni prikaže savremeni zagrebački život s nizom realističnih portreta. Najveći je umetnički domet ostvario kao romanopisac. Šenoa je uveo roman u hrvatsku književnost i odgojio čitateljsku publiku kojoj je ta, u Evropi druge polovine 19. veka dominantna književna vrsta, postala omiljeno štivo. U skladu s literarnim programom koji je formulisao u kritičko-polemičkom tekstu „Naša književnost `, 1865, Šenoin je veliki romaneskni projekt usmeren na građu iz nacionalne istorije i na savremene događaje. No istorijski romani zauzimaju ipak središnje mesto u njegovom opusu. Napisao je pet istorijskih romana: „Zlatarovo zlato `,1871, „Čuvaj se senjske ruke“, 1875, „Seljačka buna“, 1877, „Diogenes“, 1878 i „Kletva“, 1880-81; nedovršeno delo. U njima tematizuje događaje iz različitih razdoblja hrvatske istorije: sukob između Stjepka Gregorijanca i Zagrepčana u 16. veku sa središnjom pričom o ljubavi između plemića i građanke (Zlatarovo zlato), važnu epizodu iz uskočke istorije početkom 17. veka (Čuvaj se senjske ruke), veliki sukob između feudalaca i seljaka u 16. veku (Seljačka buna), političke spletke u habzburškoj Hrvatskoj u 18. veku (Diogenes), događaje iz 14. veka koji su preusmerili hrvatsku istoriju (Kletva). Dela slede model istorijskog romana koji je u evropsku književnost uveo Valter Skot. Bit je toga modela u vernoj rekonstrukciji istorijskih zbivanja na osnovu istraživanja autentičnih dokumenata i istorijskih vrela. Cilj je pokazati kako su neke ideje, društvene okolnosti, raspored političkih snaga delovali u određenom vremenu i oblikovali život običnih, malih ljudi. No, uza svu sličnost, Šenou od Skotovog modela dele i neke bitne razlike: hrvatski je romanopisac delovao u drugačijoj nacionalnoj, a i evropskoj književnoj klimi (ne smemo zaboraviti da je Šenoa mlađi savremenik Dostojevskog i Flobera). Iako je istorijski roman u tadašnjoj hrvatskoj javnosti imao prvesntveno budničarsku ulogu, a sam je Šenoin književni program i bio na toj crti - valja primetiti da ga je, za razliku od treznog škotskog romansijera, strast neretko ponela u opisu situacija, što je imalo dugoročno plodotvoran učinak. Šenoa nije pisac psihološkog realizma ukotvljenog u istorijske situacije (pa ni psihologiziranja romantičarskog uklona, majstori koga su francuski i engleski pisci kao Bencamin Konstant ili Šarlota Bronte). Ni autor ni publika nisu jednostavno imali vremena ni sklonosti za prikaze interioriziranih svesti ili problematiku raskoljenoga individuuma. Čitateljstvo je tražilo rekreiranje događaja koje će osnažiti i obogatiti nacionalnu svest. Šenoa je pisac velikih gestova, crno-belih likova, patosa koji je teško podnošljiv modernom senzibilitetu. No, istovremeno, on je tvorac monumentalnih masovnih scena, vrtoglavih preloma i preskoka u radnji, živopisno ocrtanih sporednih likova, te jezične invencije koja u bujici protoka događaja ostavlja utisak vitalnosti i snage kakvu ne nalazimo kod njegovog škotskog uzora. Šenoino je romaneskno stvaralaštvo izraz vitalizma „profesora energije“ koji je lomio skučene okvire ondašnje provincijalne i provincijske Hrvatske; delo važno ne samo kao istorijski dokument, nego i živo u snazi zamaha koji sve njegove spisateljske mane (plošnost, patetiku, teatralnost) baca u senku kao nevažnu brljotinu na fresci. Šenoin model istorijskog romana izvršio je velik uticaj na hrvatsku pripovedačku prozu, i on će dominirati hrvatskim romanom sve do početka 20. veka. Mnogi su pisci oponašali njegovu strukturu i tehniku (Josip Eugen Tomić, Eugen Kumičić, Viktor Car Emin, Zagorka i dr.). Veliki je uspeh postigao i svojim „povjesticama“ - pripovedačkim delima u stihu s motivima iz istoriije (Propast Venecije, Petar Svačić, Šljivari, Anka Neretvanka, Vinko Hreljanović) ili iz narodnog predanjlja (Božja plahtica, Kameni svatovi, Kugina kuća, Postolar i vrag). Karakteriše ih lakoća izraza, gipkost stiha, naglašena ritmičnost i, često, humoristički ton. Intencija im je ista kao i kod istorijskih romana: da budu sredstvo nacionalnog obrazovanja i prava škola rodoljublja. U romanima i pripovetkama s građom iz savremenog života tematizuje konkretne socijalne, političke i etičke probleme svoga vremena: privredne i moralne odnose između sela i grada (Prosjak Luka, 1879), raspadanja zadruga i život seljaka u okolini Zagreba (Barun Ivica, 1874), moralno i materijalno propadanje plemstva (Vladimir, 1879), odlazak seljačkih sinova na školovanje u grad i njihovo uzdizanje na društvenoj lestvici ili propadanje (Prijan Lovro, 1873), nemoral i rasipništvo u građanskim krugovima (Ilijina oporuka, 1876), tragedije i zanose naših učiteljica u prosvećivanju sela (Branka, 1881). U tim delima insistira na psihološkoj i socijalnoj motivaciji pa je i fabula realizovana tako da pokazuje razvoj, karakter i motive delovanja likova. Zbog naglašene društvene kritike i analitičnosti, zbog interesa za klasne odnose i za aktualna kretanja na političkoj pozornici svoga vremena, ali i zbog načina modeliranja zbilje, njegov se stvaralački pristup već približava realističkoj paradigmi. No, i ovde treba primetiti da po svom habitusu Šenoa nije bio protagonista realističke poetike, bilo estetske provenijencije kakva je dominirala u Francuskoj, bilo etičko-religijske koja karakteriše veliki ruski roman onoga doba. Uprkos tome, njegova dela savremene tematike su počeci hrvatskog realizma, osnovi škole koju su, uz prepravke, dalje razvijali Ante Kovačić, Vjenceslav Novak, Ksaver Šandor Đalski i Milutin Cihlar Nehajev. Svi su hrvatski realisti izašli iz Šenoine kabanice, svi su razrađivali njegovu tematiku, ugledali se u njegove likove, situacije i zaplete. Slabije su mu uspele lirske pesme koje zauzimaju važnije mesto samo u prvim godinama njegovog stvaralaštva. Manje je značajan kao ljubavni, a više kao politički i socijalni pesnik. Šenoa je u mnogim pesmama izražavao pokretačke ideje svoga doba i politički program Štrosmajerovog narodnjaštva (Na Ozlju gradu, Hrvatska pjesma, Budi svoj!, U slavu J. J. Štrosmajera, Klevetnikom Hrvatske, Hrvat Bosni i dr.). treba napomenuti da je Šenoa i osnivač moderne hrvatske kajkavske dijalektalne poezije. Napisavši u manje od dvadeset godina opus od preko dvadeset dela, Šenoa je zasnovao modernu hrvatsku književnost na svim poljima. Kakav bi oblik imala ne samo hrvatska pisana reč, nego i kultura uopšte, da nije bilo Šenoe - nemoguće je i zamisliti.

Vrlo dobro očuvano! Autor - osoba Demosten, 384pne-322pne = Demosthenes, 384pne-322pne Naslov Demostenove Besede / preveo, objasnio i predgovor napisao Jovan Turoman Vrsta građe govori ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1912 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1912 (Beograd : `Dositije Obradović`) Fizički opis [4], 166, [1] str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Turoman, Jovan, 1840-1915 = Turoman, Jovan, 1840-1915 Zbirka Srpska književna zadruga ; 145 ISBN (Karton) Napomene Demostenov život: str. 1-16 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Demosthenes, 384-322 p. n. e. – `Besede` Demosten (grč. Δημοσθένης, 384—322. pre Hrista) je bio najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik. Njegovi govori odlikovali su se visokom književno-umetničkom vrednošću i pružali su uvid u politička i kulturna zbivanja u antičkoj Grčkoj tokom 4. veka pre Hrista. Demosten je naučio retoriku proučavajući govore velikih oratora pre njega. U svom prvom govoru pred sudom argumentovano je dokazao da su njegovi staraoci pokrali njegovo nasledstvo. Tada je imao dvadeset godina. Nakon toga počeo je da zarađuje kao logograf (pisac govora) i pravnik. Pisao je govore, koji bi drugi koristili u sudskim parnicama. Zainteresovao se za politiku kao logograf, a tokom 354. pre Hrista držao je svoje prve političke govore. Najproduktivnije godine svog života posvetio je opirući se makedonskoj imperijalnoj ekspanziji. Idealizovao je svoj grad i tokom celoga života nastojao je da obnovi atinsku nadmoć i nastojao je da motivira svoje sugrađane protiv Filipa II Makedonskog. Nastojao je da očuva atinsku slobodu i da uspostavi savez protiv Makedonije. Neuspešno je nastojao da onemogući Filipove planove širenja makedonskog uticaja na jug i osvajanja cele Grčke. Nakon Filipove smrti Demosten je imao vodeću ulogu prilikom atinske pobune protiv novoga makedonskoga kralja Aleksandra Makedonskoga. Međutim njegovi napori bili su bezuspešni, pa je usledila gruba makedonska reakcija. Nakon Aleksandrove smrti Aleksandrov naslednik u Grčkoj Antipatar poslao je svoje ljude da uhapse Demostena, ali Demosten je sam sebi oduzeo život da bi izbegao hapšenje. Rani život (384-355. pre Hrista) Porodica, obrazovanje i lični život Rođen je 384. pre Hrista. Njegov otac, koji se isto zvao Demosten, bio je bogati kovač mačeva. Demostenov politički suparnik Eshin govorio je da je Demostenova majka bila poreklom Skitkinja, ali to nije sigurna činjenica. Demosten je kao sedmogodišnjak postao siroče. Njegovi zakoniti staraoci pokradali su njegovo nasledstvo. Kada je postao punoletan 366. pre Hrista tražio je da se pokažu računi kako su njegovi staraoci brinuli o njegovu nasledstvu. Prema Demostenu računi su pokazali da su oni loše upravljali njegovim nasledstvom. Otac mu je ostavio blizu 14 talanata ( 1 talanat =26 kilograma srebra). Međutim staraoci su mu ostavili samo kuću, 14 robova i 30 mina, tj. pola talenta. Demosten je zbog toga tužio staraoce da bi povratio svoju očevinu. Održao je ukupno pet govora u tom sudskom sporu. Tri govora je održao protiv Afoba između 363. i 362. pre Hrista ( Protiv Afoba). Dva govora je održao protiv Ontenora između 362 i 361. pre Hrista. Sud je dosudio da je Demosten oštećen za deset talanata. Kada je okončan sudski spor uspeo je da vrati samo deo nasledstva. Od 366. do početka suđenja 364. pre Hr. pokušavao je da se vansudski nagodi sa staraocima. U to vreme Demosten se pripremao za suđenje i unapređivao je svoju oratorsku veštinu. Na njega je veliki uticaj imao Kalistrat iz Afidne, koji je u to doba dobio jedan značajan sudski spor. Prema Plutarhu Demostenov učitelj retorike bio je Isaija. Karijera logografa Demosten je postao profesionalni parničar i logograf. Pisao je govore, koji bi se koristili u privatnim sudskim parnicama.Bio je toliko uspešan da je brzo dobio bogate i moćne klijente. Atinski logograf mogao je da ostane anoniman. Eshin je optuživao Demostena da je otkrivao argumente svojih klijenata protivnicima. Kao jedan takav primer Eshin je pomenuo govor, koji je Demosten pisao za bogatog bankara Formiona. Nakon toga odao je neke tajne Formionovm protivniku Apolodoru, koji je tražio smrtnu kaznu za Formiona. Plutarh isto tako pominje slučajeve gde je Demosten bio nečastan. Rani period političkog života (354–350. pre Hrista) Uvežbavanje govora I pre nego što je napunio 21 godinu 363. pre Hrista Demosten je pokazao interes za politiku. Tokom 363, 359 i 357. pre hr. Demosten je preuzeo dužnost trijerarha, pa je morao o svom trošku da opremi triremu. Godine 348. pre Hrista uzeo je dužnost horega plaćajući sve troškove skupih pozorišnih predstava. Prema Plutarhu, kada se Demosten prvi put obraćao ljudima rugali su mu se zbog stila dugih rečenica i zbog toga što je preterivao formalnim argumentima. Neki građani su međutim prepoznali njegov talent. Kada je razočaran napustio narodnu skupštinu jedan stari čovek Eunom ohrabrio ga je rekavši da njegov izgovor podseća na Periklea. Kao dečak Demosten je imao govornu manu. Međutim on je discilinovano vežbao da bi prevladao taj nedostatak i popravio izgovor. Radio je na dikciji, glasu i mimici. Pojačana politička aktivnost Između 354. i 350. pre Hrista Demosten je nastavio da se privatno bavi pravom, a u isto vreme pojačano se uključio u politički život. Tokom 355. pre Hrista napisao je Protiv Androtiona, a 354. pre Hr. Protiv Leptina. U govorima Protiv Timokrata i Protiv Aristokrata zalagao se za uklanjanje korupcije. Osuđivao je korupciju kao nečasnu ili kao meru koja narušava atinsku tradiciju. U njegovim govorima mogu da se nađu rani njegovi pogledi na vanjsku politiku, kao što je značaj mornarice, saveza i nacionalne počasti. Tokom 354. pre Hrista održao je prvi politički govor O mornarici, u kome je predložio reforme da bi se bolje finansirala atinska mornarica. Tokom 352. održao je govore Za Megapolitance i O slobodi Rođana. U oba govora optuživao je Eubula, najmoćnijega atinskog državnika u periodu od 355. do 342. pre Hr. Eubul je bio protiv intervencija i mešanja u unutrašnje stvari drugih grčkih državica, a Demosten se protivio takvoj politici. Iako njegovi rani govori nisu bili uspešni ipak se Demosten istakao kao značajan političar i raskinuo je sa Eubulovom strankom, u kojoj je bio i Eshin. Postavio je osnove za svoj budući politički uspeh i za svoju partiju. Tokom 351. pre Hrista Demosten se osetio dovoljno jak da izrazi svoj stav povodom najvažnijeg predmeta atinske vanjske politike, a to je bilo pitanje koji stav Atina da zauzme prema Filipu II Makedonskom. Sukob sa Filipom II Makedonskim Prva Filipika i Olintske besede (351–349. pre Hr) Većina velikih Demostenovih govora bila je usmerena protiv Filipa II Makedonskog. Atina je formalno bila u ratu sa Makedonijom od 357. pre Hrista, kada je Filip bio zauzeo Amfipolj i Pidnu. Demosten je 352. pre Hr. rekao da je Filip najveći atinski neprijatelj. Tokom 352. pre Hrista Atinjani su uspešno sprečavali prolaz makedonske vojske kroz klanac Termopile. Međutim makedonska pobeda nad Fokidom u bici na Kročkom polju šokirala je Demostena. Tema Prve Filipike bila je spremnost na rat i teorički fond. Demosten je pozivao Atinjane da poduzmu akciju, da opreme manju flotu i manju vojsku, koja bi bila stacionirana na osrvima ispod Makedonije i mogla bi promptno da reaguje. Od tada sve do 341. pre Hrista svi Demostenovi govori pozivali su Atinjane na otpor protiv Filipa. Filip II Makedonski je 349. pre Hrista napao atinskog saveznika Olint. U svoja tri govora posvećena Olintu (Olintske besede ) Demosten je kritikovao Atinjane i pozivao ih da pomognu Olintu. Vređao je Filipa nazivajući ga varvarom. Međutim Atinjani nisu pružili nikakvu pomoć Olintu, nego su se upleli u beskoristan rat na Eubeji. Slučaj Midije (348. pre Hr.) Bogati Atinjanin Midija javno je 348. pre Hr. ošamario Demostena. Demosten je u to vreme bio horeg na velikim Dionizijevim svečanostima. Midija je bio Eubulov prijatelj i podržavao je neuspešan pohod na Eubeju. Bio je stari Demostenov neprijatelj, još od 361. pre Hrista, kada je pokušao da otme Demostenu kuću. Demosten je pokrenuo parnicu protiv Midije i napisao je govor Protiv Midije. Taj govor daje značajne informacije o atinskim zakonima toga doba. Istakao je da demokratska država nestaje ako bogati i beskrupulozni podriju vladavinu zakona. Naglasio je da građani imaju vlast. Ipak Demosten je odustao od parnice zbog političkih razloga, a Eshin je tvrdio da je Demosten odustao kada je primio mito. Filokratov mir (347–345 pre Hr.) Filip II Makedonski je 347. pre Hrista zauzeo Olint, srušio ga do temelja. Nakon toga osvojio je celu Halkidiku i pokorio je celi Halkidički savez. Nakon makedonskih pobeda Atina je tražila mir. Demosten je bio među onima, koji su se zalagali za kompromis sa Makedonijom. Tokom 347. pre Hrista Atinjani su poslali delegaciju u Pelu u Makedoniji da bi se sa Makedonijom sklopio mirovni sporazum. U delegaciji su bili Demosten, Eshin i Filokrat. Narodna skupština prihvatila je mirovne uslove, koje je Filip nametnuo. Atinjani su se prvi zakleli u mirovni sporazum. Međutim kada je atinska delegacija stigla u Pelu da bi dobila od Filipa zakletvu na mirovni sporazum, Filip je ratovao protiv tračkog kralja Kersoblepta. Filip je očekivao da će sve ono što zauzme pre zakletve moći i da zadrži, jer po sporazumu svaka strana je zadržavala ono što poseduje. Demosten je zahtevao da atinsko izaslanstvo potraži Filipa u Trakiji i da tako spreči da on zaume mnogo teritorija, bitnog i za Atinu. Kada se Filip vratio iz pohoda i zakleo se u Filokratov mir Demosten je optužio ostale izaslanike da su primili mito. Odmah nakon zaključenja Filokratovog mira Filip je prošao kroz Termopile, pokorio je Fokidu i okončao Treći sveti rat. Do Filokratova mira Atina je bila saveznik Fokide, ali nakon zaključenja mira nije pomogla Fokidi. Uz pomoć Tebe i Tesalije Makedonije je preuzela kontrolu glasova Fokide u Amfiktionskom savezu. Atinjani su se malo protivili, a onda su konačno prihvatili ulazak Makedonije u veće Amfiktionskog saveza. Duga i Treća Filipika (344–341. pre Hr.) Demosten je 344. pre Hrista putovao na Peloponez da bi što je moguće više gradova odvojio od makedonskog uticaja. Međutim njegovi napori uglavnom su bili bez nekog uspeha. Većina Peloponežana smatrala je Filipa garantom njihove slobode, pa su poslali zajedničko izaslanstvo u Atinu da bi se žalili zbog Demostenovih aktivnosti. Demosten je kao odgovor na to napisao Drugu Filipiku, u kojoj je napadao Filipa. Protiv Eshina napisao je 343. pre Hrista govor `O lažnoj ambasadi`. Eshina je optužio za veleizdaju, a Eshin je tada jedva izbegao osudu. Porota je imala 1.501 član, a glasova za oslobađanje bilo je samo 30 više od glasova za optužbu. Makedonska vojska je 343. pre Hrista bila na pohodu u Epiru, a 342. pre Hrista u Trakiji. Treća Filipika Sa Atinjanima je pregovarao i o amandmanu na Filokratov mir. Kada se makedonska vojska približavala Hersonezu (Galipoljsko poluostrvo), koji je bio od strateške važnosti za Atinu došlo je do sukoba atinskih kolonista i grada Kardije. Filip je podržavao Kardiju. Zbog toga je atinski general Diopit poharao obalni pojas Trakije, koji je bio pod kontrolom Makedonije. Filip je bio besan zbog tih poteza, pa je tražio od Atine da opozove Dioplita. Sazvana je narodna skupština. Promakedonska stranka tražila je da se Dioplit opozove, ali Demosten je održao govor O Hersonezu i nagovorio je Atinjane da ne smenjuju Dioplita. Tokom 342. pre Hrista napisao je Treću Filipiku, koja se smatra njegovim najboljim političkim govorom. Zahtevao je odlučnu akciju protiv Filipa. Demosten je tada dominirao atinskom politikom i bio je sposoban da značajno oslabi Eshinovu promakedonsku stranku. Bitka kod Heroneje (338. pre Hrista) Demosten je 341. pre Hrista bio poslan u Bizant, gde je pokušavao da obnovi savez sa Atinom. Zahvaljujući Demostenovim diplomatskim manevrima Abidos je postao atinski saveznik. Takav razvoj situacije naljutio je Filipa. Atinska skupština je opozvala mirovni sporazum sa Makedonijom. Filip je 339. pre Hrista krenuo u pokušaj osvajanja južne Grčke. Za vreme zasedanja Amfiktionskog veća Filip je optužio Lokrane iz Amfise da su počinili svetogrđe i predložio je sazivanje kongresa Amfiktionskog saveza da bi se odredila kazna za Lokrane. Eshin se složio sa Filipovom ocenom da su Lokrani počinili svetogrđe i naglasio je da bi i Atina trebala učestvovati na tom kongresa. Demosten se usprotivio Eshinovoj inicijativi, tako da Atina nije učestvovala. Prvi vojni pohod protiv Lokrana nije bio uspešan, pa je na letnom zasedanju Amfiktionskog veća zapovedništvo saveza povereno Filipu. Tokom zime 339/338. pre Hrista Filip II Makedonski prošao je kroz Termopile, ušao u Amfisu i pobedio Lokrane. Nakon te značajne pobede Filip je brzu ušao u Fokidu 338. pre Hrista. Nakon toga krenuo je jugoistočno i zauzeo je Elateju i obnovio je gradske utvrde. U isto vreme Atina je krenula da osniva savez sa Eubejom, Ahajom, Korintom, Akarnanijom i drugim državama Peloponeza. Najpoželjniji saveznik za Atinu bila je Teba. Da bi osigurali savez sa Tebom Atinjani su poslali Demostena. I Makedonci su poslali izaslanika u Tebu, ali Demosten je bio uspešniji i obezbedio je savez Tebe i Atine. Da bi osigurala savez sa Tebom Atina je morala da pristane da Teba kontroliše Beotiju, da Teba zapoveda zajedničkim snagama na kopnu, a Atina i Teba zajednički na moru da Atina plaća dve trećine troškova pohoda Dok su se Atina i Teba pripremali za rat Filip je pokušao da umiri svoje neprijatelje, pa je predložio novi mirovni sporazum. Nakon nekoliko manjih okršaja dve strane, u kojima su Atinjani bili pobednici Filip je izazvao Tebance i Atinjane u veliku bitku kod Heroneje, u kojoj je pobedila Makedonija. Demosten je učestvovao u bici kao obični hoplit. Filip je toliko mrzio Demostena da mu se podrugivao nakon bitke. Poslednje političke inicijative i smrt Sukobi sa Aleksandrom Makedonskim Nakon Heroneje Filip je veoma surovo kaznio Tebu. Atinjani su se predali. Međutim prema Atinjanima je bio popustljiv. Demosten je ohrabrio Atinjane da bolje utvrde Atinu i tada je održao Posmrtni govor. Filip je 337. pre Hrista oformio Korintski savez, konfederaciju grčkih država pod njegovim vođstvom. Nakon toga vratio se u svoju prestolnicu Pelu. Filip II Makedonski je bio ubijen tokom 336. pre Hrista za vreme venčanja njegove ćerke Kleopatre i Aleksandra I od Epira . Filipa je ubio Pausanija, jedan od kapetana njegove garde. Makedonsko plemstvo i vojska proglasili su Aleksandra Makedonskog za novoga kralja. Grčki gradovi poput Atine i Tebe dočekali su taj trenutak kao priliku za ponovno sticanje pune nezavisnosti. Demosten se veselio Filipovoj pogibiji i on je bio kolovođa pobune. Demosten je poslao izaslanstvo Atalu, koga je smatrao za Aleksandrova protivnika. Ipak Aleksandar Veliki je brzo reagovao i brzo je pokorio Tebu. Kada su Atinjani saznali da se novi kralj tako brzo pojavio u Beotiji molili su za milost. Aleksandar oprostio svima, koji su učestvovali u pobuni. Nakon smirivanja pobune na jugu Aleksandar je krenuo 335. pre Hrista u pokoravanje Tračana i Ilira. Dok je ratovao na severu sa Tračanima i Ilirima ponovo je izbila pobuna na jugu. Teba i Atina su se pobunile, jer su čuli glasine da je Aleksandar Makedonski poginuo. Persijski car Darije III finansirao je pobunu grčkih gradova protiv Makedonije. Demosten je tada navodno primio 300 talanata za Atinu. Aleksandar je ponovo brzo reagovao. Teba je bila sravnjena sa zemljom, a njena teritorija je podeljena između beotskih gradova. Tebanci su prodani u roblje. Pred Aleksandra je izašla atinska delegacija, koju je predvodio Fokion. Fokion je nagovorio Aleksandra da odustane od zahteva za proterivanjem vođa antimakedonske struje u Atini, a posebno Demostena. O kruni Iako nije bilo uspešnog otpora protiv Filipa i Aleksandra Atinjani su još uvek cenili Demostena. Orator Ktesifon je 336. pre Hrista predložio da se Demosten nagradi zlatnom krunom za svoje zasluge za Atinu. Taj predlog postao je političko sporno pitanje, pa je Eshin 330. pre Hrista tužio Ktesifona da se koristio legalnim nezakonitostima. U svom briljantnom govoru O kruni Demosten je uspešno obranio Ktesifona i napao je one, koji se zalažu za mir sa Makedonijom. Demosten se nije kajao zbog svojih dela i politike i inzistirao je da je konstantan cilj njegove politike čast i uspon Atine. Pobedio je Eshina uz pomoć govora `O kruni`. Slučaj Harpal Aleksandar Makedonski je Harpalu poverio veliko blago. Proneverio je mnogo novca, koji mu je bio poveren na čuvanje. Zbog toga je pobegao u Atinu 324. pre Hrista. Pošto se sklonio u Atinu sa svojim brodovima i bogatstvom odmah su oratori počeli da od njega traže novac, a sa druge strane da mole Atinjane da ga spasu. Demosten je savetovao da ga isteraju iz Atine, jer se bojao da će grad ući u rat zbog nepotrebna razloga. Harpala su pritvorili iako se Hiperid protivio toj meri. Narodna skupština je na Demostenov predlog preuzela kontrolu nad Harpalovim novcem. Novac je nadzirao komitet na čelu sa Demostenom. Kada je komitet prebrojao novac ustanovili su da je tu samo pola novca od iznosa, koji je Harpal prijavio. Ipak odlučili su da ne prijave manjak. Kada je Harpal pobegao Areopag je vršio istragu i tada su optužili Demostena da je uzeo 20 talanata. Tokom suđenja Demostenu Hiperid je govorio da Demosten nije prijavio ogromni manjak, jer ga je Harpal podmitio. Demosten je bio kažnjen novčanom kaznom od 50 talanata i zatvorom, ali uspeo je da pobegne iz zatvora. Ostaje nejasno da li optužbe protiv njega bile istinite. Dok je Demosten bio u egzilu umro je Aleksandar Makedonski 323. pre Hrista. U svakom slučaju Atinjani su pomilovali Demostena i pozvali ga da se vrati. Lamijski rat Nakon Aleksandrove smrti Demosten je ponovo nagovarao i poticao Atinjane da potraže nezavisnost od Makedonije. Izbio je Lamijski rat. Leosten je opsedao Antipatra u Lamiji. Demosten je poticao grčke države da uđu u savez protiv Makedonije. U bici kod Kranona (6. avgust 322. pre Hrista) Antipater i Krater su porazili grčke državice i okončali Lamijski rat. Makedonski garnizon je ponovo došao u Munihiju. Antipatar je tražio od Atinjana da mu između ostalih predaju i Demostena i Hiperida. Atinska narodna skupština je odgovorila na makedonski zahtev, pa je osudila najistaknutije antimakedonske agitatore na smrt. Demosten je potražio utočište u Posejdonovu hramu na ostrvu Kalauriji. Antipatar je poslao Arhiju , koji je našao Demostena i obećavao mu je blag postupak. Demosten ga je zamolio da napiše pismo i tada se otrovao. Kratko vreme nakon njegove smrti Atinjani su mu podigli bronzani spomenik. Literatura Plutarh,Demosten Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka Protiv Aristokrata O kruni Za Megapolitance Za slobodu Rođana o mornarici Prva Filipika Druga Filipika Treća Filipika Prvi govor o Olintu Drugi govor o Olintu Treći govor o Olintu O miru O Hersonezu O ambasadi Protiv Midije Protiv Androtiona Protiv Timokrata MG48

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mogla bi opet da se poveze, ali moze i ovako da se koristi. „Otelo“ je jedna od najznačajnijih drama Vilijama Šekspira. Tragedija je nastala u 16. veku, a najbitniji likovi su Otelo, Dezdemona, Jago, Emilija i Kasio. Radnja je smeštena u Italiji i na Kipru. „Otelo“ je tragedija u pet činova. Prvi čin se odvija u Mlecima, dok se preostala četiri čina odvijaju na Kipru. Kroz celo delo se protežu motivi laži, obmane, mržnje i ljubomore. Autor ovim delom prikazuje koliko su pojedini ljudi zlonamerni i pohlepni te kako moramo paziti kome verujemo i dajemo ovlast. Osim „Otela“, najznačajnije tragedije Vilijama Šekspira su „Romeo i Julija„, „Hamlet“ i „Kralj Lir„. Celim delom isprepliću se motivi laži, spletaka, mržnje i osvete. Jago ogorčen zbog funkcije koju obnaša planira razne spletke kako bi se rešio Kasija i naneo bol Otelu kojeg ne može da podnese. Kasija se odluči rešiti tako što će ga prvo, uz Roderigovu pomoć, maknuti iz službe, a onda će uveriti Otela kako su Kasio i njegova supruga ljubavnici... Vilijam Šekspir (engl. William Shakespeare, kršten 26. aprila 1564, umro 23. aprila 1616)[1] bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. U literaturi, posebno starijoj, kod nas se za njega (i još nekoliko poznatih nosilaca, kao npr. Vilijam I Osvajač) koristi i stariji oblik transkripcije za ovo ime, Viljem. Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.[2] Šekspir je rođen i odrastao u Stratfordu na Ejvonu. Kad je imao 18 godina, venčao se sa En Hatavej (engl. Anne Hathaway), koja mu je rodila troje dece: Suzan i blizance Hamleta i Džudit. Između 1585. i 1592. započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine „Ljudi lorda Čamberlena“, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi“. Vratio se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.[3][4][5] Šekspir je najveći deo svog opusa napisao između 1590. i 1613. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike 1608. U tom periodu su nastali „Hamlet“, „Kralj Lir“ i „Magbet“, pozorišni komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorišne komade na engleskom jeziku. U svom poznom periodu pisao je tragikomedije i sarađivao sa ostalim dramskim piscima. Mnoga od njegovih dela su bila objavljena još za njegovog života u izdanjima različitog kvaliteta i tačnosti. Godine 1623. dvojica njegovih kolega objavila su „Prvi folio“, zbirku njegovih dramskih dela koja su uključivala sve osim dve drame koje su u novije vreme priznate kao Šekspirove. Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmere pre 19. veka. Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost, a viktorijanci su ga slavili gotovo kao idola.[6] Od 20. veka, Šekspirova dela se stalno prikazuju u različitim kulturnim i političkim kontekstima širom sveta Izvori na srpskom jeziku Šekspira navode pod više identičnih imena — Vilijam, Vilijem i Viljem. Ipak, svi jednako prenose njegovo prezime, koje samo po sebi predstavlja ukorenjen oblik. Prema savremenom engleskom izgovoru, na kojem su bazirana pravila transkripcije imena iz ovog jezika, prenos prezimena Shakespeare /ʃeiks.ˈpi.ər/ bio bi Šejkspir. Da je oblik ukorenjen, pokazuje rečnik dat uz Pravopis srpskoga jezika Matice srpske izdat 2010. Knjiga na strani 505. navodi: Šekspir (engl. Shakespeare). To znači da će svako sa ovim prezimenom u srpskom biti Šekspir, a ne Šejkspir.[7] Transkripcija imena je, pak, složenija. Primera radi, izdavačka kuća Laguna u svojim izdanjima upotrebava oblik Vilijam.[8] Isti oblik upotrebljava i prof. dr Zona Mrkalj, profesorka metodike nastave književnosti i srpskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i autor knjige Koliko poznaješ književnost?. Oblik Vilijem upotrebljava Čitanka sa književnoteorijskim pojmovima za prvi razred gimnazije koju je 2011. u Beogradu izdao Zavod za udžbenike. Knjigu je odobrio Prosvetni savet Republike Srbije.[9] Ista izdavačka kuća u lektiri (knjigama određenim po nastavnom planu) koristi oblik Viljem. Vilijem koriste i Delfi knjižare.[10] Prvi oblik koriste još i Evrođunti, dečja izdavačka kuća JRJ i drugi. Jotovani oblik Viljem sem ZUNS-a u lektiri koriste prvenstveno stariji izdavači — Srpska književna zadruga, Knjige za školu, Knjiga-komerc, Kultura Beograd... Normativistički gledano, sistemska transkripcija (sistem preuzet iz transkripcionih rečnika Tvrtka Prćića) prema izgovoru /ˈwɪljəm/ bila bi Vil(i)jam. Međutim, Pravopis srpskoga jezika na strani 280. navodi: Vilijem (engl. William), bolje nego trad. Viljem (osim za ličnosti koje su se u tom obliku odranije ustalile u srp. kulturi). Dakle, savremeni nosioci ovog imena trebalo bi da nose ime Vilijem, dok bi istorijski pojedinci nosili jotovani oblik Viljem. U konkretnom slučaju, ovome se pridodaje i odrednica malo ispod prethodno pomenute: Viljem (Šekspir), v. Vilijem.[7] Nije jasno da li P10 normira Viljem (Šekspir) kao tradicionalni i uobičajeni oblik, ili sugeriše da bi bi ipak bilo bolje Vilijam (odnosno Vilijem). Vilijam Šekspir je bio sin Džona Šekspira, uspešnog rukavičara rodom iz Sniterfilda, i Meri Arden, kćerke uglednog zemljoposednika.[11] Rođen u Stratfordu na Ejvonu, a kršten je 26. aprila 1564. Smatra se da je rođen 23. aprila na dan sv. Đorđa.[12] Bio je treće od osmoro dece i najstariji preživeli sin.[13] Iako ne postoje pisani dokazi o ovom periodu, većina biografa se slaže da je Šekspir išao u osnovnu školu u Stratfordu,[14][15][16] 1553. godine, koja je bila besplatna,[17] na oko pola milje od kuće. Ne zna se u kojoj meri su osnovne škole bile kvalitetne u elizabetansko doba, ali se zna da je u ovoj školi Šekspir dobio solidno znanje iz latinske gramatike i literature.[18][19][20][21] Kad je napunio 18 godina, Šekspir se oženio sa En Hatavej koja je tad imala 26 godina. Dozvola za venčanje je izdata 27. novembra 1582. Dva suseda Hetveja su garantovala da nije bilo razloga koji bi mogli da onemoguće to venčanje.[22]Venčanje se verovatno održalo na brzinu, jer je vusterski zvaničnik dozvolio da se bračni zaveti pročitaju samo jednom umesto tri puta kako je to tad bio običaj.[23][24] Anina trudnoća je mogla da bude razlog za to. Šest meseci kasnije, rodila je kćerku, Suzanu, koja je krštena 26. maja 1583.[25] Blizanci, Hamnet i Džudit, rodili su se dve godine kasnije i bili su kršteni 2. februara 1585.[26] Hamnet je umro iz nepoznatih razloga kad je imao 11 godina i sahranjen je 11. avgusta 1596.[27] Nakon rođenja blizanaca, ima veoma malo pisanih podataka o Šekspiru sve do 1592. godine, kada se pominje kao član Londonskog pozorišta. Ovaj nepoznati deo Šekspirovog života između 1585. i 1592. stručnjaci nazivaju Šekspirovim „izgubljenim godinama“.[28]Biografi, pokušavajući da rasvetle ovaj period Šekspirovog života, naišli su na mnoge apokrifne priče. Nikolas Rou (engl. Nicholas Rowe), Šekspirov prvi biograf, naišao je na priču da je Šekspir morao da pobegne iz grada za London jer su ga gonili zbog lovokrađe jelena.[29][30] Druga priča iz 18. veka je bila da je Šekspir započeo svoju pozorišnu karijeru timareći konje vlasnika pozorišta u Londonu.[31] Džon Obri je našao podatak da je Šekspir bio seoski učitelj.[32] Neki stručnjaci iz 20. veka smatraju da je Šekspir verovatno radio kao učitelj za Aleksandra Hogtona iz Lankašira, katoličkog zemljoposednika koji je naveo izvesnog Vilijema Šejkšafta u svom testamentu.[33][34] Međutim, ne postoje sigurni dokazi da su te priče istinite. Ne zna se kada je tačno Šekspir počeo da piše, ali aluzije savremenika i beleške o predstavama pokazuju da je nekoliko njegovih pozorišnih komada bilo na sceni pre 1592. godine.[37] Bio je dovoljno poznat u Londonu da bi ga u novinama napao drugi dramaturg, Robert Grin. Grinov napad je prvo pominjanje Šekspira kao dramaturga. Biografi pretpostavljaju da je prve korake u pozorištu mogao da napravi u bilo kom trenutku između 1580. i Grinovog napada.[38][39][40] Od 1594. Šekspirovi pozorišni komadi su se prikazivali samo u izvođenju „Ljudi lorda Čemberlena“, glumačke družine čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca među kojima je bio i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća glumačka družina u Londonu.[41] Nakon smrti kraljice Elizabete 1603. godine, družinu će pod zaštitu uzeti sam kralj, a sama družina će onda promeniti ime u „Kraljevi ljudi“.[42] Godine 1599. nekoliko glumaca iz družine podigli su svoje sopstveno pozorište na južnoj obali Temze i nazvali ga Gloub (engl. Globe). Godine 1608. ista grupa glumaca je kupila pozorište Blekfrajers indor. Dokumenti o Šekspirovim kupovinama i investicijama govore da se on prilično obogatio sa ovom družinom.[43] Godine 1597. kupio je drugu po veličini kuću u Stratfordu, a 1605. je uložio novac u parohiju u Stratfordu.[44] Neki od Šekspirovih pozorišnih komada bili su objavljeni u kvarto izdanjima iz 1594.[45] Do 1598. njegovo ime je počelo da se pojavljuje na naslovnim stranama i bilo je ono što je privlačilo publiku.[46][47] Šekspir je nastavio da glumi u svojim i tuđim pozorišnim komadima i nakon postignutog uspeha kao dramaturg. Ben Džonson u svojim Radovima iz 1616. godine ga pominje kao glumca u nekoliko svojih dela.[48] Međutim, 1605. njegovo ime se više ne nalazi na listama Džonsonovih glumaca, tako da biografi uzimaju tu godinu kao godinu kad je Šekspir prestao da se bavi glumom.[49] Prvi folio iz 1623. godine, međutim navodi Šekspira kao „glavnog glumca u ovim pozorišnim komadima“, iako se ne zna tačno koje je uloge imao.[50] Godine 1610. Džon Dejvis iz Herforda je napisao da je „dobri Vil“ odigrao „kraljevski svoju ulogu“.[51] Godine 1709. Rou je tvrdio da je Šekspir igrao duha Hamletovog oca.[30] Kasnije priče tvrde da je takođe igrao Adama u „Kako vam drago“ i hor u „Henriju V“[52][53] iako stručnjaci sumnjaju u tačnost ove informacije.[54] Šekspir je tokom svoje pozorišne karijere živeo između Londona i Stratforda. Godine 1596. Šekspir je živeo u parohiji sv. Helene, Bišopsgejtu, severno od Temze.[55] Do 1599. preselio se u Sautvark, kada je njegova družina izgradila Gloub.[56] Godine 1604. opet se preselio severno od reke, u zonu Katedrale sv. Pavla gde je bilo mnogo lepih kuća. Tamo je iznajmljivao sobu od francuskog hugenota, Kristofera Montžoja koji je pravio perike i drugu opremu. Nakon 1606—7. godine, Šekspir je napisao nešto manje pozorišnih komada i nijedan od tih komada mu nije bio pripisan nakon 1613.[57] Njegova poslednja tri komada bila su kolaboracije, verovatno sa Džonom Flečerom,[58] koji ga je nasledio na mestu dramaturga u pozorištu Kraljevi ljudi.[59] Rou je bio prvi biograf koji je odbacio tradicionalno mišljenje da se Šekspir povukao u Stratford nekoliko godina pre svoje smrti,[60] ali povlačenje od bilo kakvog rada u to doba je bila prava retkost,[61] i Šekspir je nastavio da i dalje odlazi povremeno u London.[60] Godine 1612. pozvan je na sud u svojstvu svedoka u procesu brakorazvodne parnice Montžojeve kćerke, Meri.[62][63] U martu 1613. godine, kupio je kuću u parohiji Blekfrijars,[64]a od novembra 1614. bio je u Londonu nekoliko nedelja sa svojim zetom, Džonom Holom.[65] Šekspir je umro 23. aprila 1616.[66]i za sobom ostavio svoju ženu i dve kćerke. Suzana se udala za doktora Džona Hola, 1607.[67] godine, a Džudit za Tomasa Kinija, vinara, dva meseca pre nego što je Šekspir umro.[68] U svom testamentu, Šekspir je ostavio veliki deo svog imanja svojoj starijoj kćerci, Suzani.[69] Uslov je bio da ga ona prenese na svog prvorođenog sina.[70] Kinijevi su imali troje dece i sve troje je umrlo.[71][72] Holovi su imali jednu kćerku, Elizabet, koja se udala dva puta ali je umrla bez dece 1670. godine, čime se direktna linija Šekspirovih ugasila.[73][74] Šekspirov testament skoro da i ne pominje njegovu ženu, Anu, koja je verovatno imala pravo na trećinu nasledstva. Šekspir je bio sahranjen u Crkvi sv. Trojstva dva dana nakon što je umro.[75][76] Nešto pre 1623. godine podignut mu je spomenik na severnom zidu. Na posvetnoj ploči se poredi sa Nestorom, Vergilijem i Sokratom Postoje četiri perioda u Šekspirovoj stvaralačkoj karijeri.[78] Do 1590. pisao je uglavnom komedije pod uticajem rimskih i italijanskih uzora i istorijske drame bazirane na narodnoj tradiciji. Drugi period je počeo oko 1595. sa tragedijom Romeo i Julija i završio se 1599. sa Julijem Cezarom. Tokom ovog perioda, napisao je ono što se smatra njegovim najboljim delima. Od otprilike 1600. do 1608. Šekspir je uglavnom pisao samo tragedije i ovaj period se naziva njegovim „tragičnim periodom“. Od 1608. do 1613. pisao je tragikomedije koje se još zovu i romanse. Prva zabeležena dela su Ričard III i tri prva dela Henrija VI, koje su napisane početkom devedesetih godina 16. veka. Veoma je teško odrediti tačan datum nastanka Šekspirovih komada.[79][80] Stručnjaci smatraju da Tit Andronik, Komedija nesporazuma, Ukroćena goropad i Dva plemića iz Verone takođe pripadaju ovom periodu.[81][79] Njegove istorijske drame koje su dosta crpele teme iz „Hronike Engleske, Škotske i Irske“ autora Rafaela Holinšeda iz 1587,[82] dramatizuju korumpiranu vladavinu i tumače se kao opravdanje porekla dinastije Tjudor.[83] Kompozicija ovih dela je bila pod uticajem elizabetanskih dramaturga, naročito Tomasa Kida i Kristofera Marloua, kao i srednjovekovnom dramom i Senekinim pozorišnim delima.[84][85][86] Komedija nesporazuma je bazirana na klasičnim modelima, dok se izvori za Ukroćenu goropad nisu našli, iako je povezana sa drugom, istoimenom dramom i moguće je da je nastala na osnovu narodne priče.[87][88] Kao i Dva plemića iz Verone, u kojoj se pojavljuju dva prijatelja koja odobravaju silovanje,[89] takođe i priča o ukroćenju nezavisnog ženskog duha od strane muškarca ponekad zabrinjava moderne kritičare i reditelje.[90] Šekspirove rane klasične i komedije pod italijanskim uticajem sa duplim zapletima i jasnim komičnim sekvencama bile su prethodnica romantičnoj atmosferi njegovih najboljih komedija.[91] San letnje noći je domišljata mešavina ljubavne priče, magije, i komičnih scena u kojima učestvuju ljudi iz nižih slojeva.[92] Šekspirova sledeća komedija, Mletački trgovac, sadrži portret osvetoljubivog pozajmljivača novca, Jevrejina Šajloka, koja predstavlja svedočenje o elizabetanskoj eri, ali koja u isto vreme modernoj publici može izgledati rasistička. Domišljatost i igre reči u „Mnogo buke ni oko čega“,[93] šarmantna ruralna scena u „Kako vam drago“, i živopisno provodadžisanje u „Bogojavljenskoj noći“, zaokružuju Šekspirov ciklus velikih komedija.[94] Nakon lirskog „Ričarda II“, napisanog gotovo u potpunosti u stihu, Šekspir uvodi proznu komediju u istorijske drame u kasnim devedesetim 16. veka (Henri IV, prvi i drugi deo i Henri V). Njegovi likovi postaju kompleksniji i osećajniji, komične i ozbiljne scene se smenjuju, proza i poezija takođe, čime postiže narativnu raznovrsnost svog zrelog doba.[95] Ovaj period počinje i završava se sa dve tragedije: „Romeo i Julija“,[96][97] čuvena romantična tragedija i „Julije Cezar“, bazirana na prevodu Plutarhovih Paralelnih života iz 1579, koji je uradio sir Tomas Nort, i kojom je uveo novu vrstu drame. Šekspirov takozvani „tragični period“ trajao je od 1600. do 1608. godine mada je takođe pisao i tzv. „problematične komade“ — Ravnom merom, Troil i Kresida, Sve je dobro što se dobro svrši — tokom ovog perioda, a takođe je pisao tragedije i ranije.[100][101] Mnogi kritičari veruju da Šekspirove najbolje tragedije predstavljaju ujedno i vrhunac njegove spisateljske umešnosti. Junak prve njegove tragedije, Hamlet, bio je predmet diskusija više nego bilo koji drugi Šekspirov lik, verovatno zbog svog monologa: „Biti ili ne biti, pitanje je sad“.[102] Za razliku od introvertnog Hamleta, čiji je fatalni usud njegova neodlučnost, junaci sledećih tragedija, Otelo i Kralj Lir, nalaze svoju propast u ishitrenim sudovima koji se na kraju pokazuju kao pogrešni.[103] Zapleti u Šekspirovim tragedijama se često zasnivaju na fatalnim greškama i usudima koji poremete normalan sled događaja i unište junaka i one koje voli.[104] U „Otelu“, zlobni Jago podbada Otelovu ljubomoru do te mere da Otelo na kraju ubija svoju nevinu suprugu koja ga voli.[105][106] U „Kralju Liru“, stari kralj počinio je tragičnu grešku kad se odrekao svih prava i na taj način prouzrokuje scene koje vode direktno ka ubistvu njegove kćerke i mučenju slepog vojvode od Glostera. Prema kritičaru Franku Kermodu, „drama svojom surovošću muči i svoje likove i publiku.[107][108][109]“ U Magbetu, najkraćoj i najnabijenijoj tragediji,[110] nekontrolisani napad ambicije podstiče Magbeta i njegovu ženu, ledi Magbet da ubiju kralja i uzurpiraju presto, da bi ih na kraju uništio osećaj griže savesti.[111] U ovom komadu, Šekspir tragičnoj strukturi dodaje i natprirodni elemenat. Njegove poslednje velike tragedije, „Antonije i Kleopatra“ i „Koriolan“, sadrže neke od najboljih Šekspirovih stihova, a T. S. Eliot, pesnik i kritičar, smatra ih Šekspirovim najuspešnijim tragedijama.[112][113][114] U svom poslednjem periodu, Šekspir je pisao ljubavne drame ili tragikomedije i iz tog perioda datiraju tri važnija pozorišna komada: „Cimberin“, „Zimska priča“ i „Bura“, kao i drama u kojoj se pojavljuje kao koautor: „Perikle, tirski princ“. Manje crne tragedije, ova četiri pozorišna komada su ozbiljnijeg tona nego one iz devedesetih godina 16. veka, ali završavaju se pomirenjem i oproštajem potencijalno tragičnih greški.[115] Neki kritičari vide promenu tona kao dokaz smirenijeg pogleda na svet, ali to nije moglo mnogo da utiče na modu u pozorištu tog doba.[116][117][118] Šekspir je sarađivao u druga dva pozorišna komada, „Henri VIII“ i „Dva plemenita rođaka“, (engl. The Two Noble Kinsmen,) verovatno sa Džonom Flečerom.[119] Predstave Nije sasvim jasno za koje glumačke družine je Šekspir napisao svoje prve pozorišne komade. Naslovna strana izdanja „Tita Andronika“ iz 1594. godine otkriva nam da su tu dramu izvodile tri različite glumačke trupe.[120] Nakon kuge koja je harala između 1592. i 1593, Šekspirove komade je izvodila njegova sopstvena družina u pozorištima u Šordiču severno od Temze.[121] Londonci su hrlili tamo da vide prvi deo „Henrija IV“. Kad je izbio sukob sa gazdom pozorišta, družina je srušila pozorište Teatar i od ostataka napravila Glob teatar, prvo pozorište koje su glumci napravili za glumce na južnoj obali Temze u Sautvarku.[122][123] Glob se otvorio u jesen 1599. godine, a prva predstava koja je bila prikazana bio je Julije Cezar. Mnogi Šekspirovi veoma poznati komadi su pisani baš za Glob teatar, kao npr. „Hamlet“, „Otelo“ i „Kralj Lir“.[123][124] Pošto su Ljudi lorda Čemberlena promenili ime u Kraljevi ljudi 1603, uspostavili su specijalan odnos sa novim kraljem Džejmsom. Iako nema mnogo pisanih svedočanstava o predstavama, Kraljevi ljudi su izvodili sedam Šekspirovih komada na dvoru između 1. novembra 1604. i 31. oktobra 1605. godine, uključujući dve predstave Mletačkog trgovca.[53] Nakon 1608. godine, igrali su zimi u zatvorenom Blekfrijars teatru, a leti u Glob teatru.[125] Zatvorena scena kombinovana sa jakobskom modom teških kostima, dozvolila je Šekspiru da uvede savršenije scenske naprave. U Cimbelinu, na primer, Jupiter se spušta s neba uz gromove i munje, jašući na orlu: baca munju i duhovi padaju na kolena.[126][127] Šekspirovoj glumačkoj družini pripadali su i Ričard Berbidž, Vilijem Kemp, Henri Kondeč i Džon Heminges. Berbidž je igrao glavne uloge na premijerama mnogih Šekspirovih dela, uključujući Ričarda III, Hamleta, Otela i Kralja Lira.[128] Popularni komičar Vil Kemp igrao je slugu Pitera u „Romeu i Juliji“, a u „Mnogo buke ni oko čega“ igrao je Dogberija.[129][130] Na prelasku iz 16. u 17. stoleće, zamenio ga je Robert Armin, koji je igrao likove kao što su Tačstoun u „Kako vam drago“, i lude u „Kralju Liru“.[131] Godine 1613. ser Henri Voton je zabeležio da je Henri VIII „bio postavljen u izuzetnim uslovima sa puno pompe i ceremonijalnosti“.[132] Dana 29. juna izbio je požar u kom je Glob bio uništen do temelja

Performanse Boja proizvoda Crno Težina i dimenzije Dimenzije pakovanja 437 x 350 x 3 mm Deklaracija Model A4Tech X7-300MP Podloga za Misa Gaming Naziv i vrsta robe Podloge za miš Uvoznik EWE COMP DOO BEOGRAD ZEMUN Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (8) A4Tech X7-300MP Podloga za Misa Gaming 899 RSD MP cena (0) 4Print (ML1610D3) zamenski toner za Samsung štampače ML-1610/1620 / 2010/2510/2570/257 crni 1.999 RSD MP cena (0) PDP Nintendo Switch Wired Controller Rematch - Mario and Yoshi džojstik 4.999 RSD MP cena (0) Dahua HAC-HFW1239TU-Z-A-LED-27135-S2 Starlight HDCVI PTZ Bullet WiFi nadzorna kamera 2Mpx 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Nillkin Scrub Pro crvena zaštitna maska za telefon Galaxy S23 2.499 RSD MP cena (2) S-BOX USB-MICRO-90B kabl micro USB 1.5m crni 1.099 RSD MP cena (0) Elegoo ABS-like bela smola za 3D štampač 1000g 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) 3G Nano Silikon ljubičasta zaštitna maska za mobilni Samsung A536B Galalxy A53 5G 899 RSD MP cena (1) Makita B-65850 Adapter za priključak od 3/8 619 RSD MP cena (0) Saber Interactive (PS5) World War Z: Aftermath igrica 2.499 RSD MP cena (0) Xiaomi ugaona četka za Mop 2 robot usisivač 1.199 RSD MP cena (0) Remax Marshmallow TWS-19 bežične slušalice bele 2.999 RSD MP cena (2) Samsung 1TB M.2 980 PRO (MZ-V8P1T0BW/EU) SSD disk PCIe 4.0 x4 15.499 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.949 RSD (0) Trust TAXON QHD ECO WEB kamera crna 7.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.399 RSD (0) Infosec Zen-X 800 FR/SCHUKO UPS uređaj 800VA/480W line interactive 19.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.599 RSD (0) Kingston DDR4 8GB 2666MHz Fury Beast Black (KF426C16BB/8) memorija za desktop 2.699 RSD MP cena (2) Aoc CQ32G2SE/BK VA gejmerski zakrivljeni monitor 31.5" 42.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.299 RSD (0) Tristar TR-2568 trimer za bradu 2.399 RSD MP cena (0) White Shark GMS-001 PROMETHEUS nosač za mikrofon 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (3) Western Digital 4TB My Passport (WDBPKJ0040BRD-WESN) eksterni hard disk crveni 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Skullcandy Dime 3 bele bežične slušalice 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (7) Philips V-Line 273V7QJAB IPS monitor 27" 19.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.199 RSD (0) HP 205A (CF533A) Magenta Toner za Stampac Color LaserJet Pro M180n, M181fw 8.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.899 RSD (3) Logitech Mouse Pad Studio Series (956-000051) plavo siva podloga za miš 1.299 RSD MP cena (0) Samsung Galaxy S24 Ultra 12/256GB ljubičasti mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 256GB 200Mpx+50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD Nema na stanju! (0) Kyocera CB-5120H metalni kabinet 20.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.399 RSD (0) 3G Gentle Color crna zaštitna maska za Honor X8 499 RSD MP cena (0) Microids (Switch) Smurfs Kart igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Teracell Skin mat crna zaštitna maska za telefon Samsung S901B Galaxy S22 5G 699 RSD MP cena (0) Red PATCH CORD kabl (LAN) cat6A SFTP 1M crni 399 RSD MP cena (0) Nillkin Nature bela zaštitna maska za telefon Huawei P40 Lite/Nova 6 SE 1.299 RSD MP cena (0) Gorenje GECS6C70XPA staklokeramički šporet 61.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.099 RSD (0) 3G Silikonska Print Cactus zaštitna maska za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 699 RSD MP cena (0) Espon (T44QA) kertridž za Epson štampače Sure Color SC-P7500,SC-P9500 narandžasti 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD Nema na stanju! (0) 3G Summer color zaštitna maska svetlo plava za iPhone 14 6.1 1.199 RSD MP cena (0) Hama (200603) kabl USB-A (muški) na USB-B (muški) 3m crni 699 RSD MP cena (0) 3G Frame Glitter zaštitna maska crna za iPhone 14 6.1 699 RSD MP cena (0) Spirit Aviator 20" (MD 407556) zeleni putni kofer 10.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.599 RSD (0) Xwave DEH-7200 auto radio 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD Nema na stanju! (7) Allocacoc PowerCube (1100GY/DEORPC) 5 utičnica siva 1.699 RSD MP cena (2) Asus M602 Falchion Ace mehanička gejmerska tastatura crna 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Just In Case MIXPL314GN 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski ZELENI za Redmi Note 11 Pro + 5G 2.299 RSD MP cena (0) Hoover H3W4 37TXME/1-S veš mašina 7kg 1300 obrtaja 58.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (7) Philips TAE1105BK slušalice crne 1.199 RSD MP cena (4) Gembird MP GAME-L gejmerska podloga za miš 799 RSD MP cena (0) Canon Pixma GX7040 EUM/EMB color inkjet CISS multifunkcijski štampač A4 Wi-Fi 127.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.999 RSD (0) Kyocera TK-5290K crni toner 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Remax (97878) kabl USB A (muški) na TIP C (muški) 2.1A 1m crni 599 RSD MP cena (0) 3G Print Skin Flower Deer zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 699 RSD MP cena (0) Philips TAM4205/12 mikro linija 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.990 RSD 20% (22) Dell P2422H Professional IPS monitor 23.8" 20% 33.888 RSD 27.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 24.399 RSD (14) Logitech Ergo K860 Split bežična tastatura crna 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Transcend 500GB M.2 TS500GMTE115S SSD disk PCI Express 3.0 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD Nema na stanju! (0) Funko (050536) POP Star Wars Holiday Boba Fett figurica 2.199 RSD MP cena (1) LC Power LC6550 V2.3 80 Plus BRONZE napajanje 550W 7.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.040 RSD (0) 3G EL01 bela olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 16GB 7600MT/s Fury Renegade Silver RGB XMP (KF576C38RSA-16) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) 3G Teracell Giulietta mat crvena zaštitna maska za Samsung A037G Galaxy A03s 299 RSD MP cena (0) Gigabyte A620M DS3H matična ploča 15.388 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.849 RSD (0) FG figaro za kosu FS-611 1.599 RSD MP cena (0) Asus PRIME B760M-K D4 matična ploča 17.055 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.349 RSD (0) Tenda O1 500m Point to Point Outdoor CPE 4.799 RSD MP cena (0) Gembird (CC-DP2-6) kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 4K 1.8m crni 1.499 RSD MP cena (0) 3G Summer color ljubičasta zaštitna maska za mobilni Samsung A415F Galaxy A41 499 RSD MP cena (0) 3G Nano Silikon tamno plava zaštitna maska za mobilni Samsung A536B Galalxy A53 5G 899 RSD MP cena (0) 3G S22 crveni bluetooth zvučnik sa LED lampom 3.799 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover roze preklopna futrola za Xiaomi Poco X4 Pro 5G 499 RSD MP cena (2) RED adapter USB C na VGA/HDMI/SD/CR/RJ 45/2xUSB 3.0/USB C 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Hama (205216) antenski konektor (muški) ugaoni 90 stepeni beli 299 RSD MP cena Nema na stanju! (1) Huawei FreeBuds 3 bluetooth slušalice bele 24.399 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.959 RSD (0) Teracell Skin (Poco M3) providna zaštitna maska za telefon Poco M3 499 RSD MP cena (0) S-BOX MD 622 noge za sto sa električnim podešavanjem visine 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (1) Remax X-iron AlloyBuds 1 bežične slušalice crne 3.499 RSD MP cena (0) Xtrike Me MP602 RGB gejming podloga za miša crna 3.799 RSD MP cena (0) Canon Objektiv EF16-35mm f/4L IS USM (AC9518B005AA) 197.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 177.999 RSD (0) Gigabyte Radeon RX 7600 XT GAMING OC (GV-R76XTGAMING OC-16GD) grafička kartica 16GB GDDR6 128bit 58.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.999 RSD (0) 3G (81889) kabl Micro USB (muški) na USB (ženski) 0,3m crni 899 RSD MP cena (0) Bahco 3830-79-VIP kruna za bušilice 79mm 2.189 RSD MP cena (0) Trust Fayzo gejmerske slušalice ljubičaste 3.599 RSD MP cena (0) Sega (XBOXONE/XSX) Super Monkey Ball: Banana Mania - Launch Edition igrica za Xbox 4.999 RSD MP cena (0) Be Quiet Pure Wings 3 High Speed (BL111) ventilator 120mm 1.399 RSD MP cena (6) Samsung EO-MG920-BBE bluetooth slušalica crna 2.549 RSD MP cena (0) Warner Bros (Switch) LEGO The Ninjago Movie: Videogame igrica 4.999 RSD MP cena Nema na stanju! (1) HP 27 E27k G5 (6N4C4AA ) 4K IPS monitor 27" 53.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.499 RSD (0) Nillkin Scrub Pro zelena zaštitna maska za telefon Galaxy S23 Plus 2.499 RSD MP cena (12) Braun WK300 kuvalo za vodu 2200W crno 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Celly BUZ2WH TWS bele bežične slušalice 3.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.199 RSD (0) Celly Easy zeleni držač telefona za bicikl 1.299 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi Watch 2 Lite Strap pink zamenska narukvica za pametni sat 1.399 RSD MP cena (0) Seagate 8TB 3.5" SATA III Barracuda Guardian (ST8000DM004 ) hard disk 22.862 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.575 RSD (0) Canon PG-545 XL Black (BS8286B001AA) 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD 20% (50) Aoc 27G2SAE/BK VA gejmerski monitor 27" 20% 30.417 RSD 24.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 21.899 RSD (0) Nintendo (Switch) Fire Emblem Engage igrica 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB) 5600MHz Fury Beast RGB EXPO (KF556C36BBEAK2-64) memorija za desktop 33.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.299 RSD (0) Epson T619300 maintenance tank 9.998 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Commel c305-881 LED sijalica GU5.3 MR16 6W 4000K 349 RSD MP cena (0) Celly futrola feeling za samsung s20 ultra u pink boji 2.399 RSD MP cena (0) LC Power 712MB-ON crno kućište 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (4) Commel utičnica sa daljinskim upravljačem, domet 20m 1.999 RSD MP cena (1) Edifier W600BT bežične slušalice sive 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (0) Just In Case MAGPL109BL 2u1 Extra case MAG MIX PLUS paket maski PLAVI za iPhone 14 Plus 3.399 RSD MP cena (0) Philips (P48) LED sijalica E14 7W 4000K 399 RSD MP cena (0) Nedis BACH05 punjač baterija 2.499 RSD MP cena (3) Indesit EWSC61251WEUN veš mašina 6kg 1200 obrtaja 33.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.799 RSD (2) Hisense 40A5KQ Smart TV 40" Full HD DVB-T2 QLED 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Makita HR4003C čekić bušilica 97.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 87.790 RSD (0) Braun Silk Expert Pro 5 PL5152 zlatno beli IPL epilator 88.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD (0) Apple AirPods Max (MGYH3ZM/A) sive bežične slušalice 104.219 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 93.790 RSD (0) Activision Blizzard (PS5) Crash Team Rumble - Deluxe Edition igrica 4.999 RSD MP cena (0) HP LaserJet Pro M501dn (J8H61A) Mono Laser štampač A4 duplex 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) TP-LINK M7200 Wi-Fi ruter 9.990 RSD MP cena (0) S-BOX LVW13-46T nosač za Video Wall 39.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (0) 3G Silikon Pro Camera crvena zaštitna maska za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 949 RSD MP cena (0) Remax RM-501 slušalice bele 1.099 RSD MP cena (0) Canon objektiv EF 16-35mm/2, 8 L III USM 329.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 296.999 RSD (1) Razer Huntsman V2 (RZ03-03610100-R3M1) analogna optička gejmerska tastatura crna 38.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.799 RSD (0) Kyocera TK-3160 crni toner 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Ubiquiti AirMax AMO-5G10 Dual Omni antena 25.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.899 RSD (0) Hama (205194) adapter 3.5mm (ženski) na 6.3mm (muški) crni 399 RSD MP cena (0) Genesis Xenon 800 RGB (NMG-1629) optički gejmerski miš 16000dpi crni 7.499 RSD MP cena (0) Transcend 1TB M.2 (TS1TMTE110Q) SSD disk PCI Express 3.0 15.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.599 RSD (0) Philips (P48) LED sijalica E27 7W 2700K 369 RSD MP cena (0) Tp Link TL-SG2210P(T1500G-10PS) switch 8-portni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD Nema na stanju! (0) 3G Print Skin Blue Marble zaštitna maska za iPhone 14 Pro Max 799 RSD MP cena (0) 3G Heart Color IMD roze zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 999 RSD MP cena (0) Trust Fyda ECO bežični punjivi optički miš 2400dpi crni 1.999 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi Smart Camera C400 nadzorna kamera 8.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.990 RSD (1) Samsung Odyssey G6 LS32BG650EUXEN VA zakrivljeni gejmerski monitor 32" 78.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.699 RSD (0) Maximum Games (PS5) Wild Bastards igrica 4.999 RSD MP cena U pretprodaji od 16.04. do 30.09. (0) KitchenAid KA5KSMFVSFGA dodatak za mlevenje hrane 31.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.590 RSD (0) Belkin WIZ010VFBK MagSafe crni stalak za bežično punjenje iPhone 23.543 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.189 RSD (0) Brother HL B2080DW mono laserski štampač 32.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.999 RSD (0) HP 455 WL (4R177AA) Programmable KBD US bežična tastatura crna 4.599 RSD MP cena (0) Konica Minolta (TN-216 M) toner za Bizhub štampače C220,C280 magenta 13.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.499 RSD (1) Samsung 2TB Portable T7 (MU-PC2T0R) crveni eksterni SSD 24.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.499 RSD (0) 3G Silikon Pro Camera tamno plava zaštitna maska za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 949 RSD MP cena (3) Seagate Basic STJL4000400 eksterni hard disk 4TB 2.5" sivi 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Just In Case MIXPL106PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za iPhone 13 Pro 2.299 RSD MP cena (0) Celly bluetooth zvučnik UPMINIRD crveni 2.399 RSD MP cena (3) Makita DF001DW akumulatorski odvijač 10.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.190 RSD (0) Epson L6490 EcoTank kolor multifunkcijski inkjet štampač 66.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.599 RSD (0) Asus TUF Gaming F15 FX507ZC4-HN141 gejmerski laptop Intel 12-cores i5 12500H 15.6" FHD 16GB 1TB SSD GeForce RTX3050 sivi 138.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 124.999 RSD (0) Ravenscourt (PS4) Lets Sing 2024 igrica 4.999 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro zelena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro 2.599 RSD MP cena (3) Grundig 43GGU7900B Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 44.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.099 RSD (0) Nacon (XBOX) Tour de France 2021 igrica za Xbox 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Asus KW100 Marshmallow zelena bežična tastatura US 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Dowe 760 nosač za televizore 23"-42" do 30kg 799 RSD MP cena (0) Radialight ONSEN digitalni konvektorski radijator i sušač za peškire antracit 750 W 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (5) Denver TCU-206 Boombox Crveni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Gembird (A-3.5F-2.5M) adapter 2.5mm (muški) na 3.5mm (ženski) crni 149 RSD MP cena (4) LDNIO Z4 adapter za utičnicu EU/US/AU/UK beli 999 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi LYWSD02MMC sat za praćenje temperature I vlage 2.990 RSD MP cena (81) Logitech M185 (910-002239) Mis Wireless Plavi 1.999 RSD MP cena (0) Gigabyte B760 DS3H AX (078901) matična ploča 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Hahnemuehle Photo Pearl 310 pearl-finish foto papir A4 25 listova 310gr 4.499 RSD MP cena (1) Canyon CNE-CEP3R slušalice crno crvene 599 RSD MP cena (1) Zeus ZUS238GMG IPS gejming monitor 23.8" 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) E-Green (OST03388) adapter HDMI (muški) na VGA D-sub (ženski) + audio kabl 3.5mm crni 1.499 RSD MP cena (0) Gembird A-USB3C-VGA-01 adapter USB-C (muški) na VGA (ženski) 1.599 RSD MP cena (0) Corsair HS80 (CA-9011235-EU) RGB bežične gejmerske slušalice crne 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) 3G 290+L auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) Mikrotik (C53UiG+5HPaxD2HPaxD) hAP ax3 bežični ruter 27.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.199 RSD (0) Seagate (STLC8000400) 8TB 3.5" HDD External One Touch eksterni hard disk 34.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.999 RSD (3) Hama slušalice sa mikrofonom HS-USB400 crne 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Genius SP-U125 2.0 zvučnici za računar plavi 1.199 RSD MP cena (0) Genius SlimStar 8230 komplet bežična tastatura YU+bežični miš 1200dpi crni 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (1) Hama MW-400 V2 (173026) bezični opticki miš 1600dpi crni 1.499 RSD MP cena (1) Mesko 4805 mašina za mlevenje mesa 8.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.090 RSD (0) 3G Print Skin Army zaštitna maska za iPhone 14 799 RSD MP cena (0) 3G Silikonska Print Pigs zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover preklopna futrola za telefon Samsung A217F Galaxy A21s crna 1.499 RSD MP cena (0) Stadler Form Albert beli odvlaživač vazduha 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (1) LG 32SR50F-W.AEU IPS smart monitor 31.5" 42.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.999 RSD 30% (1) Moye Aurras 2 TWS narandžaste bežične slušalice 30% 3.175 RSD 2.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 1.999 RSD (1) Samsung ef-vs911-lge kožna zaštitna maska za telefon Galaxy S23 zelena 7.779 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Divoom Ditoo Pro (90100058210) bluetooth zvučnik crni 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Teracell zaštitno staklo za telefon Huawei Mate 10 lite 329 RSD MP cena (0) Lumax led sijalica GU10 hladno bela 6W (40-60W) 399 RSD MP cena (0) Marvo G30 gejming podloga za miša šarena 2.599 RSD MP cena (0) Silicon Power 500GB MS60 (SP500GBUF3S60V1B) USB 3.2 Gen 2 eksterni SSD plavi 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (2) Stadler Form George beli 2u1 ovlaživač/prečišćivač vazduha 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Kingston 256GB DataTraveler Max (DTMAXA/256GB) USB flash memorija 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD

Broj tastera: 3 Tehnologija detekcije pokreta: Optički Miševi Broj tastera 3 Broj točkića za pomeranje 1 Frekvencija odziva 2.4Ghz Povezivanje uređaja Bežična konekcija Preporučena upotreba Univerzalna Prilagodljiva rezolucija pokreta Rezolucija miša 1200DPI Tehnologija detekcije pokreta Optički Dizajni Boja proizvoda Crna Ergonomski dizajn Osvetljenje Menadžment potrošnje Vrsta baterije Alkalna Baterije Punjiva baterija Deklaracija Model Genius NX-7000 1200dpi bežični optički miš crni Naziv i vrsta robe Miševi Uvoznik USPON DOO ČAČAK Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (1) Genius NX-7000 1200dpi bežični optički miš crni 1.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 999 RSD (0) A4Tech F1010 Fstyler sivi komplet tastatura+miš 2.499 RSD MP cena (0) Wacom One Pen Standard Nibs crni rezervsni vrh za One Standard Pen olovku 1.999 RSD MP cena (0) Bosch SMV24AX04E ugradna mašina za pranje sudova 12 kompleta 58.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.599 RSD (0) Celly futrola feeling za samsung s20 u crnoj boji 2.399 RSD MP cena (0) Bahco 4106-35-60 ključ kukasti 4.049 RSD MP cena (0) Atlus (PS5) Persona 5 Tactica igrica 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Denver BTS-110NRBORDEAUX bluetooth zvučnik bordo 2.499 RSD MP cena (3) Gorenje NRK619DA2XL4 kombinovani frižider 68.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.499 RSD (3) Moye Soulful 2 ANC TWS bele bluetooth slušalice 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) 4Print (CF219A) zamenski bubanj za HP LaserJet Pro M102a,M102w,m130fw 1.999 RSD MP cena (2) LG 75UR91003LA Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 171.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.299 RSD (1) Beko WTE 8511 X0 mašina za pranje veša 8kg 1000 obrtaja 41.529 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.299 RSD (2) Tecno Camon 19 6/128 beli mobilni telefon 6.8" Octa Core 6GB 128GB 64Mpx+2Mpx+AI Dual sim 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Xiaomi filter za štapni usisivač G9+/G10+ 1.699 RSD MP cena (0) Just In Case MIX301BK 2u1 Extra case MIX paket maski CRNI za Mi11 Lite 5G 1.499 RSD MP cena (0) Apple Watch S9 GPS (MR9E3SE/A) 45mm M/L Silver with Storm Blue Sport Band pametni sat 75.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 67.890 RSD (0) Nillkin H zaštitno staklo za telefon iPhone 12/12 Pro 6.1 1.699 RSD MP cena (15) Philips E-line 242E1GAJ/00 IPS monitor 23.8" 22.210 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.989 RSD (0) 3G Premium UV Glue Full Cover zaštitno staklo + Lampa za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 5G 1.499 RSD MP cena (0) Celly futrola cromo za iphone 12 i 12 pro u crnoj boji 1.499 RSD MP cena (9) AMD Ryzen 9 5900X procesor 12-cores 3.7GHz (4.8GHz) Box 58.873 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.985 RSD 20% (0) Samsung Galaxy Flip 5 8GB/512GB mint mobilni 6.7" Octa Core Snapdragon 8 Gen 2 8GB 512GB 12Mpx+12Mpx 20% 152.778 RSD 122.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 109.999 RSD Nema na stanju! (0) Bahco B219.017 odvijač set 2.909 RSD MP cena (0) MSI GeForce RTX4070Ti VENTUS 3X E1 12G OC grafička kartica 12GB GDDR6X 192bit 137.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 124.099 RSD (1) Makita B-65947 odvijač krst 489 RSD MP cena (0) Bahco 59/S100BC bits nastavak set 4.859 RSD MP cena (0) Asus Zenfone 10 8/256GB plavi mobilni 5.9" Octa Core Snapdragon 8 Gen 2 8GB 256GB 50Mpx+13Mpx Dual Sim 122.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 109.999 RSD (0) Fieldmann FDU 9004 pamučni filter za usisivač 999 RSD MP cena (0) Devolver Digital (PS4) Trek To Yomi igrica 3.999 RSD MP cena (0) Zeus K08B 500W kućište 2.899 RSD MP cena (1) Samsung zaštitna maska za telefon S23 crna 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) Nokia 150 (2023) plavi mobilni 2.4" 4MB 0.3Mpx Dual Sim 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) Armaggeddon SMK-6C Psychfalconet mehanička gejmerska tastatura 8.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.599 RSD (0) AsRock B760M PG RIPTIDE matična ploča 21.499 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.349 RSD (0) Kingston DDR4 16GB (2x8GB) 3733MHz Fury Beast (KF437C19BBK2/16) memorija za desktop 7.617 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.855 RSD (2) Xiaomi Redmi 13C 8/256GB crni mobilni 6.74" Octa Core Mediatek MT6769Z Helio G85 8GB 256GB 50Mpx+2Mpx Dual Sim 20.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.499 RSD (0) Hoco W39 Cat pink bluetooth slušalice 3.199 RSD MP cena 20% (8) White Shark GK-1926 LEGIONNAIRE mehanička gejmerska tastatura tamno siva 20% 9.722 RSD 7.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) 3G Privacy 2.5D full glue zaštitno staklo za telefon Samsung S901B Galaxy S22 5G 1.499 RSD MP cena (0) Apple Watch Ultra 2 Cellular (MREP3SE/A) 49mm Medium Titanium Case with Blue Alpine Loop pametni sat 141.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 127.490 RSD (0) Western Digital Elements 8TB 3.5" SATA III (WDBWLG0080HBK) eksterni hard disk crni 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Moye Connect Cat.7 mrežni UTP kabl 5m 1.499 RSD MP cena (0) Esperanza EKM027 seckalica 150W 8.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.490 RSD (0) Samsung 1TB T7 (MU-PE1T0R/EU) externi SSD plavi 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Western Digital SN770 Black 500GB M.2 NVMe (WDS500G3X0E) SSD disk PCI Express 4.0 x4 8.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.899 RSD (0) Kyocera TK-3060 crni toner 15.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) CT 5500 (34993) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 5500 16GB 1TB SSD Radeon RX6600 650W 81.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 72.999 RSD (0) Canon CL-546 XL Color (BS8288B001AA) 3.599 RSD MP cena (0) Cudy (PE10) mrežna PCI-Express kartica 1.599 RSD MP cena (0) 3G Gentle Color mint zaštitna maska za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 599 RSD MP cena (0) S-link SL-EC66 crni kucni punjac za telefon USB C 25W 2.299 RSD MP cena (0) Epson (T6021 PH BK) kertridž za Epson štampač Stylus Pro 4800 crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Braun BT7340 trimer za bradu 14.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.199 RSD (0) Samsung Galaxy A55 8/128GB tamno plavi mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1480 8GB 128GB 50Mpx+12Mpx+5Mpx Dual Sim 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (4) SanDisk USB Flash Cruzer Force 64 GB (SDCZ71-064G-B35) USB 2.0 1.299 RSD MP cena (4) Kingston Canvas Go Plus (SDCG3/256GB) memorijska kartica microSDXC 256GB class 10+adapter 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD 20% (1) Braun BT3341 BLK trimer 20% 6.944 RSD 5.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (1) Clatronic KW3626 kuhinjska vaga 1.499 RSD MP cena (0) Bahco 2M-25-28 ključ okasti 3.129 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover zlatna preklopna futrola za Honor X7 999 RSD MP cena (6) KitchenAid 5KEK1565EAC kuvalo za vodu 2400W krem 23.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.190 RSD (0) Barkan VTM410 nosač za televizor 19"-80" do 50kg 4.990 RSD MP cena (1) LG 24MR400-B.AEUQ IPS monitor 23.8" 14.433 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.989 RSD (0) Fellowes 130C Automax uništivač dokumenata 66.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 60.199 RSD (1) Gembird KBS-WM-02 bežični komplet tastatura i miš crni 1.899 RSD MP cena (0) Adata AUV320-128G-RBKBL USB flash memorija 128GB 1.989 RSD MP cena (4) Thomson CP280 Radio Sat sa projektorom 3.499 RSD MP cena (1) Cooler Master MasterBox Q300L (MCB-Q300L-WANN-S00) modularno kućište belo 6.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.299 RSD (0) Gabol 16TRG800050B putna torba 46.5l crna 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) 3G Carbon Crystal (1121052) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro Max 6.7" crna 499 RSD MP cena (0) Hama (20080) CAT.6 beli mrežni UTP kabl 5m 799 RSD MP cena (0) Lexmark B225000 toner crni iz programa za vraćanje 8.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.699 RSD (0) Dahua IPC-HFW1530S-0280B-S6 Bullet mrežna nadzorna kamera 5Mpx 15.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.299 RSD (0) Enchen T501 pink električna četkica za zube 1.999 RSD MP cena (2) E-Green kabl SATA molex za napajanje HDD 0.15m 199 RSD MP cena (0) Swissten Rainbow YS-D2 bele slušalice 999 RSD MP cena (1) KitchenAid KA5KSM175PSEBK mikser sa posudom 300W crni 117.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 105.999 RSD (1) 3G Guess Hc Magsafe Outline zlatna zaštitna maska za telefon iphone 14 Pro 6.1 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) 3G TG149 bluetooth zvučnik maskirni 2.299 RSD MP cena (0) Teracell Ultra DC01 auto punjač za telefone+kabl micro USB 649 RSD MP cena (0) Just In Case MIX205BK 2u1 Extra case MIX paket maski CRNI za Galaxy S22 1.499 RSD MP cena (0) Makita P-04949 list za sabljastu testeru za metal 2.159 RSD MP cena (0) Celly Party Mic 2 (PARTYMIC2WH) bluetooth zvučnik +2 mikrofona 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Synology 16TB 3.5" SATA III Enterprise (HAT5300-16T) hard disk 107.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 97.199 RSD (0) Teracell Giulietta mat crna zaštitna maska za Xiaomi 12T/12T Pro 599 RSD MP cena (0) Hama (200637) kabl za punjač USB-A (muški) na USB-C (muški) 0.75m zeleni 899 RSD MP cena (0) Celly UP600WH slušalice bele 999 RSD MP cena (0) Intellinet (738118) Patch Cat6 mrežni kabl 1m sivi 299 RSD MP cena (0) Commel c0929 produžni kabl sa motalicom metalni bubanj 4 utičnice 16A 230V 25m 19.044 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.139 RSD (0) Commel c0631m priključni strujni kabl 16A 250V 3500W 1.5m crni 989 RSD MP cena (0) Commel (C0998) crna motalica prazna 4 utičnice 230mm 3.999 RSD MP cena (0) Aoc 22B2DM VA monitor 21.5" 14.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.399 RSD (0) Edifier S2000MKIII bluetooth zvučnici 2.0 130W braon 68.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD (0) LDNIO (70139) kabl USB A (muški) na TIP C (muški) 1m sivi 699 RSD MP cena (0) NZXT Gaming Speakers 3 (AP-SPKW2-EU) zvučnici za računar beli 39.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (0) Sencor SHI 6300GD presa za kosu 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) 3G Print Marbel Sky zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 699 RSD MP cena (0) Apple Watch S9 GPS (MR973SE/A) 45mm M/L Starlight with Starlight Sport Band pametni sat 75.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 67.890 RSD (0) Celly futrola earth za samsung s20 u pink boji 1.299 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 16GB 6000MHz FURY Beast White RGB (KF560C40BWA-16) memorija za desktop 9.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.490 RSD (3) Bauer presa za kosu HS-950 Essential 2.379 RSD MP cena (1) Xiaomi Redmi A3 3/64GB crni mobilni 6.71" Octa Core Mediatek Helio G36 3GB 64GB 8Mpx Dual Sim 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) 3G 292-PL auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) Remax RC-183i kabl za punjač USB C (muški) na lightning (muški) 2m beli 1.199 RSD MP cena (8) A4 Tech V8M Bloody optički gejmerski miš 3200dpi crni 2.199 RSD MP cena 20% (2) White Shark GK 2107 COMMANDOS ELITE mehanička gejmerska tastatura crna 20% 7.638 RSD 6.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Philips TAA5608BK/00 Sport crne bežične slušalice 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Bahco 7809TORX/10 ključ nasadni torx 18.044 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.239 RSD (0) Teracell Flip Cover preklopna futrola za telefon Samsung A725F/A726B Galaxy A72 4G/5G (EU) roze 1.499 RSD MP cena (1) CT G6405 kompjuter Intel Pentium G6405 8GB 256GB SSD Intel UHD 500W 26.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.199 RSD Nema na stanju! (0) Asus ROG Zephyrus G16 GU605MI-QR051W gejmerski laptop Intel Ultra7 155H 16" WQXGA 32GB 1TB SSD GeForce RTX4070 Win11 beli 373.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 335.999 RSD (0) 3G Silikon Line roze zaštitna maska za Honor X8 699 RSD MP cena (0) Adata 2TB M.2 PCIe Gen4 x4 (AGAMMIXS60-2T-CS) XPG GAMMIX S60 SSD disk 24.184 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.765 RSD (0) Funko (050504) POP Movies Black Adam Hawkman figurica 2.199 RSD MP cena (0) TRUST ODY US tastaura crna 1.999 RSD MP cena (0) Xwave TV antena M2000 logaritamska midi DVB-T2 sa f konektorom 1.299 RSD MP cena (0) 3G Tempered glass X mart 9D zaštitn staklo za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 799 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta mat pink zaštitna maska za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 5G 699 RSD MP cena (0) Seagate 3.5" 2TB SATA III IronWolf (ST2000VN003) hard disk 14.055 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.649 RSD (0) Altec Lansing Mini Life Jacket (AL-IMW477-001.133) bluetooth zvučnik 1.0 crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) 3G (81231) kabl USB A (muški) na lightning (muški) 1m crveni 799 RSD MP cena (0) Marvo HG8902 RGB gejmerske slušalice crne 2.599 RSD MP cena (0) LC Power Gaming 988B Red Typhoon kućište crno 6.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.899 RSD (1) Electronic Arts (PS4) EA SPORTS :FC 24 igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) 3G Beats bluetooth slušalice bele 3.499 RSD MP cena (0) Just In Case MIX430GN 2u1 Extra case MIX paket maski ZELENI za Honor 90 Lite 1.499 RSD MP cena (1) Teracell silikonska maska za telefon Nokia 3310 2017 providna 699 RSD MP cena (0) CT 11400F V3 gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 11400F 16GB 1TB SSD GeForce RTX2060 700W 85.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 76.999 RSD (5) Epson EcoTank L14150 color inkjet CISS multifunkcijski štampač A3 duplex 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Commel C380-107 beli produžni kabl sa 8 utičnica+2xUSB porta 3m 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Be Quiet Straight Power 12 (BN338) 80 PLUS Platinum napajanje 1000W 34.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.999 RSD (0) Trust GXT 758 XXL gejmerska podloga za miš crna 3.299 RSD MP cena (2) AOC Q24P2Q IPS monitor 23.8" 32.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.999 RSD (0) Samsung EF-PN980-TAE silikonska maska za telefon Galaxy Note 20 bronza 2.999 RSD MP cena (0) Gembird FPC-6004-L/100 kabl UTP cat.6E 100m sivi 4.999 RSD MP cena (0) Sharp UZ-KIL8MF HEPA filter za prečišćivač vazduha 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (0) Commel (C406-215) LED zidna lampa 4W 4000K 1.499 RSD MP cena (1) Kingston 500GB M.2 NVMe FURY Renegade (SFYRSK/500G) SSD disk PCI Express 4.0 x4 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD (0) Celly Ghostvent auto držač za ventilaciju za mobilne telefone magnet pink 1.699 RSD MP cena (0) SanDisk 256GB iXpand GO (SDIX60N-256G-GN6NE) USB flash memorija USB-A/Lightning 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (1) Microlab M-280BT 2.1 35W bluetooth zvučnici za računar crni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (1) Beko VRT 94928 VW štapni usisivač 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Commel c290-502 Euro utikač ugaoni pljosnati sa uzemljenjem 16A 250V crni 399 RSD MP cena (0) HP DES SFF 400 G9 (5J2J6ES) kompjuter Intel 12-cores i7 12700 16GB 512GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 134.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 120.999 RSD (0) Antec SP1000 Siqnature Platinium 1000W napajanje 80Plus Platinum 43.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.599 RSD (0) 3G Print Skin Army zaštitna maska za Realme C35 699 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi Smart Camera C200 nadzorna kamera 6.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.990 RSD (0) HP 117A (W2070A) crni toner 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Funko (050554) POP Vinyl Tala figurica 2.199 RSD MP cena (1) Xiaomi Mi (WXJS01YM) bežični komplet tastatura+miš crni 3.199 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas ORG roze preklopna futrola za iPhone 14 Plus 6.7 1.499 RSD MP cena (1) 3G Guess Hc Liquid Glitter Peony roze zaštitna maska za iPhone 13 Pro 6.1 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (0) Fast Asia (OST01202) kabl činč-činč 3xRCA (Muški) na činč-činč 3xRCA (Muški) 3m crni 299 RSD MP cena (0) Hama Gloss bele bubice 699 RSD MP cena (0) Osram LED sijalica GU10 4.5W 2700K 499 RSD MP cena (0) Gembird SPK-BT-11 bluetooth zvučnik 1.599 RSD MP cena Nema na stanju! (6) Samsung UE85CU7172UXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 202.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 182.499 RSD (3) Candy CSE H7A2LE-S mašina za sušenje veša sa toplotnom pumpom 7kg 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (1) LG 86QNED913PA Smart TV 86" 4K Ultra HD DVB-T2 383.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 344.899 RSD (0) 3G Silikon color svetlo zelena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 799 RSD MP cena (0) Gembird kabl HDMI 2.0 4K 1.8m crni 699 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro plava zaštitna maska za Xiaomi 12T Pro 2.699 RSD MP cena (0) 3G Frame Glitter roze zaštitna maska za Honor X8 699 RSD MP cena (0) Candy FIDC X665 L ugradna rerna 34.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.899 RSD (0) Just In Case MIXPL313PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za Xiaomi 12 2.299 RSD MP cena (0) Nillkin CamShield Pro zelena zaštitna maska za telefon Galaxy S23 2.999 RSD MP cena (6) Microsoft Surface Headphone 2+ bežične slušalice crne 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Good Shepherd Entertainment (PS5) Mike Mignolas Hellboy: Web of Wyrd Collectors Edition igrica 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) S-BOX MD 822 noge za sto sa električnim podešavanjem visine 63.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 56.999 RSD (1) Celly SWKEYBMOUSESV bežični komplet tastatura+optički miš 3.499 RSD MP cena (0) MS M-ACCL3100B (MSP40028) kabl za punjač USB tip C (muški) na USB tip C (muški)/USB tipA (muški) na lightning 1m crni 999 RSD MP cena (0) Vox 40CBF080B LED TV 40" Full HD DVB-T2 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Logitech M171 bežični optički mis plavi 2.199 RSD MP cena (0) Kingston 32GB (2x16GB) DDR5 4800MHz (KVR48U40BS8K2-32) memorija za desktop 39.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.299 RSD (1) Dell OEM serverska memorija 16GB DDR4 2400MHz RDIMM ECC Dual rank 60.199 RSD MP cena (0) Lc Power dock U3-HUB priključna stanica za HDD 2.5"/3.5" USB 3.0 crna 4.199 RSD MP cena (0) Dell 540-BBRG Intel X550 2 Port 10GbE Base-T mrežni adapter 159.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 143.599 RSD (0) Nillkin Scrub Pro crvena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 plus 2.599 RSD MP cena (1) Beko B5WF T 89418 MW veš mašina 9kg 1400 obrtaja 85.882 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 72.999 RSD (0) Tenda TX2 PRO AC1500 2.4GHz+5GHz WiFi ruter 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Epson (T619000) Maintenance Tank crni 3.699 RSD MP cena (0) 2K Games (PS4) Tiny Tinas Wonderlands igrica 3.999 RSD MP cena (0) Cooler Master I70C (RR-I7C7-18PA-R1) procesorski hladnjak 2.499 RSD MP cena (0) Fulqrum Publishing (Switch) VED igrica 3.999 RSD MP cena U pretprodaji od 30.01. do 31.05. (0) Western Digital 4TB WDBFTM0040BSL-WESN eksterni hard disk 21.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.499 RSD (0) Remax Rayen RC-075m kabl micro USB 1m crni 699 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas ORG crna preklopna futrola za Xiaomi 12 Lite 1.499 RSD MP cena (0) Jim Shore (025968) Anna Mini figurica 1.450 RSD MP cena (0) Bosch FLEXIDOME NTV-3503-F02L nadzorna kamera 56.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.599 RSD (3) Xwave BT77 FM transmiter 2.899 RSD MP cena (0) Lexon LUMA LH87MAP LED stona lampa sa punjivom baterijom srebrna 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Zanussi ZA120 kesa za usisivač 990 RSD MP cena (12) Logitech K480 (920-006366) Tastatura Bluetooth Multi-Device Crna 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (5) Candy CS4 1172DE/1-S veš mašina 7kg 1100 obrtaja 34.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.899 RSD (0) MS Nemesis C370 USB gejmerski miš crni 1.599 RSD MP cena (0) Team Group 64GB M211 (TM211364GB01) USB flash memorija 3.2+Tip C crni 2.399 RSD MP cena (0) Canyon CNS-CMSW09R Dual Mode bežični optički miš 1600dpi crveni 1.469 RSD MP cena (0) Beko BDIN38550C ugradna mašina za pranje sudova 15 kompleta 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (1) Xwave Xstand F17/42 (022327) nosač za TV 17"- 42" do 30kg 699 RSD MP cena (1) Samsung EF-NS906PJEGEE preklopna futrola za telefon Samsung Galaxy S22+ svetlo siva 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Samsung (EF-PA356TMEGWW) zaštitna silikonska maska za telefon Samsung A35 5G mint 3.499 RSD MP cena (0) Stadler Form Oskar Little titanium ovlaživač vazduha 17.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) E-Green (OST03392) adapter Mini Display Port (muški) na HDMI (ženski) beli 999 RSD MP cena (12) Waterpik WP-462 bežični oralni tuš 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (10) Samsung Odyssey G7 LS28BG700EPXEN IPS gejmerski monitor 28" 86.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 77.799 RSD (0) Gigabyte GeForce RTX 4070 AERO (GV-N4070AERO OC-12GD) grafička kartica 12GB GDDR6X 192 bit 110.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 99.799 RSD (0) Namco Bandai (XBOXONE) 11-11 Memories Retold igrica 1.499 RSD MP cena (0) Remax Sain Creative zlatna zaštitna maska za telefon iPhone 7 plus/7S plus 899 RSD MP cena (3) Gigabyte B550 GAMING XV2 1.0 matična ploča 15.166 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.649 RSD (0) Samsung (EF-ZA556CWEGWW) preklopna futrola Smart View Samsung A55 bela 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Dahua HY-SA21A-W2(868) detektor dima 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD 30% (1) Moye Melody bluetooth zvučnik crni 30% 3.968 RSD 2.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.499 RSD (0) Transcend 2TB M.2 2242 PCIe Gen3x4 NVMe (TS2TMTE400S) SSD disk 26.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.199 RSD