KASETA - ADAPTER ZA RADIO ZA KOLA N O V O OTVORI SU ISTI -51mm X 181mm JEDA KASETA JE DUBINE 60mm A DRUGA 70mm CENA JE ZA 1 KOMAD !!!!

Kabel od 3 metra Ocuvano

Radio Zagreb br.10 1946 veoma ocuvan casopis. vr128

Stanje: Novo

DA CAPO ALL INFINITO - DARINKA SIMIĆ MITROVIĆ Biblioteka Radio Beograda 1988. pola veka od osnivanja Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Beograd , tvrd povez,zlatotisak,ilustrovano,latinica,716 strana, format 24 cm,solidno stanje samo nedostaje strana 65/66. xxxxxxxxxxxxxxxxxx d2m10y19

Bratislav Ljubišić : LIKOVNI ŽIVOT - Prikazi 111 izložbi u Beogradu na talasima Radio Beograda 2 2005-2011, Most Art - RDU Radio-televizija Srbije Zemun- Beograd 2012, str. 196. Očuvanost 4. Sadržaj na slikama Изложбе -- Ликовна уметност -- Београд -- 2005-2011 Ликовни уметници -- Србија -- 20в-21в

OPREDMEĆENI ZVUK Autor: Miroslav Radonjić Izdavač: Radio Novi Sad, 1988. Broj strana: 237 Pismo: latinica Povez: meki Format: 22x14 Stanje kao na slici. Dobro očuvana, ima pečat i potpis na prvoj strani. Zapisi o radio- dramskim izvođenjima. Radomjić iznosi stručne, stroge, ali objektivne kritike o muzičkoj strani dramskih emisija, o udelu zvučnih efekata i o postupku tonskih majstora.

Kablovi su vise namenski sluze za radio kasetofone, tranzistore,aparate za brijanje kao i za razne kuhinjske aparate. SAMO DESNI MODEL KABLA IMAM 1 komad

`Radio TV revija`, od 10. do 16. marta 2001. Na naslovnoj strani junaci serije Vil i Grejs Iz sadržaja: Lane Gutović, Bojan Milanović, Disko scena, Kornelije Kovač, Zlatni melos...

Georgij Paro diplomirao je na filozofskom fakultetu, radio je kao asistent režije na radiju, režirao je u kazalištu. Postavio je preko osamdeset prestava u kazalištima širom Jugoslavije. Izdavač Teatrološka biblioteka Povez broš Strana 216 Godina 1981

`Radio TV revija`, od 31. januara do 6. februara 1998. Na naslovnoj strani Biljana Vilimon Iz sadržaja: Šon Pen, Disko scena - Zdravko Čolić, Miloš Bojanić, Bora Spužić Kvaka, Šeki Turković, Zvezdane staze - Cune Gojković, Neda Ukraden, 2 unlimited, Snap... Stanje kao na slici

`Radio TV revija`, od 2. do 8. septembra 2000. Na naslovnoj strani Vesna Ilić Iz sadržaja: Kornelije Kovač, Kozbi šou, Hit Ledžer, Disko scena - Đorđe Balašević, Marinko Rokvić, Laura, Zorica Marković, Zvezdane staze - Maja Odžaklijevska, razišli se Dragana Mirković i Zoran Bašanović... Stanje kao na slici

NESAVRŠENI KRUG ZORANA KARAJIĆA / NEZAVRŠENI KRUG ZORANA KARAJIĆA , Šabačko pozorište Šabac 2004, str. 164. Zbornik ; Zoran Karajić Knjiga nema urađenu katalogizaciju u NBS OČuvanost 3; malo pohabana ; ima posvetu glumca Zoarana Rapajića Zoran Karajić (Šabac, 5. jul 1951) je srpski pozorišni glumac iz Šabačkog pozorišta. Zoran Karajić je rođen u Šapcu 5. jula 1951. godine. Na pozorišnoj sceni je od kraja 70-ih godina prošlog veka. Radio kao direktor i glumac Šabačkog pozorišta. Živi i radi u Šapcu.

Strujni kabl (ili kabel/kabal,kako neko kaze) za razne kucne aparate,tipa kasetofona,radio aparata,televizora,Sony play station-a,punjaca za baterije (Canon,Casio,Fuji,Nikon,Olympus,Panasonic,Pentax,Sony...),neke stampace,skenere i drugu kompjutersku opremu,itd.Pogledajte ulaz (deluje kao dva spojena kruga). NIJE za manje aparate,tipa elektricnog brijaca,masinice za sisanje/trimera i slicno. Crne boje,duzine oko 150 cm (tj. jedan ipo metar). Ocuvan,ispravan. Svi kablovi su testirani (probani) i ispravni su (rade). Mozda jedan-dva imaju neku fleku od farbe.

Žan Vilar : O pozorišnoj tradiciji ; priredio Radoslav Lazić Izdanje [2. izd.] Izdavanje Beograd : R. Lazić, 2005 , Fizički opis 88 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lazić, Radoslav, 1939-2017 = Лазић, Радослав, 1939-2017 Rouget de Lisle, Claude Joseph, 1760-1836 = Руже де Лил, Клод Жозеф, 1760-1836 Zbirka ǂBiblioteka ǂEstetika dramskih umetnosti : pozorište, film, radio, televizija, video Napomene Prevod dela: ǂDe la ǂtradition théâtrale / Jean Vilar Str. 85-87: Kralj vilovnjaka / Klod Ru Str. 88: Beleška o piscu / R. L. [Radoslav Lazić]. Predmetne odrednice Вилар, Жан, 1912-1971 Позориште Žan Vilar : Vilar, Jean, 1912-1971 = Вилар, Жан, 1912-1971 Očuvanost 4.

Povez: meki Format: 16 x 23,5 cm Strana: 229 Pismo: ćirilica, latinica (engleski) Centralno mesto u izdavačkoj delatnosti FDU pripada kontinuiranoj pripremi i publikovanju Zbornika radova Fakulteta dramskih umetnosti. Prvi Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti izašao je iz štampe 1997. godine, uoči obeležavanja pedesetogodišnjice Fakulteta. Ideja o pokretanju ovog Zbornika, potekla je od prof. dr Petra Marjanovića, glavnog urednika prvog Zbornika i prof. dr Milene Dragićević Šešić, tadašnjeg direktora Instituta za pozorište, film, radio i televiziju. Tadašnji dekan FDU, dr Ljiljana Mrkić Popović podržala je potrebu za naučnim istraživanjima u oblasti dramskih umetnosti i publikovanje tako nastalih teorijskih radova. Poslednjih godina je ustanovljena dinamika izdavanja dve sveske godišnje i objavljeno je 26 brojeva. k-8

DŽUBOKS muzički časopis Br.94 - 01. Avgust 1980. godine Očuvanost: Korice 4 ka 4+ Unutrašnjost 4- ka 4 (ima poster u sredini, nedostaju dva lista - stranice 51,52,53,54 koje su iskopirane i umetnute). Teme broja: - Aktuelno - Pismo Iz Londona - Peter Gabriel - Vasilisa - Korgis - Rok Veče Splitskog Festivala - 11 Godina Radio Zenice - The Clash - 25 Godna Rock`N`Rolla (I deo) - Elvis Presley (mini poster) - Chuck Berry - Buddy Holly - Bill Haley - Hank Williams - Jerry Lee Lewis - Little Richard - The Beatles (mini poster + poster) - The Rolling Stones (mini poster) - Jimi Hendrix - Bob Dylan (mini poster) - The Doors (mini poster) - Ploča Mala, Zvuk Veliki (istorija CD-a počinje) - Ian Curtis (Joy Division) - Leb Is Sol - Gramofonska Igla - Recenzije (albumi i singlovi) - Kiss - Azra - Frank Zappa - Rock Kroz Etar - Atomsko Sklonište - Egberto Gismonti - Mini Posteri: Riblja Čorba i David Bowie

Izdavač: Likovni susret, Subotica, 1989 Edicija “Osvit” Sa posvetom autora Meki omot sa klapnama, 144 strane, bogato ilustrovano Bela Duranci (Bač, 5. jula 1931.), vojvođanski je povjesničar umjetnosti, likovni kritičar, hroničar, erudita i pisac. Radni vek je proveo u Subotici gde je radio u brojnim kulturnim ustanovama, dok je neke i sam osnovao. Bio je kustos Gradskog muzeja i zaštitar Doma kulture. Sarađivao je s Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture. Hroničar je likovnog života preko 45 godina. Penzionisao se 1984. godine. Unatoč tome, nastavio je plodni autorski rad, postavljao izložbe, kojih je postavio na stotine. Veliki su doprinos kulturi njegova djela o vojvođanskom likovnom životu 18. i 19. stoleća, a iznimno je cenjeno njegovo poznavanje mađarske secesije u arhitekturi, prepoznatljivom obeležju grada Subotice. Godine 2001. dobio je nagradu Ferenc Bodrogvári.

Mileta Leskovac scenograf - Dragoslav Vasiljević veoma retka knjiga ,mali tiraz ,samo 500 primeraka Izdavač: Srpsko narodno pozorište - Novi Sad, 1997. god. Broširan povez, 23,5 cm. 80 str. -vrlo dobro ocuvaan ,sadrzaj je cist / Mileta Leskovac je rođen je u Laliću 1924. godine, a Školu za primenjenu umetnost upisao je u Novom Sadu 1948. Diplomirao je u prvoj generaciji, 1953, kao slikar-scenograf, profesor mu je bio poznati scenograf Vladimir Marenić. Ceo radni vek proveo je u Srpskom narodnom pozorištu, od jeseni 1953. do penzionisanja, 1989. Radio je najpre kao slikar-izvođač, a zatim kao scenograf. Prvu scenografiju uradio je za predstavu Bore Hanauske Pokondirena tikva (1954). U dva maha obavljao je dužnost tehničkog direktora SNP-a. U matičnom pozorištu izveo je oko 170 scenografija za dramske, operske i baletske predstave, a u Pozorištu mladih preko 40. Gostovao je kao scenograf u Novosadskom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu i Ateljeu 212, u pozorištima u Somboru, Skoplju, Sarajevu, Zagrebu, Osijeku, Splitu i Mariboru, a u Sjedinjenim Američkim Državama radio je scenografiju za operu Knez Igor u Dalas Operi 1990. i u njujorškoj Siti operi 1994. Takođe je davao scenografska rešenja i pomagao amaterskim pozorištima u Vojvodini. „Kao odličan slikar-izvođač i daroviti scenograf, pronikao je u zakonitosti i tajne pozorišnog slikarstva i scenografije i smelo primenjivao nove materijale i tehnologije, uvek korektno sarađujući sa rediteljima. Njegove scenografije odišu različitim izazovima, a lirski su dominantni; impresivni su i puni dramatskog naboja.“ (Dragoslav Vasiljević) Dobitnik je više nagrada i priznanja: prvu nagradu dodelio mu je Srpski narodni odbor u Novom Sadu za scenografiju Izbiračice (1960), Oktobarska nagrada grada Novog Sada pripala mu je za scenografiju komada Nagraždenije i nakazanije Joakima Vujića (1973), nagrađen je na Ljubljanskom operskom festivalu za scenografiju opere Nabuko u izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta (1984), Zlatnu formu UPIDIV-a dobio je za Sumnjivo lice (1984). Sterijinu nagradu osvojio je za scenografsko ostvarenje predstave Bela kafa Aleksandra Popovića (1991). Na Susretu vojvođanskih pozorišta nagrađene su mu dve scenografije: za somborsku predstavu Fiškal galantom i novosadsko Sumnjivo lice (1995). Matična kuća mu je za dugogodišnji uspešan rad dodelila Zlatnu medalju „Jovan Đorđević“ 1988. Preminuo je u Novom Sadu 4. oktobra 2014. - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (desni ormaric u hodniku)

Nevidljivo pozorište Miroslav Radonjić Opis: Nastajala u nocima autorovog bdenja uz radio, knjiga Nevidljivo pozoriste jeste u drugi medij, medju korice knjige, `uhvaceno` svedocanstvo o onome sto je, po svoj prilici, zauvek otislo u etar i sto, po definiciji, jeste efemerno. Kao sto je to pozoriste uopste, a pogotovo ovo, `koje treptaje preoblikuje u pozoriste i cini ga - nevidljivim`, kako to, u pogovoru knjizi kaze sam autor.Onom delu tog `nevidljivog` kao sto su gluma, rezija, muzika, Miroslav Radonjic posvecuje u svojim, dnevnom listu i formom i leksikom primerenim, tekstovima punu paznju. On se, pri tom, bavi i onim elementima glumackog izraza koji cesto promicu oceni kriticara (klasicnog) pozorista: bojom i postavljenoscu glasa, akcentovanjem, dikcijom i kulturom govora uopste, pod lupu stavlja lektorske ucinke u pojedinim ostvarenjima, kao i zvucno-muzicki bekgraund. Samim tekstom, sto je i logicno, Radonjic se bavi vise ukoliko je u pitanju novo ili nepoznato delo, ukoliko je u pitanju adaptacija klasike, no uvek dajuci prednost onome sto ovo nevidljivo pozoriste cini - pozoristem. Dakle - izvodjenju.D. Nikolic, `Dnevnik` Povez: broširano Broj strana: 144 strana Format: 14 x 20 cm Pismo: Ćirilica Autor: Miroslav Radonjić Izdavač: Prometej

NAOKO UZGRED Severin M Franić Str 439 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Severin M. Franić je rođen 28. januara 1952. godine u Murskoj Soboti, bivša SR Slovenija bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Još za vreme studija, u Sarajevu, 1972, kao filmski kritičar je počeo da sarađuje u časopisima i revijama od kojih su najznačajniji: Naši dani, Lica, Život, Izraz, Odjek, Sineast, Mladost, Ideje, Filmska kultura, Književnost, Savremenik, Duga, Filmograf, Politika svet... 1988. godine je pokrenuo časopis JU FILM DANAS, čiji je glavni i odgovorni urednik i sada. U vremenskom razdoblju od 1993. do kraja 1997. godine bio je i urednik filmskog programa Srpske Radio Televizije u Republici Srpskoj. Autor je više od 100 emisija u okviru ciklusa `Jugoslovenska filmska komedija`, Vreme igre, koja je punih dve i po godine (emitovana na Kanalu Plus TV Novi Sad. Knjige: Njih sam čitao (hrestomatija, JU FILM DANAS, 1989); Dušo-gupka (poezija, Prometej, Novi Sad, 1993); Magijski vrtlog svetlosti i senke (antologija, Prometej, 1996), Razgovori (poezija, Prosveta, 1997), Naoko uzgred (razgovori i feljtoni, Raška škola, 2000), Svođenje računa (Ne&Bo / JU FILM DANAS, 2002), Konačna verzija (poezija, Ne&Bo, 2002) i Overavanje (JU FIJ1M DANAS, 2002). Priredio: Na mrtvoj straži (izbor iz poezije Alekse Šantića (IP `Ivanišević`, 2003).

ORION ART BEOGRAD - 2011 - 75 STRANA, MEK POVEZ. Neokonceptualna umetnost se javlja sa mesta borderlajna. Borderlajn je na granici besmisla i raspadanja, ustrašen i užasnut, gde nema objekata, i koji mora odbaciti sebe kao abjektnog da bi krenuo na mučni uspon ka stanju subjektnosti u nekom poretku. Dok Julija Kristeva postavlja pitanje šta raditi sa tim abjektnim, jer se ono može skrenuti prema libidu, da bi se od njega načinio predmet želje, ili prema simboličkom, da bi se pretvorilo u znak ljubavi, mržnje, zanosa ili prokletstva, Hal Foster pravi lom unutar datog simboličkog poretka, eksponira ga u krizi, i otvara nove mogućnosti u savremenoj umetnosti.

NA DNU SMEHA LEŽE SUZE Branka Veselinović Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi stinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi `Na dnu smeha leže suze` koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih. Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove `Majke hrabrosti`, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami `Tri lista deteline`, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori `Veselih večeri` Radio Beograda, lutkarskih priredaba za decu kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina. `Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh...` - kaže Branka Veselinović. U toj komičarskoj glumičinoj crti krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. `Na dnu smeha leže suze` stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije od smeha, ali čini to iz urošenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života.

Milosav Mićo Ristanović : Mića Ristanović sa svojim ansamblom Serbian Dance Folk Music - Najlepša kola za slušanje i igranje / Notni zapisi Književni klub Sirin Beograd 2017, str. 94., ilustrovano, 25 cm. Pogovor Milutin J. Todorović str. 93- 94 Ovo je samo knjiga sa notnim zapisima bez CD. Očuvanost 4. Malo je majstora na violini kao što je Milosav Mićo Ristanović - umetnik u sviranju, umetnik u izradi muzičkih instrumenata. Svoju umetničku radionicu nikad nije skrasio na jedno mesto, a stalno ima posla. - Rođen sam u Gornjoj Gorevenici kod Čačka, tačnije iznad Čačka, jer ona Donja je kod Mrčajevaca. U mojoj porodici su svirali, neki harmoniku, neki klanet, posebnu vrstu klarineta. U mojoj porodici bilo je i zanatlija: jedan stric kovač, drugi stolar, treći opančar. Kao dete sam im pomagao u poslu, još kad se varilo bez švajsaparata. Pravili smo ćumur od šljivovog drveta i smrvljenog belog kamena koji je bukvalno topio gvožde - priča Mića Ristanović. - Kod jednog zanatlije, kolarice, upoznah neke Cigane koji skupljaju `sekundarne sirovine`. Jedan od njih je imao izdrndanu violinu koja mi se mnogo svidela. Moj otac je obavio razmenu, i tako sam dobio prvu violinu. Malo sam je doveo u red, i na osnovu nje počeo da pravim novu. Imao sam 12 godina kad sam počeo da gradim prvu violinu, u četrnaestoj sam je završio. Mićina umetnička svestranost proključala je u više pravaca: pravio je razne predmete i figure od drveta, pisao pesmice, sviruckao po narodnim veseljima. - Počeo sam da sviram na sluh i odlazio kod komšije kolarice i njegovog ansambla. Vodili su me kao atrakciju po svadbama i igrankama, služio sam kao jelka za kićenje. Muzičari me popnu na stolicu, ja u sredini, a kolo svuda naokolo. Neke malo slobodnije devojčice dođu i sednu na tu stolicu, baš između mojih nogu. Svirajući violinu počeh i da se zaljubljujem, i to odmah pa čulom dodira. Družeći se sa muzikantima, naleteo je na zbirku Krnjevčevih kola sa notnim zapisima. Bio je to početak Mićinog muzičkog opismenjavanja. - Zakucam u Muzičku školu u Čačku. Nastavnici su se začudili kad sam im pokazao violinu koju sam sam napravio. Pozvali su novinare i pojavio se prvi članak o meni: `Dečak sa svojom violinom`. Tad sam dobio i prave savete, da učim i muziku i graditeljstvo uporedo. - Ubrzo mi se i sudbina osmehnula. Svirajući na sestrinoj svadbi, oduševio sam zetovog brata Božu Milovanovića. Odmah me pozvao u svoj Zagreb i odveo kod Gradskog sekretara za kulturu gospodina Donadinija. Gospodin me odveo kod nekih majstora za violine da me nauče zanatu. Odveo me i u `Poduzeće Glazbalo` i posle nedelju dana dobijem posao. - U tom čuvenom preduzeću za izradu muzičkih instrumenata položio sam majstorski ispit i dobio zvanje graditelja gudačkih i trzačkih instrumenata. Ostao sam sedam godina u tom preduzeću. Toliku su me voleli u Zagrebu, da sam morao da izmislim da su mi roditelji bolesni kako bih se vratio u Srbiju i zaposlio u preduzeću `Skala`. Početkom sedmdesetih u Beogradu upoznaje Miju Krnjevca, Miodraga Jašarevića, Dragana Aleksandrića, Tomicu Miljića, Antuša Gabrića, i sa njihovim ansamblima učesetvuje na koncertima i na snimanjima gramofonskih ploča. Pre pola veka snimio je Mićo i dve gramofonske ploče sa svojim autorskim kolima: `Moravski zaplet`, `Čačanski vez`, `Ciganska zavrzlama`, `Mićino čergarsko kolo`, `Mićina Carevka`, `Ćaletovo`, `Veljkovo`, `Momački poskok`. - Komponovao sam kola i za merak i za igru, trudeći se da svako kolo bude jedna priča na violini. Najveći kompliment mi je kada kolege muzičari prepoznaju moje kolo na radiju. Primera radi, zamišljao sam kako Cigani lutaju svojim čergama. Kad se nađu pored reke, tu se usidre, rašire šatre, založe vatre, a Ciganka ode da gata i skuplja jaja i koke po selu. Kad se dobro najedu kreće igra. Taj ambijent sam zamislio i pretočio u `Mićino čergarsko kolo`. U sviračkoj karijeri oduševio je i šefove Narodnog orkestra. U Mićinu umetničku radionicu dolaze i klasičari, simfoničari, džezeri. - Kad je šef Narodnog orkestra Miodrag Jašarević (naš bata Rade) čuo moja kola, pozvao me je da budem stalno zaposlen u Radio Beogradu, da se javim na audiciju. Posle nekoliko dana bata Rade je nastardao u saobraćajnoj nesreći, a ja više nikad nisam imao želju da uđem u Narodni orkestar. - Pravio sam i oporavljao mnoge instrumente: kontrabas, violončelo, violu, violinu, tambure, buzuki, balalajke, sve što ima žicu. Ne samo da sam pravio i popravljao instrumente, ja sam pravio i alate kojima pravim instrumente.

VIA BALKAN - Biljana Srbljanović - Predstavom „Via Balkan“ Narodno pozorište iz Sombora gostuje 19. janura na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 19.30. U pitanju je predstava sastavljena od tri jednočinke poznatih savremenih domaćih autora – „Putovanje“ Biljane Srbljanović u režiji Gorčina Stojanovića, „Nigde drugde“ Nenada Jovanovića u režiji Larija Zapije, i „Putokaz“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića. Kako je objasnio Srđan Aleksić, upravnik Somborskog pozorišta, na konferenciji za novinare u petak u NP povodom gostovanja, „Via Balkan“ nastala je u čast 125 godina postojanja Somborskog pozorišta kao narudžbina od pomenutih pisaca, a premijerno je izvedena u novembru 2007, na Dan pozorišta. Od tada je u Somboru odigran deset puta i već je zaživeo među tamošnjom publikom, istakao je Aleksić, a ovo mu je prvo gostovanje i nadaju se sličnom prijemu beogradske publike. Prema rečima Kokana Mladenovića, direktora Drame NP i jednog od reditelja predstave, komad, radnog naslova „Ostrvo Blakan“, trebalo je napisati na temu izolacije i samoizolacije, to jest o tome kako Berlinski zid zapravo i nije srušen već samo pomeren da zaokruži prostor nekadašnje Jugoslavije. Tri raznorodna komada, ispostavilo se, imaju mnogo zajedničkog i funkcionišu kao celina, složili su se svi koji su radili na ovoj predstavi. Biljana Srbljanović istakla je da joj je rad na ovom komadu, osim saradnje sa odličnom ekipom, značio mnogo jer je, kako je rekla, malo igraju u pozorištima izvan Beograda. Njeno interesovanje u vezi sa „Putovanjem“ ticalo se pre svega pozorišne forme, pitanja do koje mere se ona može približiti prozi, pa ga je stoga u podnaslovu nazvala pozorišnom pričom. Gorčin Stojanović se, pak, bavio pitanjem kako pronaći formu za tu priču. Što se predstave u celini tiče, on je vidi kao tri divergenta aspekta nečeg što bi se moglo nazvati zajedničkom emocijom ili emocionalnom temom, u njoj ima neke teskobe, kako je rekao, i tačno uočenog osećanja stvari. O komadu „Nigde drugde“, u odsustvu autora i reditelja, koji su obojica u Kanadi, govorila je glumica Kristina Radenković. Ona je ukratko rekla da je reč o paru koji je emigrirao u Kanadu i iako je tamo već čitavu deceniju, ne može da se primi na to tle. Maja Pelević primetila je da su, iako nju i Biljanu Srbljanović deli decenija, teme koje ih muče iste i to generacijski, a čini se da će to tako biti i u budućnosti. Njen tekst „Putokaz“, Mladenović je, kako je rekao, doživeo kao generacijskog Godoa, kao putovanje vremena kroz tri generacije, jer se ovde živi kao da ljudi imaju rezervne živote i to sve dotle dok ne bude prekasno. Scenografkinja predstave je Vesna Štrbac, a kostimografkinja Maja Mirković i one su doprinele da i vizuelno „Via Balkan“ bude jedinstvo različitosti. Predstava traje 122 minuta bez pauze. Sombor 2007 god, 94 str +CD, meki povez, u dobrom stanju. L.1.O.1.POL.2