Neispravan! Odjednom prestao da radi. Nije nosen kod majstora. Kabl zasecen sto se vidi na jednoj od slika. Saljem najeftinijom varijantom po kupca. Ako imate dodatnih pitanja, rado cu vam odgovoriti.

Nemački digitalni radio V630 PLL synthesizer receiver V630 Ne reaguje na tastere, samo sat radi, ostalo ne znam kako da pokrenem Kao neispravno za popravku i delove

Radio antena * dužina: 95 cm * opseg frekvencije: FM 87.5-108 MHz * GRAY ODGOVARA ZA VEĆINU UREĐAJA * Aiwa * Panasonic * Pioneer * Kenwood * Yamaha * Sony * itd. CENA PO KOMADU. ------------------------------- Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

Radio antena FM 87.5-108 MHz stopica broj 6

Stari kasetofon Kansai model KS-939 Prodaje se kao neispravan. Nema napojni kabl. Nije proban, mozda je i delimicno ispravan. Ima radio. Teleskopska antena se izvlaci ali joj vrh ispadne pa mora da se vrati. Dugmici OK. Nedostaje providna plastika preko dela koji pokazuje na kojoj stanici je radio. Ima mogucnost za baterije. Ide bez baterija. Boja crna - pogledati slike. kljucne reci za pretragu Kansai kansi kansaj cansai japan japanska tehnika japanski radio kasetofon japansko radio cassette casete recorder rekorder 50 watts wats vat vats p.m.p.o. pmpo xbs x b s wat vats fm modeli KS 939 k s am dc 6v adudio tehnika muzika muzicki stub kasetoffoni kasetofoni povoljna jeftino plastika plasticni radijo casetofon tehnike tehnika audio audijo zvuk zvucna muzika muzicka muzicko pesme za pesmu za pesme teleksopska antena antene crna crni

Ejub Štitkovac: DUHOVNA STRANA AMERIKE, JUNIR Niš/Medijska knjižara Krug Beograd 2004, str. 231. Studija o religiji u Americi. Očuvanost 4. Ejub Štitkovac (1947-2006) je rođen u Žepi u Bosni i Hercegovini. Završio je medresu u Sarajevu i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je u Radiju Jugoslavija, dnevnim listovima `Borba` i `Naša Borba` i kao dopisnik radio stanice `Dojče vele` iz Beograda, a bio je saradnik `Helsinške povelje`, glasila Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Štitkovac je pisao o verskim temama, crkvi, ekumenizmu, a bio je i izuzetan poznavalac političkih kretanja u arapskom svetu, posebno na Bliskom istoku. Autor je zbirke poezije `Slovo o Žepi` (1994) a osam godina kasnije romana `Zlovrh` o Žepi i Žepljanima u zadnjem ratu. Autor je i knjiga `Različiti putevi do Boga` i `Duhovna strana Amerike`

MP3 Player 4 GB/FM 87.5-108 MHz Nexon MP3-05 USB broj 4 sa slike * USB 4 GB * FM radio 87.5-108 MHz * Voice recorder Za skladištenje muzike, slike, video klipove. Jednu AAA 1.5V bateriju koristi. VIŠE KOMADA IMAM.

Đuro Kovačević : REKVIJEM ZA SOCIJALIZAM - Ima li socijalizam budućnosti? , Stručna knjiga / Univerzitetska riječ 1989, str. 209. Očuvanost 3 ; na nekoliko stranica ima podvlačenja hemiskom. Ђуро Ковачевић (Велика Греда, 14. август 1943 — Жабљак, 21. јул 2011) био је историчар, политиколог и песник. Ђуро Ковачевић је рођен 14. августа 1943. године у Великој Греди, Банат, Србија. Гимназију је завршио у Зрењанину, а Правни факултет на Универзитету у Београду, где је и докторирао 1976. године, са тезом „Политичка елита и савремено грађанско друштво“. Непосредно пред студентске демонстрације, 1968, као постдипломац изабран је за председника Савеза студената Југославије, са којим је започело његово активно ангажовање у политици.[1] Заступао је тезе либерала, који су се залагали за више тржишта у економској, и више демократије у политичкој сфери. Међутим, тезе либерала се нису уклапале у пројекат југословенског друства тадашњег председника Југославије, Јосипа Броза Тита. Био је један од најмлађих и најперспективнијих припадника тадашње српске политичке елите. Са непуних тридесет година, налазио се у најужем руководству Социјалистичког савеза, тада најмасовније политичке и друштвене организације у земљи. Тих година се посебно ангажовао на припремама новог Устава. Настојао је да се идеје и ставови српског руководства управо нађу у том највишем законском акту државе. Када је почео обрачун са српским либералима, нуђена му је изгледна политичка каријера, међутим он је понуду одбио, с обзиром да је то било противно његовим моралним и политичким начелима, па се тада повукао са политичке сцене. У бурном периоду између студентских демонстрација и пада либерала, у оквиру Београдског универзитета и Универзитетског одбора савеза студената, учествовао је у оснивању Студентског културног центра (СКЦ). У истом периоду је учествовао и у покретању угледног, вишедеценијског часописа „Идеје“ , који је значајно утицао на научну и културну сцену. Године 1990. трансформисао је Институт за раднички покрет, у коме је радио већ извесно време у Институт за европске студије у Београду. Од 1990. до 2002. године био је и директор ове институције. Заједно са професором Светозарем Стојановићем, Ђуро Ковачевић је основао Српско–амерички центар 2002. године. Овај центар је 2009. године прерастао у Центар за националну стратегију(ЦЕНС). Организовањем скупова, трибина, форума и различитих пројеката, чланови ове организације су упућивали на неопходност промишљања положаја Србије у савременом свету. Од 2006 до 2009. године, био је члан Програмског одбора Радио-телевизије Србије (РТС). Аутор је више десетина научних студија објављених по разним часописима из области политичке теорије, политичке социологије и политичке историје. У последње две деценије живота, посебно се бавио проблемима глобализације, транзиције, европских интеграција, сломом социјализма, кризом и распадом Југославије. Објавио је четири књиге, а пета која је у тренутку смрти била у припреми, није изашла. Током целе радне каријере, објављивао је краће текстове у недељницима и дневној штампи. Дао је бројне интервјуе и уцествовао у многим радио и ТВ емисијама. Био је чест гост на другом и трећем програму Радио Београда, као и на другом програму Радио телевизије Београд . Паралелно са научним радом, Ђуро Ковачевић се бавио песништвом. Објавио је пет збирки поезије.

Fondacija za mir i rešavanje kriza Borisa Vukobrata, izbor iz istoimene radio emisije Doba razuma DOBA RAZUMA FONDACIJA ZA MIR I REŠAVANJE KRIZA ДОБА РАЗУМА ФОНДАЦИЈА ЗА МИР И РЕШАВАЊЕ КРИЗА 175 strana, sa fotografijama. Izdanje Centar za rešavanje kriza 1994. Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviše 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 12D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od mekožarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: zajednički sloj PVC mešavine nanešen preko dva ili tri paralelno postavljena provodnika tako da se žile mogu razdvojiti, a da se ne ošteti izolacija. Boja plašta nije određena, mogu biti sve boje, a može biti i proziran. Primena U suvim prostorijama, za priključak malih prenosivih netermičkih aparata, kao što su stone lampe, radio aparati, stoni ventilatori i sl. Na mestu uvoda u priključne naprave ili neposredno u prenosna trošila preporučljivo je staviti zaštitne uvodnice od gume ili termoplastičnih materijala.

Meta - Vuk Drašković Sadržaj: UZALUDNE GODINE MILANOVA KNJIŽARA RAĐANjE SRPSKOG POKRETA OBNOVE KRALj TRGOVA VILA NA ŽENEVSKOM JEZERU DEVETI MART ALEKSANDAR U SRBIJI RADIO ANKARA VIDOVDANSKI SABOR ZATVORSKI DANI KONGRES SRPSKIH INTELEKTUALACA 207 TROMESEČNE DEMONSTRACIJE UOČI POMRAČENjA SRBIJA POD BOMBAMA BOMBE POSLE BOMBI IBARSKA MAGISTRALA KAKO JE NASTAO DOS ATENTAT U BUDVI Izdavač: Novostia, Beograd Godina: 2007 Broj strana: 413 Tvrdi povez sa omotom Biblioteka: Promocija Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 2030 Težina: 600 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

187. Novo LTK8002D Aaudio nf kolo. Koristi se za pojacanje audio zvuka. LTK8002D je dizajniran za pružanje audio izlaza velike snage , visoke vjernosti i posebno dizajniran , zahtijeva samo mali broj vanjskih komponenti i može raditi u (2V-5V) niskonaponskom stanju . Ovom uređaju nisu potrebni kondenzatori za spajanje, bootstrap kondenzatori ili snubber mreže , vrlo je pogodan za sisteme male zapremine , male snage.

Jovan Antula: EMOCIJE U POLITICI, Prometej Novi Sad 2012, str. 147. Očuvanost 4-. Jovan Antula je rođen 1927. godine u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju i okončao studije telekomunikacija na Tehničkoj velikoj školi. Radio je kao naučni saradnik u Institutu `Nikola Tesla` u Beogradu, u Minhen je došao 1958. godine. О КЊИЗИ Живимо у добу кад Немачка колонизира Европу. Изјава не­мачке канцлерке: „Ниједна земља, ниједно финансијско место и ниједан финансијски продукт не сме више да остане без над­зора” значи кон­тролу и казну. За Србе је од велике важности да разумеју емотиван став данашње Европе према њима. Емоције играју централну улогу у контроли људских по­сту­пака. Мржња према суседима има корене у идентитету појединца: он се осећа као део једне фамилије, племена са истим дијалектом, једне нације. Сви остали су само суседи, потенцијални објекти мржње. Вероватно најбољи пример неуспелог покушаја супротног развоја (уједињења) нација, јесте оснивање Југославије, борба против ње и њен распад - све у току једног века. И тај процес је овде предмет испитивања. На шта личи Европа данас? Само једна мањина грађана Европе, непуних 50%, желе и одо­бра­вају чланство њихових земаља у Европи. Учешће грађана у изборима за европски парламент је још скромније - око 40%. То је база његовог легитимитета. Европљани су дакле мањина у Европи или, другим речима, Европи недостају Европљани. Већина законских прописа не потиче данас од националних пар­ламената, него од бриселске комисије. Моћ еврократа стално расте и има све више карактер монопола. Њихови прописи су обавезни за све европске земље и скупљени су у једном кодексу са шестоцифреним бројем страна. Тако вредни су еврократи. У разним земљама Европске уније нема велике разлике у ставу штампе према Србији и Србима. Разлике су у осећањима која се на читаоца преносе, и у којој форми се то чини (кратка, сензационална, псеудонаучна, подсмешљива, саркастична итд). Стога је добро да се српски читаоци, било да су за Европску унију или не упознају са ставом Немаца а и Немци са ставом Срба.

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Ova maska pruža izvanrednu zaštitu za tvoj Motorola Edge 20 Lite, čuvajući ga od ogrebotina, udaraca i prašine. • DIZAJN: Elegantan crni dizajn daje tvom telefonu moderan izgled, dok istovremeno zadržava njegovu originalnu liniju i oblik. • MATERIJAL: Izrađena od visokokvalitetnog materijala, maska osigurava dugotrajnost i otpornost na svakodnevno korišćenje. • PRISTUP: Precizni izrezi omogućavaju lagan pristup svim dugmićima i portovima, bez potrebe za skidanjem maske. • INSTALACIJA: Jednostavna za postavljanje i skidanje, ova maska neće ostaviti tragove na tvom telefonu i može se brzo zamijeniti kada poželiš promenu. Zaštiti svoj Motorola Edge 20 Lite sa stilom koristeći MERCURY masku. Ova maska nije samo funkcionalna, već i estetski doprinosi izgledu tvog uređaja. Izrađena od izdržljivog materijala, ona će biti tvoj telefonov saputnik kroz sve avanture, čuvajući ga od neželjenih oštećenja. Elegantna crna boja i tanki dizajn čine da tvoj telefon izgleda sofisticirano, bez dodavanja nepotrebne težine ili zapremine. Maska je dizajnirana tako da ne zaklanja lepotu tvog Motorola Edge 20 Lite, već da je ističe. Svi portovi i dugmad su lako dostupni zahvaljujući precizno izrađenim izrezima. Nećeš imati problema sa punjenjem ili korišćenjem slušalica, a tvoj telefon će biti zaštićen u svakom trenutku. Instalacija maske je brza i jednostavna. Možeš je postaviti ili skinuti u samo nekoliko sekundi, bez straha da ćeš oštetiti telefon. Kada god poželiš promenu, možeš lako zameniti masku drugom, osvežavajući izgled svog uređaja. Ne čekaj da tvoj telefon doživi nezgode. Opremi ga MERCURY maskom i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Naruči svoju masku još danas i daj svom telefonu zaštitu koju zaslužuje! Vidi još informacija

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Tvoj Xiaomi Poco M4 Pro 4G zaslužuje najbolju zaštitu. Teracell Skin maska pruža pouzdanu zaštitu od ogrebotina, udaraca i svakodnevnog habanja. • DIZAJN: Uživaj u elegantnom mat crnom finišu koji se savršeno uklapa sa tvojim stilom. Ova maska je dizajnirana da bude ne samo zaštitna, već i da doprinese estetici tvog telefona. • MATERIJAL: Izrađena od visokokvalitetnog materijala, Teracell Skin maska osigurava dugotrajnost i otpornost, a istovremeno zadržava tanak profil telefona. • PRISTUP: Svi tasteri i portovi na tvom Xiaomi Poco M4 Pro 4G ostaju lako dostupni. Maska je precizno dizajnirana da ne ometa upotrebu telefona. • INSTALACIJA: Postavljanje maske je brzo i jednostavno. Bez muke ćeš je postaviti na svoj telefon i možeš biti siguran da će savršeno pristajati. Kada je u pitanju zaštita tvog Xiaomi Poco M4 Pro 4G, Teracell Skin maska je izbor koji se ističe. Ne samo da će tvoj telefon biti zaštićen, već će i zadržati svoj originalni izgled zahvaljujući tankom dizajnu. Mat crna boja dodaje dozu sofisticiranosti i elegancije, dok kvalitetan materijal obećava dugotrajnost i otpornost na svakodnevne izazove. Svi tasteri i funkcije telefona biće ti lako dostupni, što znači da nećeš morati da žrtvuješ funkcionalnost zarad zaštite. Instalacija maske je intuitivna i ne zahteva dodatne alate, pa ćeš u tren oka biti spreman za nove avanture sa svojim zaštićenim telefonom. Zašto čekati? Opremi svoj Xiaomi Poco M4 Pro 4G Teracell Skin maskom i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Tvoj telefon će biti siguran, a ti možeš nastaviti sa svojim aktivnostima bez ikakvih prepreka. Naruči odmah i osiguraj najbolju zaštitu za svoj uređaj!

PRIKLJUČENIJA LUTAJUĆEG BELGIJANCA - Fransoa Žongen Izdanje: RADIO B92 Beograd, 1997. F: 15x22 cm O: 106 str Mek povez, latinica. S3 Knjiga je potpuno N O V A, neotvorena. U kome prevodilac upozorava čitaoca na skepticizam koji bi mogao da ga obuzme dok čita ovo delo, s obzirom na upravo paradoksalan karakter izvesnih u njemu opisanih situacija. Priča se desava u Belgiji, severnoj zemlji zapadne Evrope čija je teritorija predstavljena u svim atlasima, na svim kartama i mapama sveta, ali u čije stvarno postojanje većina njenih stanovnika odavno sumnja. Priča se dešava u Belgiji, ali kritički čitalac ima pravo da sebi smesta postavi pitanje da li Belgija uopšte postoji? Više međunarodnih ugovora, izgleda, dokazuje određenu političku realnost od nekih 30.500 km2 koja se proteže (u smeru kazaljke na satu) između Francuske, Severnog mora, Holandije, Savezne Republike Nemačke i Velikog vojvodstva Luksemburg (zemlje još manjih proporcija, no čija je legitimnost izgleda daleko manje osporavana). Tako to proilazi iz Londonskog (1831), Versajskog (1919), Rimskog (1957), Mastrihtskog (1991) ugovora, od kojih ova dva poslednja imaju u svakom slučaju za krajnji, ali ipak glavni cilj nestajanje Belgije u jednom puno širem, no isto tako nebuloznom entitetu nazvanom Evropa. U poštovanja vrednom udruženju istoričara veoma žestoka kontroverza deli pristalice i protivnike stvarnog postojanja Belgije.U poređenju s njom rasprava o identitetu Gvozdene maske izgleda kao ljupko mlaćenje prazne slame. Pristalice tako smatraju da počeci Belgije sežu najmanje u eru praživotinja kao što to potvrđuju otkrića kostiju na njenoj teritoriji ili barem na njenom frankofonskom delu (majmunske kosti iz Spija ili Jurske kosti iz Bernisara). Ova nijansa nije lišena političke konotacije i na nju ćemo imati prilike da se vratimo. Oni isti koji laskaju pradedovskom karakteru Belgije takođe uporno navode izjavu Julija Cezara prema kojoj horum omnium, fortissimi sunt Belgae. Što se za čitaoce prvenstveno helenističke tradicije (mogu li se oni zbog toga kuditi?) može prevesti kao Od svih naroda Galije, belgijanci su najhrabriji i što je dovoljno da se danas dokaže: 1) dosledno potvrđeno postojanje Belgije; 2) njena superiornost nad susednim narodima; 3) uvek realna sklonost Belgijanaca da izvan svojih granica potraže legitimitet koji ne uspevaju da ostvare intra muros. Da zadržimo stil... Tom autoritativnom argumentu, negatori Belgije suprotstavljaju: 1)odsustvo verodostojnosti tvrdnji pomenutog generala, koje je u to doba do te mere bilo ustanovljeno da se nedugo potom odlučilo da se on definitivno ućutka kako bi se budućim generacijama prenela istorijska istina. 2) važnost konstatacije da je Cezar govorio o Belgijancima, a ne o Belgiji, što ide u prilog tezi o postojanju neke ljudske grupe koja je u prošlosti nosila to ime, ali što ipak ne dokazuje postojanje neke njoj odgovarajuće zemlje. I ti isti, istovremeno uzvraćajući, podvlače kako je 1913. jedan slavni političar pisao tadasnjem šefu države: Gospodine, nema više Belgijanaca, dokazujući time da ako su u jednom trenutku i mogli postojati- quod est demonstrandum- Belgijanci danas pripadaju mitologiji prošlosti na isti način kao Argonauti ili stanovnici Atlantide. Čak i pre sto ste mogli reagovati na taj ipak prostački argument oni vam zadaju poslednji udarac, podmuklo otkrivajući da Ustav zvan belgijski iz 1931. (modifikovan 1895, 1918,1967,1970,1980,1983,1989. i 1993. i trenutno podesan da ponovo bude korigovan amandmanima) daje potomku pomenutih šefova države (uzgred budi rečeno uveženom iz inosranstva 1831. za velike pare) titulu kralj belgijanaca, a ne kralj Belgije.To uveliko odaje sumnje koje i sami ustavotvorci gaje prema realnosti političkog entiteta za čije su se sukcesivno stvaranje i razaranje sami pobrinuli. Ovo kratko upozorenje ne bi bilo kompletno da čitaocu nije precizirano kako je, pored pristojne količine sportskih i književnih titula dodeljenih nekima od njenih državljana, sama Belgija, tokom poslednjih dvadeset godina, dobila dve značajne nagrade. Srebrna medalja (ex-aequo sa Kiprom, zlato je pripalo Libanu a bronza Italiji ) na takmičenju Pjer Mendes-Frans u nestabilnosti vlade, i prva nagrada u svim kategorijama na Svetskom prvenstvu u bizarnim ustavima, koju je osvojila plasiravši se daleko ispred Švajcarske i Rusije, i uz čestitke žirija za posebno razvijenu promenljivost temeljnog zakona. Priča se, dakle, dešava u Belgiji.

Fransoa Žongen : PRIKLJUČENIJA LUTAJUĆEG BELGIJANCA , Radio B92 Beograd 1997, str. 108. Očuvanost 4. Priča se desava u Belgiji, severnoj zemlji zapadne Evrope čija je teritorija predstavljena u svim atlasima, na svim kartama i mapama sveta, ali u čije stvarno postojanje većina njenih stanovnika odavno sumnja. Priča se dešava u Belgiji, ali kritički čitalac ima pravo da sebi smesta postavi pitanje da li Belgija uopšte postoji? Više međunarodnih ugovora, izgleda, dokazuje određenu političku realnost od nekih 30.500 km2 koja se proteže (u smeru kazaljke na satu) između Francuske, Severnog mora, Holandije, Savezne Republike Nemačke i Velikog vojvodstva Luksemburg (zemlje još manjih proporcija, no čija je legitimnost izgleda daleko manje osporavana). Tako to proilazi iz Londonskog (1831), Versajskog (1919), Rimskog (1957), Mastrihtskog (1991) ugovora, od kojih ova dva poslednja imaju u svakom slučaju za krajnji, ali ipak glavni cilj nestajanje Belgije u jednom puno širem, no isto tako nebuloznom entitetu nazvanom Evropa. U poštovanja vrednom udruženju istoričara veoma žestoka kontroverza deli pristalice i protivnike stvarnog postojanja Belgije.U poređenju s njom rasprava o identitetu Gvozdene maske izgleda kao ljupko mlaćenje prazne slame. Pristalice tako smatraju da počeci Belgije sežu najmanje u eru praživotinja kao što to potvrđuju otkrića kostiju na njenoj teritoriji ili barem na njenom frankofonskom delu (majmunske kosti iz Spija ili Jurske kosti iz Bernisara). Ova nijansa nije lišena političke konotacije i na nju ćemo imati prilike da se vratimo. Oni isti koji laskaju pradedovskom karakteru Belgije takođe uporno navode izjavu Julija Cezara prema kojoj horum omnium, fortissimi sunt Belgae. Što se za čitaoce prvenstveno helenističke tradicije (mogu li se oni zbog toga kuditi?) može prevesti kao Od svih naroda Galije, belgijanci su najhrabriji i što je dovoljno da se danas dokaže: 1) dosledno potvrđeno postojanje Belgije; 2) njena superiorno st nad susednim narodima; 3) uvek realna sklonost Belgijanaca da izvan svojih granica potraže legitimitet koji ne uspevaju da ostvare intra muros. Da zadržimo stil... Tom autoritativnom argumentu, negatori Belgije suprotstavljaju: 1)odsustvo verodostojnosti tvrdnji pomenutog generala, koje je u to doba do te mere bilo ustanovljeno da se nedugo potom odlučilo da se on definitivno ućutka kako bi se budućim generacijama prenela istorijska istina. 2) važnost konstatacije da je Cezar govorio o Belgijancima, a ne o Belgiji, što ide u prilog tezi o postojanju neke ljudske grupe koja je u prošlosti nosila to ime, ali što ipak ne dokazuje postojanje neke njoj odgovarajuće zemlje. I ti isti, istovremeno uzvraćajući, podvlače kako je 1913. jedan slavni političar pisao tadasnjem šefu države: Gospodine, nema više Belgijanaca, dokazujući time da ako su u jednom trenutku i mogli postojati- quod est demonstrandum- Belgijanci danas pripadaju mitologiji prošlosti na isti način kao Argonauti ili stanovnici Atlantide. čak i pre sto ste mogli reagovati na taj ipak prostački argument oni vam zadaju poslednji udarac, podmuklo otkrivajući da Ustav zvan belgijski iz 1931. (modifikovan 1895, 1918,1967,1970,1980,1983,1989. i 1993. i trenutno podesan da ponovo bude korigovan amandmanima) daje potomku pomenutih šefova države (uzgred budi rečeno uveženom iz inosranstva 1831. za velike pare) titulu kralj belgijanaca, a ne kralj Belgije.To uveliko odaje sumnje koje i sami ustavotvorci gaje prema realnosti političkog entiteta za čije su se sukcesivno stvaranje i razaranje sami pobrinuli. Ovo kratko upozorenje ne bi bilo kompletno da čitaocu nije precizirano kako je, pored pristojne količine sportskih i književnih titula dodeljenih nekima od njenih državljana, sama Belgija, tokom poslednjih dvadeset godina, dobila dve značajne nagrade. Srebrna medalja (ex-aequo sa Kiprom, zlato je pripalo Libanu a bronza Italiji ) na takmičenju Pjer Mendes-Frans u nestabilnosti vlade, i prva nagrada u svim kategorijama na Svetskom prvenstvu u bizarnim ustavima, koju je osvojila plasiravši se daleko ispred Švajcarske i Rusije, i uz čestitke žirija za posebno razvijenu promenljivost temeljnog zakona. Priča se, dakle, dešava u Belgiji.

Jasmina Tešanović: BALKAN NE POSTOJI, Feministička 94 Beograd 2004, str. 160. Publicistika; Feminizam; Druga Srbija. Očuvanost 4. Јасмина Тешановић (Београд, 7. март 1954) је политичка активисткиња, књижевница и феминисткиња. Поред учешћа у покретима Жене у црном и Ружичасти код, бави се превођењем и режијом. Садржај Биографија Јасмина Тешановић је рођена у Београду, у Југославији, 7. марта 1954. Њена мајка, Вера Стефановић Тешановић је по професији била педијатар, а отац Гојко Тешановић инжењер и економиста. Обоје су били политички активни у Савезу комуниста Југославије Јосипа Броза Тита. Као дете, Јасмина се заједно са родитељима преселила у Каиро, у Египат, где је похађала основну школи Порт Саид на енглеском језику. У Каиру је похађала часове клавира са хрватском пијанисткињом Мелитом Лорковић. Године 1966. заједно са родитељима се преселила у Милано, у Италији, где је наставила школовање у међународној британској школи. Године 1971. је уписала Универзитет у Милану, где је студирала право две године, а након тога се преписала на студије драмске уметности.[1] Дипломирала је 1976. са тезом на тему Андреја Тарковског. Године 1975. преселила се у Рим, где је живела са глумицом Лауром Бети, где се спријатељила са Пјером Паолом Пазолинијем. Године 1978, заједно са Жараном Папић и Дуњом Блажевић, организовала је прву феминистичку конференцију у источној Европи доводећи разне италијанске феминисткиње, попут Дачие Марајини, Ане Марије Бети и Летиције Паилоци у Југославију. Међународна конференција је била осуђена од стране владајуће Комунистичке партије, као покушај увоза западне идеологије у земљу. Снимила је пар видео перформанса са Студентским културним ценром Београда, као и кратке филмове заједно са Радославом Владићем. Преводила је италијанске књижевнике попут Итала Калвина, Елзе Моранте и Алберта Моравије, те објавила Антологију италијанске приповетке у оквиру Југославије. Радила је као заменица режисера и писца Живојина Павловића на филму Задах тела, који је освојио главне награде на Филмском фестивалу у Пули 1983. На почетку ратова деведестих, постала је антиратна активисткинја против режима Слободана Милошевића: Жене у црном, Женске студије и сл. Заједно са Славицом Стојановић је 1994. године отворила непрофитну издавачку кућу „Феминистичка 94“. Прва књига есеја Јасмине Тешановић, „Невидљива књига“ постала је манифест алтернативне српске феминистичке/пацифистичке културе. Од тада је објавила неколико књига и збирки есеја преведених на неколико језика. Ауторка је широко распрострањеног „Дневника политичког идиота“, дневника написаног за време рата током 1999. на Косову. Када је 2004. године додељена главна Хирошима награда за мир и културу Борки Павићевић, српске књижевнице и мировне активисткиње, Биљана Србљановић и Јасмина Тешановић су добиле додатне награде, као, такорећи, другопласиране. Јасмина Тешановић је чланица норвешког ПЕН центра. Дела ствара на три језика: енглеском, италијанском и српском. Приватни живот Јасмина Тешановић има кћерку Ксенију из брака са песником Рашом Ливадом. Током деведесетих година, била је удата за новинара и писца Душана Величковића. Године 2005, удала се за америчког научно-фантастичног писца Бруса Стерлинга.