Sava Kličković: ESEJI, Gradina Niš 1977, str. 106. Književni eseji. Očuvanost 4 i ima posvetu. Navršilo se sto godina od rođenja dr Save Kličkovića. Bio je doktor prava, esejista, pesnik i basnopisac, poliglota, autor jedinstvene teorije basne kod nas. Malo o tome znaju njegovi Laćarci, pogotovo oni mlađi, a nema više ni onih koji bi se prisetili čuvenog, neponovljivog đaka Mitrovačke gimnazije, kasnije službenika MIP-a, jugoslovenskog trgovačkog predstavnika u Nemačkoj, SAD, Pakistanu i Meksiku. Bio je najbolji učenik Boška Novakovića, svog omiljenog profesora i kasnije veoma naklonjenog kritičara, koji je izuzetno cenio njegove „Pustinje“, taj čarobni poetsko-filozofski esej „s odlikama snažne osobenosti“. Sava Kličković je u tom radu zapisao: „Ko prođe kroz pustinju, obogatio je svet za jedan put.“ A retki srećnici, koji su imali prilike da budu počašćeni tekstovima Save Kličkovića, jer on je objavljivao malo i uglavnom u niskotiražnim časopisima, redom su smatrali da je svojom stvaralačkom pojavom umnogome obogatio našu vrhunsku književnost. „Možda je još i danas otkrovenje ime Save Kličkovića: ono je, međutim, izuzetno svojom dubokom i uzbudljivom misaonošću i prostranom erudicijom“, napisao je, daleke 1985. godine, dr Boško Novaković o svom nekadašnjem đaku. Doktor prava po naučnom opredeljenju, Kličković je zaista bio nesvakidašnja pojava u našoj književnosti: pored poezije i eseja, pisao je basne i drugu holističku literaturu. Šta više, kao jedan od retkih nastavljača dela Ezopa, Lafontena i Dositeja, izgradio je i jedinstvenu teoriju basne. A dobar poznavalac Kličkovićevog dela, naročito basni, dr Miodrag Maticki je primetio: Knjige Save Klickovica„Tekstovima o basnama i zbirkom svojih basni Kličković je u potpunosti otkrio prirodu ovog arhaičnog žanra, bliskog mitu, a u isti mah sa dejstvom savremene aktuelnosti. Pokazao je da će basne, nastale kao odgovor ljudi na izuzetne situacije u kojima se ljudska vrsta našla prvi put od svog postojanja, trajati dok bude bilo čoveka. Prvobitne basne, a i basne Save Kličkovića, bez naravoučenija su, jer, ako je fabula dobro sačinjena, pouka se nalazi već u slici koju basna pruža, a u vidu opšte važeće situacije…“ Rodio se 7. decembra 1916. u Laćarku; otac Slavko, trgovac, majka Jelena, rođ. Sisojević. U rodnom selu je završio osnovnu školu, a potom u Sremskoj Mitrovici stekao gimnazijsko obrazovanje (1927 – 1935). Bio je angažovan u gimnazijskoj književnoj družini „Budućnost“ (dva puta biran za predsednika), kojom je uspešno rukovodio već pominjani prof. Novaković. Upravo u to vreme objavljena je, u beogradskom „Vencu“ (1933), prva Kličkovićeva pesma „Jutarnje vizije“. Sava Kličković je studirao pravo i državne nauke u Beogradu, Beču i Berlinu, gde je 1940. odbranio doktorat pod naslovom „Pojam eksproprijacije“. Bio je student, a potom i asistent čuvenog nemačkog i evropskog filozofa Karla Šmita, koji će ga i venčati sa g-đom Milkom Kličković, rođ Petrović (1917). Za vreme Drugog svetskog rata živeo je u Beču, da bi po oslobođenju radio kao službenik MIP-a i dugogodišnji spoljnotrgovinski predstavnik u Nemačkoj, SAD, Pakistanu i Meksiku. Putovao je u više od 30 zemalja Evrope, Azije, Afrike i Amerike, govorio engleski, francuski i nemački. Poeziju u stihu i prozi, eseje, putopise, basne, intervjue, stručne oglede iz prava i spoljne trgovine, Kličković je objavljivao u mnogim listovima, časopisima i drugim publikacijama u zemlji i inostranstvu. Poput istočnjačkih mudraca, najradije se izražavao kratkim stihom, jezikom basne i zen-priče. Na izuzetan odjek u književnoj kritici naišle su njegove „Pustinje“, svojevrsna filozofsko-poetska vizija života i sveta oko nas. Dobitnik je prve nagrade časopisa „Gradina“ za esej „Benito Sereno“, a kao vrstan poznavalac pisca Hermana Melvila, posle održanog predavanja u Vašingtonu, 1956, proglašen je počasnim članom Melvilovog društva u SAD. Pored niza književnih i stručnih radova razasutih po periodičnim publikacijama (pomenimo raspravu „Basna kao hologram“, 1988), ovaj veliki humanista, mislilac i pisac je objavio samo dve knjige: Eseji (1977) i Basne (1989). Iza njega su ostali stihovi rasuti po novinama, časopisima i zbornicima, brojni neobjavljeni rukopisi, poneka kritika o njegovom nedovoljno istraženom i izučenom spisateljskom opusu. Kličkovićevo delo, bez sumnje, zaslužuje da se u celini sakupi i kritički obradi, a potom udobno smesti među korice i stavi na uvid široj kulturnoj javnosti. Dr Sava Kličković je preminuo 1. februara 1990. godine u Beogradu

211. Cena od 400din se odnosi za jedan led cip od 20W. Mocan i jak led cip 20w Nije potreban DRAJVER - direktno na 220 v. Ušteda kupovine skupih drajvera Sve u JEDNOJ plocici (Led cip i drajver). Svaki led cip se pre slanja jos jednom testira tako da dobijate provereno ispravan led cip. Veoma jak led driver cip 20W Nove generacije, ima veoma dug radni vek. LED se greje i potreban joj je hladnjak (otprilike velicine kao za PC procesor). Ne spajati (F) ili (N) na hladnjak! Ne sme raditi vise od 3-4 sekunde bez hladnjaka a nije ni preporucena proba bez adekvatnog hladnjaka i termoprovodne paste. S` druge strane ako Led cip nema dobro hladenje i pregrava se onda se vek diode znatno skracuje. Svi Led cipovi su novi nekorišceni i isprobani pre slanja. Rupe na cipovima se podudaraju sa sa rupama cipova led reflektora koji koriste drajvere. Ovaj led cip je potrebno samo zasrafiti na mesto starog cipa i izbaciti ili zaobici drajver koji vise nije potreban. Ovaj cip od 20 wati daje realno svetlo koje daju obicne halogene sijalice od 200 wati. Tako da je sa ovim cipom ogromna usteda energije u odnosu na halogene sijalice. Specifikacija: Integrisan smart (pametan) drajver Integrisan CIP velike snage Napon - 220 volti Ugao emitovanja svetla - 120 stepeni Boja - Topla bela Dimenzije 4 x 6 cm Materijal - aluminijum Deo koji svetli 28x28mm Promer rupa za montazu 35x35mm *U ponudi jos imam: 1. Led cip 10 W nije potreban drajver ----------------- cena: 300din. 2. Led cip 20W nije potreban drajver ------------------ cena: 350din. 3. Led cip 30W nije potreban drajver ------------------ cena: 400din. 4. Led cip 50W nije potreban drajver ------------------ cena: 450din. 5. Led cip 100W nije potreban drajver------------------ cena: 900dim. 6. Led cip 20W nije potreban drajver.Za uzgoj i rast biljaka u zatvorenom prostoru---cena: 400din. 7. Led cip 50W nije potreban drajver.Za uzgoj i rast biljaka u zatvorenom prostoru---cena: 500din. 8. Termoprovodna pasta za hladjene GD900 3g -------------cena: 400din. *Robu šaljem kao preporuceno pismo u vazdusnoj koverti sa pracenjem, cime je postarina samo 200din. (na Vašu odgovornost) nakon uplate na moj racun ili Postexpressom kurirskom sluzbom (pouzecem) robu placate prilikom preuzimanja. Naravno moze i licno preuzimanje kome vise odgovara.

Prskalica ručna 500ml – osnovni alat za svakog baštovana Prskalica ručna 500ml zapremine predstavlja osnovni alat koji treba da poseduje svaki baštovan. Ove ručne prskalice koriste se za brzo tretiranje pesticidima, fungicidima ili folijarno prihranjivanje. Pod folijarinim prihranjivanjem podrazumeva se prihrana biljaka preko lista. Napravljena za lako skladištenje Prskalica ručna 500ml kao i manje više sve ručne prskalice napravljene su tako da se lako odlože. Malih su dimenzija i ne zauzimaju puno mesta. Bilo da je odlažete u automobilu, rancu, ostavi ili torbi ručne prskalice neće vam zauzimati mesto. Uvek ćete pronaći mesto gde da ih ostavite do narednog korišćenja, a da čak i niste ni svesni gde ste je odložili. Na kom principu radi ručna prskalica? Prskalica ručna 500ml poseduje cevčicu koja usled pritiska na dugme rasprskivača pod vakumom izvlači tečnost iz prskalice. Cevčica je uronjena u tečnost do samog dna posude prskalice tako da pri prskanju možete iskoristiti kompletan sadržaj bez ostatka vode u posudi. Podesivi rasprskivač za grubi i fini mlaz Prskalica ručna na samom vrhu rasprskivača poseduje kapicu čijim okretanjem se reguliše mlaz prskanja. Mlaz može biti izuzetno fin, poput vodene pare, i koristimo ga prilikom orošavanja biljaka. Druga krajnja tačka podesivosti rasprskivača je uzan jak snop vode. Ovo je pogodno ukoliko je biljka koju želimo da zalijemo na primer na nedostupnom mestu. Grubi snop rasprskivača takođe možete koristiti ukoliko je napad biljke od strane insekata intenzivan, a niste u mogućnosti da biljku istuširate. Na ovaj način pored hemijskog insekte ćete ukloniti sa biljke i mehaničkim putem – mlazom vodenog snopa. Ukoliko niste sigurni i ne znate možete pročitati i Kako zalivati biljke tokom leta? Savet Dendrologa Ukoliko ste u mogućnosti nabavite po jednu prskalicu za prihranu i jednu za zaštitu. Sredstva nemojte mešati pre nego što operete prskalicu ukoliko niste u mogućnosti da nabavite više od jedne prskalice. Ukoliko imate više prskalica ne bi bilo loše da ih obeležite kako ne biste došli u zabunu koju ste koristili za šta. Prskalice uvek dobro operite nakon upotrebe bez obzira da li ste radili samo sa prihranom ili sa hemijskim sredstvima. Takođe ne zaboravite da operete i sam prskač kao i cev za izvlačenje tečnosti iz rezervoara. Specifikacije Boja: Bela Zapremina: 500 mililitara Materijal: Polipropilen Zemlja porekla: Kina Uputstvo za upotrebu Odvrnite prskalicu i izvucite je iz posude za tečnost U posudu sipajte tečnost (voda, prihrana, zaštita,…) Zavrnite prskalicu nazad i proizvod je spreman za upotrebu

Zlatna puzavica – lat. Epipremnum pinnatum `aureum` U porodici kojoj pripada postoji šest vrsta ove biljke na raspolaganju: Gold, Marble Queen, Neon, Manjula, N`Joy i Jade. Nabavite biljku novca: Zlatna puzavica filtrira vazduh i donosi sreću! Biljka koja donosi novac i sreću, poznata kao `Zlatna puzavica` je savršena za svaki dom. Ova biljka je odlična, jer se održava zaista lako i ne traži nikakvu posebnu brigu. Biljka koja donosi novac ne samo da će učiniti da vaš dom izgleda neverovatno, već će takođe pročistiti vazduh u vašem domu, a to će vam doneti i dobro zdravlje. Ova neverovatna biljka može pomoći vašem telu. Učiniće pravu detoksikaciju, jer može da apsorbuje formaldehid i mnoge hemikalije koje su štetne za ljudski organizam. Biljka je izuzetno dekorativna. Možete je posaditi u visećoj korpi i dozvoliti dugoj lozi da stvori zelenu “zavesu” na vašem zidu. Još jedna neverovatna činjenica o ovoj biljci je ta, da u divljini ova biljka može narasti do 66 metara visine. Zlatna puzavica je biljka s velikim žutim i zelenim listovima. Idealna je za viseći ukras. Raste vrlo brzo čak i uz minimalnu brigu, ali ukoliko se više budete brinuli o njoj, mogu se pojaviti čak i veliki, šareni listovi. Zovu je još “djavolji bršljan” ili “biljka novca”, jer se smatra da donosi sreću, ali Epipremnum aureum je danas najpoznatiji po svojoj sposobnosti da prečišćava vazduh. Ona uklanja mnoge štetne hemikalije, pa čak i formaldehid iz vazduha. Epipremnum aureum ili “zlatna puzavica” jedna je od biljaka koje su postale popularne pre svega zahvaljujući tome što se lako gaji i ne traži neke posebne uslove. Međutim, u poslednje vreme sve više dolaze do izražaja blagotvorno dejstvo ove biljke na zdravlje ljudi i “detoksikaciju” zgrada. Osim što raste brzo negde oko pola metra godišnje i što je praznik za oči, ona je i korisna, jer razgradjuje formaldehid i benzen iz vazduha, koji u domaćinstvu mogu poticati iz različitih izvora počevši od kućne hemije, oliskih šporeta pa do duvanskog dima, a i mnoge druge štetne hemikalije. Za nas je važna činjenica da se oko 70 odsto detoksikacije organizma obavi preko disanja te je stoga izuzetno bitno da živimo i radimo u prostorijama s` čistim vazduhom. Ova robusna puzavica se lako gaji i odgovara joj direktno ili malo zasenjeno direktno svetlo, osim tokom jakih vrućina kad sunce može da bukvalno opeče listove. Od količine svetla zavisiće i količina tamnih i svetlih nijansi na listovima. Epipremnum voli redovno zalivanje, ali ne treba preterivati, niti koren treba da ostane dugo u vodi – redovno praznite podmetač. Ako primetite smeđe mrlje na lišću, treba da pojačate zalivanje i češće vlažite vazduh. Ukoliko je prihranjujete tečnim đubrivom, počnite u martu i završite u avgustu. Ono što je posebno važno za sve koji se odluče da oplemene svoj život ovom biljkom je da ona mora da bude van domašaja kućnih ljubimaca, jer je za njih toksična! Kupujete jednu biljku sa druge, treće, četvrte i pete fotografije, u okrugloj saksiji prečnika 8cm ili četvrtastoj 8x8cm Biljka sa prve (glavne) fotografije je takođe moja.

Zlatna puzavica – lat. Epipremnum pinnatum `aureum` U porodici kojoj pripada postoji šest vrsta ove biljke na raspolaganju: Gold, Marble Queen, Neon, Manjula, N`Joy i Jade. Nabavite biljku novca: Zlatna puzavica filtrira vazduh i donosi sreću! Biljka koja donosi novac i sreću, poznata kao `Zlatna puzavica` je savršena za svaki dom. Ova biljka je odlična, jer se održava zaista lako i ne traži nikakvu posebnu brigu. Biljka koja donosi novac ne samo da će učiniti da vaš dom izgleda neverovatno, već će takođe pročistiti vazduh u vašem domu, a to će vam doneti i dobro zdravlje. Ova neverovatna biljka može pomoći vašem telu. Učiniće pravu detoksikaciju, jer može da apsorbuje formaldehid i mnoge hemikalije koje su štetne za ljudski organizam. Biljka je izuzetno dekorativna. Možete je posaditi u visećoj korpi i dozvoliti dugoj lozi da stvori zelenu “zavesu” na vašem zidu. Još jedna neverovatna činjenica o ovoj biljci je ta, da u divljini ova biljka može narasti do 66 metara visine. Zlatna puzavica je biljka s velikim žutim i zelenim listovima. Idealna je za viseći ukras. Raste vrlo brzo čak i uz minimalnu brigu, ali ukoliko se više budete brinuli o njoj, mogu se pojaviti čak i veliki, šareni listovi. Zovu je još “djavolji bršljan” ili “biljka novca”, jer se smatra da donosi sreću, ali Epipremnum aureum je danas najpoznatiji po svojoj sposobnosti da prečišćava vazduh. Ona uklanja mnoge štetne hemikalije, pa čak i formaldehid iz vazduha. Epipremnum aureum ili “zlatna puzavica” jedna je od biljaka koje su postale popularne pre svega zahvaljujući tome što se lako gaji i ne traži neke posebne uslove. Međutim, u poslednje vreme sve više dolaze do izražaja blagotvorno dejstvo ove biljke na zdravlje ljudi i “detoksikaciju” zgrada. Osim što raste brzo negde oko pola metra godišnje i što je praznik za oči, ona je i korisna, jer razgradjuje formaldehid i benzen iz vazduha, koji u domaćinstvu mogu poticati iz različitih izvora počevši od kućne hemije, oliskih šporeta pa do duvanskog dima, a i mnoge druge štetne hemikalije. Za nas je važna činjenica da se oko 70 odsto detoksikacije organizma obavi preko disanja te je stoga izuzetno bitno da živimo i radimo u prostorijama s` čistim vazduhom. Ova robusna puzavica se lako gaji i odgovara joj direktno ili malo zasenjeno direktno svetlo, osim tokom jakih vrućina kad sunce može da bukvalno opeče listove. Od količine svetla zavisiće i količina tamnih i svetlih nijansi na listovima. Epipremnum voli redovno zalivanje, ali ne treba preterivati, niti koren treba da ostane dugo u vodi – redovno praznite podmetač. Ako primetite smeđe mrlje na lišću, treba da pojačate zalivanje i češće vlažite vazduh. Ukoliko je prihranjujete tečnim đubrivom, počnite u martu i završite u avgustu. Ono što je posebno važno za sve koji se odluče da oplemene svoj život ovom biljkom je da ona mora da bude van domašaja kućnih ljubimaca, jer je za njih toksična! Kupujete jednu biljku kao sa druge, treće, četvrte i pete fotografije u okrugloj saksiji prečnika 8cm ili četvrtastoj 8x8cm. Biljka sa prve (glavne) fotografije takođe je moja.

Dr NEVENKA PETRIĆ BIOBIBLIOGRAFIJA 1945 - 1995 , Radnička štampa / Jugoslovenski bibliografsko-informacijski institut / Udruženje zaq planiranje porodice Jugoslavije Beograd 1997, tvrdi povez, str. 372. Očuvanost 4. Nevenka Petrić (Maslovare, 11. mart 1927 — Beograd, 27. decembar 2015) Po završetku osnovne škole pošla je u srednju Žensku građansku školu u Banjaluci, ali s obzirom da je Drugi svetski rat u Jugoslaviji počeo 6. aprila 1941. godine, sve škole su prestale sa radom do oslobođenja 1945.[1] godine, pa je prekinuto i Nevenkino školovanje. Posle napada fašističke Nemačke na Jugoslaviju, njene slobodoljubive snage počele su dizati ustanak protiv okupatora, pa je tako i Nevenkina cela porodica odmah 1941. godine stupila u prve redove, a sa njima i Nevenka, koja je tada imala 14 godina. Narodnooslobodilačka borba 1941—1945. U Narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavije (1941—1945), protiv nemačke okupacije i njihovih sledbenika, Neveka Petrić bila je borac, a vrlo brzo postaje omladinski rukovodilac u četi, bataljonu, odredu, a nešto kasnije i na okrugu Banjaluke, a potom i celoj centralnoj Bosni. Radila je na osnivanju omladinske antifašističke organizacije, kako na slobodnoj, tako i na neoslobođenoj teritoriji i to i na terenu i u vojsci, pošto su, posle izvesnog vremena, pored dva postojeća odreda, banjalučkog i prnjavorskog, osnivani i novi na području centralne Bosne – vlašićki, travnički, uzlomački, dobojski, derventski, tešanjski i drugi, a znatno kasnije i srednjobosanske brigade: Četrnaesta, Osamnaesta i Devetnaesta. Nevenka Petric, 1945. godine Na prvoj okružnoj konferenciji antifašističke omladine za okrug Banjaluku, Nevenka je izabrana za prvog predsednika omladine (USAOJ-a - Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije) za okrug Banja Luku, a nešto kasnije na Okružnoj konferenciji omladine cele centralne Bosne, održanoj u Tesliću, septembra 1944. godine, takođe je izabrana za predsednika omladine (USAOJ-a) za celu centralnu Bosnu. Tako je Nevenka Perić bila aktivno politički angažovana, kako među omladinom na terenu celog okruga centralne Bosne, tako i u svim vojnim odredima koju su tokom rata osnivani na području centralne Bosne: banjalučkom, uzlomačkom, motajničkom, prnjavorskom, vlašićkom, srbačkom, teslićko-tešanjskom i drugim, koji su tokom rata osnivani. Kako je u proleće 1944. godine, 2, 3. i 4. maja održan Drugi kongres USAOJ-a u Drvaru, Nevenka Petrić je bila veoma angažovana u pripremama i predvodila je delegate antifašističke omladine toga kraja koji su bili izabrani za ovaj kongres. Posle oslobođenja Odmah po oslobođenju u proleće 1945. godine, Neveka Perić je raspoređena na rad u oslobođenoj Banjaluci, 22.04.1945. godine i postavljenja je za prvog predsednika omladine grada Banjaluke, u kome je uskoro izabrana za predsednika Okružnog odbora USAOJ-a za okrug Banjaluku. U 1949. postavljena je za organizacionog sekretara, a od 1950. godine izabrana je za predsednika Oblasnog komiteta Narodne omladine za Bosansku krajinu. Sa te dužnosti upućena je u Višu političku školu u Beograd (1951—1953), koju je završila sa odličnim uspehom (10). 1954.godine vraća se u Banjaluku i postavljena je za načelnika za zdravlje i socijalnu politiku u Skupštini grada Banjaluke. 1956. godine prelazi na rad u Beograd gde je postavljena za načelnika za zdravlje i socijalnu politiku u centralnoj beogradskoj opštini – Stari Grad u Beogradu. Zatim je izabrana na Skupštini predstavnika žena svih republika i pokrajina Jugoslavije, održanoj u Zagrebu, 2, 3 i 4 maja 1961. godine, za sekretara Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije. Na toj funkciji je bila dva mandata od po četiri godine i intezivno se bavila i poslovima na međunarodnom planu. U ovom periodu radila je i na poslovima u oblasti nauke i obrazovanja, takođe na nivou Federacije. U 1967. godini izabrana je za potpredsednika Saveta za planiranje porodice Jugoslavije, a naredne godine za predsednika, sa mandatom od četiri godine. Na istu dužnost je ponovo izabrana za još jedan četverogodišnji predsednički mandat. U svojstvu predsednika Saveta za planiranje porodice Jugoslavije, obavljala je izborne funkcije i na evropskom i na internacionalnom nivou u oblasti obrazovanja u domenu planiranja porodice. Bila je predstavnik Jugoslavije u toj međunarodnoj organizaciji u Londonu. U tom svojstvu izabrana je za predsednika Evropskog komiteta za obrazovanje Međunarodne federacije za planiranje porodice i za člana odgovarajućeg komiteta na internacionalnom nivou u svojstvu predstavnika Evrope. Takođe je bila član Centralnog Savjeta Međunarodne federacije za planiranje porodice (IPPF – International Planed Parenthood Federation), u svojstvu predstavnika Evrope. Bila je 10 godina direktor međunarodnog kursa UN na temu „Humanization of Relations Beatween Sexes and Responsible Parenthood“ („Humani odnosi među polovima i odgovorno roditeljstvo“), osnovanom pri Rektoratu Univerziteta u Sarajevu, od 1982 – 1992. godine. Učesnici na ovim kursevima bili su iz zemalja u razvoju sa svih kontinenata, a birali su ih i slali na kurseve odgovarajuće ustanove vlada određenih zemalja. Nevenka Petrić bila je i ekspert Ujedninjenih nacija – Fonda UN za populaciona pitanja, u periodu od 1982 – 1992. godine. U tom svojstvu povremeno je bila uključena u realizaciju pojedinih naučno-istraživaćkih projekata u Indiji, Indoneziji, Grčkoj, Rumuniji... Bibliografija Objavila je trinaest knjiga, od toga i jednu trilogiju „I zvijezde smo dosezali“ (1, 2. i 3.), a izdata je biobibliografija objavljenih radova Nevenke Petrić tokom pedeset godina: „Nevenka Petrić: Bibliografija 1945—1995.“ (sa ukupno 893 objavljena rada u navedenom periodu), zatim 1997. godine štampana je knjiga „Sto pedeset godina moje porodice 1855—2005.“, koju je izdao NIP „Radnička štampa“, Beograd, 2006. godine (479 str.). Među objavljenim knjigama je i doktorska disertacija - Dr Nevenka Petrić: „Čovjekove slobode, rađanje, samoupravljanje“ – sa akcentom na ustavnom ljudskom pravu na planiranje porodice u Jugoslaviji, 1987. god. (tiraž 1.500 primeraka). Među objavljenim knjigama su i tri na engleskom jeziku: a) Nevenka Petrić: „The Human Right to Free Choice on Childbirth in the Social Federal Republic of Yugoslavia“, tiraž 500, (1945) - knjiga je prvo objavljena na engleskom jeziku i bila jedan od osnovnih materijala za državnu delegaciju, a zatim i na srpskom: „Pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju u Socijaliskičkoj Federativnoj Jugoslaviji“ objavljena je u istom tiražu. Ova knjiga poslužila je i kao osnovni materijal za pripreme delegacije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) za Svetski kongres žena, održan u okviru delovanja Ujedinjenih nacija. Nevenka Petrić bila je član te delegacije na Svetskom kongresu žena, održanom u Meksiku 1975. godine. b) Nevenka Petrić: „The Integration of the contens on humanization of relations between the sexes and responsible parenthood into curricula of pedagogic and psychological disciplines for traning of pedagogues, psychologists and teachers“, 1980. tiraž 500. c) Nevenka Petrić: „Children in Yugoslav Socialist Self-Management Society“, 1980, tiraž 500. Objavljena je 21 knjiga u kojima je Nevenka Petrić koautor (12 na srpskom, 1 na makedonskom i 8 na engleskom) i brojne studije i članci na srpskom i stranim jezicima. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1963. godine, kao vanredni student. Dr. Nevenka Petrić na jednom od mnogobrojnih stručih izlaganja vezanih za planiranje porodice i vaspitanje mladih Doktorirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu na temu, „Čovjekove slobode, rađanje, samoupravljanje“. Knjiga na navedenu temu objavljena je u Sarajevu, „Svijetlost“, 1981. godine, 474 str, tiraž 1500. Nevenka Petrić je autor i četiri zbirke pesama: „Tražih tračak sunca pogledom“, Beograd, 1993, 57 strana, autorsko izdanje; „Zapis na vetru“, Beograd, 1994, 65 strana, autorsko izdanje; „Prolećni akordi“, Beograd, 1994, 79 strana, autorsko izdanje; „Kap rose na cvetku“, Beograd, 1996, 224 strana, izdavač DIK Književne novine – ENCIKLOPEDIJA, Beograd, Kneza Miloša broj 82, tel 011/658-441. U društvenom angažovanju Nevenka Petrić je: Član Udruženja pisaca Srbije i potpredsednik Saveza književnika Jugoslavije; Kao učesnik Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije, od 1941. do 1945. godine, nosilac je „Spomenice 1941“ i drugih odlikovanja i društvenih priznanja; Član je Komisije za međunarodnu saradnju Republičkog odbora SUBNOR-a Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata 1941-1945 Srbije; Svetska federacija boraca, Pariz, imenovala je Nevenku Petrić za člana svoje Komisije za međunarodnu saradnju; Republički odbor SUBNOR-a Srbije delegirao je Nevenku Petrić za svog predstavnika u Svetskoj federaciji boraca.

Dénesné Margittai Eszter: Horgolókönyv Ručni rad, kukičenje... ELŐSZÓ A horgolás egyike a legkedveltebb, legismertebb kézimunkafajtáknak, népszerűségében mindjárt a kötés után következik. Míg az utóbbit főleg a ruházkodással kapcsolatban alkalmazzuk, a horgolt csipkéket lakásunk díszítésére, csinosítására használjuk. Minden kornak, minden társadalomnak más és más volt a művészi felfogása, fejlettsége és változott a kézimunka kultúrája is. Az elmult évszázadokból tekintélyes számú kézimunka maradt az utókorra? Ki csinálta ezeket? Maga a nép, egyszerű asszonyok, leányok szorgalmasan öltögettek, hímeztek, horgoltak, csipkét vertek. Nem siettek, sok türelemmel, aprólékos munkával díszítgették a sajátmaguk által szőtt gyolcsot, vásznat és díszítették otthonukat, házuk tájékát. Elsősorban a párnákat, lepedőket, terítőket díszítették kézimunkával. A rabszolgaság korában és később a feudális időkben a főurak, a kiváltságos osztály asszonyai e téren is kihasználták a hatalmuk alá tartozó asszonysereget... `Kukičenje je jedan od najpopularnijih, najpoznatijih tipova rukotvorina, njegova popularnost odmah nakon pletenja. Dok se ovaj drugi uglavnom koristi za odeću, vezice za kukičanje se koriste za ukrašavanje i dekoraciju našeg stana. Svako doba, svako društvo je imalo drugačiji umetnički koncept, razvoj i kulturu zanatstva. Da li je proteklih vekova došlo do značajnog broja rukotvorina za posledice? Ko ih je napravio? I sami ljudi, jednostavne žene, devojke su marljivo obučene, izvezene, kačkane, i ušivene čipke. Nisu žurili, strpljivo, pedantno radili, ukrašavali svoje tkano platno, platno i uređivali svoje domove, svoje domove. Prvenstveno su jastuci, plahte i stolnjaci ukrašeni rukotvorinama. U doba ropstva, a kasnije u feudalnim vremenima, žene privilegovane klase, privilegovane klase, iskoristile su žensko tijelo pod njihovom vlašću. Dvorci i dvorci, koji zahtevaju mnogo posla, lepši su od rukotvorina jednostavnih kmetskih žena. Kasnije, sa pojavom kapitalističkog društva, priroda i mesto upotrebe zanatske radinosti su se promenili. Narodne rukotvorine su nastavile da žive kao drevno nasleđe u nekim oblastima. Raskošno opremljeni apartmani kapitalista ispunjeni su skupim rukotvorinama. Svila, baršun, brokat i pozlata došli su do izražaja. Teške vezice prekrivale su velike stolove, prozore, ponekad na račun ukusa i lepote. Ove vezove, pedantne proboje i atraktivne poteze napravile su proleterske žene. Međutim, oni nisu ušli u taj sivi stan u svom sivom stanu. Oni su bili samo destruktivni nosioci lepotica. Sa oslobođenjem, ugnjetavanje je prestalo da postoji, svetlost se preselila u dom naroda. Svako ima pravo na svu lepotu, umetnost i kulturu. Želimo da pružimo veseli, prijateljski dom svim radnim ljudima. Pored štanda za knjigu, cvet i prelijepi stolnjak su radoznali. Bez njih bi naš stan bio hladan. Ubeđen sam da naši ljudi vole heklanje, sa kojim, uz verzije vazduha i štapića, možete da napravite lepe, umetničke stolnjake i razne vrste čipki. Možda je toliko popularan, jer je to najlakši način da se prođe kroz sve vrste rukotvorina: igla i pređa za kukičanje i `magija` može početi. Ponos se može učiniti za svaku ženu: čipka. Od oslobođenja tražim veliku ljubav i žar za starim, zaboravljenim kukastim motivima. Koristeći ove, napravila sam neke veoma lepe stolnjake, i pokušala sam da napravim umetničku vrednost u kompletu sa jednostavnošću tehnike. Naš cilj je da sačuvamo i dalje razvijamo staru lepotu, vrednu koja služi dobru, kulturi ljudi. Znam da je širom zemlje, čak i u najmanjim selima, veliko interesovanje za kukičanje, tako da su zanatske žene zainteresovane za nove obrasce. Voleo bih da mogu da zadovoljim njihove potrebe u ovom pravcu tako što ću ove obrasce, koje sam nedavno prikupio, u obliku knjige.` Izdavač: Könnyűipari Könyvkiadó Godina: 1954 Broj strana: 111 Mek povez Biblioteka: Skladište: 4040 Ocena: 3. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Istorijski arhiv, Pančevo Godina izdanja: 2010 Broj strana: 274 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Predstavljeni su život i rad Vladimira Jovanovića (1833–1922), začetnika srpskog liberalizma, novinara-urednika „Slobode” i „Srpske slobode”, saradnika „Zastave”, naučnika i profesora na Velikoj školi u Beogradu, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učevnog društva. Jovanović je kao ministar finansija bio zaslužan za donošenje Zakona o srpskim narodnim novcima i Zakona o osnivanju Srpske narodne banke. Od 1890. bio je doživotni senator. Publikacija je podeljena na deset poglavlja, u okviru kojih je Tomandl, između ostalog, opisao stvaranje Liberalne stranke i Jovanovićevo angažovanje u Londonu na polju ostvarivanja nezavisnosti Srbije, zatim Jovanovićevu emigrantsku delatnost u Ženevi, njegovo hapšenje u vezi s ubistvom kneza Mihaila, te njegovu delatnost kao ministra finansija i predsednika Srpskog učenog društva. Autor je posebnu pažnju posvetio Jovanovićevom delu „Srpski narod i istočno pitanje”. Knjiga sadrži i osvrt na naučne i publicističke radove Vladimira Jovanovića, kao i na samu njegovu ličnost. „Nizu objavljenih radova Mihovila Tomandla nedostajao je dragulj koji se sada nalazi pred čitaocima. Biografija Vladimira Jovanovića četiri decenije nalazila se, kao rukopis, u Arhivu SANU u Beogradu. Sada, na stogodišnjicu Tomandlovog doseljavanja u Pančevo, njegov Istorijski arhiv predstavlja je kao knjigu koja će biti dragocen doprinos političkoj i kulturnoj istoriji Srbije 19. i početka 20. veka”, navela je u predgovoru ove knjige mr Ivana B. Spasović. Kada je pre punih devet godina istoričarka Ivana Spasović, preturajući po Arhivu SANU, tražeći materijal za magistarsku tezu o Vojnoj granici, naišla na rukopis Mihovila Tomandla „Vladimir Jovanović, prilog kulturno-političkoj istoriji Srbije”, istinski je bila iznenađena i obradovana. Znala je da stručnjaci pančevačkog Arhiva istrajno tragaju za neobjavljenim rukopisima poznatog istoričara, u nameri da ih objave. U ovom slučaju rad je bio zanimljiv i zbog činjenice da je reč o ocu Slobodana Jovanovića, koji je vazda bio, iako je njegov značaj u istoriji Srba značajan, u senci sina. Ivana Spasović koja je bila spremna da o svom otkriću obavesti direktora pančevačkog Arhiva, poseban podsticaj je dobila pošto je o Tomandlovom rukopisu zatražila mišljenje akademika Vasilija Krestića. Bio je, kaže, veoma povoljan. Godine 1988. akademik Krestić je za štampu priredio memoare Vladimira Jovanovića, koji su izašli pod nazivom „Uspomene”. Sticajem okolnosti, sada magistar Ivana Spasović, zaposlila se 2009. u pančevačkom Arhivu, zatraživši od akademika Krestića dozvolu da 332 strane rukopisa Mihovila Tomandla pančevački Arhiv izda kao knjigu. Kako je renome Arhiva u Pančevu kao izdavača već bio poznat i priznat, akademik se nije mnogo premišljao. Odobrenje je stiglo a ubrzo i kopija rukopisa. Predat je u štampu prošle godine, a pre dva meseca stigla je i knjiga. Milan Jakšić, direktor pančevačkog Arhiva, kaže da se mišljenje akademika Krestića još čeka, ali pretpostavlja se da zamerki neće biti. – Ovo je šesta knjiga Mihovila Tomandla, koga smatramo pančevačkim istoričarem. Namera nam je da objavimo sve neobjavljene rukopise ovog pravnika po obrazovanju, koji je bio istoričar od formata, pa je kao takav postao i vanredni član SANU. Već su u pripremi još dve knjige ovog plodnog istoričara – kaže Milan Jakšić. Knjiga donosi mnoge zanimljivosti iz života Vladimira Jovanovića, novinara i urednika „Slobode” i „Zastave”, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učenog društva, predavača na Visokoj školi, u nekoliko mandata ministra finansija Srbije i doživotnog senatora. Magistar Ivana Spasović u predgovoru knjige o ocu Slobodana Jovanovića kaže da je spis tim dragoceniji što Tomandl, pišući o Jovanoviću, očigledno nije znao da u rukopisu postoje njegovi memoari, pa ih stoga nije mogao ni koristiti. Čovek kojeg Tomandl naziva „najvećim ekonomistom na slovenskom jugu”, rođen je 1833. godine u Šapcu. ,,Jovanovićeva politička delatnost bila je patriotska, nacionalno-liberalna sa revolucionarnim težnjama”, piše Mihovil Tomandl. Zahvaljujući tome, bio je kao buntovnik i propagator liberalizma uklonjen sa katedre Velike škole, a zatim je odležao sedam meseci u kazamatima Petrovaradina i Pešte, kao jedan od osumnjičenih za ubistvo knjaza Mihaila 1868. godine. U vrednom rukopisu, koji je zahvaljujući pančevačkom Arhivu stigao do čitalaca (svoja izdanja Arhiv deli besplatno) Tomandl piše: ,,Jovanović spada u onu valjanu generaciju koja je s punom snagom duha i sa najvećom požrtvovanošću radila na izgrađivanju moderne srpske države u drugoj polovini prošlog stoleća”. Vladimir Jovanović, čija je veličina ostala u senci sina Slobodana, umro je u Beogradu 1922. godine.