str 173 dim 18x25cm tezina oko 480 grama izdavac Nakladni zavod matice Hrvatske meki povez ima posvetu Vesna Krmpotić rođena je 17.6.1932. u Dubrovniku. Diplomirala psihologiju i engleski na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a bengalski jezik na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u New Delhiju. Početkom 60-tih radila kao urednica u Literarnoj redakciji Radio-Zagreba,zatim kao urednica u Prosvjeti i Globusu,i u kulturnoj redakciji beogradskog radija. Na studijskom boravku u Indiji boravila 1962.-1964., a nakon toga kao profesionalna književnica uglavnom živi u Beogradu. Pjesnikinja, prozna spisateljica, prevoditeljica. Objavljuje eseje, članke, književne prikaze.Objavila je dvadeset pjesničkih zbirki i isto toliko proznihdjela (priča, radio drama, eseja i književnih prikaza).Uvrštena je u mnoge antologije hrvatske poezije.Dobitnica više prestižnih književnih nagrada.Živi i radi u Beogradu.

Sony diktafon one touch recording , 2 tape speeds , microcassette corder M-330 kao nov, ali ide kao neispravan jer je od stajanja razvucena gumica pa zavija (nije radio 2 godine) Izuzatan za studente,novinare...

Odlično očuvano! Izdavač: Dnevnik - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 20 cm. 126 str. Ispunjen lirskim slikama vanredne upečatljivosti i atraktivnim ilustracijama, ovaj roman obnavlja svet detinjstva i njegove fascinacije, po čemu je uporediv sa „Baštom sljezove boje“ i „Ranim jadima“. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic MG55 (L)

Izdavač: Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo Edicija Povelja Biblioteka Posle Vavilona, knj. 28 Priredio i preveo: Dejan Ilić Povez: broširan Broj strana: 172 Veoma dobro očuvana. Prva i za njegova života jedina objavljena zbirka pesama „Raditi je zamorno“ pojavila se 1936. godine u periodu kada se Paveze već dve godine nalazi na jugu Italije, gde ga je prognao fašistički režim zbog njegovih prijateljskih veza sa antifašistički orijentisanim intelektualcima. Vesti koje su do njega dopirale o prijemu zbirke nisu bile najpovoljnije i samo su na muku izgnanstva dodale i breme neshvaćenosti. No, u godinama kada je italijanskom poezijom vladao hermetizam, pesnički pravac „čiste poezije“ i apstraktnog jezika, Pavezeovi narativni, nepravilni i dugački stihovi, kao i „sirova stvarnost“ koju su evocirali, nisu mogli naići na neki veći odjek. Poetika koju je Paveze razvijao, pozivajući se na Vitmanove „Vlati trave“ i na domaće pesničko nasleđe, vertige i verističkih pripovedača s kraja prošlog stoleća, tek je trebalo da nađe svoje mesto u italijanskoj književnosti. (K-124)

Autor - osoba Paveze, Čezare, 1908-1950 = Pavese, Cesare, 1908-1950 Naslov Raditi je zamorno / Čezare Paveze ; priredio i preveo sa italijanskog Dejan Ilić Jedinstveni naslov Lavorare stanca. srpski jezik Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, 2021 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 172 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ilić, Dejan, 1961- = Ilić, Dejan, 1961- Zbirka ǂEdicija ǂPovelja. ǂBiblioteka ǂPosle Vavilona ; ǂknj. ǂ28 (broš.) Napomene Prevod dela: Lavorare stanca / Cesare Pavese Tiraž 500 Str. 163-172: Mit i stvarnost / Dejan Ilić. Predmetne odrednice Paveze, Čezare, 1908-1950 Čezare Paveze rodio se 9. septembra 1908. u mestu Santo Stefano Belbo (Kuneo), šest godina nakon sestre Marije (ostali su samo njih dvoje, ostalo troje dece, devojčica i dva dečaka, umrlo je u ranom detinjstvu). Otac, Euđenio, radi kao sudski pisar (umire već sa 47 godina, 2. januara 1914), majka, Konsolina Mesturini, potiče iz porodice imućnih trgovaca iz Tičineta Po. U Torinu, u klasičnom liceju „Masimo D’Azeljo“, „kovnici antifašista“, učenik je Augusta Montija i prijatelj Leonea Đinzburga, Franka Antoničelija, Masima Mile, Norberta Bobja, Federica Čaboda. Diplomira na književnosti 20. juna 1930. s tezom o američkom pesniku Voltu Vitmenu (Tumačenje poezije Volta Vitmena), razvija dugu i uspe­ šnu prevodilačku aktivnost: Naš gospodin Ren Sinklera Luisa (1931); Crni osmeh Šervuda Andersona (1932), Mobi Dik Hermana Melvila (1932) i Dedalus Džejmsa Džojsa (1934); 42 paralela i Hrpa novca Dos Pasosa (1935. i 1937), Varoš Vilijama Foknera (1942) O miševima i ljudima Džona Stajnbeka (1938) i Trojanski konj Kristofera Morlija (1941); Zgode i nezgode znamenite Mol Flanders Danijela Defoa i Autobiografija Alis Toklas Gertrude Stajn (1938), Formiranje evropskog jedinstva od V do XI veka Kristofera Dosona (1939); Život i doga- đaji Davida Koperfilda Čarlsa Dikensa (1939), Benito Sereno Melvila i Tri egzistencije Gertrude Stajn, Engleska revolucija 1688–89. Džordža Makolija Treveljana (1940), Kapetan Smit Roberta Henrika (1947) i Civilizacija u istoriji, Arnolda Tojnbija (1950, sa De Bosisom). Uhapšen 15. maja 1935. zbog pripadanja pokretu „Pravda i Sloboda“, zbog funkcije urednika pro tempore časopisa La cultura (zamenio je Leonea Đinzburga, uhapšenog godinu dana ranije) i zbog posedovanja ilegalne prepiske (naime, „jer je razvijao [...] aktivnost koja nanosi štetu nacionalnim interesima“), biva utamničen u torinskom zatvoru Karčeri Nuove i potom u Ređina Koeli, u Rimu, gde je osuđen na tri godine deportacije u kalabrijskom selu Brankaleone. Dobivši pomilovanje nakon manje od godinu dana, u martu 1936. vraća se u Torino i nastavlja saradnju s izdavačkom kućom Ejnaudi. Ta 1936, godina je i njegovog pesničkog debitovanja s knjigom Raditi je zamorno, koja će se pojaviti u Firenci, u izdanju časopisa Solaria, koji je uređivao Alberto Karoči (novo „prošireno izdanje“, kod izdavača Ejnaudi, izaći će 1943). Svoj prvi roman Zatvor, napisan između novembra 1938. i aprila 1939, objaviće tek u novembru 1948 (na knjizi stoji 1949), i to sa Kućom na brežuljku, kao „politički“ diptih, pod zajedničkim i suviše aluzivnim naslovom Pre nego što petao zapeva; prethode im Tvoji krajevi (1941), Plaža (1942), Avgustovske ferije (1946), Drug (1947, nagrada „Salento“ u leto sledeće godine), Dijalozi sa Leuko (1947). U novembru 1949, na redu je trilogija Lepo leto (istoimena pripovetka, Đavo na brežuljcima, Među usamljenim ženama), koja će dobiti nagradu „Strega“ u junu 1950. Poslednji roman, Mesec i kresovi, iz aprila je iste godine. Nakon 8. septembra 1943, kad je izdavačka kuća Ejnaudi stavljena pod pokroviteljstvo Komesarijata Socijalne Republike Italije, Paveze se sklanja kod sestre Marije, iseljene u Seralungu di Krea, u Monferatu, i ne učestvuje aktivno u Otporu. Posle Oslobođenja, učlanjuje se u KPI, sarađuje s listom L’Unità i razvija, u osetljivoj fazi obnove Ejnaudija, lucidnu i prosvećenu aktivnost izdavačkog urednika, osnivajući nove edicije i promovišući važne inicijative (setimo se čuvene „ljubičaste“ edicije). Namera da se ubije, izricana još od mladićkih dana, postavši „apsurdni porok“ usled ljubavnih razočaranja i progresivne egzistencijalne neprilagođenosti, pretvara se u „gest“ 27. avgusta 1950, u Torinu, u sobi hotela Roma. Posthumno izlaze pesme Doći će smrt i imaće tvoje oči (1951), priče Praznična noć (1953), roman Velika vatra (1959), pisan u četiri ruke sa Bjankom Garufi, ciklus mladalačkih pripovedaka (i pesama) Ćau Mazino (1968). Posthumni su i kritički eseji Američka književnost i drugi ogledi (1951), te dnevnik pod naslovom Umeće življenja (1952). MG96

Dj.Balasevic-I zivot ide dalje /sve dalje odavde/ Kolumne koje je pisao za Radio TV Reviju oktobar-maj 91/92 Njegova neprevazidjena lucidna razmisljanja o onom nesretnom vremenu. Meki povez 106 str.latinica Odlicno ocuvana Ima malu privatnu posvetu na vrhu prve strane-pa kome ne smeta...

Levoruka sloboda Džon Arden Levoruka sloboda (1965), napisana povodom 750. godišnjice potpisivanja Magna karte, karakteristično se zadržava na neuspehu dokumenta da postigne slobodu. Njegovo pisanje postalo je politički posvećenije, što se vidi u dve radio drame The Bagman (1972) i Pearl (1978). odlično očuvana exlibris ROOM.7

Lenard Koen ŠTA JA RADIM OVDE Književna zajednica Novog Sada, 1987. 19 cm, 50 strana. Lepo očuvana, ima posvetu na predlistu.

MERA ZA MERU Ognjen Lakićević KOLEKCIONARSKI PRIMERAK SA POSVETOM AUTORA August Cesarec Zagreb, 1975. godine, 229 strana, tvrd povez. Knjiga je odlično očuvana, nova. Autor je bio dugogodišnji zamenik direktora Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu, radio je i kao novinar i kao publicista. Poznat je i po svom delu ANTOLOGIJA JOGOSLOVENSKE DRAME. # 108

Odlično očuvano, retko s omotom. Naslov Fuck you : iz američke underground poezije / [izbor i prevod s engleskog Vojislav Despotov] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1991 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas, 1991 (Bačka Palanka : `Branko Bajić`) Fizički opis 85 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Despotov, Vojislav Zbirka Edicija Dead poets society ; knj. 1 Sadržaj Sadržaj identičan sa sadržajem 3. izd. iz 1989. godine. ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1500. Predgovor / V. Despotov: str. 5-8. Čarls Bukovski Ted Berigen Frenk O`Hara Lenor Kendel Džon Viners Aram Bojadžijen Edvard Dorn Ed Sanders Edvard Fild Filip Vejlen Maks Finstin Bob Kaumfan Lorens Ferlingeti Džek Spajser Tuli Kapferberg Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. MG91 (N)

Radio B92, Apatridi, 1998. 127 strana. Veoma lepo očuvana. Privatna praksa jeste niz priča u kojima narator otkriva da se u Berlinu, gde živi, posvetio privatnoj praksi, analitičkoj. Jer, njegova ordinacija jeste pokretna, i ne dolaze u tu ordinaciju pacijenti, već narator sam pronalazi pacijente među pojavama, dogodovštinama, u sećanju, kao i u aktuelnoj istoriji. s

Nova knjiga. Januar 1937. Oblaci rata gomilaju se nad Londonom, teškim od magle. Dvadesetosmogodišnji Džek je siromašan, usamljen i očajnički priželjkuje promenu u životu. Kada mu ponude mesto radio-operatera u ekspediciji na Arktik, on je oberučke prihvata. Format: 13x20 cm Broj strana: 222 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2011 ISBN: 978-86-521-0822-0

Knjaževac Prosveta, 1987. Bibliotečki primerak, dva-tri pečata, ali odlično očuvana. Sastavljena iz četiri ciklusa pesama, nova zbirka Bratislava Milanovića zapravo dočarava jedan pustošni ambijent: svojevrsno `događanje` se odvija na preostalom putu, predzanci svekolikog pada se množe, sve je pripremljeno za dolazak nemani... Kako MIlanović spada među pesnike dramatično sučeljene sa sudbinskim pitanjima egzistencije i opstanka, čovekovog identiteta i njegove savesti, nije teško odgonetnuti koja bi se značenja mogla prelamati u naslovu njegovog dela. Važno je, pri tom, imati u vidu da, mada deli tematsko opredeljenje sa većinom današnjih angažovanih pesnika. Milanović nije od onih koji šansu za izražavanje svog doživljaja sveta i vremena vidi u dezintegraciji jezika i forme. Leksički pročišćene i formalno doterane, njegove pesme artikulišu doživljaj, težnja ka lepoti pesničkog čina je, u stvari, njegov vid otpora destrukcije i sveopšte dezintegracije najvećma se ukrštaju u problemu pevanja i smisla pesničkog stvaranja u ovom vremenu. Bratislav R. Milanović (Aleksinac, 1950) srpski je pesnik, romanopisac, novinar, književni kritičar i prevodilac. Biografija Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu[1] u Beogradu. Svoju prvu pesmu objavio je u beogradskom Studentu 1968. godine. Od 1974. godine objavljuje prikaze i kritike o pesničkim knjigama u emisiji „Hronika Trećeg programa Radio Beograda“, „Otvorena knjiga“ TV Beograd, „Književnoj reči“, „Književnim novinama“ i po brojnim listovima i časopisima. Od 1978. godine stalno radi u Radio Beogradu[2] kao novinar, voditelj i urednik u emisijama Beograda 202, Radio Beograda 1 i Radio Beograda 2, koje se bave književnošću i kulturom uopšte. Uređivao je književnost u programu Radio Beograd 1 i vodio kulturni magazin „Deset i po“. Član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1976. godine. Član je srpskog PEN-a[4]. Od 1980. do 1982. godine bio je urednik za poeziju u Književnim novinama[5]. Od 1989. do 1992. godine živeo je u Parizu. Prema njegovom scenariju (poema Sto na raskršću) izvedena je 1995, u amfiteatru Spomen-parka Kraljevački oktobar u Kraljevu, scenska igra Srbija na raskršću, koju je režirao Dejan Mijač. Autor je radio-drame Vučija večera, Dramski program Radio Beograda, 1998. Godine 2000. bio je predsednik Odbora za međunarodnu saradnju Udruženja književnika Srbije, a od januara 2001. do decembra 2004. nalazio se na mestu Umetničkog direktora Međunarodnih susreta pisaca Udruženja književnika Srbije. Zastupljen u izboru Biljane D. Obradović Fives/Petice, pet američkih i pet srpskih pesnika, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, dvojezično englesko-srpsko izdanje. Zastupljen je u više antologija srpske poezije objavljenih u svetu (Švedska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Rusija, SAD, Nemačka, Francuska, Brazil). Posebni izbori njegove poezije objavljivani su u periodici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, SAD i Italiji. Za pesmu „Letopisac pred bibliotekom na Kosančićevom vencu“, objavljenu u listu „Književni magazin“ na „Miljkovićevim danima poezije“ u Gadžinom Hanu 2005. dobio je Nagradu „Zaplanjski Orfej”. Dobitnik je prestižne Nagrade „Žička hrisovulja” za 2009. godinu[6]. Povodom nagrade održan je naučno kritički skup o njegovom pesničkom delu. Sa tog naučnog skupa objavljen je 2010. godine zbornik radova „Bratislav R. Milanović – pesnik“[7]. Dobitnik je Nacionalnog priznanja za doprinos srpskoj kulturi[8] 2010. Od aprila 2020. godine je glavni i odgovorni urednik `Književnih novina`. Govori francuski i italijanski jezik, služi se slovenačkim i makedonskim. Juna 2023. godine dodeljena mu je Pesnička povelja „Venac Laze Kostića”.[9] Knjige Poezija Jelen u prozoru, DOB, 1975, Brankova nagrada; Klatno, Narodna knjiga, Slovo ljubve, 1980, Nagrada Milan Rakić; Neman, Prosveta, Beograd, 1987. Nagrada Đura Jakšić [10] ; Balkanski pevač, Prosveta, Beograd, 1995, Nagrada Srboljub Mitić; Vrata u polju, Prosveta, Beograd, 1999, Prosvetina nagrada [11]; Silazak, Srpska književna zadruga, Beograd, 2004, Nagrada Rade Drainac [12]; Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, dvojezično srpski/rumunski; Male lampe u tamnini, Biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2006, Zmajeva nagrada[13]. Nepotreban letopis, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2007, dvojezično srpski/engleski[14] Pisma iz prastare budućnosti, Zavod za udžbenike, Beograd, 2009[15]. Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[16] Jelen u prozoru, drugo izdanje, Manaufaktura snova, Beograd, 2011. Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[17] Cvrčak u decembru, izbrane i nove pesme, CKU Aleksinac[18], Prosveta, Beograd, 2013.[19] Mali lambi vo temninata/Male lampe u tamnini, izabrane pesme, makedonsko-srpsko izdanje, Arka, Smederevo; Matica makedonska, Skopje, 2015[20] Odron svetlosti, CKU Aleksinac, Srpska književna zadruga, Beograd 2017.[21] Lettere da un futuro remoto/Pisma iz prastare budućnosti, dvojezično italijanski/srpski, prevod Dragan Mraović, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[22] Proza Potok, roman, Nolit, Beograd 2001, Nolitova nagrada[23]. Tajne svetlih i senovitih svetova, priče, Povelja, Kraljevo, 2015[24] Priredio knjige Dobro jutro deco, RTS, Radio Beograd, Prvi program (zajedno sa Vesnom Ćorović Butrić i Jovom Ljuštanovićem), Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2003; Najlepše pesme Vladislava Petkovića-Disa, Prosveta, Beograd; 2004. Najlepše pesme Anice Savić Rebac, Arijadna, Beograd, 2010. Violina, izabrane pesme Vladisalava Petkovića-Disa, sa predgovorom priređivača, Prosveta, 2011. Prevodi Alberto Prinčis: Nevini vampir (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), pesme, Smederevska pesnička jesen, 2008. Pjerdomeniko Bakalario: Vatreni prsten (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Beograd 2012. Pjerdomeniko Bakalario:Kamena zvezda (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Beograd 2014.

Velimir Živojinović Massuka Odabrana delaKnjiževnost juga SrbijeTvrdi povezВелимир Живојиновић Масука, односно — како се сâм потписивао — Massuka (1886 — 1974) био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Својим позоришним радом Масука је задужио и ужи завичај — Доњу Јасеницу (Велику Плану и Смедеревску Паланку. (У Паланци био управник позоришта и режирао 18 представа до одласка у Ниш). Масукино име носи аматерско позориште у Великој Плани.БиографијаРођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани, од оца Мате и мајке Злате.[1] Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу.Током Првог светског рата је радио у војној цензури и повлачио се са српском војском 1915. године преко Пећи, Рожаја и Подгорице до Сан Ђованија. Опорављајући се од тежег запаљења плућа након повратка из Сан Ђованија 1916. бива заробљен у Улцињу и одведен у логор Болдогасоњ у Мађарској, данашњи Фрауенкирхен у Аустрији. У логору је остао до јесени 1918. године.Након рата радио је као наставник у Четвртој мушкој гимназији у Београду, а затим прешао у Народно позориште у Београду. Од 11. новембра 1924. до 21. августа 1925. био је управник Народног позоришта у Београду. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха“, а новембра 1919. са Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао“ у којем је објављивао позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Са Боривојем Недићем превео је Шекспирове „Зимску бајку“ и „Ромеа и Јулију“. Једно време био је директор драме Народног позоришта у Нишу, а током Другог светског рата радио је као редитељ Народног позоришта у Београду. Режирао је Молијеровог „Тартифа“, у којем су играли Страхиња Петровић, Олга Спиридоновић и Љубинка Бобић.[1] Био је први председник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.[2]У браку са супругом Даницом, рођеном Радмиловић 1893, имао је сина Бранимира Живојиновића, германисту и преводиоца.3/24

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Beleske iz hotelske sobe Prvo izdanje! Knjigu Pentagram diktiralo je retko misaono poetsko nadahnuće i ispisivalo njen patetični barok, polifoničnost strukture i polivalentnost značenja. To je delo koje se ne može iscrpsti u jednom osvrtu, čak ni njegove osnovne konture. Može se reći da mnoge od ovih misli koje srećemo u njima nije teško naći i u mnogim drugim savremenim tekstovima te vrste, ali Konstantinović pokazuje retku moć sinteze, sposobnost da dramatizuje na svoj način logičnu sistematiku savremene filozofske misli, i da je doživi, uznemiren kao pesnik, kao svoju ličnu dramu i tragiku. On sva važnija filozofsko-literarna pitanja ovoga vremena „dovodi“ u žižu lične svesti, omogućava im da postanu sastavni deo njene agonije i života u rasapu. Otuda je svako poglavlјe u njegovoj knjizi razrada na jedinstven način izvedena i jedinstvenom misaonom aktivnošću vezana – drugog pitanja i rascvat nove misli što se uklapa u celinu individualne antisistematične sistematike, i savršeno se ovde artikuliše u oblik i literarno delo, zadahnuto jednom gotovo crnom i tragičnom melanholijom koja ga iznutra prožima kao poetska magija. Retke su ovakve knjige kod nas. I to baš u ovom vremenskom i književno-umetničkom trenutku, koji je samouvereno „vaspostavio“ novi nekakav red i samozadovolјno se šepuri na njegovim padinama. Ona pokazuje da je Konstantinović strasno budan, umetnički uznemiren, u grozničavom predosećanju novih lomova, smehova, novih dogmi i bolnih metamorfoza. Stoga je njegova knjiga Pentagram, donekle, i književnoistorijski gledano, sinteza jednog trenutka, pokušaj dijagnoze i preseka njegovog bića, te otuda gotovo i programski značajna. U njoj se oseća kako jedan osetlјiv duh diše sa svojom epohom, na način koji mu je danas moguć, u potrebi da ne stane, da se ne zaustavi i da stvaralački živi. Ova knjiga predstavlјa prirodan i čak neminovan nastavak, jednu doslednu primenu i razradu izvesnih preokupacija kojima se autor bavio u svojim ranijim delima. Malo je kod nas pisaca koji sa tolikom upornošću i intelektualnom doslednošću ispisuju svoj književni kontinuitet, kakav je slučaj sa Radomirom Konstantinovićem. Jer doslednost koja imponuje nije bezrazložna, sterilna i dogmatična upornost, vernost svojoj sopstvenoj slici jednom zauvek utvrđenoj, nego istovetnost u promenlјivom, dijalektička mera i razrešenje između krajnosti koje označavaju tačka neprekidnog identifikovanja sa sobom i tačka neprekidnog razvijanja i obogaćivanja postignutog identiteta. Pentagram, to su mnogobrojni i lucidni misaoni uzleti koji se uvek vraćaju svom zajedničkom životnom trenutku. Otuda dolazi i Konstantinovićevo nastojanje da razmakne granice pojmovnog kazivanja i da uvede metaforske, simbolske i slikovne spregove. U stalnom esejističkom kruženju oko polazne situacije, u sjajnim analizama nekih klasičnih i modernih umetničkih dela, Konstantinović sve preciznije definiše, sve jasnije osvetlјava onaj osnovni problem za čijim rešenjem traga. Lična intonacija ne upućuje samo na Konstantinovićevu preokupiranost sopstvenim književnim i estetskim problemima; ona otvara put od neposrednog doživlјaja do definicije položaja modernog pesnika, čoveka uopšte, u savremenom svetu. A Konstantinovićeve analize uvek svode delo samo na onu dimenziju koja je u ovom slučaju bitna, apstrahujući nužno od svega ostalog. Ustvari, Pentagram je sav sveden na jednu analitičku ravan, odnosno na jedan analitički, ali i egzistencijalni, fokus koji sabire i objašnjava Konstantinovićeve prave esejističke vatromete. Radomir Konstantinović (27. mart 1928 — 27. oktobar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, filozof, publicista i član ANUBiH.[1][2] Biografija Rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici.[3] Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“. Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47. U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom. Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“. Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana. Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica. Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta. Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana.[4] O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.` Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine.[5] Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.

Knjiga je dobro očuvana.Malo izbledela sa strane. ,,Radomir Konstantinović (1928 - 2011) bio je srpski književnik i filozof. Rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949-1951. godine. Uređivao je časopis `Mladost`, `Književne novine` i dvonedeljnik `Danas`. Više decenija bio je ugledni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši`` ,,`U romanu `Izlazak` dobili smo jednu modernu verziju novozavetne priče o Isusu i Judi. Konstatinovićev roman dosledno je napustio dva shvatanja; prvo, koje u Judi vidi simbol za izdaju i izdajstvo; drugo, koje u Judi vidi čoveka pobunjenog protiv jednog lažnog božanstva. Kao što je poznato, prvo shvatanje pripada literaturi dogmatičke hrišćanske inspiracije; drugo shvatanje nastalo je u znaku jedne romantične pobune protiv hrišćanstva. Kako je prvo shvatanje dobro poznato, ovde ćemo pokušati da damo prilog objašnjenju drugog shvatanja...``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1943. godina Lep dizajn omota! Raffaele Calzini (Milano, 29. prosinca 1885. - Cortina d`Ampezzo, 1953.) bio je talijanski književnik i likovni kritičar, dobitnik nagrade Viareggio 1934. [1]. Bio je likovni kritičar Emporiuma i Centurija, dijelio je strast sa svojim prijateljem Ugom Ojettijem [2]. 1940-ih radio je i kao filmski kritičar za časopis Film.

Dragoslav Simić - Autobiografije uživo (knjiga + CD)- u celofanu AUTOBIOGRAFIJE UŽIVO Od Slobodana Jovanovića do danas - Dragoslav Simic Izbor iz Dokumentarnog programaa Govori da bih te video Radio Beograd 2 Izdavac: Draslar Partner Sadrzaj: Dragoslav Simic: Put ideje autobiografija uzivo Slobodan Jovanovic - Danilo Basta Matija Beckovic Aleksandar Jerkov Dusan Janjic Dejan Kosanovic Isak Asiel Rasko Jovanovic Jovan Cirilov Radomir Putnik Dragoljub Pokrajac Ivan Aleksic Rajko Djuric Djordje Malavrazic Biografski podaci polikav

Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! S mađarskog preveli: Lazar Merković Tomislav Vojnić Likovna oprema: Dragoslav Stojanović - Sip Šandor Bogdanfi (1912—1987), književnik i novinar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad). Sandor Bogdanfi (Budafok, 26. novembar 1912 - Novi Sad, 26. januar 1987): mađarski pisac i prevodilac iz Jugoslavije. Studirao je pravo u Zagrebu, a zatim objavljivao u raznim hrvatskim novinama. Njegovi maloletnički spisi objavljuju se u Oruz es Naplo u Subotici. prijavljeni listovi. Od 1949. Mađarska reč postao zaposlen u dnevnim novinama i njihovom Vidikovcu. uredio svoj književni dodatak. Radio je i za Radio Novi Sad. Između 1958. i 1975. Radnici. bio je glavni urednik nedeljnika. Napisao je drame, romane, književne parodije i puno preveo sa srpskohrvatskog na engleski jezik. - F. m. Novo svetlo (Novi Sad, 1950); Bez ušiju, bez repa (Novi Sad, 1959); Velika avantura (Novi Sad, 1961); Svet u malom (Novi Sad, 1968); Svedočenje atentatora (Novi Sad, 1969); Knjiga o našoj književnosti (Parodije, Novi Sad, 1970); Slušanje nije zlatno (aforizmi, Novi Sad, 1971); Igra anđela (r., Novi Sad, 1974); Noći (elb., Novi Sad, 1987). - Kancelarije. Major Nandor: O aforizmima B. S. (Most, br. 2, 1968); Geza Juhasz: Optimistična satira (Mađarska reč, 1974, br. 253); Zoltan Csuka: Panorama Jugoslavije (sadašnjost, 1975, br. 4-5). Redje u ponudi!

Aleksandar Radaškejevič-Arija Žanrovi: Drama Izdavač: Čigoja Broj strana: 235 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Cigoja, 2015. paperback. New. Serbian language, cirilica, 21 cm, Ruska knjizevnost, ALEKSANDAR PAVLOVIC RADASKJEVIC, pesnik, esejist, prevodilac, rodjen 30. aprila 1950. u Orenbugru, u oficirskoj porodici. Odrastao u gradu Ufa. Sedamdesetih godina ziveo i radio u tadasnjem Lenjingradu. U SSSR-u nije objavljivan, svoje prve pesnicke radove poveravao profesorki knjizevnosti i prevodiocu N. J. Rikovoj. Emigrirao u SAD 1978. godine. Radio u biblioteci Jelskog univerziteta (Nju-Hejven), saradjujuci sa estonskim pesnikom i istoricarom umetnosti Aleksisom Ranitom. Godine 1983. prelazi u Pariz, gde radi u najstarijem ruskom nedeljniku „Ruska misao“. Pocev od kraja 70-ih godina, njegove pesme, recenzije, clanci i prevodi nasiroko su objavljivani u emigrantskoj periodici, a od 1989, kada je Mihail Dudin objavio izbor njegovih pesama u casopisu „Zvezda“, i u otadzbini. Zivi u Parizu. Pesnicke knjige: Goblen (Njujork, 1986), Ono doba (Sankt-Peterburg, 1997), Poslednji sneg (Sankt-Peterburg–Pariz, 2003), Vetar sozercanja (Sankt-Peterburg, 2008), Zemaljski praznici (Moskva, 2013). Knjiga poetske proze: Lisac, ili Inferno (Sankt-Peterburg, 2009). Knjige koje je preveo s engleskog: Dzejms Habel Ljubavna pisma Zemlji (1983), Dzejms Bolduin Djovanijeva soba (2006). Knjiga je N O V A ---------------------------- 08

TAJ ČOVJEK Alija Isaković BIBLIOFILSKI PRIMERAK Alija Isaković BIBLIOFILSKI PRIMERAK IZVANREDNO LUX BIBLIOFILSKO IZDANJE Prva književna komuna Mostar, 1975. godine, 127 strana, ilustrovano umetničkim crtežima, izvanredno. Knjiga je NEKORIŠĆENA, u ORIGINALNOJ KUTIJI. Autor, Alija Isaković (1932 - 1997), bosanski, odnosno bošnjački kulturni pregalac - romansijer, pripovedač, radio-dramski, televizijski i dramski pisac, putopisac, aforističar, lekiskograf i istoričar jezika i književnosti. Ovom knjigom autor nastavlja svoju potrebu za punom interakcijom sa čitaocem - i to mu odlično polazi za rukom. KNJIŽEVNOST I FILOZOFIJA # 03

Knjaževac Kulturni centar Ribnica, 2009. Tri drame: Novi Ilijum, Siva soba ili Nova realnost, Led U današnje post-post-post...-moderno doba, kada se, s jedne strane, pozorište vraća ozbiljnom realizmu i govornom teatru, a s druge teži da po svaku cenu ode korak dalje u post-post-post... izrazu, dramski tekstovi Aleksandra Novakovića stoje kao jedan sasvim drugi, novi-stari put kojim se da ići. Kako nazvati piscva Aleksandra Novakovića? Tvorcem paralelnih univerzuma, nove realnosti ili realistom koji otkriva da se nova realnost uveliko dešava i da mi zapravo u njoj živimo? Svakako se može označiti i jednom i drugom definicijom. Novakovićeva NOVA REALNOST davno je zakucala na vrata naših života. Pitanje je samo koliko smo spremni da tu činjenicu sami sebima priznamo. Predrag Štrbac Aleksandar Novaković Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Уреди извор Историја Алатке С Википедије, слободне енциклопедије За друге употребе, погледајте Александар Новаковић (вишезначна одредница). Aleksandar Novaković Датум рођења 9. јануар 1975. (48 год.) Место рођења Beograd SFRJ Aleksandar Novaković (Beograd, 9. januar 1975) srpski je književnik, dramaturg i istoričar. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče.[1] Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2002. godine kao i na katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 2004. godine. Magistrirao je 2006. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu s tezom Sloveni kao dramatis personae u dramama engleskog govornog područja (1878—1990). Posle magistrature, on je doktorirao 2012. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu s tezom Stranci kao dramatis personae u srpskoj drami (1734- 1990) Nagrade Dobitnik je nagrade Josip Kulundžić za izuzetan uspeh na polju dramaturgije (2004), Druge nagrade Radio-Beograda za radio-dramu (2003),nagrade Radio-Beograda za dokumentarnu radio-dramu (2011) Vibova nagrada (1999) - satira, odbio da primi; prihvaćena 2001. godine.[2][3] Zlatna kaciga (1997) - aforizmi Teatrološka stipendija John McGrath (2007, Edinburgh, Scotland, UK) Mali Nemo nagrada za roman, 2008. godine VBZ nagrada za roman , Zagreb, 2010. godine Dobio republičku nagradu za najbolji dramski tekst za lutkarsko pozorište u Novom Sadu 2007. godine. Dobitnik je nagrada časopisa Ulaznica: prve za priču (2003), druge za esej (2004) i druge za priču (2005) Objavljivao je i objavljuje tekstove u časopisima i listovima: NIN, Koraci, Književni list, URB, Reč, Stanje stvari, Think Tank, Braničevo, Kvartal, Znak, Polja, Gradina, Afirmator, Beton, e-novine, itd.[4] Radovi Novaković je napisao drame: Sistem (Narodno pozorište Užice, 2001) Zubi (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004) Aladinova čarobna lampa (Pinokio, Beograd, 2007) Naš čovjek (Hercegnovsko pozorište, koautor, 2008)[5] Zbirke drama Bliskost (Svetozar Marković, Zaječar, 2006) Crna četvorka (Zona satire, elektronska knjiga, 2007) Posle Utopije (KC Kraljevo, 2009). Autor je desetak različitih dramskih i dokumentarnih formi emitovanih na Drugom i Trećem programu Radio Beograda. Knjige aforizama Pij Sokrate, država časti (Matica srpska, 1998) Neće moći (Alma, 2006)[6] Aforizmi, pesme, priče (satira): Malo li je (Alma, 2011) Scenarij za crtane TV serije Bebice i Parobrod Srbija (RTS 1, sezona 2003/2004). Reditelj je i scenarista kratkometražnog filma “Get up you lazy bastard!” (2006) Srušeni grad, kratki film, 2019 Romani Glečer (Dereta, 2007) Keltska priča (Mali Nemo, 2008) Dva u jednom (Mali Nemo,2009) Vođa (VBZ, 2010)[7] Novo Smederevo (2016, KRR)[8] Gloriosa (2017, KRR)[9] Anfarwoldeb, Velški: Besmrtnost (2018, KRR)[10] Rada, Bajin (Ne zaslužujete me, bednici nezahvalni!) ( 2020, Udruženje nezavisnih pisaca Srbije, Beograd) Dobro nam došle, drugarice iz trikotaže! (2021, Udruženje nezavisnih pisaca Srbije, Beograd) Teatarske i filmske studije Kako je Tito razbijao Tikve (Narodna knjiga, 2005) Slomljeno slovensko ogledalo (Mali Nemo ,2010) Srbi u američkom filmu (Presing, 2023) Stranci u srpskoj drami (1734-1990) (Presing, 2023) Pesme Gitarista na Titaniku (Presing, 2013) Troknjižje ( sa Marko Bačanovićem i Patrikom Weissom) , (Književne vertikale, Beograd, 2020) Alkatrazi (Presing, 2022) `Večnost i jedan dan` (UNPS, Beograd, 2023)

Polovna knjiga, korice pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Etnografski muzej - Pirot, 1972. god. Broširan povez, 20 cm. 160 str. Ilustrovano Dimitrije Rančić rođen je u Pirotu 24. oktobra 1898. godine. Završio je Učiteljsku školu u Jagodini. Deset godina je radio kao učitelj u selu Crnoklište u pirotskom kraju. Tu je i počeo da piše. Kasnije je postao učitelj u Pirotu gde je između ostalog bio i predsednik Učiteljskog društva. Vršio je dužnost urednika lista `Sloboda` kao i upravnika Pirotskog okružnog pozorišta. U Beograd je otišao 1947. godine i radio je kao referent za pozorišnu umetnost pri Ministarstvu prosvete. Jedno vreme je u Beogradu bio i upravnik Doma muzički obdarene dece palih boraca. Umro je u Beogradu 13. januara 1981. Književnošću je počeo da se bavi početkom dvadesetog veka. List `Politika` je objavljivala njegove prve priče i pesme - Tantal na selu i Uklet. Takođe je objavljivao svoje priče i pesme u pirotskom listu `Sloboda`. Izdao je svoje tri zbirke dečjih priča i romana `Preobraženska noć` a uređivao je i list `Osvrt` koji je izlazio u Pirotu. Po njegovim `Zapisima iz jednog doma` je snimljen film u režiji Jovana Rančića - `Dečak i violina`. Njegove drame su izvodili glumci pirotskog pozorišta: Na raskršću, Stradalnik. Objavio je zbirke pripovetki `Gornja tkanja davna`, `Na Nišavi u Ćilimgradu` kao i zbirku pesama `Gugutće na direci`.