U dobrom stanju. Zaštitni omoti lošiji, kao na slici. Bez potpisa, pečata i podvlačenja. U traganju za iščezlim vremenom Matica srpska / Nolit / Narodna knjiga Prevod: Živojin Živojinović Tvrdi povez sa zaštitnim omotom 1. U Svanovom kraju I 2. U Svanovom kraju II 3. U seni devojaka u cvetu I 4. U seni devojaka u cvetu II 5. Oko Germantovih I 6. Oko Germantovih II 7. Sodoma i Gomora I 8. Sodoma i Gomora II 9. Zatočenica I 10. Zatočenica II 11. Nestala Albertina 12. Nađeno vreme U traganju za izgubljenim vremenom Marsel Prust „U traganju za iščezlim vremenom“ (franc. À la recherche du temps perdu), takođe poznat i pod prevodima „U traganju za izgubljenim vremenom“ i „U traganju za minulim vremenom“, roman je francuskog književnika Marsela Prusta u sedam tomova, koji je izlazio u periodu od 1913. do 1927. Roman se sastoji iz sedam delova: „U Svanovom kraju“, „U seni devojaka u cvetu“,[a] „Oko Germantovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zatočenica“ , „Nestala Albertina“ i „Nađeno vreme“. Prust je na njemu radio poslednjih četrnaest godina svoga života, potpuno izdvojen od spoljašnjeg sveta. Ovo književno ostvarenje, sačinjeno od približno 9.609.000 slovnih karaktera, Ginisova knjiga rekorda smatra najdužim romanom svetske književnosti. Žanrovski se određuje kao roman o umetniku. U njemu glavni junak Marsel, analizirajući svoja sećanja, rekonstruiše sopstveni život i način na koji je postao pisac. U romanu se prikazuje široka panorama pariskog društva na početku dvadestog veka, tematizuje protok i priroda vremena, problem sećanja i pamćenja, ljubav (heteroseksualna i homoseksualna), nespoznatljivost stvarnosti, potraga za smislom života, kao i i transcendentna priroda umetnosti. Pojedini delovi romana su autobiografski. Iako je vrlo brzo nakon izlaska „U traganju za izgubljenim vremenom“ steklo status remek-dela, Prust je svojevremeno imao velikih problema da pronađe izdavača voljnog da izda prvi tom. Danas se smatra jednim od najboljih romana 20. veka i kao knjiga koja je imala prekretničku ulogu u istoriji književnsti, uticavši na mnoge potonje pisce. Drugi tom „U seni devojaka u cvetu“ nagrađen je Gonkurovom nagradom. Roman se 1999. našao na drugom mestu Mondove liste najboljih književnih dela svetske književnosti 20. veka. Na srpskom jeziku objavljeno je nekoliko delimičnih i potpunih prevoda ovog dela, uključujući i nagrađivani prevod Živojina Živojnovića. ************ Marsel Prust (Marcel Proust 1871— 1922) bio je francuski intelektualac, romanopisac, esejista i kritičar, najpoznatiji po delu U traganju za izgublјenim vremenom u 7 tomova, koje je izdavano u periodu od 14 godina (poslednja tri posthumno) i koje je ostavilo dubok trag, ne samo u Francuskoj, već i u evropskoj književnosti 20. veka i izvršilo veliki uticaj na mnoge književnike. Jedan je od predstavnika impresionizma. Rođen u bogatoj lekarskoj porodici, nežan i osetlјiv, u detinjstvu je bolovao od astme, što je obeležilo čitav njegov potonji život. Prustov otac, Ahil Adrijan Prust, bio je ugledan patolog i epidemiolog, zaslužan za proučavanje i pokušaje izlečenja uzroka i širenja kolere, koja se u to vreme širila kroz Evropu i Aziju; bio je autor brojnih članaka i knjiga o medicini i higijeni. Godine 1882. postao je učenik škole Lycée Condorcet u Parizu. Zbog bolesti je prekinuo školovanje. Uprkos lošem zdravlјu, Prust je odslužio jednu godinu u francuskoj vojsci u Orleanu. Ovo iskustvo mu je poslužilo za treći deo ciklusa romana „U traganju za izgublјenim vremenom“, „Vojvotkinja de Germantes“. Svoje glavno životno delo pisao je desetak godina, u trci sa bolešću i smrću. U gotovo potpunoj osami i odustajanju od svih drugih delatnosti nastalo je jedno od najobimnijih i najvrednijih dela svetske književnosti, veliki roman „U traganju za izgublјenim vremenom“ (1913—27). Naslednik Montenja, francuskih moralista, memoaristike vojvode de San Simona, Stendala i Dostojevskog, Prust je ostvario jedno od najvećih dela u istoriji književnosti, delo koje se galerijom likova (preko 2.000, od toga više od 30 velikih), mudrošću, humorom i humanošću može svrstati u vrhunce pisane reči uopšte.

Tehnologija povezivanja: Žicom i bežično Zvučnici Broj zvučnika 1 Audio RMS snaga 150 W Portovi i interfejsi Tehnologija povezivanja Žicom i bežično Wi-Fi Bluetooth 3,5 mm konektor AUX ulaz USB povezivost Broj USB 2.0 portova 1 Priključak za mikrofon/ulaz Dizajni Boja proizvoda Crno Kontrola jačine zvuka Obrtne Prekidač za uključivanje/isključivanje Ugrađeni ekrani Tip ekrana LED LED osvetljenje Boje osvetljenja Višestruka Performanse Preporučena upotreba Univerzalni Integrisani čitač kartica Ugrađeni mikrofon FM radio Podržani zvučni formati MP3 Podešavanje basa Daljinsko upravljanje Menadžment potrošnje Vrsta baterije Ugrađene baterije Trajanje baterije 3000 mAh Napon baterije 7,4 V Ulazni napon AC adaptera 100 - 240 V Frekvencija AC adaptera 50/60 Hz Težina i dimenzije Težina 4,4 kg Širina 209 mm Dubina 220 mm Visina 462 mm Podaci o pakovanju Širina paketa 276 mm Dubina paketa 282 mm Visina paketa 555 mm Težina paketa 5,3 kg Sadržaj pakovanja Količina po pakovanju 1 kom. Kablovi uključeni AUX Deklaracija Model MUSE M1808 karaoke zvučnik Naziv i vrsta robe HI-FI sistemi Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Uputstvo Uputstvo.pdf Poslednje pregledani proizvodi (0) MUSE M1808 karaoke zvučnik 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Dahua PFS3005-5GT-L switch 5-portni 2.199 RSD MP cena (0) Ecg aparat za espresso kafu ESP 20301 17.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (1) Akvafor MAXFOR 3 komada 1.399 RSD MP cena (1) Samsung EE-UC10-JUWE adapter USB-C (muški) na 3.5mm (ženski) 1.899 RSD MP cena (0) Silicon Power 250GB M.2 NVMe SP250GBP34UD8005 SSD disk PCI Express 3.0 3.899 RSD MP cena (0) Konica Minolta (TNP-626 M) toner za Bizhub štampače C450i,C550i,C650i cyan 23.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.499 RSD (0) Teracell DC01 (81596) auto punjač 2.4A sa mini USB kablom beli 599 RSD MP cena (0) Hama (205010) kabl sa feritnim jezgrom HDMI (muški) na HDMI (muški) 15m 4K pozlaćen crni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (5) Logitech Ergo M575 (910-005872) Trackball bežični optički miš 2000dpi grafit 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) 3G Print Skin Palm tree zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 699 RSD MP cena (0) Gembird MHS-002 slušalice crne 999 RSD MP cena (5) Lenovo Gaming 3 15ARH7 (82SB00HRYA) gejmerski laptop 15.6" FHD AMD Ryzen 5 6600H 8GB 512GB SSD GeForce RTX3050 sivi 113.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 102.599 RSD (6) Bosch BCS82G31 štapni usisivač 53.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (1) 3G Guess Hc PU Croco Metal Outline zlatna zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro 6.1 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) 3G Mercury preklopna tamno plava za iPhone 14 6.1 999 RSD MP cena (0) Kodak 30411890 Power Bank 5200 mAh Sivi 2.499 RSD MP cena (0) Dell PowerEdge T150 Xeon E-2314 4C 1x16GB H355 1x2TB SATA 300W 3yr NBD server 272.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 244.999 RSD (0) 3G Print Marbel Sky silikonska zaštitna maska za Huawei Y70/Y70 Plus 699 RSD MP cena (0) Sega (PS4) Two Point Campus - Enrolment Edition igrica 4.999 RSD MP cena (0) GoPro Simple Pole (AGXTS-001) Dodatak za Akcionu kameru 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Gembird (CCP-AMCM-AMCM-1.0w) kabl Tip-C (muški) na Tip-C (muški) 1m beli 499 RSD MP cena

Žoze Saramago PUTOVANJE KROZ PORTUGALIJU JEVANĐELJE PO ISUSU HRISTU SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA PORTUGALSKI DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST Žoze Saramago (1922 - 2010), portugalski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 1998. godinu. Njegova dela, od kojih se neka mogu videti kao alegorija, obično predstavljaju subverzivne perspektive istorijskih događaja, naglašavajući teopoetski ljudski faktor. Rođen je u siromašnoj porodici, pa ga je teška materijalna situacija prinudila da promeni niz zanimanja. Radio je kao auto-mehaničar, zatim kao referent u zavodu za socijalno osiguranje, kasnije kao novinar, prevodilac, književni kritičar, kolumnista i urednik u više portugalskih dnevnih listova. Kao zamenik direktora jutarnjeg dnevnika Diário de Notícias smenjen je posle vojnog puča 1975. i otad se, zapravo u svojoj 54. godini, potpuno posvetio isključivo književnosti. Sebe je smatrao pesimistom i ateistom. Njegov anarhokomunizam i oštra kritika monarhizma i katolicizma, kao i njegov politički angažman, kritikovanje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, podstakli su neke kritičare da ga uporede sa Orvelom: ‘Orvelova odbojnost prema Britanskoj imperiji istovetna je sa Saramagovim krstaškim ratom protiv imperije u vidu globalizma.’ Posle napada na njegov roman JEVANĐELJE PO ISUSU HRISTU i cenzure portugalskih konzervativnih vlasti 1991. godine, koje su sprečile piščevu kandidaturu za Evropsku književnu nagradu, preselio se na španska Kanarska ostrva, gde je i umro od posledica upale pluća. Dobio je Kamoišovu nagradu, najprestižniju nagradu za pisce portugalskog književnog izraza, 1995. godine, a tri godine kasnije i Nobelovu nagradu za književnost. U književnim krugovima danas se smatra najvećim portugalskim i jednim od najuticajnijih svetskih pisaca. Njegova dela prevedena su na preko trideset jezika. PUTOVANJE KROZ PORTUGALIJU Nezaboravno putovanje kroz predele, istoriju i kulturu Portugalije. `Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kada je putnik seo na pesak plaže i rekao: „Nema više šta da se vidi“, znao je da nije tako. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog. Treba videti ono što niste prvi put videli, videti ponovo ono što ste već videli, videti u proleće ono što ste videli leti, videti noću ono što ste videli danju, biti na suncu onde gde je ranije pala kiša, videti useve kako bujaju, zreo plod, pomeren kamen, senku koja ne beše tamo prethodni put. Potrebno je vratiti se starim stopama da bismo ih ponovili, i da bismo ucrtali nove puteve pored njih. Potrebno je ponovo započeti putovanje. Uvek.` JEVANĐELJE PO ISUSU HRISTU `Njеgоvо је tеlо lеžаlо, nаpеtо, čvrstо, ukrućеnо, а nаd njimе stајаšе оnа, Mаriја Mаgdаlеnа, gоvоrеći, Оpusti sе, bеz brigе, miruј, pusti dа sе ја brinеm о tеbi, i tаdа оsеti dа је јеdаn dео njеgоvоg tеlа prоdrо u njеnо tеlо, kаkо sе оkо njеgа stеžе prstеn оd vаtrе, u nаlеtimа, kаkо mu tеlо trеsе drhtаvicа, kао ribа kоја sе trzа, bоri sе i bеži uz krik, ali nеmоgućе, ribе nе urliču, tо је biо njеgоv krik, dоk је Mаriја, stеnjući, pаlа prеkо njеga žеlеći dа sа njеgоvih usаnа pоpiје krik, pоhlеpnim pоljupcеm kојim је izаzvаlа јоš јеdаn bеskrајni tаlаs drhtаvicе u Isusоvоm tеlu.` U ovom jevanđelju po Saramagu Spasitelj nosi auru čovečnosti daleko veću nego što tvrdi Biblija. Za jedne, bliske revnosnim hrišćanima, roman je bogohulno antijevanđelje, za druge impresivna priča o ljubavi i ljudskoj žrtvi, o dvadeset vekova ljudskih patnji koji su usledili. Roman koji je svojevremeno izazvao pravu buru u portugalskim i španskim konzervativnim krugovima, što je dovelo do cenzure kojom je pisac sprečen da primi Evropsku nagradu za književnost, predstavlja još jednu potvrdu Saramagovog impresivnog stila i sklonosti da o ljudskoj sudbini progovori alegorično i provokativno, a istovremeno na svima razumljiv način. SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA Roman koji je proslavio Žozea Saramaga širom sveta. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatljivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o životu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraljevini. Kroz priču o čudesnom pokušaju izgradnje jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sveštenika o prvom vazduhoplovu, Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o običnim stvarima i neobičnim pojavama, o ljubavi, pregnuću i čovekovoj potrebi da se približi božanskom. Knjige su nove. Laguna, 2012. i 2013. godine. # 108

Kao na slikama Prisutan miris starih knjiga Extra retko 1971 Katalin Ladik počela je svoju karijeru u Novom Sadu u periodu delovanja novosadske neoavangarde ranih sedamdesetih, da bi se devedesetih preselila u Budimpeštu. Raspon stvaralaštva Katalin Ladik kreće se od književnosti preko glume do interpretacije eksperimentalnih zvučnih kompozicija i radio-igara, fonetične i vizuelne poezije, hepeninga, performansa, akcije pa sve do mail arta. Objavila je 20 samostalnih zbirki poezije i jedan roman, od kojih su na srpski prevedeni Erogen zoon, Ikarova senka i Kavez od trave i roman Mogu li da živim na tvom licu (SFO (Re)konekcija, 2021). Svoje izložbe, performanse, hepeninge, muzičke performanse i koncerte realizovala je u okviru najznačajnijih institucija savremene kulture domaće i međunarodne scene, kao što su: Akademie der Bildenden Künste Wien „Aspekte – Gegenwärtige Kunst aus Jugoslawien” (Bosch+Bosch grupa), Van Gogh Museum Amsterdam „Vizuele poëzie”, Muzej savremene umetnosti „Verbo-Voko-Vizuelno”, Galerija suvremene umjetnosti „Nova umjetnička praksa 1966–1978”, Centre National Georges Pompidou „Rencontres internationales de poesie sonore”, Kassel, Neue Galerie, DOCUMENTA, New York, Washingto, Dubrovačke letnje igre, a trenutno se njen rad predsatavlja na svim značajnim evropskim izložbama. Rad ove umetnice, prevashodno njena verbo-voko-vizuelna istraživanja (zvučni performansi, video i audio kasete i ploče), (tekstualni) performansi tela, baš kao i obiman i značajan književni kao i rad u oblasti alternativnog teatra, priznati su i prepoznati i u međunarodnim okvirima. Njenu umetničku ličnost svrstavaju u red već gotovo mitskih ličnosti avangardi na čitavom centralnoevropskom prostoru. Za svoj umetnički rad dobila je Nacionalno priznanje za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije 2009, kao i Nagradu za mir i umetničku hrabrost Lennon Ono Grant for Peace 2016. Svoje prve pesme objavila je u časopisu Simpozion na mađarskom jeziku (1962) a njena prva zbirka Balada o srebrnom biciklu (Ballada az ezüstbicikliröl) sa gramofonskim, zvučnim zapisima, objavljena je 1969. godine, potom Bludna metla, Erogena zona, Kavez od trave i Ikarova senka. U prevođenju na srpski joj je pomagala književnica Judita Šalgo, takođe poznata po svojim performativnim izvođenjima poezije. „Judita Šalgo mi je pomogla u prevodu pesama, a Bogdanka Poznanović me potakla na video-dokumentaciju mog stvaralaštva. Ona je negde 1980-ih nabavila videorekorder za Akademiju umetnosti gde je bila profesorka na Odseku medija i potakla me da snimimo neki moj rad za video. Ja sam sabrala neke motive i elemente svojih performansa iz prethodnog desetljeća koji su mi se činili pogodnima za kameru i video, pa sam ih izvela na stepeništu hodnika Akademije, a video nazvala Poemim. To je ostalo kao jedini dokument onog vremena.“ Pored uticaja Bogdanke Poznanović, koja je tada osnovala na novosadskoj Akademiji umetnosti prvi studio za nove medije, knjigu Bore Ćosića Mixed Media smatrala je jako važnom za njen umetnički razvoj. Bila je članica grupa Bosch + Bosch od 1973. do 1976, u okviru koje je ipak imala svoju teritoriju zvuka i zvučnog performansa i izvodila vizualne i konceptualne radove. Novoosnovanom Novosadskom pozorištu – Újvidéki Színház pridružila se 1974. i kao članica stalnog ansabla radila do 1992. igrajući u predstavama najznačajnijih mađarskih reditelja, kao što je Jančo Mikloš i predstava Bajer aspirin – pesnička monodrama koju je za nju napisao Oto Tolnai. Tokom godina igrala je glavne i sporedne uloge u raznim TV filmovima i igranim filmovima (jedan od poznatijih je i film Lordana Zafranovića Ujed anđela). Bila je urednica pesničke rubrike književnih časopisa Elet es Irodalom (1993–94) i Ciganifuro (1994–99). Između 1993. i 1998. predavala je u muzičkom i pozorišnom obrazovnom centru Hangar. Katalin najveći trag ostavlja u svojoj foničnoj i voko-vizelnoj poeziji, ali se najviše pamte njeni performansi i body art u kojima koristi svoje telo kao instrument, često provocirajući intervenciju publike ritualno igrajući različite ženske uloge. Performativno izvođenje njenih „Šamanskih pesama“, dok je ogrnuta samo životinjskom kožom uz svetlost sveće, bio je jedan od najradikalnijih ženskih umetničkih izraza avangardne scene na tadašnjem jugoslovenskom kulturnom prostoru. „U početku sam na te radove gledala kao na poetske večeri – znači, prikazivanje poezije počev od njenog čitanja pa sve do govorenja u obliku fonične i gestualne poezije, što je na neki način bio uvod putem kojega sam ljudima dala ključ ka otvorenoj, proširenoj poeziji. Videla sam da ljudi poeziju smatraju samo onom linearnom, koju eventualno recituje glumac ili sam autor, ali govorenje ili pevanje, a kamoli fonična poezija, tada nije postojala.“ Performansi Ja sam javna žena, Blackshave, Rupa koja vrišti, Poem, Spuštanje Novog Sada niz reku Dunav,Mandora, Tesla samo su neki od najvažnijih, a spacifičnost njenog rada vidi se i u tome što je neke izvodila potpuno različito u drugim kontekstima. Katalin Ladik, performans – Zagreb, 1970. Katalin Ladik, performans – Zagreb, 1970. Katalin Ladik, Sanja Iveković i Vlasta Delimar bile su prve konceptualne umetnice novih medija a njihove umetničke strategije uticale su na poetiku različitih generacija umetnica, od Marine Abramović do nama danas savremene ženske scene. Ali, i one same još aktivno učestviju u kreiranju iste i sve više su prisutne na međunarodnoj sceni Sama Katalin je iznenađena koliko su mladi umetnici zainteresovani za njen rad: „Uskoro idem u Švajcarsku gde ću na Muzičkoj akademiji u Baselu održati radionicu na temu novih eksperimentalnih partitura i improvizacije s kompozitorima. I mene samu čudi kako se mlađe generacije zanimaju za mene i moje stvaralaštvo.“ Zanimljivo je pratiti njen odnos prema ženskoj i feminističkoj kulturi. Sama kaže da u početku nije znala puno o feminističkim teorijama, a one koje su do nje dopirale nisu joj bile bliske. Ali svoju umetničku pobunu pokazuje kroz tipično ženske motive iskazujući ne samo odnos prema patrijarhalnim matricama nego i prema represivnom umetničkom kontekstu čak i među svojim istomišljenicima. Inače, konceptualne umetnice prve problematizuju poziciju autorke u umetničkom polju delovanja. „Stoga sam izražavala svoj bunt kroz one sitne stvari koje radi svaka žena, s uverenjem da to također može da bude predmet umetnosti ili način umetničkog izražavanja. Kada sam počinjala, pišući na mađarskom sredinom 1960-ih, nisam poznavala teoriju feminizma – ne znam ni da li je postojao neki pregled na srpskom. Teorija nije programatski postojala u mom radu, već sam krenula od ličnog iskustva i započela svojevrsno oslobađanje od porodice i radnog mesta kao neki vid protesta u 1970-ima.„ Feministkinje su prepoznale njenu umetnost kao važnu elaboraciju pobunjene žene tako da je bila i gost najveće feminističke međunarodne konferencije u jednoj komunističkoj zemlji Drug-ca 1978. u Beogradu: „To je bio moj prvi susret s njima i drugim aktivnim feministkinjama iz Zagreba, s kojima sam ostala u kontaktu. Drug-ca Žena me lično obogatila, i tada sam shvatila da feminizam nije ono što sam smatrala američkim feminizmom usko usmerenim protiv muškaraca, već da se radi o prostom zalaganju za prava žena.“ Retrospektivna izložba njenih radova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 2010. upravo je i nazvana Moć žene prema njenim dominantnim umetničkim postulatima. Na konferenciji K.A.T. „Umetnost u obrazovanju: interakcije“, u produkciji Saveza feminističkih organizacija (Re)konekcija u Novom Sadu (2017), mogli smo da vidimo njene trenutne umetničke preokupacije internet prostorom koje je nazvala „Alisa u zemlji kodova“. Katalin Ladik danas, Foto: Sanja Anđelković Fotografija Sanja Anđelković Katalin Ladik bavi se intrigantnim pitanjem, koje je osnovano na materijalu proširene poezije same umetnice. U unutrašnjoj naraciji svake vizuelne poezije nalazi se promena. Neobičajna medijska tranzicija odnosi se na ove objekte (vizuelnu poeziju i konkretnu poeziju), zatim na živo izvođenje i audio snimanje tih živih nastupa. Veza između vizuelnog i zvučnog je suština odnosa između poezije Katalin Ladik i njene proširene poezije, „otelovljenog perfomansa“. „Lepota se pojavljuje kao rezultat na površini, na licu dela, ali radost stvaranja se dešava na obrnutom, na naličju materijala. Energija koja se oslobađa ograničenja, raskalašno se pokazuje i prevladava. Ne poštuje pravila, pretvara se u radost i bol. To se ne možete videti s lepe, tj. prednje strane, samo sa „pogrešne“ strane tj. naličja umetničkog dela” – objašnjava autorka. [Újvidék]: [Fórum Könyvkiadó], [1971]. First edition. In publisher’s illustrated wrappers, designed by Gábor Ifjú. Printed on differently colored papers. 89, (7) p. Inscribed first edition of Katalin Ladik’s book of surreal poems. Katalin Ladik (b. 1942) is a Yugoslavian-born (today Serbia) Hungarian radical female performance artist, poet, and writer. Besides other prizes, in 2016 she was awarded by the LennonOno Grant for Peace together with Ai Weiwei, Anish Kapoor, and Olafur Eliasson. She was an exhibitor at “documenta 14” in 2017. Katalin Ladik (born Novi Sad, 25 October 1942) is a Hungarian poet, performance artist and actress. She was born in Novi Sad, Kingdom of Yugoslavia (Hungarian: Újvidék), and in the last 20 years she has lived and worked alternately in Novi Sad, Serbia, in Budapest, Hungary and on the island of Hvar, Croatia. Parallel to her written poems she also creates sound poems and visual poems, performance art, writes and performs experimental music and audio plays. She is also a performer and an experimental artist (happenings, mail art, experimental theatrical plays). She explores language through visual and vocal expressions, as well as movement and gestures. Her work includes collages, photography, records, performances and happenings in both urban and natural environments. Contents 1 Biography 2 Awards 3 Poetry 4 Prose 5 Publications 5.1 Volumes in original language 5.2 Translated volumes 5.3 E-books 5.4 Audiobooks 6 Discography 6.1 Sound poetry 6.2 Music (experimental music, jazz) 7 Poetry readings, sound poetry performances 7.1 Online Audio 7.2 Live performances 8 Performance art 8.1 A list of performances, happenings, actions 8.2 1960s-`70s 8.3 1980s-`90s 8.4 2000s 8.5 2010s 8.6 2020s 9 Workshops with performances (selection) 10 Concerts, musical performances (selection) 11 Speech-music performances 12 Theatre 12.1 As an actress 12.2 As a director 13 Films 13.1 Feature films 13.2 Short films 13.3 Recitatives 13.4 Television interviews 13.5 Documentary 13.6 Writer’s Credit 14 Radio plays 14.1 Writer and performer 14.2 Performer 15 Artworks in permanent public and private collections 16 Exhibitions 16.1 Solo exhibitions 16.2 Group exhibitions 17 See also 18 References 19 Sources 19.1 Resources 19.2 Literature 20 External links Biography[edit] Katalin Ladik studied at the Economic High School of Novi Sad between 1961 and 1963. She then joined the Dramski Studio (Drama Studio) acting school in Novi Sad, between 1964 and 1966. Between 1961 and 1963, she worked as a bank assistant. During this time, in 1962, she began to write poetry. From 1963 to 1977 she worked for Radio Novi Sad. She joined the newly established Novi Sad Theatre in 1974, becoming a member of its permanent ensemble in 1977 and working there until 1992.[1] She primarily acted in dramatic roles. Over the years, she also played major and minor roles in various TV-films and movies. She led the poetry sections of literary magazines Élet és Irodalom (1993–94) and Cigányfúró (1994–99). Between 1993 and 1998 she taught at Hangár musical and theatrical education center. She is a member of the Hungarian Writers` Union, the Hungarian Belletrists Association, the Association of Hungarian Creative Artists and the Hungarian PEN Club. Awards[edit] Katalin Ladik has earned various awards, including the Kassák Lajos Award (1991), the award of Mikes Kelemen Kör (Mikes International – Association for Hungarian Art, Literature and Science in the Netherlands) (2000), the József Attila Prize (2001), the Mediawave Parallel Culture Award (2003), the National Award for Culture of the Republic of Serbia (2009), and the Laurel Wreath Award of Hungary (2012). Katalin Ladik has earned various awards, including the Kassák Lajos Award (1991), the award of Mikes Kelemen Kör (Mikes International – Association for Hungarian Art, Literature and Science in the Netherlands) (2000), the József Attila Prize (2001), the Mediawave Parallel Culture Award (2003), the National Award for Culture of the Republic of Serbia (2009), and the Laurel Wreath Award of Hungary (2012). In 2015, she received the Klára Herczeg Award in senior category from the Studio of Young Artists’ Association (Hungary).[2] In 2016, she was awarded with the Lennon Ono Grant for Peace.[3] Her awards for acting include the Oktobarska nagrada grada Novog Sada (October Award of the City of Novi Sad), a collective award to the cast of Radio Novi Sad in 1967; first place at Smotra vojvođanskih profesionalnih pozorišta (Festival of Professional Theatres in Vojvodina) in 1978, for the role of Masha in Three Sisters, directed by György Harag, performed at the Novi Sad Theatre. The same role earned her the first place of Udruženje dramskih umetnika Srbije / Association of Dramatic Artists of Serbia, in 1979. Katalin Ladik also received the Magyar Televízió Elnöki Nívódíja / Award of the President of Hungarian Television for Acting Excellence for acting in András Rajnai’s TV film series, Televíziós mesék felnőtteknek (Television Tales for Adults) in 1980. In 1986, she was awarded first place at Smotra vojvođanskih profesionalnih pozorišta / Festival of Professional Theaters in Vojvodina for the role of Skinner in Howard Barker’s The Castle, directed by David Gothard, performed at the National Theatre in Subotica. 2017 Artisjus Literary Award for her poetry volume „A víz emlékezete” („The Memory of Water”) 2017 Janus Pannonius Filius Ursae Award for her literary oeuvre for „being defiant, provocative, and confrontational towards the actual literary canons” 2019 Ferencváros Pro Urbe Award [4] 2020 „My Country” („Hazám díj) Award in recognition of her lifetime achievement [5] 2021 Medal of culture for lifetime achievement, ie. for overall creativity/work awarded by Miloš Crnjanski Centre 2021 Novi Sad` International Literary Award, which is awarded by the 16th International Novi Sad Literary Festival organized by the Society of Writers of Vojvodina 2022 Hungarian Order of Merit Officer`s Cross, one of the highest Orders in Hungary 2022 Prize in Fiction (Poetry) category of the Society of Hungarian Authors 2022 Alföld Literary Prize Poetry[edit] Katalin Ladik became known after 1962 through her surreal and erotic poems. In addition to a number of books in Hungarian, volumes of her poetry were published in Yugoslavia, France, Italy and the United States. Her poems also appeared in various magazines and anthologies worldwide, translated into Spanish, German, Polish, Bulgarian, Slovakian, Hindi, Chinese, Indonesian, Romanian, Macedonian, Rusyn and Slovenian. `She is able to embody the sense of poetry as action. I saw one of her readings in Bratislava at Ars Poetica Festival and she was the only poet able to electrize the audience without any translation. (...) She manages to pass linguistic barriers but, again, any translation of her poetry is at least difficult to be made (or should I say “performed`). Her activity covers a wide area that includes performance and sound poetry, with a force that captures any kind of audience no matter how illiterate in contemporary poetry they can be.` Poetry Depot Prose[edit] Her first novel, entitled Élhetek az arcodon? (Can I Live on Your Face?) was published in 2007 by Nyitott Könyvműhely. It is considered to be an eminent work in Hungarian Avant-garde literature. It is partly autobiographical, partly self-reflecting. The novel alternates between reality and fiction, prose and poetry, sometimes switching to a prose poem style. Its main target audience is that part of the artists’ community who are receptive to esoteric allusions. The book is about three women: the Editor, who lives in Budapest, the Artist, and the Glasswoman who lives in Novi Sad, all of whom bear the same name. The shared name determines their lives. Initially, they are unaware of one another, but throughout the book their lives get gradually intertwined. After they get to know one another, they begin to live each other`s life, which changes everything for them forever. One of the peculiarities about the book is the uniquely rich textual documentation (letters, newspaper articles, posters) and the large number of photos. Publications[edit] Volumes in original language[edit] Ballada az ezüstbicikliről (Ballad of Silver Bike) | poems | Hungarian | with gramophone recording | Forum, Novi Sad, 1969 Elindultak a kis piros bulldózerek (The Small, Red Bulldosers Have Taken Off) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1971 Mesék a hétfejű varrógépről (Stories of the Seven-Headed Sewing Machine) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1978 Ikarosz a metrón (Icarus on the Subway) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1981 A parázna söprű – Bludna metla (The Promiscuous Broom) | poems | Hungarian-Serbian bilingual | Forum, Novi Sad, 1984 Kiűzetés (Exile) | poems | Hungarian | Magvető, Budapest, 1988 Jegyesség (Engagement) | poems | Hungarian | Fekete Sas - Orpheusz, Budapest, 1994 A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Fekete Sas, Budapest, 1998 Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Orpheusz, Budapest, 2004 Élhetek az arcodon? (Can I Live on Your Face?) | prose | Hungarian | Nyitott Könyvműhely, Budapest, 2007 Belső vízözön (Deluge Inside) | poems | Hungarian | Parnasszus, Budapest, 2011 Ladik Katalin legszebb versei (The Most Beautiful Poems of Katalin Ladik) | poems | Hungarian | AB-ART, Bratislava, 2012 A víz emlékezete (The Memory of Water) | poems | Hungarian | Kalligram, Budapest, 2016 Idővitorla (Time Sailing), Selected Poems (1962-2022) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 2022 Béranya versek (Surrogacy Poems) | poems | Hungarian | Tipp-Cult Kft, Parnasszus Könyvek, P-Art, Budapest, 2022 Translated volumes[edit] Poesie Erotiche (Erotic Poems) | poems | Italian | selected and translated by: Giacomo Scotti | La Sfinge, Naples, 1983 Erogen Zoon | poems | Serbian | translated by: Katalin Ladik, Selimir Radulović, Judita Šalgo, Arpad Vicko | Književna Zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987 Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | New Native Press, Sylva, 1992 Poèmes (Poems) | poems | French | selected by: Tibor Papp | translated by: Katalin Kluge, Tibor Tardos | CiPM / Spectres Familiers, Marseille, 1999 Ikarova senka (Icarus’ Shadow) | poems | Serbian | translated by: Katalin Ladik, Selimir Radulović, Judita Šalgo, Arpad Vicko, Draginja Ramadanski | Orpheus, Novi Sad, 2004 Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | Burning Bush Press, Asheville, 2005 Engagement | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | Burning Bush Press, Asheville, 2006 Kavez od trave (Grass-Cage) | poems | Croatian | translated by: Kristina Peternai | Matica hrvatska, Osijek, 2007 Poems | English | Cultural Centre of Vojvodina, `Miloš Crnjanski`, Novi Sad, 2022 Mogu li da živim na tvom licu : romaneskna životna priča (Can I Live on Your Face: novelistic life story) | prose | Serbian |(Re) konekcija, Novi Sad, 2021 Raspjevane žeravice: izbrane pjesme 1962-1982 (Singing embers: selected poems 1962-1982) | poems| Croatian | DAF, Zagreb, 2022 E-books[edit] Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2003 | downloadable, pdf format Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2003 | downloadable, multiple formats A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats Kiűzetés ~ Jegyesség (Exile ~ Engagement) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Kiűzetés ~ Jegyesség (Exile ~ Engagement) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Engagement | poems | English | Firefly Inx, Asheville, 2012 | downloadable, pdf format[permanent dead link] Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | Firefly Inx, Asheville, 2012 | downloadable, pdf format[permanent dead link] Milyen ízű vagyok? (How Do I Taste?) | poems | Hungarian | A hónap könyve, Szentendre, 2012 | buyable, pdf format Audiobooks[edit] 2020: Liquid mirror (Folyékony tükör) presented by Vera Sípos 00:00:00 – Folyékony tükör 1; 00:55:47 – Folyékony tükör 2 Audiobooks by contemporary authors published online by DIA, the Digital Literature Academy of PIM [6] Discography[edit] Sound poetry[edit] Ballada az ezüstbicikliről (The Ballad of the Silver Bicycle) | SP | supplement for book with same title | Forum, Novi Sad, 1969 Phonopoetica | SP | Galerija Studentskog kulturnog centra, Belgrade, 1976 Poésie Sonore Internationale (International Sound Poetry) | audio cassette | anthology of sound poetry, Paris, 1979 La Nouvelle Revue d’Art Moderne, Special 2. (The Magazine of Modern Art) | audio cassette | Rencontres Internationales de Poésie Sonore (International Sound Poetry Festival), Paris, 1980 Adriano Spatola: Baobab Femme | audio cassette | anthology for sound poetry magazine, Publiart Bazar Reggio Emilia, 1982 Yugoslavian Sound Poetry | audio cassette | anthology of sound poetry, 1987 Hangár / Hangar | audio cassette | anthology of sound poetry, Amsterdam – Budapest, 1987 Aki darazsakról álmodik (Who is Dreaming About Wasps) | LP | recording of the radio play `Furcsa, aki darazsakról álmodik` (Strange Is the One Who Is Dreaming About Wasps) | Radio Novi Sad, 1988 Spiritus Noister: Nemzeti zajzárványok / National Noise-Inclusions | audio cassette | Bahia Music, Budapest, 1996 Vajdasági Magyar Zenei Esték / Vojvodina Hungarian Music Evenings 1988 | CD | JMMT, Novi Sad, 1998 Vízisámán / Water Shaman | CD | Budapest, 1999 Spiritus Noister – Kurt Schwitters: Ursonate | music CD | Hungaroton, Budapest, 2003 Vodeni anđeo / Water Angel | music CD | Nova Misao, Novi Sad, 2011 Phonopoetics | Vinyl, LP | Alga Marghen (Milano), in co-production with acb Gallery (Budapest) Milano, 2019 [7] Water Angels | Vinyl, LP | Alga Marghen (Milano), in co-production with acb Gallery (Budapest) Milano,, 2021 [8] Music (experimental music, jazz)[edit] As vocalist, Katalin Ladik collaborated with prominent Croatian, Serbian and Hungarian composers, such as Dubravko Detoni, Branimir Sakač, and Milko Kelemen (1971–73, ensemble ACEZANTEZ); Ernő Király (1963-2002); Dušan Radić (Oratorio Profano, 1979); Boris Kovač (1986-1990); Deže Molnar ( 1989–91); Zsolt Sőrés a.k.a. Ahad, and Zsolt Kovács (1996-, Spiritus Noister). Ernő Király | LP | Udruženje Kompozitora Vojvodine, Novi Sad, 1978 Boris Kovač: Ritual Nova I | LP | Symposion Records, Overstrand, 1986 Boris Kovač: Ritual Nova II | CD | Recommended Records, London, 1989 Ernő Király - Spectrum | CD | Autobus, Paris, 1999 Deže Molnar: Weird Garden | CD | vocals on Track 1 (Water Clock) | Studentski Kulturni Centar Novi Sad, 2010 I Belong to the Band Bakers Of The Lost Future | CD | vocals on Track 3 (Poets Of The Absurd On Chalk) | Inexhaustible Editions, Budapest, 2016 Poetry readings, sound poetry performances[edit] Online Audio[edit] Fűketrec (Grass-Cage) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2003 | downloadable, mp3 format A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Kíűzetés - Jegyesség (Exile - Engagement) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Live performances[edit] 2011 Négy fekete ló mögöttem repül (Four Black Horses Fly Behind Me); Jégmadár (Icebird); excerpts from Belső vízözön (The Deluge Inside) | poetry reading | Dzsudi Remake evening, Merlin Theatre, Budapest | Video on YouTube Performance art[edit] Most of Katalin Ladik`s performances balance on the borderline between performance art and theatre: the performance of sound poems is accompanied by theatrical body action and in many cases, the surrounding space is structured similarly to a traditional theatre. Those who examine her poetry often refer to her sound poetry performances. On the other hand, no detailed analyses have been produced about the dramaturgical characteristics of her performances, and the relations of sign systems between her poetry and performances. It is a well-reasoned choice, however, to locate her in the context of female performance artists, as Katalin Ladik uses her body and person as the medium of her art in her performances, which occupies a special position within the history of Western art. A list of performances, happenings, actions[edit] 1960s-`70s[edit] 1968 Budapest, Szentendre - Hungary | UFO | Tamás Szentjóby, Miklós Erdély, Katalin Ladik | happening 1970 Belgrade - Serbia | Pozorište Atelje 212, Podrum teatar (Theatre Atelje 212, Theatre in the Basement) | performance Zagreb - Croatia | Žanr Festival eksperimentalnog filma (Genre Experimental Film Festival - GEFF) | performance Budapest - Hungary | József Attila Művelődési Ház (Cultural Centre József Attila) | with Jenő Balaskó | literary performance Belgrade - Serbia | Dom Omladine (Youth Centre) | performance Temerin - Serbia | performance 1971 Bačka Topola - Serbia | UFO Party | performance Samobor - Croatia | Samoborski Fašnik (Carnival in Samobor) | Eros sa ovogu svijeta (Eros of This World) | UFO Party | performance Biograd - Croatia | UFO Party | performance Zagreb - Croatia | Studentski Centar (Student Centre) | performance Belgrade - Serbia | Dom Omladine (Youth Centre) | performance Zagreb - Croatia | Teatar Poezije Zagreb (Poetry Theatre Zagreb) | Četvrta dimenzija kutije (Fourth Dimension of the Box) | performance 1972 Osijek - Croatia | Annale Komorne Opere i Baleta (Annual Festival of Chamber Opera and Ballet) Zagreb - Croatia | Teatar ITD (Theatre ITD)| performance Novi Sad - Serbia | Tribina Mladih (Youth Tribune) | performance Belgrade - Serbia | Studentski Kulturni Centar (Student Cultural Centre) | Festival Expanded Media | performance Balatonboglár - Hungary | Kápolna Galéria (Kápolna Gallery) | Group Bosch+Bosch | performance 1974 Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media /performance/ 1975 Zagreb (Croatia), Student Centre Gallery / Galerija Studentskog Centra: `Eksperimenti u jugoslovenskoj umjetnosti` (Experiments of Yugoslav Art) (Group Bosch+Bosch) /performance/ Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media: `Ljubavi, Singer` (Loves, Singer) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina mladih: `Change Art` /action/ Novi Sad (Serbia): `Spuštanje Novog Sada niz reku Dunav` (Floating Novi Sad Downstream the Danube) /action/ 1976 Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media: `Change Art` /action/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti /performance/ 1977 Zrenjanin (Serbia), Cultural Centre / Kulturni Centar: `Poezija, fonična i vizuelna poezija Katalin Ladik` (Poetry, Phonic and Visual Poetry by Katalin Ladik) Kraków (Poland): `Phonopoetica` /performance/ Zagreb (Croatia), Information Centre / Informativni Centar: `Phonopoetica` (with Vujica R. Tucić) /performance/ Amsterdam (Netherlands), Stedelijk Museum: `Tekst in Geluid` (Text in Sound) /performance/ Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar: `Phonopoetica` /performance/ 1978 Kranj (Slovenia), Prešeren Theatre / Prešernovo Gledališče /performance/ Sarajevo (Bosnia and Herzegovina), Youth Theatre / Pozorište Mladih, Festival Malih i Eksperimentalnih Scena (Festival of Small and Experimental Theatre): `Četvrta dimenzija – krik` (Fourth Dimension – Scream) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina mladih: `Pesnički maraton` (Poetry Marathon) /performance/ Novi Sad (Serbia), Sonja Marinković Student Club / Studentski Klub ‘Sonja Marinković’: `Čudak je ko čekiće sanja` (Weird Is the One Who Dreams About Hammers) /performance/ Würzburg (Germany), Hand Press Gallery / Handpresse Galerie: `Randkunst-Kunstrand` /performance/ Novi Sad (Serbia), National Library / Narodna biblioteka: `Umetnost se ne ponavlja, ne ponavlja, ne ponavlja...` (Art Does Not Repeat Itself, Not Repeat Itself, Not Repeat Itself...) /performance/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti: `Nova umjetnička praksa 1966-1978` (New Art Practice 1966-1978) /performance/ 1979 Subotica (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Az éneklő varrógép – The Singing Sewing Machine` (with Zsolt Király) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina Mladih: `The Screaming Hole – A sikoltozó lyuk` /performance/ Amsterdam (Netherlands): `One World Poetry` /performance/ Utrecht (Netherlands), Gallery ‘T Hoogt / ‘T Hoogt Galerie: `One World Poetry` /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina Mladih: `Mesék a hétfejű varrógépről` (Stories of the Seven-headed Sewing Machine) /performance/ 1980s-`90s[edit] 1980 Paris (France), Pompidou Centre / Centre Georges Pompidou: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ Le Havre (France), Cultural Centre of Le Havre / Maison de la Culture du Havre: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ Rennes (France), Cultural Centre of Rennes / Maison de la Culture de Rennes: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ New York City (USA), Washington Square Church, The New Wilderness Foundation: `International Sound Poetry Festival` /performance/ Baltimore (USA), School 33 Art Center, The Merzaum Collective`s Desire Productions Present: International Festival of Disappearing Art(s) /performance/ Gyula (Hungary), Castle Theatre / Várszínház, Knights’ Hall / Lovagterem: `Alice` /performance/ Belgrade (Serbia), Salon Museum of Contemporary Art / Salon Muzeja Savremene Umetnosti, Exhibition of Group Bosch+Bosch: `Orman koji ubrizgava (Injecting Closet)` /performance/ 1982 Budapest (Hungary), Cultural Centre Jókai, Studio ‘K’/ Stúdió ‘K’ Jókai Művelődési Központ: `Ladik Katalin újvidéki költő és előadóművész szerzői estje` (An Evening with Novi Sad Poet and Performer, Katalin Ladik) /performance/ Novi Sad (Serbia), Cultural Centre Petőfi Sándor / Petőfi Sándor Művelődési Ház: `Telepi esték – Ladik Katalin szerzői estje` (Evenings in Telep – with Poet Katalin Ladik) (with Ottó Tolnai, Zsolt Király) /performance/ Budapest (Hungary), Young Artists’ Club / Fiatal Művészek Klubja: `Ladik Katalin szerzői estje` (An Evening with Katalin Ladik) (with Miklós Erdély, László Beke and Zsolt Király) /performance/ Budapest (Hungary), Cultural Centre Jókai, Studio ‘K’ / Stúdió ‘K’ Jókai Művelődési Központ: `Ladik Katalin szerzői és előadói estje` (An Evening with Katalin Ladik) (with Miklós Erdély, László Beke and Zsolt Király) /performance/ Belgrade (Serbia), Museum of Contemporary Art / Muzej Savremene Umetnosti: `Verbo-Voko-Vizuelno` (`Phonopoetry` with Judita Šalgo) /performance/ Osijek (Croatia), Students’ Youth Centre / Studentski Centar Mladih, Osiječko ljeto (Summer in Osijek): `Čudak je ko čekiće sanja` (Weird Is the One Who Dreams About Hammers) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Ikar u metrou” (Icarus on the Subway) (with Judita Šalgo, Selimir Radulović) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine, Beogradsko leto (Summer in Belgrade): `Ufo Party` /performance/ Kanjiža (Serbia), Literary Camp / Književna Kolonija: `Konkretna i vizuelna poezija` (Concrete and Visual Poetry) (with Vujica R. Tucić and Bob Cobbing) /performance/ Novi Sad (Serbia), Address: Istarski kej 37. sp. 8. st. Rade Šević: `Sound Poetry Performance` (with Vujica R. Tucić and Bob Cobbing) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune Gallery / Tribina Mladih Galerija: `Phonopoemim` – Exhibition Launch for Slavica Grkavac: tapiserije `Jokastin kompleks` (`Jocasta Complex` Tapestry) /performance/ Paris (France), UNESCO: `Guerre a la guerre` (War Against War) /performance/ Milan (Italy), UNESCO: `Guerra alla guerra` (War Against War) /performance/ Paris (France), UNESCO Pompidou Centre / Centre Georges Pompidou: `Polyphonix 5` /performance/ 1983 Vienna (Austria), Wiener Festwochen (Vienna Festival): `Mandora 1.` /performance/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti: `Nova umjetnost u Srbiji 1970-1980` (New Art of Serbia 1970-1980) Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Oluja-po motivima Šekspira` (Tempest – Based on Shakespeare) – Exhibition Launch for Slavica Grkavac: tapiserije `Jokastin kompleks` (`Jocasta Complex` Tapestry) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Magic Bread` (with Paul Pignon) 1984 Glasgow (UK), Third Eye Centre, Poetsound 1984: `Mandora 1.` /performance/ Milan (Italy), (Cultural Association of) Cooperativa Intrapresa: `Milanopoesia` /performance/ Szeged (Hungary), József Attila University (Today: University of Szeged) / József Attila Tudományegyetem: `Mandora 1.` /performance/ Cogolin (France), Rencontres Internationales de Poésie Contemporaine (International Festival of Contemporary Poetry): `Mandora 1.` /performance/ Belgrade (Serbia), Cultural Centre / Kulturni Centar: `Mandora 1.` /performance/ 1985 Belgrade (Serbia), Magaza Theatre / Pozorište Magaza: `Mandora 2.` /performance/ Budapest (Hungary), Cultural Cente of Lágymányos / Lágymányosi Művelődési Otthon: `Mandora 2.` /performance/ Budapest (Hungary), Metropolitan Cultural Centre / Fővárosi Művelődési Ház: `Alice` /performance/ Zemun (Serbia), Festival Monodrame i Pantomime (Festival of Monodrama and Pantomimes): `Mandora` /performance/ Novi Sad (Serbia), ‘Sonja Marinković’Cultural Centre / Kulturni Centar ‘Sonja Marinković’, Youth Tribune / Tribina Mladih: `Mandora` /performance/ Stari Bečej (Serbia) /performance/ 1988 Szeged (Hungary), JATE Club: `Polyphonix` /performance/ Pécs (Hungary): `Alice` /performance/ Budapest (Hungary), Vigadó Chamber Hall / Vigadó Kamaraterem, Hangár Est (‘Wall of Sound’ Evening): `Alice` /performance/ 1989 Spoleto (Italy): `O Fortuna` /performance/ Nové Zámky (Slovakia): `O Fortuna` /performance/ Novi Sad (Serbia): `O Fortuna` /performance/ 1990 Novi Sad (Serbia), Sport and Activity Centre of Vojvodina / SPENS Sportski i Poslovni Centar Vojvodina: `Otkrovenje` (Revelation) (with Zoltán Pletl) /performance/ Vác (Hungary), Greek Chapel / Görög Templom, Ex-panzió 2. Festival: `Angyal/Angel` /performance/ Novi Sad (Serbia): `Seraphine Tanz` /performance/ 1993 Szentendre (Hungary), Dalmát Cellar / Dalmát pince, UHF Kisújrevue /performance/ Szeged (Hungary), JATE Club: `Alice` /performance/ Vác (Hungary), Greek Chapel / Görög Templom, Expanzió 5. Festival /performance/ 1994 Szeged (Hungary): `Performancia` with Lukács Bitskey /performance/ Zebegény (Hungary): `A helyettesítő asszony (The Substitute)` /performance/ Pécs (Hungary): `A négydimenziós ablak (The Four-dimensional Window)` with Tamás Szalay /performance/ 1995 Marseille (France), International Poetry Centre / Centre International de Poèsie: `Kassák` /performance/ 1996 Marseille (France), Meyer Gallery / Galerie Meyer: `L’ agneau de Dieu et le double` (The Lamb of God and Its Double) /performance/ Ajaccio – Corsica (France): `L’ agneau de Dieu et le double` (The Lamb of God and Its Double) /performance/ 2000s[edit] 2002 Novi Sad (Serbia), Cultural Centre of Novi Sad / Kulturni Centar Novog Sada, INFANT (International Festival of Alternative and New Theatre): `Fűketrec / Grass-cage` 2003 Novi Sad (Serbia), Chamber Theatre of Music / Kamerno Pozorište Muzike, INTERZONE Festival: `Tesla – Project` /performance/ 2004 Monza (Italy) /performance/ Salerno (Italy) /performance/ Novi Sad (Serbia), Chamber Theatre of Music / Kamerno Pozorište Muzike, INTERZONE Festival: `Tesla – Project` Budapest (Hungary), A38 Ship / A38 hajó: `Lomtalanítás` (Cleaning the House) /performance/ Budapest (Hungary), Ludwig Museum – Museum of Contemporary Art / Ludwig Múzeum – Kortárs Művészeti Múzeum: `Torony-Lomtalanítás` (Cleaning the Tower-House) /performance/ 2005 Terény (Hungary), Expanzió Festival: `Angel` /performance/ 2006 Budapest (Hungary), Serbian Theatre in Hungary / Magyarországi Szerb Színház / Srpsko Pozorište u Mađarskoj: `Tesla`, /audio-visual oratorio/ Otterlo (Netherlands), Kröller-Müller Museum: `Change Art` /action/ Amsterdam (Netherlands): `Tesla` /performance/ Novi Sad (Serbia), Sport and Activity Centre of Vojvodina / SPENS Sportski i Poslovni Centar Vojvodina, Inventors Association of Vojvodina, TeslaFest: `Tesla` /performance/ 2007 Nové Zámky (Slovakia), Art Gallery / Galéria Umenia: `Gyakorlatok üres húrokon – Kassák-kód` (Exercises on Empty Strings - Kassák Code) /performance/ Budapest (Hungary), Erlin Club Gallery / Erlin Klub Galéria: `Fűketrec` (Grass-cage) /performance/ Budapest (Hungary), Mu Theatre / Mu Színház: `Az Eszmélet szövedéke` (The Weave of Consciousness) (with Péter Bajka, Bern Atom Santi, Eszter Bereczky, Zsófia Varga) /performance/ Verőce (Hungary), Ekszpanzió XX Festival: `Tesla, Audio-visual Oratorio` /performance/ Szigliget (Hungary), Artist House of the Hungarian Public Foundation for Creative Art / Magyar Alkotóművészeti Közalapítvány Alkotóháza, József Attila Kör 18. irodalmi tábora (18th Literary Camp of the József Attila Circle): `Az Eszmélet szövedéke` (The Weave of Consciousness) (with Péter Bajka, Bern Atom Santi, Eszter Bereczky, Zsófia Varga) /performance/ 2008 Budapest (Hungary), Petőfi Literary Museum / Petőfi Irodalmi Múzeum, A Szépírók Társasága V. őszi irodalmi fesztiválja – Nők a férfi birodalomban (5th Autumn Literary Festival of the Hungarian Belletrist Association – Women in a Men`s World): `Diptichon` (with Endre Szkárosi), performance Belgrade (Serbia), ARTGET Gallery – Cultural Centre Belgrade / Galerija ARTGET – Kulturni Centar Beograda (World Poetry Day): `Tesla – Homo Galacticus` /performance/ Szigliget (Hungary), József Attila Kör 20. irodalmi tábora (20th Literary Camp of the József Attila Circle): `Trip-ti-chon` (with Veronika Czapáry), performance Budapest (Hungary), Irodalmi Centrifuga (Literary Centrifuge): `Trip-ti-chon` (with Veronika Czapáry), performance Bratislava (Slovakia), Ars Poetica Medzinárodny Festival Poézie /The 6th Ars Poetica International Poetry Festival /sound poetry performance[9] 2009 Visegrád (Hungary), The Roof Terrace of King Matthias Museum / A Mátyás Király Múzeum tetőterasza, Ekszpanzió XXI Festival: “Kerub` (Cherub) /performance/ 2010s[edit] 2010 Budapest (Hungary), Gallery A22 / A22 Galéria, Tibor Papp`s Exhibition Opening: `Óraköltemény` (Poem-Clock) /performance/ Subotica (Serbia), Kosztolányi Dezső Theatre / Kosztolányi Dezső Színház: `Tesla – Homo Galacticus` /performance/ Budapest (Hungary), Millenáris Theatre / Millenáris Teátrum, Book Festival: `Szabadkőműves szex` (Freemason Sex) (with drMáriás) /performance/ Štaglinec (Croatia), `Voda` – `Water` Međunarodni Susret Umjetnika (International Art Festival): `Veliko spremanje` (Spring Cleaning) /performance/ Eger (Hungary), Small Synagogue Gallery of Contemporary Art / Kis Zsinagóga Kortárs Galéria, artAlom élőművészeti fesztivál (artAlom Performing Arts Festival): `Bukott angyalok` (Fallen Angels) /performance/ Szeged (Hungary) – Subotica (Serbia), Railway line, Kultúrcsempész Sínbusz Fesztivál (Culture-smuggler Railbus Festival): Megaphone-assisted readings by Gábor Virág, Slobodan Tišma, Gábor Lanczkor, Tamara Šuškić, Vladimir Kopicl, Katalin Ladik, Siniša Tucić, Roland Orcsik 2011 Budapest (Hungary), Kunsthalle (Palace/Hall of Art) / Műcsarnok: `Preparababrakabaré` /performance/ Marseille (France), Museum of Contemporary Art / Musée d`Art Contemporain, Poésie Marseille 2011, 8ème Festival (8th Marseille Poetry Festival, 2011): `Le Grand Ménage` (Spring Cleaning) /performance/ Târgu Mureș (Romania), National Theatre - Small Hall / Teatrul Naţional – Sala Mică, Testet öltött szavak rendezvény (Words Embodied – Event series): `Alice` /performance/ Budapest (Hungary), Mu Theatre / Mu Színház, Ismeretlen kutatása improvizációs alkotóműhely (Searching the Unknown – Improvisational Workshop): `Hangmozdulat` (Sound Movement) (with Kati Dombi) /performance/ 2012 Budapest (Hungary), Hungarian Writers` Association / Magyar Írószövetség: XXIV. Ekszpanzió Festival, `Idézet` Szimpozion és Kiállítás (`Quotation` Symposium and Exhibition): `Ásó, kapa, nagyharang` (`Till Death` lit.: Spade, Hoe and Bell) /performance/ Komárom (Hungary), Fort Monostor – Film Museum / Monostori Erőd – Filmmúzeum, Mediawave 2012 Festival: `Nagytakarítás` (`Spring Cleaning`) /performance/ Łódź (Poland), MS2 – Lodz Museum of Art / MS2 – Muzeum Sztuki w Łodzi: `Alicja w krainie kodów` (Alice in Codeland) /performance/ Budapest (Hungary), Address: 8th district, Pál street 6.: Gödör bújócska – irodalom, zene, film, tánc, színház, beszélgetés (Gödör Club Hide-and-seek – literature, music, film, dance, theatre, discussions) /sound poetry performance/ Ottawa, Ontario, Canada, City Hall Art Gallery, A B Series Workshop: `Nagytakarítás` (`Spring Cleaning`) /performance/ Ottawa, Ontario, Canada, Arts Court Theatre, A B Series: `Alice Kódországban` (`Alice in Codeland`) /performance/[10] 2013 Budapest (Hungary), Óbudai Társaskör, Kassák Museum, Kassák Year: `Alice Kódországban` (Alice in Codeland) /performance/[11] Hvar (Croatia), 17th International Festival of Radio Plays and Documentary Radio Dramas PRIX MARULIĆ, „Tesla. Homo Galacticus” /performance/ Székesfehérvár (Hungary), Vörösmarty Theatre Studio, Contemporary Art Festival: `Alice Kódországban` (Alice in Codeland) /performance/[12] Budapest (Hungary), Fuga, Autonómia Filmklub 5, „I Belong to the Band”: Katalin Ladik`s voice on „poets of the absurd on chalk”[13] 2014 Százhalombatta (Hungary), Katalin Ladik - Endre Szkárosi, Slam Poetry /performance/ Budapest (Hungary), Mika Tivadar Vigadó, JazzaJ, Katalin Ladik – Jean Michel van Schowburg, Katalin Ladik – Zsolt Sőrés, „Sounds to Go” (Hangok elvitelre) /performance/ [14] 2015 Eger (Hungary), Templom Gallery, artAlom Live Art Festival 2015: `Tranzit Zoon`, performance Gothenburg (Sweden), Gothenburg Book Fair `Tranzit Zoon`, performance Vienna (Austria), Campus AAKH Hof 7, Universität Wien, `Singende Schnittmuster – Singing Dress Pattern`, lecture-performance, multimedia slide-show 2016 Poreč (Croatia), Behind the Scenes with Katalin Ladik! Artists on Vacation: `The Sounds of a sewing machine`, Circe di Parenzo” /performance/,[15][16] Budapest (Hungary), MÜSZI, @Transart Communication, Katalin Ladik & Zsolt Sőrés „Alchemical Wedding” (Alkímiai nász) /performance/ Milano (Italy), FM Centre for Contemporary Art, Non-Aligned Modernity. Eastern-European Art from the Marinko Sudac Collection. Katalin Ladik: “Tranzit Zoon” /performance/ [17] 2017 Athens (Greece), Oval Staircase, Megaron – the Athens Concert Hall, “All the In-Between Spaces”, Concept and direction by: Paolo Thorsen-Nagel. Katalin Ladik: “Follow me into mythology” /performance/ [18] Budapest (Hungary), Urania National Film Theatre, Janus Pannonius Grand Prize for Poetry 2017 Festivities of Hungarian Pen Club. Katalin Ladik: Sound Performance based on Concrete Poems of Augusto de Campos Limassol (Cyprus), Theatro Ena, SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, „Live Lecture” /solo sound poetry performance/ Nicosia (Cyprus), Artos Foundation, SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition „Live Lecture” /solo sound poetry performance/ Limassol (Cyprus), SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, `Spring Cleaning`, performance/ Limassol (Cyprus), SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, „Wall(ed)”, aRttitude Site-specific dance performance, Katalin Ladik (live sound and voice). Budapest (Hungary), Trafó, „Alice in Codeland” /multimedia performance/ Vienna (Austria), Lobby of Hotel Prinz Eugen, Erste Bank Publication Presentation „Sound Poems” /live performance/ Novi Sad (Serbia), Museum of Contemporary Art Voivodina (MSUV), „K.A.T (Culture – Activism – Theory) Conference”, „Creative Transitions”/live lecture, multimedia and sound poetry performance/ Novi Sad (Serbia), Bulevar Books, „TraNSporteur multilingual poetry” /poetry reading/ Lodz (Poland), House of Literature, „Puls Literary Festival, 2017, Hungarian Day”, „Sounds in Lodz” / live lecture, multimedia performance and live sound poetry performance/ 2018 Berlin (Germany), neue Gesellschaft für bildende Kunst (nBgK), `Alice in Codeland`, multimedia performance Berlin (Germany), Akademie der Künste, „Underground und Improvisation”, „Follow me into Mythology” /live lecture and soloperformance/ Berlin (Germany), Akademie der Künste, „Underground und Improvisation”, „Desire of Touch” /Duoperformance with Natalia Pschenitschnikova/ Budapest (Hungary), Mersz Klub, „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture and soloperformance/ Budapest (Hungary), Hungarian University of Fine Arts, „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture with Emese Kürti/ Budapest (Hungary), Közkincs Könyvtár, `MŰVÉSZ + NŐ` (ARTIST + WOMAN), „Feminizmus és művészet ma?” (Feminism and Art Today?), „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture/ Belgrade (Serbia), Cultural Center of Belgrade, `Spoken Word, World Poetry Day` /poetry reading/ Belgrade (Serbia), Cultural Center of Belgrade, `Spoken Word, World Poetry Day`, `Alice in Codeland` /multimedia performance/ Zagreb (Croatia), „Showroom of Contemporary Sound”, „Transitions” /live lecture/ Rome (Italy), Falconieri Palace (Hungarian Academy in Rome), „Fountains of Rome - Mouth to Lung!” /live lecture and sound performance/ Budapest (Hungary), Három Holló – Drei Raben, „Antracit szájrúd (Antracit mouthpiece) /sound poetry performance/ Berlin (Germany), Akademie der Künste, `19. poesiefestival berlin 2018, Weltklang – Night of Poetry`, sound poetry performance Berlin (Germany), German Centre for Poetry (Haus f’ür Poesie), `lyrikline - Listen to the Poet`, poetry reading and live voice recordings for the archive 2019 Basel (Switzerland), Music Academy of Basel, Master Class in Free Impovisation, „Homo Ludens” (live lecture) Dresden (Germany), Lipsiusbau, „Alice in Codeland” / performance Rotterdam (the Netherlands), DE PLAYER, in collaboration with KRAAK, „BRAUBLFF #8 (Materie und Laut), Memory of Water / sound installation and sound poetry performance Brussels (Belgium), DE PLAYER, in collaboration with KRAAK, „BRAUBLFF #8 (Materie und Laut), „Memory of Water” / sound installation and sound poetry performance Madrid (Spain), Elba Benitez Gallery, „O-PUS” (solo exhibition curated by Adam Budak) / sound poetry performance Paris (France), Palais de Tokyo, The Liberated Voice, Sound Poetry, „Memory of Water” /sound installation 2020s[edit] 2020 London (UK), Café OTO, Tinted Window with issue No.2: Verbivocovisual dedicated to `Materializzazione del Linguaggio`, a 1978 Venice Biennale exhibition curated by Mirella Bentivoglio/ sound installation (Memory of Water) and performance (Tranzit Zoon) [19] Budapest (Hungary), Trafo Gallery, Nyitott műterem #21 (Open Studio), Zoom conversation with Emese Kürti Budapest (Hungary), acb Attachments, „Szerelmem, Sing-her!” (My Love, Sing-her!). Opening of solo exhibition „Sewn Sounds” (Bevarrt hangok) 2021 Veszprém (Hungary), Pannon Várszínház (Pannon Castle Theatre), „Alice Kódországban” (Alice in Codeland)/ performace Budapest (Hungary), Art9 Gallery, „Új szakralitás” (New sacrality) / sound poetry performance Budapest (Hungary), MAMŰ, Opening of the exhibition „Graphic Score” /sound poetry performance [20] Budapest (Hungary), Kassák Múzeum, „A víz emlékezete” („The Memory of Water”), Finissage of the exhibition „Poetry & Performance - Performance Art in Eastern Europe” /sound installation 2022 Budapest (Hungary), Godot Gallery, opening of the exhibition of drMáriás / sound poetry performance [21] Vienna (Austria), Alte Schmiede, „akustische Poesie” („Acoustic poetry”) / sound poetry performance [22] Bratislava (Slovakia), Slovak National Gallery, „Follow me into mythology” / sound poetry performance and live lecture Budapest (Hungary), Kassák Múzeum, „Szkárosi-emlékest” (Memorial evening), „Gyaloghíddal a csillaglejtőn” (Footbridge over the stargate )/sound poetry Berlin (Germany), Collegium Hungaricum, „The Poets’ Sounds” / sound poetry performance Cologne (Germany), Loft, „The Poets’ Sounds” / sound poetry performance London (UK), London Woolwich Works, LCMF (London Contemporary Music Festival) “Sad and Ruined” /sound poetry performance Belgrade (Serbia), „The Poets’ Sounds” / sound poetry performance Limassol (Cyprus), Art Studio 55, SARDAM-Literature Festival, sound poetry and „Tranzit Zoon” performance Workshops with performances (selection)[edit] 2018 Zagreb (Croatia), „Showroom of Contemporary Sound”, „Noćna pjesma morskih ježeva” („Night song of sea lizards”) /improvisation and sounding in visual and concrete poetry workshop for the students of the Department of Animation and New Media of the Fine Art Academy in Zagreb (OZAFIN), as a part of the project Re-Imagine Europe, co-funded by the Creative Europe programme of the European Union/ [23] 2021 Berlin (Germany), Lettrétage im ACUD Studio, Poets’ Sound Production Workshop 1, creation of the visual score „Drei Eier” Cologne (Germany), LOFT Cologne, Poets’ Sound Production Workshop 2, finalizing the visual score „Drei Eier” Berlin (Germany), Collegium Hungaricum Berlin, Poets’ Sound Production Workshop 3, rehearsal of the visual score based performance „Drei Eier” Concerts, musical performances (selection)[edit] 1969 Opatija (Croatia): Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) (Ernő Király: Refleksija) 1970 Opatija (Croatia): Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) (Ernő Király: Refleksija; Branimir Sakač: Bellatrix - Alleluja) Novi Sad (Serbia): Muzika i Laboratorija (Music and Laboratory) (with Ernő Király) Osijek (Croatia): Annale komorne opere i baleta (Annual festival of chamber opera and ballet) 1971 Zagreb (Croatia): Muzički biennale (Music Biennale – International Festival of Contemporary Music) (MBZ Radionica/Workshop II with Ernő Király, et al.; Chamber Music - Branimir Sakač: Bellatrix - Alleluja) Dubrovnik (Croatia): Dubrovačke ljetne igre (Dubrovnik Summer Festival) (ACEZANTEZ Ensemble) Radenci (Slovenia): Festival sodobne komorne glazbe (Contemporary Chamber Music Festival) 1972 Munich (Germany): (Cultural Program of the 1972 Summer Olympics) (ACEZANTEZ Ensemble) Radenci (Slovenia): Festival sodobne komorne glazbe (ACEZANTEZ Ensemble) (Contemporary Chamber Music Festival) Osijek (Croatia): Annale komorne opere i baleta (ACEZANTEZ Ensemble) (Annual festival of chamber opera and ballet) Novi Sad (Serbia), ‘Radivoj Ćirpanov’ Workers’ University / Radnički univerzitet ‘Radivoj Ćirpanov’ (ACEZANTEZ Ensemble) Belgrade (Serbia), Studentski kulturni centar (Student Cultural Centre) – Festival Expanded Media (ACEZANTEZ Ensemble) 1979-2012 Belgrade (Serbia), Dom Sindikata – BEMUS Belgrade Music Festival: “Oratorio Profano” (composer: Dušan Radić, conductor: Oskar Danon) Opatija (Croatia): Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) Budapest (Hungary), Spiritus Noister Group, 1996, 2002, 2004, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012 Budapest (Hungary), Italian Cultural Institute / Olasz kultúrintézet / Istituto Italiano di Cultura, Avantgárd művészetek a világban: mi lett a sorsuk? Nemzetközi tanácskozás (Avant-garde Arts in the World: What About Them? International conference): `Futurdadama (Futurdada Today)`, Spiritus Noister, 2001 Vienna (Austria), Spiritus Noister Group, 2004 Szentendre (Hungary), Spiritus Noister Group, 2009 Szekszárd (Hungary), Spiritus Noister Group, 2012 2016 Budapest (Hungary), Művelődési Szint (MÜSZI), „@Transart Communication 2016”, „Alchimist Wedding” /concert and live sound performance with Zsolt Sőrés/ Veszprém (Hungary), House of Arts, „Alkímiai mennyegző” („Alchimist Wedding”) /concert and live sound performance with Zsolt Sőrés/ Budapest (Hungary), Müpa, UH Fest, Spiritus Noister /concert and live sound performance with Endre Szkárosi, Zsolt Sőrés, László Lenkes/ Budapest (Hungary), Kassak Museum, „Dadarabok” /concert and live sound performance with Endre Szkárosi, Zsolt Sőrés, László Lenkes/[24] 2017 Budapest (Hungary), 2017: Muted and silent films with live music series, I Belong To The Band vs. Berberian Sound Studio 2018 Debrecen (Hungary), MODEM, Katalin Ladik: „Határidőnapló” („Diary Book”) /concert and live sound performance with Gyula Várnai/ Veszprém (Hungary), 2018, House of Arts, „Spring Reopening, We believe in life before death”, „Claes Oldenburg: I am for an Art” /concert and live sound performance with Gyula Várnai/ Basel (Switzerland), IGNM, Ackermannshof, Free Improvisation based on graphic scores of Ernő Király and Katalin Ladik Budapest (Hungary), FUGA Centre for Architecture, Design Week, Attila Dóra (bass clarinate), Katalin Ladik (vocal) Budapest (Hungary), Budapest Music Center (BMC), Wortlaute II, Transparent Sound New Music Festival, Ladik Katalin, „Ha múlna e láng” 2019 • Belgrade (Serbia), artist in residence at the Radio Beograd Electronic Studio, Katalin Ladik and Svetlana Maraš have created three new pieces (Electric Bird, White Bird and Ice Bird) [25] Speech-music performances[edit] Author „Drei Eier” (German, Serbian, Hungarian), presented by Sprechbohrer (Sigrid Sachse, Harald Muenz and Georg Sachse), „Drei Eier” (German, Serbian, Hungarian) [26] Theatre[edit] As an actress[edit] Jean-Paul Sartre: The Condemned of Altona; dir. István Lányi; Ifjúsági Tribün (Tribina Mladih / Youth Tribune); Novi Sad (Serbia); 1963 Imre Sarkadi: Elveszett Paradicsom (Paradise Lost); dir. Tibor Gellér; Petőfi Sándor Művelődési Egyesület (’Petőfi Sándor’ Cultural Association); Novi Sad (Serbia); 1963 Molière: The Imaginary Invalid (Béline); dir. Ljubica Ravasi; Srpsko Narodno Pozorište (Serbian National Theatre); Novi Sad (Serbia); 1966 (Exam Piece) Sándor Guelmino: Özvegy (Widow); dir. Tibor Vajda; Echo (az Újvidéki Rádió és az Ifjúsági Tribün színpada / the joint theatre of Radio Novi Sad and the Youth Tribune); Novi Sad (Serbia); 1969 Ferenc Tóth (text) – Ernő Király (composer): Jób (Job) (Performer – Recitative); dir. István Szabó, Jr.; Népszínház / Narodno Pozorište u Subotici (National Theatre in Subotica); Subotica (Serbia); 1972 István Örkény: Macskajáték (Cats` Play) (Ilus); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1974 Peter Weiss: How Mr. Mockinpott was cured of his Sufferings (First Angel/First Nurse); dir. Radoslav Dorić; Róbert Bambach; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1974 Ödön von Horváth: Tales from the Vienna Woods (Emma); dir. Róbert Bambach; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1975 Gergely Csiky: Mukányi (Ella); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1976 Valentin Kataev: Squaring the Circle (Tanya); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1977 Molière: Dom Juan or The Feast with the Statue (Mathurine); dir. Dušan Sabo; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Anton Pavlovich Chekhov: Three Sisters (Masha); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Ödön von Horváth: Tales from the Vienna Woods (Emma); dir. Péter Telihay; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Anton Pavlovich Chekhov: The Cherry Orchard (Charlotta Ivanovna); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1979 Ottó Tolnai: Végeladás (Clearance Sale) (Mrs Csömöre); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1979 Gyula Hernádi: V.N.H.M. Szörnyek évadja (V. N. H. M. - Season of Monsters); dir. Miklós Jancsó; Summer Theatre in Gyula; Várszínház; (Hungary); 1980 Edward Albee: Everything in the Garden (Cynthia); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1980 Angelo Beolco (Il Ruzzante): La Betia; dir. Radoslav Dorić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Ottó Tolnai: Bayer Aspirin (The Actress); dir. Miklós Jancsó; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Ferenc Deák: Nirvana (Csontos Vali); dir. István Szabó Jr.; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Bertolt Brecht: Baal (Emilie); dir. Milan Belegišanin; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1983 Dezső Kosztolányi: Anna Édes ( Mrs Druma); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1983 Alexander Vvedensky: Jelka kod Ivanovih (Christmas at the Ivanov’s) (Mother Puzirjova); dir. Haris Pašović; Akademsko Pozorište “Promena” (“Change” Academic Theater); Novi Sad; (Serbia); 1983 Mihály Majtényi: Harmadik ablak (The Third Window) (Mrs Lódi); dir. György Hernyák; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1984 Alfred Jarry: Ubu Roi (Mama Ubu); dir. Tibor Csizmadia; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1984 Gyula Gobby Fehér: A Duna menti Hollywood (Hollywood by the Danube) – Multimedia Performance About the Life of Ernő Bosnyák (The Baron`s Lover); dir. Károly Vicsek; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Ivo Brešan: Anera (Anera); dir. Dimitar Stankoski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Peter Shaffer: Equus (Hesther Salamon); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Howard Barker: The Castle (Skinner); dir. David Gothard; Népszínház / Narodno Pozorište u Subotici (National Theatre in Subotica); (Serbia); 1986 Friedrich Dürrenmatt: The Visit (First Woman); dir. Radoslav Dorić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1986 István Örkény: Forgatókönyv (Screenplay) (Mrs Littke); dir. Ljubisa Georgievski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1986 István Örkény: Tóték (The Tót Family) (Mrs Tót); dir. Gábor Székely; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Edward Albee: A Delicate Balance (Julia); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Jordan Plevnes: „R” (Katerina); dir. Ljubisa Georgievski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Johann Wolfgang von Goethe: Clavigo (Soffe); dir. Vladimir Milcin; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1988 Samuel Beckett: Happy Days (Winnie); dir. Radoslav Lazić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1988 Henrik Ibsen: An Enemy of the People (Mrs Stockmann); dir. Želimir Orešković; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1989 Ferenc Molnár (Franz Molnar): Liliom (Mrs Muskát); dir. László Babarczy; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1990 Ede Tóth: A falu rossza, avagy a negyedik ablak (The Village Rogue; Or, the Fourth Window) (Mrs Tarisznyás); dir. Hernyák György; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1990 Ottó Tolnai: Paripacitrom (lit. Steed dung) (Krisztina); dir. Péter Tömöry; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Marcel Achard: L`Idiote (A Shot in the Dark) (Chief Inspector`s Wife); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Bertolt Brecht: Mother Courage and Her Children (Mother Courage); dir. Lajos Soltis; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Józsi Jenő Tersánszky: Kakuk Marci (Her Ladyship); dir. Lajos Soltis; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1992 Jean Anouilh: The Orchestra (Cello); dir. Voja Soldatović; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1992 Péter Nádas (text) – László Vidovszky (composer): Találkozás (Encounter) (Mária); dir. András Éry-Kovács; Shure Studio; Budapesti Kamaraszínház (Chamber Theatre in Budapest); (Hungary); 1997 Boris Vian: Vercoquin et le Plancton (Vercoquin and the Plankton) (Léon Charles Miqueut sous-ingénieur principal di CNU / Sub head-engineer at CNU); dir. Róbert Csontos; Kolibri Színház (Kolibri [’Hummingbird’] Theatre); Budapest (Hungary); 1997 Sean O´Casey: Bedtime Story (Landlady); dir. Pál Kanda; Függeten Színpad III társulata (3rd Company of Independent Theatre); Kolibri Pince (Kolibri [’Hummingbird’] Cellar Theatre); Budapest (Hungary); 1998 László Najmányi: Adieu Monsieur Bloom – Cabaret Noire (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Les Fleurs du Mal; `The Thinking Man`s Living Theatre`; Mu Színház (Mu Theatre); Budapest; (Hungary); 2003 László Najmányi: A száműzött Joyce / The Exiled Joyce (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Bloomsday Festival; Szombathely; (Hungary); 2003 Radoslav Zlatan Dorić: Ne daj Bože, da se Srbi slože / Ne adj isten, szerbek egyesülnek (God Forbid That the Serbs Should Agree) (Ruska); dir. Radoslav Zlatan Dorić; Magyarországi Szerb Színház / Srpsko Pozorište u Mađarskoj (Serbian Theatre of Hungary); Budapest; (Hungary); 2004 László Najmányi: Nova Necropola. Cabaret Noire (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Mu Színház (Mu Theatre); Budapest; (Hungary); 2004 László Najmányi: Az igazi Blum (The Real Blum /Bloom/) (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; ReJoyce Festival; Szombathely; (Hungary); 2004 György Baráthy: Origami (I Woman); dir. György Baráthy; Artéria Színházi Társaság (Theatre Company “Artéria”); RS9 Studio Theatre; Budapest; (Hungary); 2005 Torkolat/Estuary (Unborn child), dir: Al Farman Petra (Freeszfe), Freeszemle, Király fürdő, Budapest (Hungary), 2022 Szabadkai szecesszió/Art Nouveau in Subotica based on George Tabori’s My Mother’s Courage (Mother), dir: Zlatko Paković, Kosztolányi Dezső Színház. Subotica, 2021 As a director[edit] The Last Chapter by Navjot Randhawa, performed by the‘Theatre of Roots and Wings’ and Punjab Sangeet Natak Akademi in P

Isidora Sekulić Sabrana dela 1-10 kompletIzdavač : Vuk Karadžić, Beograd.Godina : 1985Povez Tvrd* Saputnici / Pisma iz Norveske* Govor i jezik/Mir i nemir* Analiticki trenutci i teme* Njegosu knjiga duboke odanosti* Iz domacih knjizevnosti I* Iz domacih knjizevnosti II* Iz stranih knjizevnosti I* Iz stranih knjizevnosti II* Kronika palanackog groblja* Zapisi/Zapisi o mome naroduIsidora Sekulić, najznačajnija srpska književnica 20. veka, rođena je 16. februara 1877. u Mošorinu, gde joj je otac Danilo Sekulić službovao kao beležnik opštine mošorinske. Majka joj se zvala Ljubica, a umrla je kada je Isidora imala šest godina. Sa ocem i bratom, Isidora se iz Rume seli u Zemun, odakle će poticati njene prve književne impresije (proza Saputnici), ali i trajnija književna opredeljenja (Kronika palanačkog groblja, 1940). Posle završenog trećeg razreda realke u Zemunu, nastavlja školovanje u Novom Sadu (Viša ženska škola), zatim u somborskoj Preparandiji, koju završava 1894. S uspehom će se potom usavršavati u Budimpešti („ viši kurs državne pedagogije“ ), nakon čega se 1897. zapošljava kao nastavnica u Srpskoj devojačkoj školi u Pančevu, gde će raditi sve do 1909. godine. Tada prelazi u Šabac kao učiteljica Više devojačke škole i uzima srpsko podanstvo (1910). Književni rad Isidora započinje u Srpskom književnom glasniku pričom Glavobolja. Uoči balkanskih ratova, objavljuje prvu zbirku pripovedaka Saputnici (1912), a uoči Prvog svetskog rata Pisma iz Norveške (1914). Okupaciju provodi u Beogradu i Sokobanji. Posle Prvog svetskog rata, 1919, objavljuje dve knjige: roman Đakon Bogorodičine crkve (Zagreb, 1919) i zbirku pripovedaka Iz prošlosti (Sarajevo, 1919). Između dva svetska rata mnogo putuje, prevodi i piše o domaćim i svetskim književnicima i temama. Postaje poznata i cenjena kao originalan mislilac i esejista. Saradnik je najuglednijih jugoslovenskih književnih časopisa. Penzionisala se kao nastavnica Druge ženske gimnazije u Beogradu 1931. godine, nakon čega se u celini posvećuje književnom radu. Godine 1939. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka. Tokom okupacije živi u svojoj kući na Topčideru, u Vase Pelagića 70. Za to vreme o svom trošku izdaje svoje izabrane eseje u tri knjige: Analitički trenuci (1941–1943) i Zapisi (1941). Nakon Drugog svetskog rata aktivno se uključuje u život nove Jugoslavije: izabrana je za potpredsednika Saveza književnika Jugoslavije (1946). Objavljuje zbirku pripovedaka Zapisi o mome narodu (1948). Godine 1950. izabrana je za redovnog člana SANU, a 1951. objavljuje svoju poslednju knjigu – monografiju Njegošu knjiga duboke odanosti. Zbog negativne kritike M. Đilasa, drugi deo zamišljene monografije o Njegošu je spalila. Umrla je u Beogradu 5. aprila 1958. godine i sahranjena na Topčiderskom groblju u Beogradu.10/1

Isidora Sekulić Sabrana dela 1-10 komplet Izdavač : Vuk Karadžić, Beograd. Godina : 1985 * Saputnici / Pisma iz Norveske * Govor i jezik/Mir i nemir * Analiticki trenutci i teme * Njegosu knjiga duboke odanosti * Iz domacih knjizevnosti I * Iz domacih knjizevnosti II * Iz stranih knjizevnosti I * Iz stranih knjizevnosti II * Kronika palanackog groblja * Zapisi/Zapisi o mome narodu Isidora Sekulić, najznačajnija srpska književnica 20. veka, rođena je 16. februara 1877. u Mošorinu, gde joj je otac Danilo Sekulić službovao kao beležnik opštine mošorinske. Majka joj se zvala Ljubica, a umrla je kada je Isidora imala šest godina. Sa ocem i bratom, Isidora se iz Rume seli u Zemun, odakle će poticati njene prve književne impresije (proza Saputnici), ali i trajnija književna opredeljenja (Kronika palanačkog groblja, 1940). Posle završenog trećeg razreda realke u Zemunu, nastavlja školovanje u Novom Sadu (Viša ženska škola), zatim u somborskoj Preparandiji, koju završava 1894. S uspehom će se potom usavršavati u Budimpešti („ viši kurs državne pedagogije“ ), nakon čega se 1897. zapošljava kao nastavnica u Srpskoj devojačkoj školi u Pančevu, gde će raditi sve do 1909. godine. Tada prelazi u Šabac kao učiteljica Više devojačke škole i uzima srpsko podanstvo (1910). Književni rad Isidora započinje u Srpskom književnom glasniku pričom Glavobolja. Uoči balkanskih ratova, objavljuje prvu zbirku pripovedaka Saputnici (1912), a uoči Prvog svetskog rata Pisma iz Norveške (1914). Okupaciju provodi u Beogradu i Sokobanji. Posle Prvog svetskog rata, 1919, objavljuje dve knjige: roman Đakon Bogorodičine crkve (Zagreb, 1919) i zbirku pripovedaka Iz prošlosti (Sarajevo, 1919). Između dva svetska rata mnogo putuje, prevodi i piše o domaćim i svetskim književnicima i temama. Postaje poznata i cenjena kao originalan mislilac i esejista. Saradnik je najuglednijih jugoslovenskih književnih časopisa. Penzionisala se kao nastavnica Druge ženske gimnazije u Beogradu 1931. godine, nakon čega se u celini posvećuje književnom radu. Godine 1939. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka. Tokom okupacije živi u svojoj kući na Topčideru, u Vase Pelagića 70. Za to vreme o svom trošku izdaje svoje izabrane eseje u tri knjige: Analitički trenuci (1941–1943) i Zapisi (1941). Nakon Drugog svetskog rata aktivno se uključuje u život nove Jugoslavije: izabrana je za potpredsednika Saveza književnika Jugoslavije (1946). Objavljuje zbirku pripovedaka Zapisi o mome narodu (1948). Godine 1950. izabrana je za redovnog člana SANU, a 1951. objavljuje svoju poslednju knjigu – monografiju Njegošu knjiga duboke odanosti. Zbog negativne kritike M. Đilasa, drugi deo zamišljene monografije o Njegošu je spalila. Umrla je u Beogradu 5. aprila 1958. godine i sahranjena na Topčiderskom groblju u Beogradu.

Denver TCU-206 Boombox na struju ili baterije, snage 2x1W sa CD plejerom, FM radijom i reprodukcijom MP3 fajlova sa USB ulaza. Zvučnici Ugrađeni zvučnici Broj ugrađenih zvučnika 2 RMS snaga 2 W Radiji Podržani opsezi FM Vrste medijuma Reprodukcija CD-R Reprodukcija CD-RW Karakteristike Tip uređaja Personalni CD plejer Boja proizvoda Sivo, Roze Reprodukcija MP3 CD izmenjivač Displej Displej LCD Pozadinsko osvetljenje Boja pozadinskog osvetljenja Plavo Portovi i interfejsi Broj USB 2.0 portova 1 AUX ulaz Menadžment potrošnje Izvor napajanja AC, Baterija Ulazni napon AC adaptera 230 V Frekvencija AC adaptera 50 Hz Težina i dimenzije Dubina 245 mm Visina 135 mm Širina 220 mm Težina 1,48 kg Podaci o pakovanju Širina paketa 232 mm Dubina paketa 270 mm Visina paketa 165 mm Sadržaj pakovanja Količina 1 Kablovi uključeni AC Logistički podaci Količina po ISO kontejneru (20 stopa) 2490 kom. Količina po ISO kontejneru (40 stopa, HC kontejner) 5600 kom. Deklaracija Model Denver TCU-206 Boombox Crveni Naziv i vrsta robe Radio CD Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Uputstvo Uputstvo.pdf Poslednje pregledani proizvodi (5) Denver TCU-206 Boombox Crveni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Gembird (A-3.5F-2.5M) adapter 2.5mm (muški) na 3.5mm (ženski) crni 149 RSD MP cena (4) LDNIO Z4 adapter za utičnicu EU/US/AU/UK beli 999 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi LYWSD02MMC sat za praćenje temperature I vlage 2.990 RSD MP cena (81) Logitech M185 (910-002239) Mis Wireless Plavi 1.999 RSD MP cena (0) Gigabyte B760 DS3H AX (078901) matična ploča 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Hahnemuehle Photo Pearl 310 pearl-finish foto papir A4 25 listova 310gr 4.499 RSD MP cena (1) Canyon CNE-CEP3R slušalice crno crvene 599 RSD MP cena (1) Zeus ZUS238GMG IPS gejming monitor 23.8" 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) E-Green (OST03388) adapter HDMI (muški) na VGA D-sub (ženski) + audio kabl 3.5mm crni 1.499 RSD MP cena (0) Gembird A-USB3C-VGA-01 adapter USB-C (muški) na VGA (ženski) 1.599 RSD MP cena (0) Corsair HS80 (CA-9011235-EU) RGB bežične gejmerske slušalice crne 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) 3G 290+L auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) Mikrotik (C53UiG+5HPaxD2HPaxD) hAP ax3 bežični ruter 27.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.199 RSD (0) Seagate (STLC8000400) 8TB 3.5" HDD External One Touch eksterni hard disk 34.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.999 RSD (3) Hama slušalice sa mikrofonom HS-USB400 crne 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Genius SP-U125 2.0 zvučnici za računar plavi 1.199 RSD MP cena (0) Genius SlimStar 8230 komplet bežična tastatura YU+bežični miš 1200dpi crni 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (1) Hama MW-400 V2 (173026) bezični opticki miš 1600dpi crni 1.499 RSD MP cena (1) Mesko 4805 mašina za mlevenje mesa 8.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.090 RSD (0) 3G Print Skin Army zaštitna maska za iPhone 14 799 RSD MP cena (0) 3G Silikonska Print Pigs zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover preklopna futrola za telefon Samsung A217F Galaxy A21s crna 1.499 RSD MP cena (0) Stadler Form Albert beli odvlaživač vazduha 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (1) LG 32SR50F-W.AEU IPS smart monitor 31.5" 42.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.999 RSD 30% (1) Moye Aurras 2 TWS narandžaste bežične slušalice 30% 3.175 RSD 2.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 1.999 RSD (1) Samsung ef-vs911-lge kožna zaštitna maska za telefon Galaxy S23 zelena 7.779 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Divoom Ditoo Pro (90100058210) bluetooth zvučnik crni 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Teracell zaštitno staklo za telefon Huawei Mate 10 lite 329 RSD MP cena (0) Lumax led sijalica GU10 hladno bela 6W (40-60W) 399 RSD MP cena (0) Marvo G30 gejming podloga za miša šarena 2.599 RSD MP cena (0) Silicon Power 500GB MS60 (SP500GBUF3S60V1B) USB 3.2 Gen 2 eksterni SSD plavi 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (2) Stadler Form George beli 2u1 ovlaživač/prečišćivač vazduha 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Kingston 256GB DataTraveler Max (DTMAXA/256GB) USB flash memorija 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD

ŠTA JE TO NAJVREDNIJE ZMAJ JOVA OSTAVIO SRPSKOJ DECI Hadži Nedeljko Kangrga NEMA U PRODAJI * JEDINSTVENO * POSVETA AUTORA PATRIJARHU GERMANU Izdanje Manastir Žiča, 1983. godine. Ćirilica. Izbor iz religiozne poezije Jovana Jovanovića Zmaja. Knjiga na poleđini naslovne korice sadrži posvetu autora počivšem srpskom patrijarhu gospodinu Germanu, uoči Krstovdana, 1984. godine. KOLEKCIONARSKI PRIMERAK RARE * RARITET * ZA KOLEKCIONARE * SAVRŠENO OČUVANO PREUZETO SA INTERNETA: У недељу, 12. маја 2019. године, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, у Саборној цркви је служена Света Литургија и 20-годишњи парастос прим. др хаџи-Недељку Кангрги, лекару, великом мисионару и светилнику Цркве Христове, дугогодишњем председнику Првог београдског певачког друштва, врсном предавачу, књижевнику, изузетном богословском мислиоцу, личном лекару српских патријараха Германа и Павла, као и Светог Јустина Ћелијског и бројних свештенослужитеља. Светој Литургији су присуствовали и архиепископ охридски и митрополит скопски Јован и епископ бањалучки Јефрем. У наставку Свете Литургије, братство Саборне цркве је служило свечани парастос блаженопочившем др хаџи-Недељку Кангрги, у молитвеном присуству епископа бањалучког Јефрема, супруге др Кангрге – Олге, као и великог броја народа, а певало је Прво београдско певачко друштво, под управом Светлане Вилић. Краћу беседу о др Кангрги је одржао старешина Саборне цркве и председник Првог београдског певачког друштва, протојереј-ставрофор Петар Лукић. За несвакидашње житије др Недељка Кангрге, као саће богато, било би потребно више књижевних остварења, а сажету верзију можете прочитати у наставку. Прим. др хаџи-Недељко Кангрга (1923 – 1999) Живот и дела Рођен је у Шкарама у Лици, а напојен је вером и љубављу према Христу уз деду Ђуру Орлића, свештеника и архијерејског намесника у Оточцу у Лици. Др Кангрга је завршио Медицински факултет у Београду и специјализацију опште хирургије. Радио је на Неурохируршкој клиници у Београду и на хирургији у Лесковцу, а од 1954. у Железничкој болници у Београду, као примаријус и начелник Одељења за гастроентерологију. Припајањем хируршких одељења Железничке болнице и клинике `Др Драгиша Мишовић`, постао је начелник Гастроентерологије на клиници `Др Драгиша Мишовић`. Обавио је више хиљада операција, а оперисао је и лечио и много свештенослужитеља и монаха. Био је лични лекар српских патријараха Германа и Павла, као и Светог Јустина Ћелијског, са којим су га везивале нарочите духовне нити. Као члан Српског лекарског друштва и члан Међународног удружења дигестивних хирурга, учествовао је у великом броју националних и међународних конгреса и објавио преко 70 стручних радова, у земљи и иностранству. Пензионисан је 1987. године. Мисија у Цркви У више наврата, био је члан црквене управе при цркви Светог Ђорђа на Чукарици, пленума Црквене општине београдског Епархијског савета Архиепископије београдско-карловачке, члан Главног одбора Верског добротворног старатељства у Београду, као и других одбора: Хиландарског, Косовског и Одбора за израду фресака у београдском манастиру Ваведењу. Када је избио грађански рат на просторима бивше Југославије, радио је као члан лекарске екипе на подели помоћи у лековима нашем страдалном народу. Др Неђо Кангрга је, преко две деценије, предавао на бројним трибинама и симпосионима у оквиру Српске православне цркве, одржао је на десетине предавања, у Београду и по многим манастирима и градовима Србије. За своја предавања је, нарочито, бирао гранична подручја медицине и теологије, као и проблематику лаичког апостолата. Стваралаштво Објављивао је песме, критичке осврте на друштвена збивања, историјске чланке и беседе у бројним часописима; био је сарадник готово свих црквених и многих стручних медицинских листова и часописа, као и дописник ЕПС-а, органа Светског савета цркава. Објавио је књигу чланака и записа са поклоничких путовања по Светој земљи, Светој гори и бројним православним светињама: `Древно и савремено: записи једног хаџије`, као и књиге: `Спомени`, `Сећања на владику Николаја и аву Јустина`, `Шта је највредније Змај оставио српској деци: избор из религиозне поезије Јована Јовановића Змаја`, `По најсветијим траговима`, `Медицина и религија`, `Живети љубављу Христовом`, `Шта је од Бога слађе је од меда`, `Радосна нада пророчка – пророци о Христу`, `Неколико речи о српском Православљу`... Издавачка кућа `Светигора` Митрополије црногорско-приморске је, 2016. године, објавила сабрана дела прим. др хаџи-Недељка Кангрге, трокњижје под насловом `Живети љубављу Христовом`, на чијим се насловним странама налазе фотографије аутора са Светим Јустином Ћелијским. Признања и одликовања Одликован је Орденом Светог Владимира Руског другог степена, Орденом Светога Саве првог степена, Орденом рада са сребрним венцем, Захвалницом патријарха Германа... Био је угледна и изузетно поштована и вољена личност, човек широког образовања, одличан говорник и предавач. Иако лекар по струци, био је изврстан теолог и богословски мислилац. Представљао је Српску православну цркву на више међухришћанских конференција. На иницијативу патријарха српског Германа, Орденом Светог Саве је одликован на Велику Госпојину, 28. августа 1988. године, у манастиру Раковици. Др Кангрга је благодарио, том приликом, патријарху Герману и Светом архијерејском синоду СПЦ, на једноставан и непретенциозан начин, изражавајући радост што је `прост Христов војник` и `обичан редов из јединица Светог Саве` добио `одликовање које се, иначе, даје високим чиновима`. Говор душе Поред живота несвакидашње богатог добрим делима, пожртвованошћу и борбом за спас многих живота и душа, упамћен је као човек светог живота и безобалне љубави. Веома га је уважавао и академик Владета Јеротић, карактеришући га као изврсног медицинара, лекара-хирурга, дубоког и осведоченог православног хуманисту, човека искуства и искрене вере; `наш велики Православац, хирург, покојни др Недељко Кангрга, који је оперисао целог живота, а увек се претходно молио пре операције...` У својим позним годинама, др Кангрга је помагао и лечио велики број деце и ратника бесплатно. Био је велики борац против абортуса, оставши упамћен и по животима беба које су спасене захваљујући његовим разговорима са мајкама... Остало је забележено и да је, једном приликом, оперисао непрекидно пуних 36 сати, као и пример његове безмерне човечности и пожртвовања, којима ништа није било постидно: за време једног општег штрајка лекара и медицинског особља, када болесницима и пацијентима није имао ко да принесе чак ни тоалетне посуде, ни храну, др Неђо Кангрга је лично ишао и, на овај начин, збрињавао све којима је помоћ била потребна. Прво београдско певачко друштво (ПБПД) Преко 30 година је провео у Управном одбору Првог београдског певачког друштва, од тога 11 година као председник (1979 – 1990), оставши, потом, његов доживотни почасни председник. Активно је развијао и унапређивао историјску мисију ове најстарије музичке институције у Србији, залагао се за неговање веза Друштва са Руском и Грчком православном црквом, превасходно кроз концертне турнеје Хора. Писао је редовне чланке о овом Хору у часопису `Православље`, држао је говоре који су се памтили и изазивали снажне емоције у присутнима, умножавао је Богом му поверене дарове и тешке задатке – трпељиво и са огромном вером и љубављу. Током његове управе, ПБПД је учестововало у историјским догађајима и јубилејима, у посетама страних делегација и црквених великодостојника, одржало је две турнеје по Грчкој, учествовало је у историјској прослави 1.000 година крштења руског народа, као једини југословенски хор у Русији (1988), одржало је турнеју по Далмацији и велику турнеју по Западној Европи (Аустрија, Немачка, Шведска, Данска, Хрватска, Словенија); учествовало је у прослави 800 година манастира Студенице, `Два века Вука`, 600 година Косовског боја, повратку земних остатака црногорске династије Петровић-Његош из Италије у Црну Гору, освештавању Спомен-храма Светог Јована Крститеља у Јасеновцу; одликовано је Орденом Светога Саве (1990), снимило је прву касету и плочу, `Српска духовна музика кроз векове` (1987), поново је основан Дечији хор ПБПД (1980), певало је на спектакуларним југословенским премијерама филма `Дом за вешање` Емира Кустурице, доживело велики историјски успон... Упокојење Блиставу, топлу и благородну душу др Недељка Кангрге примио је Господ у Своје наручје на велики празник Светог Василија Острошког, 12. маја 1999. године. Као истински Христов ратник и састрадалник свима који су боловали, страдали и патили, отишао је у време када су злочини НАТО-алијансе косили животе и лице Србије. Упокојио се улазећи у Светосавску цркву на Врачару, на Свету Литургију. Током целокупне своје лекарске каријере, и у најтежа времена, никада није пропуштао учешће у Литургији. Сахрањен је 14. маја, крај Руске капеле, на београдском Новом гробљу, где почива под окриљем Иверске иконе Мајке Божије. Опело је служио патријарх српски Павле, са митрополитима дабробосанским Николајем и црногорско-приморским Амфилохијем и још 22 архијереја – читавим Светим архијерејским сабором СПЦ, као и великим бројем свештеника и ђакона. На опелу је певало његово Прво београдско певачко друштво, са диригентом Дарком Јовановићем. Било је то незапамћено велико молитвено сабрање, од неколико хиљада људи, који су дошли упркос бомбардовању и сведочили колико је љубави и непролазних трагова оставио за собом овај човек великог срца, духа, ума и дела... Опроштајна беседа патријарха Павла После опела, дирљиву, топлу, очинску опроштајну беседу је одржао патријарх српски Павле: `Богу се помолисмо за душу покојног брата нашег Недељка, човека који је заиста знао и зашто живи и достигао смисао и постигао циљ живота свога. А, то је, по речи Светих: стећи блажени непролазни живот, који већ почиње у овоме свету, а наставља се у ономе непролазном – испуњавајући обе заповести Христове о љубави према Богу, која је највећа заповест и у којој се садрже све остале заповести, и све још више од тога, и љубави према ближњима. Он је заиста стекао и блаженство и Царство небеско`. Говорећи о подвизима и човекољубљу др Кангрге, патријарх Павле је, са задивљујућом извесношћу и поуздањем у спасење душе блаженопочившег раба Божијег Недељка, указао `да је он остварио смисао свог живота и да је, ево, у Царству небеском и да и нас очекује да и ми, остваривши смисао свог живота, нађемо се заиста на оној страни на којој ће се и он наћи, а то је страна коју ће Господ, када дође, и познати и признати за Своје. То је права утеха и његовој мајци и сестри и супрузи и осталој родбини, и свима нама који смо били његови пацијенти и свима познаницима. Он је знао зашто треба живети и како треба живети и како стварати вечну кућу на ономе свету...` Ништа лепше, топлије и дивније није могло бити изречено – и то од поглавара наше Цркве, који је и сам живео светим животом и коме је Господ, без сумње, открио даљи пут душе раба Божијег Недељка, на поуку свима нама. Његов је живот диван путоказ и свим бездетним супружницима: како Бог, лишивши човека биолошког порода, не оставља човека са празним наручјем, спушта му у живот другачије дарове и позива га на више удостојење – материнства и очинства над многима, над онима који страдају, плачу и вапе за љубављу. Ништа дивније и утешније у то време, а данас ништа тако обавезујуће за Прво београдско певачко друштво као познање какав га је човек предводио, волео и за њега се борио... Житије саставила: Ивана Радовановић # 66

Tip muzičkog plejera: Fleš memorija Ekrani na dodir: Ne FM radio: Da Snimanje glasa: Ne Mogućnost ponovnog punjenja: Da Vreme neprekidnoe reprodukcije audia: 10 č Performanse Tip MP3 plejeri Dizajni Boja proizvoda Crno Kontrola jačine zvuka Digitalno Medij za čuvanje podataka Tip muzičkog plejera Fleš memorija Ukupni prostor za podatke 8 GB Integrisani čitač kartica Kompatibilne memorijske kartice MicroSD (TransFlash) Maksimalna veličina memorijske kartice 64 GB Displej Ekrani na dodir Displej LCD Dijagonala ekrana 2,03 cm (0.8") Rezolucije ekrana 128 x 64 piksela Formati datoteka Podržani zvučni formati FLAC,MP3,WAV,WMA Podržani video-formati Nisu podržani Podržani formati slika Nisu podržani Slušalice Mogućnost povezivanja slušalica 3,5 mm Audio Ugrađeni zvučnici Radiji FM radio Podržani opsezi FM FM opseg 87 - 108 MHz Broj prethodno podešenih stanica 20 Modovi snimanja Snimanje glasa Portovi i interfejsi Interfejs USB 2.0 Mreža Bluetooth Bluetooth verzija 2.1+EDR Opseg bluetootha 10 m Kamera Ugrađena kamera Menadžment potrošnje Mogućnost ponovnog punjenja Vreme neprekidnoe reprodukcije audia 10 č Tehnologija baterije Litijum-jon (Li-Ion) Trajanje baterije 140 mAh Vreme punjenja baterije 1,5 č Napon baterije 3,7 V Težina i dimenzije Težina 18 g Dubina 66 mm Visina 18 mm Širina 28 mm Sadržaj pakovanja Uključene slušalice Vodič za brzi početak Deklaracija Model Energy System Clip bluetooth zeleni 8GB mp3 player Naziv i vrsta robe MP3/MP4 playeri Uvoznik EWE COMP DOO BEOGRAD ZEMUN Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Energy System Clip bluetooth zeleni 8GB mp3 player 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Acer OMW110 RGB gejmerski miš ljubičasti 3.199 RSD MP cena (0) Canon PFI-102 MBK ketridž mat crni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) LC Power Gaming 988B Red Typhoon kućište crno 6.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.899 RSD (0) Canyon MW-21 1600DPI bežični optički miš crveni 899 RSD MP cena (2) S-BOX Kabl (669) kabl USB A (muški) na RS 232 2m 1.199 RSD MP cena (0) Deep Silver (PS4) 4 Dead Island 2 - Day One Edition igrica 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) 3G Weave case zelena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 799 RSD MP cena (0) Numskull (PS4) Plate Up! Igrica 4.999 RSD MP cena (0) 3G Mercury preklopna futrola tamno plava za Realme C31 999 RSD MP cena (0) MSI GeForce RTX4070Ti GAMING X SLIM 12G grafička kartica 12GB GDDR6X 192bit 142.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 127.999 RSD (0) Sapphire AMD Radeon PulseR7 240 4GB GDDR3 (11216-35-20G) grafička karta 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD (0) S-BOX Adapter (911) HDMI (muški) na VGA (ženski) I 3.5mm audio 2.099 RSD MP cena (0) CT7600X V2 gaming ready kompjuter AMD Ryzen 5 7600X 16GB 1TB SSD Radeon Graphics 700W 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (0) Fast Asia (OST00638) kabl USB A (Muški) na USB Mini-B (Muški) 1.8m crni 349 RSD MP cena (0) 3G Carbon Crystal (1121050) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro 6.1" pink 499 RSD MP cena (0) Samsung EP-T2510-NBE kućni punjač 25W 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD 20% (2) Tefal ULTIMATE FV9848 pegla 3200W 20% 23.333 RSD 18.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 16.799 RSD (0) Transcend 512GB ESD300S (TS512GESD300S) USB 10Gbps TypeC eksterni hard disk 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Sonos SUB MINI bežični zvučnik crni 80.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 72.899 RSD (3) Gorenje SIH2800BF pegla 2800W 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (1) Kingston DataTraveler Kyson (DTKN/32GB) USB flash memorija 32GB 999 RSD MP cena (2) Xtrike Me GM510 USB RGB gejmerski miš crni 1.599 RSD MP cena (2) Dahua HAC-T1A21-0280B eyeball kamera HDCVI IR 2Mpx 3.899 RSD MP cena (0) Sencor SVX 043HF hepa filter za usisivač SVC 1035/38 899 RSD MP cena (0) Apple iPhone 15 Pro Max 256GB (MU7A3SX/A) plavi mobilni 6.7" Hexa Core Apple A17 Pro 8GB 256GB 48Mpx+12Mpx+12Mpx Dual Sim 222.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 200.690 RSD (0) Teracell Leather preklopna futrola za telefon Xiaomi Mi 10T Lite crna 1.499 RSD MP cena (0) Divoom Ditoo Pro (90100058208) bluetooth zvučnik zeleni 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Apple AirPods Max (MGYJ3ZM/A) srebrne bluetooth slušalice 104.219 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 93.790 RSD (0) Xwave kabl za punjač USB A 2.0 (muški) na lightning (muški) 1.2m beli pvc 499 RSD MP cena (1) Moye Melody bluetooth zvučnik crni 4.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.799 RSD (0) CT 13700KF (34489) gejmerski kompjuter Intel 16-cores i7 13700KF 64GB 2TB SSD GeForce RTX4070Ti 850W 351.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 315.999 RSD (0) 3G (81920) kabl USB A 3.0 (muški) na USB B 3.0 (muški) 5m plavi 699 RSD MP cena (0) Electronic Arts (PS4) EA SPORTS: F1 24 igrica 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD U pretprodaji od 06.03. do 31.05. (2) Stadler Form Peter Little ventilator beli 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD 20% (0) Samsung Galaxy S23 FE 128GB krem mobilni 6.4" Octa Core Exynos 2200 8GB 128GB 50Mpx+8Mpx+12Mpx Dual Sim 20% 104.167 RSD 83.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 74.999 RSD (0) Gembird (CC-USB2R-AMmBM-2M-R) kabl USB A (muški) na micro USB (muški) 2m crveni 699 RSD MP cena (2) Transcend 4TB (TS4TSJ35T3) eksterni hard disk crni 18.488 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.639 RSD (0) Yealink UH34 Mono Teams crne 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) Remax RM-501 slušalice crne 999 RSD MP cena (0) HP 205A (CF530A) Black Toner za Stampac Color LaserJet Pro M180n, M181fw 7.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.099 RSD (0) Samsung 256GB BAR Plus (MUF-256BE4) USB flash memorija 8.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.799 RSD (0) Hoco EV35 TWS bele bluetooth slušalice 2.599 RSD MP cena (0) Gembird CC-SATAM-DATA-0.3M SATA kabl 0.3m 299 RSD MP cena (0) Hikvision DS-2CE76D3T-ITMF nadzorna kamera Dome 2Mpx 2.8mm 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Microlab M100 zvučnici 2.1 crni 4.699 RSD MP cena (0) 3G Nano Silikon mint zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena (1) LC Power LC-M24-FHD-165-C-V2 VA zakrivljeni gejmerski monitor 23.6" 17.133 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.419 RSD (0) Teracell Flip Cover preklopna futrola za telefon Samsung A725F/A726B Galaxy A72 4G/5G (EU) roze 1.499 RSD MP cena (1) Midea AG-18NXD0.WIK inverter klima 18000 btu 109.400 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 92.990 RSD (0) Team Group 16GB C161 (TC16116GL01) USB flash memorija plava 899 RSD MP cena (0) Halnziye HY880 (303-0012) termalna pasta 2g 259 RSD MP cena (0) Asus Radeon RX 7700 XT OC (90YV0JZ0-M0NA00) grafička kartica 12GB GDDR6 192bit 78.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.999 RSD (0) Hama (200628) kabl USB-A (muški) na USB-A (zenski) 3.0 1.5m crni 1.199 RSD MP cena (0) Kodak Xtralife LR20/D 2 baterije D 899 RSD MP cena (2) Babyliss C459E stajler figaro 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Canon C-EXV49 cyan toner 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Xwave BT63 FM Transmiter Narandzasti 1.199 RSD MP cena (1) Xwave BT80 FM transmiter 3.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.199 RSD (0) Energy sistem Lol Roll Super Sonic dečije Bluetooth slušalice za telefon plave 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD Nema na stanju! (0) Marvo Bluetooth SG 301 radio sat 2.499 RSD MP cena (1) Hisense 65U7KQ Smart ULED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 141.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 126.999 RSD (0) Electronic Arts (XBOXONE) FIFA 23 igrica 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (6) LG 32LQ63006LA Smart TV 32" Full HD DVB-T2 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Gembird (EG-PSU3-01) produžni kabl sa 3 utičnice ulaz (C14) 0.6m crni 999 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover crna preklopna futrola za Xiaomi 12/12x 799 RSD MP cena (0) TP-Link Deco M4 AC1200 Set Wireless Acces Point 867Mbps Dual Band 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (3) S-BOX PLB114B nosač za TV fiksni 40"-65" do 50kg 2.799 RSD MP cena (0) 3G Skin providna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 499 RSD MP cena (0) Celly futrola cromo za iphone 12 i 12 pro u crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Nintendo (Switch) Minecraft Legends - Deluxe Edition igrica 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (6) Allocacoc PowerCube (1407/DEEUPC) sivi produžni kabl 4 utičnice+2xUSB 3m 3.299 RSD MP cena (9) Tristar KW-2435 kuhinjska vaga 1.499 RSD MP cena (6) Microsoft Surface Headphone 2+ bežične slušalice crne 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Teracell Giulietta mat pink zaštitna maska za telefon Galaxy S23 Plus 699 RSD MP cena (0) Kingston 4TB M.2 NVMe KC3000 series (SKC3000D/4096G) SSD disk PCIe Gen 4x4 54.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.699 RSD (1) Gorenje GECS6C70XC staklokeramički šporet 58.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.299 RSD (0) Fieldmann FDU 9004 pamučni filter za usisivač 999 RSD MP cena (0) Iiyama ProLite X3291HS-B1 IPS monitor 31.5" 38.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.299 RSD (0) Celly TCUSBC45W kućni punjač za mobilne telefone sa USB+USB tip C ulazom beli 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Zeus MPI10-i323 mini PC Intel Core i3 1115G4 8GB 512GB Intel Uhd Graphics 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD (0) Samsung EF-PS928-TEE zaštitna maska za telefon Samsung S24 Ultra ljubičasta 3.999 RSD MP cena (1) Samsung EP-T1510-NEW beli kućni punjač (adapter) za mobilne telefone USB C port 2.299 RSD MP cena (0) Extralink EX.1308 optički kabl duplex LC/APC-LC/APC FTTH G.657.A1 1m 719 RSD MP cena (5) Gemalto IDBridge CT30 Smart Card Reader 2.499 RSD MP cena (0) 3G Mercury ljubičasta preklopna futrola za Xiaomi 12/12x 599 RSD MP cena (0) Apple iPhone 14 256GB beli mobilni 6.1" Hexa Core A15 Bionic 6GB 256GB 12Mpx+12Mpx Dual Sim 150.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 135.390 RSD (0) 3G Carbon Crystal (1121044) zaštitna maska za telefon iPhone 14 6.1" pink 499 RSD MP cena (0) E-Green (OST03616) adapter Tip C (Muški) na HDMI (Ženski) + VGA (Žesnki) beli 4.499 RSD MP cena (0) Xiaomi plava zamenska silikonska narukvica za Mi Redmi Watch 3 1.699 RSD MP cena (0) Hama (205001) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) high speed 3m crni 799 RSD MP cena (0) HP Aruba AP-220-MNT-W1W (JW047A) nosač za Access Point 1.999 RSD MP cena (0) Candy CBL3519FW ugradni kombinovani frižider 60.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.499 RSD (0) Nintendo (Switch) Donkey Kong Country Freeze igrica za Switch 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Commel c234-412 crni produžni kabl 3 utičnice+2xUSB sa sklopkom 16A 250V 3m 3.149 RSD MP cena (6) Hama 108714 Nosac za TV Fiksni 10-46" do 40Kg 1.199 RSD MP cena 20% (0) Philips S7885/50 aparat za brijanje 20% 29.167 RSD 23.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) MS (CE505A) zamenski toner za HP LaserJet štampače M401d,M425dw,M425dn,M401dn crni 1.999 RSD MP cena (4) Aoc 24P1 IPS monitor 23.8" 30.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.699 RSD (0) LC Power Cosmo Cool (LC-CC-360-LiCo) hladnjak za procesor 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) XLED LED traka (029834) 6W 4000K 20 lumena 5m kotur bela 2.499 RSD MP cena (0) Enchen Boost Set Black trimer za kosu 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) 3G Hanman Canvas roze preklopna futrola za Xiaomi Poco X4 Pro 5G 699 RSD MP cena (0) Kyocera TK-5270M magenta toner 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) 3G Frame Glitter crna zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena (0) Gembird (CCB-HDMIL-7.5M) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 4K 7.5m crni 1.999 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas roze preklopna futrola za Realme C30 1.499 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST05358) kabl HDMI (Muški) + USB 2.0 (Muski) na Display Port (Muski) 1.8m crni 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Hoco M57 Sky Sound slušalice crne 599 RSD MP cena (0) Xwave (24041) mrežni kabl 6E (10/100/1000) 0.5m tamno plavi 199 RSD MP cena (0) 3G Carbon Crystal (1121042) zaštitna maska za telefon iPhone 14 6.1" bela 499 RSD MP cena (0) 4Print (CF279A) zamenski toner za toner za HP štampače M12A/M12W/MFP crni 1.199 RSD MP cena (5) Xwave BT63 FM Transmiter Plavi 1.099 RSD MP cena (1) White Shark GE 537 BLACKBIRD gejmerske bubice sa mikrofonom crne 3.499 RSD MP cena (1) Trust gejmerske slušalice sa mikrofonom GXT 323 CARUS crne 3.999 RSD MP cena (0) Focus Home Interactive (PS5) Snowrunner igrica 4.999 RSD MP cena (0) HP 507A (CE402A) žuti toner za M551 36.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.499 RSD (0) Kingston DDR4 32GB 3600MHz Fury Beat RGB (KF436C18BB2A/32) memorija za desktop 12.166 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.949 RSD (0) Kingston DDR4 8GB 3600MHz Fury Beast RGB Limited Edition (KF436C17BWA/8) memorija za desktop 4.199 RSD MP cena (5) Marvo Z FIT PRO G1W WH RGB bežični gejmerski miš beli 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) Stars Solutions (31631) mrežni kabl (LAN) Cat5e 3m beli 249 RSD MP cena (0) Mikrotik (cAPGi-5HaxD2HaxD) cAP ax RouterOS L4 plafonski/zidni access point 23.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.199 RSD (2) Commel (c49112-2) trostruki kombinovani razdelnik 2xEuro crni 499 RSD MP cena (1) S-link SL-EC40T kućni punjač za telefon 12W 5V 2.4A+kabl USB C 1.649 RSD MP cena (0) Socomec NeTYS PL 800VA/480W 230V 50/60Hz STEPWAVE USB UPS uređaj 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) LDNIO SY03 kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 1m beli 599 RSD MP cena (1) Logitech Pebble2 Wireless Combo US bežični komplet tastatura+miš bela 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Power Color RX7600XT Hellhoound (RX7600XT 16G-L/OC) grafička kartica 16GB GDDR6 128bit 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (0) SanDisk 256GB Cruzer Ultra (SDCZ48-256G-U46) USB flash memorija crni 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (5) Jojo s Bizarre Adventure: Eyes Of Heaven Igra za PS4 2.499 RSD MP cena (0) Philips TAT3508BK/00 TWS crne bežične slušalice 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Home FK 37/GY grejalica sa ventilatorom 2000 W 3.399 RSD MP cena

„IZABRANA ZENITISTIČKA DELA”, 1. kolo u 8 tomova Antievropa / Ljubomir Micić Manifest zenitizma / Ljubomir Micić, Ivan Gol, Boško Tokin 77 samoubica / Branko Ve Poljanski Spas duše / Ljubomir Micić Ritmi mojih slutnja / Ljubomir Micić Istočni greh / Ljubomir Micić Aeroplan bez motora / Ljubomir Micić Efekt na defektu / Marijan Mikac 2022, tvrdi povez, 12,5 x 19,5 cm, 116 str, 74 str, 104 str, 122 str, 85 str, 70 str, 79 str. i 49 str; U suizdavaštvu Banatskog kulturnog centra i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavljena su Izabrana zenitistička dela u 8 tomova. Uređivački odbor činili su: Miloš Jocić, Simon Grabovac i Radovan Vlahović, sa saradnicima: Andrea Beata Bicok, Dragana Bošković, Maša Vujinović, Zoran Đerić, Mladen Đuričić, Vasilije Milnović, Vladimir Petrović, Milana Poučki, Snežana Savkić, Nenad Stanojević, Nina Stokić i Viktor Škorić. „Dela u ovoj ediciji stvarana su u skladu sa avangardom, zenitističkom poetikom koja je, između ostalog, zagovarala nestandardne tipografske intervencije i slobodna igranja jezikom, stilom, izrazom i gramatikom. Urednici izdanja su se trudili da u što većoj meri očuvaju izvorni izgled tekstova i njihov originalni, često destruktivni jezički izraz, kako bi današnji čitaoci imali prilike da se što neposrednije upoznaju sa lucidnom zenitističkom umetnošću. Međutim, zbog prilagođavanja savremenoj štampi, neka dela imaju delimično prilagođen grafičkim prelom, a zbog prilagođavanja savremenom jezičkom standardu nad tekstovima su vršene minimalne gramatičke intervencije.“ Ljubomir Micić (Sošice kod Jastrebarskog , Austro-Ugarska, 16. novembar 1895 – Kačarevo kod Pančeva, 14. jun 1971), bio je pjesnik, literat, književni kritičar, glumac i jedan od osnivača avangardnog pokreta zenitizam i pokretač časopisa Zenit. Ono po čemu je Ljubomir Micić, ostao trajno upamćen vezano je za pokretanje i uređivanje časopisa Zenit, internacionalne revije za umjetnost i kulturu, koja je izlazila od februara 1921. do aprila 1924. u Zagrebu, potom od 1924. do decembra 1926. u Beogradu. Pored časopisa Micić je pokrenuo i Biblioteku Zenit (1921), osnovao je Galeriju djela domaćih i inozemnih modernih i avangardnih umjetnika (1922), priredio je Međunarodnu izložbu nove umjetnosti (1924), sudjelovao u ogranku jugoslavenskog zenitizma na izložbi Revolucionarne umjetnosti Zapada u Moskvi (1926) Micić se toliko zanio svojim Zenitizmom, za koji je organizirao predavanja, demonstracije, da ga je to koštalo otpuštanja iz državne službe. Kad je zatražio u Zagrebu da mu se odobri studijski boravak u inozemstvu, dobio je umjesto toga premještaj u Mitrovicu, a kad je to odbio, otpušten je iz Kraljevske Muške učiteljske škole u Zagrebu 25. juna 1922. Zenit je bio internacionalni umjetnički časopis, sa brojnim suradnicima iz inozemstva, posebno dobre odnose je imao sa talijanskim futuristima, prije svega sa njihovim osnivačem Filippom Tommasom Marinettiem, poput futurista i Micić je bio oduševljeni pristalica tehničkih i tehnoloških novina. Zenit je bio blizak i sa ruskim konstruktivistima, Micićev je objavio 1923 monografiju o kiparu Aleksandru Arhipenku: Arhipenko – Nova plastika. Nakon raskida sa ekspresionistima, Micić po ugledu na |dadaiste gradi svoju novu poetiku koju osmišljava kao novi umjetnički pravac - zenitizam. Centralna misao vodilja zenitizma bila je da umjesto dekadentnog zapada i njegovih umornih intelektualaca, - dolazi vrijeme Barbarogenija sa Balkana, koji će iako neuki i sirovi, svojom svježinom i neiskvarenim duhom udahnuti novi polet Еvropi. Okretanje podsvjesnom, spontanom i veliko oduševljenje primitivnim kulturama - bilo je jako en vogue po cijeloj Evropi nakon Prvog svjetskog rata, koje je nastalo kao posljedica više faktora; tad su te kulture prvi put izložene evropskoj javnosti, a postojalo je jedno opće razočaranje u postulate dotadašnje kulture. Nakon trajne zabrane časopisa Zenit 1926, zbog propagiranja komunističkih ideja (tekst dr. M. Rasinova: „Zenitizam kroz prizmu marksizma“)Micić preko Sušaka i Rijeke bježi sa ženom Anuškom u Pariz. U Parizu se zajedno s bratom i bliskim suradnikom Brankom Poljanskim okreće likovnoj umjetnosti (želio je otvoriti galeriju), bio je urednik i zastupnik Tank, revue internationale active (1927. - 1928). internacionalnog izdanja slovenskog avangardnog časopisa Tank (Avgust Černigoj, Srečko Kosovel). No Micić je i u Parizu pisao i to na francuskom jeziku; autobiografske romane s filozofskim i historijskim refleksijama i djela u kojima u romanesknom obliku i nadalje razvijao svoje zenitističke ideje i lik Barbarogenija, glavnog nositelja tih ideja: Hardi! A la Barbarie. Paroles zénitistes d’un barbare européen (1928); roman je ilustrirao njegov brat B. Ve Poljanski, zatim Zéniton, L’Amant de Fata Morgana (1930), Les Chevaliers de Montparnasse (1932), Etre ou ne pas être i Après Saraïevo – Expédition punitive (1933), Rien sans Amour (1935) i Barbarogénie le Décivilisateur (1938). Nakon desetak godina provedenih u Parizu u kojem mu je umro brat, Micić se vratio u Jugoslaviju 1936. u Beograd. Radio je u književno-političkom časopisu „Srbijanstvo” u kojem je bio urednik i direktor. U tom časopisu je 25. maja 1940. - objavio Manifest srbijanstva, u toj fazi Micić je svog Barbarogenija približio Srbiji i ćirilici - za koju se opsesivno vezao. Za vrijeme Drugog svjetskog rata, a i nakon rata nije sudjelovao u književnom i umjetničkom životu, tako da je potpuno zaboravljen. Nakon rata živio je skromno i povučeno i kontaktirao s vrlo uskim krugom ljudi u zemlji, ali je zato vodio živu korespondenciju s inozemstvom. 1962. objavljena mu je pjesma Requiem pour Anouchka - Gloire à Paris, u antologiji Odes à Paris (éd. de la Revue moderne, Pariz, str. 146-147). Umro je u staračkom domu u Kačarevu pored Pančeva 14. juna 1971. od upale pluća. Interes za Micića i njegov časopis Zenit obnovljen je 1960-ih i kretao se uzlaznom linijom, kako je rastao interes za evropsku avangardu dvadesetih godina. Micićev literarni rad na sadržajnoj razini nije donio neke velike pomake, ali je kao forma doista bio avangardan, -on je pjesništvo približio likovnoj umjetnosti, plakatu i dizajnu. avangarda, časopis zenit, branko ve poljanski, vizuelna poezija, dadaizam... KC

MIHAIL AFANASJEVIČ BULGAKOV 1. HOLANĐANIN LUTALICA I DRUGE PRIPOVETKE 2. PURPURNO OSTRVO I DRUGE PRIPOVETKE 3. POSLEDNJI DANI I DRUGE DRAME 4. DANI TURUBINA I DRUGE DRAME 5. PSEĆE SRCE I DRUGE PRIPOVETKE 6. MRTVE DUŠE I DRUGE DRAME 7. MAJSTOR I MARGARITA 8. BELA GARDA 9. PISMA 10. ŽIVOT GOSPODINA DE MOLIJERA 11. POZORIŠNI ROMAN 12. UTOPIJA MIHAILA BULGAKOVA Izdavač - Feniks libris, Beograd; Neven, Beograd Godina - 2021 20 cm ISBN - 978-86-7842-524-0 978-86-7842-526-4 978-86-7842-525-7 978-86-7842-531-8 978-86-7842-529-5 978-86-7842-527-1 978-86-7842-530-1 978-86-7842-524-0 978-86-7842-528-8 978-86-7842-535-6 978-86-7842-533-2 978-86-7842-534-9 978-86-7842-532-5 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja 1. HOLANĐANIN LUTALICA I DRUGE PRIPOVETKE Prevod - Milivoje Jovanović, Milan Čolić, Petar Bunjak 656 strana SADRŽAJ: FELJTONI I PRIČE IZ LISTA `SIRENA` Nemirno putovanje Tajne Madridskog dvora Kako se razbio Buzigin Napad Jako sredstvo Predstava u Petuškama Kako je on poludeo Trenuci života i smrti Herkulovski podvizi pokojnog načelnika požarne komande Nazarova Električno predavanje Radnja na točkovima Prosveta sa krvoprolićem Razgovor pacova Pas koji govori Jesu li ga obesili ili ne? Priča Makara Devuškina Čudotvorne čizme Lovci na lobanje Doživljaj pokojnika Sastanak u prisustvu člana Glav-polit-bogosluženje Kako je škola propala u pakao Na osnovu čega se predradnik oženio Priča o pivu Kako je predsednik uništavajući pijanstvo uništio i železničare Bračna katastrofa Saradnik sa masom ili svinjarija po profesionalnoj liniji Tri kopejke Er-Ka-Ka Igra prirode Šopenova uvertira Kolevka šefa stanice Osinjak Priča o podžilkinu i grizu Biblifedžija O goloj stvari Progutani voz Pesničenje Novi način širenja knjige Izveštaj sa njegovim Veličanstvom carem Rat između vode i gvožđa Priča radničkog dopisnika O suvišnim ljudima Pod gasom Pogibija šurke - opunomoćenika Zvuci polke vanzemaljske Banana i sidaraf Srećnik Pseći život Željeni isplatilac `Revizor” sa izbacivanjem Telefonom Iscelitelj Apoteka Začarano mesto Okrugli pečat Genijalna ličnost Zbirka trulih činjenica Revizija Doživljaji zidnih novina Uspešan i neuspešan porođaj Zalog ljubavi Oće učenost da pokažu Đavolja posla Madmazel žana Kondukter i član carske porodice Neumorne telegrafistkinje Kad padne mrak Niz fenomenalnih projekata Praznik sa sifilisom Tetkica-Ivan O koristi od alkoholizma Svadba sa sekretarima Kako se buton oženio Muka sa pečatima Približavanjem po glavi Zaporošci pišu pismo turskom sultanu Rad na 40 gradi Prilikom obavljanja svetih dužnosti Čovek sa toplomerom O mlaćenju žena Crnački događaj Kvasac i beleške Kada mrtvi ustaju iz grobova Blagajnikova pesnica Kako je za tetkin novac mesni Komitet kupio poklon Požar Holanđanin lutalica Umerena psovka Pogrešne pantalone Paćenik-tatica Mrtvi hodaju Dinamit !!! Nesrećni Vsevolod Vesela stanica Sentimentalno piskaralo Odvratan tip Prvak sveta Tajna kase Muzičko-vokalna katastrofa Radio-peća `Karo` slučaj Pijana lokomotiva Razvratnik Bučni raj Točak sudbine BELEŠKE MLADOG LEKARA Čelično grlo Vatreno krštenje Mećava Mrkli mrak Zvezdasta ospa Peškir sa izvezenim petlićem Izgubljeno oko Ubio sam Morfijum MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 2. PURPURNO OSTRVO I DRUGE PRIPOVETKE Prevod - Milivoje Jovanović, Milan Čolić, Petar Bunjak 348 strana SADRŽAJ: MILIVOJE JOVANOVIĆ - Predgovor FELJTONI I PRIČE IZ LISTA „U OSVIT` Beleške na manžetnama Crvena Moskva Crvena kruna U noći između drugog i trećeg Prestonica u notesu Pehar života Zlatoglava Pod staklenim nebom Moskovske scene Predstava u korist lorda Kersona Beleške sa puta Rols rojs ili doberman Pinčer Slučaj `Komarov“ Kijev grad Biseri svakidašnjice Jezero od rakije Šanson d`ete Jedan dan iz našeg života Psalam Grad sa zlatnim odsjajem Belobrisovljev notes Zlatna dokumenta Purpurno ostrvo Moskva dvadesetih godina MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 3. POSLEDNJI DANI I DRUGE DRAME Prevod - Milan Čolić, Milan Đoković 398 strana SADRŽAJ: Adam i Eva Blaženstvo Ivan Vasiljevič Bratstvo licemera Poslednji dani MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 4. DANI TURUBINA I DRUGE DRAME Prevod - Milan Čolić, Milan Đoković 452 strana SADRŽAJ: Dani Turbina Zojkin stan Bekstvo Purpurno ostrvo MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 5. PSEĆE SRCE I DRUGE PRIPOVETKE Prevod - Milivoje Jovanović, Milan Čolić, Petar Bunjak 612 strana SADRŽAJ: ĐAVOLIJADA I DRUGE PRIČE Dom broj trinaest Kineska priča Čičikovljevi doživljaji Đavolijada Kobna jaja PSEĆE SRCE OSTALI FELJTONI I PRIČE Nedelja prosvete Doktorovi neobični Doživljaji Spiritistička seansa Jurij Sljoskin Ka-En-Pe i Ka-Pe U školi gradića III internacionale Prva dečija komuna Ptice na mansardi Serija nula šest br 0660243 Kanov plamen Boemština Izbor odmarališta Putovanje kroz Krim Žohar `Voda života” Trg na točkovima Zlatni dopisi Feraponta Ferapontoviča kaporceva Egipatska mumija Tipična ličnost Usnio sam san `Bio je maj` MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 6. MRTVE DUŠE I DRUGE DRAME Prevod - Milivoje Jovanović, Milan Čolić, Petar Bunjak 368 strana SADRŽAJ: Don Kihot Batum Mrtve duše Maloumni Žurden MILIVOJE JOVANOVIĆ - Napomene 7. MAJSTOR I MARGARITA Prevod - Tanja Kovačević 640 strana 8. BELA GARDA Prevod - Milan Čolić, Nikola Miljković, Petar Bunjak, Nikola Miljković 484 strana 9. PISMA Prevod - Milivoje Jovanović i Milan Čolić 394 strana SADRŽAJ: Pisma Mihaila Bulgakova Autobiografije Mihaila Bulgakova i drugi tekstovi Napomene Letopis života i stvaralaštva Mihaila Bulgakova 10. ŽIVOT GOSPODINA DE MOLIJERA Prevod - Milan Čolić i Petar Bunjak 270 strana 11. POZORIŠNI ROMAN Prevod - Milan Čolić Pogovor - Milivoje Jovanović 238 strana 12. UTOPIJA MIHAILA BULGAKOVA 318 strana Sabrana Izabrana Odabrana Dela Izbor Iz Djela Mihaila Bulgakova

Kao na slikama Nolit, 1978 Tvrd povez sa omotom, 7 knjiga. Komplet je lepo očuvan, zaštitni omoti kao na slikama 1. Proces/ 253 strane 2. Zamak/ 401 strana 3. Amerika/ 297 strana 4. Pripovetke/ 546 strana 5. Dnevnici 1910-1913/ 317 strana 6. Dnevnici 1914-1923/ 387 strana 7. Pisma/ 301 strana Franc Kafka (nem. Franz Kafka, češ. František Kafka; Prag, 3. jul 1883 — Klosternojburg, 3. jun 1924) je nemački pisac[1][2] jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku.[3] Dobro je znao i češki jezik. Stilom pisanja, Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam. Njegova najznačajnija dela, pripovetka Preobražaj, te romani Proces i Dvorac prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija. Kafka je rođen u jevrejskoj porodici srednje klase u Pragu, tada u Austrougarskoj monarhiji, koja je govorila nemački jezik, a školovao se za pravnika. Po završetku pravnih studija, Kafka se zaposlio u osiguravajućem društvu. U slobodno vreme je počeo pisati kratke priče te je ostatak života proveo žaleći se kako nema dovoljno vremena da se posveti onome što je smatrao svojim pravim pozivom. Takođe je žalio što je toliko vremena morao posvetiti svom Brotberufu (nem.: `Posao koji donosi hleb`; dnevni posao). Zbog nedostatka slobodnog vremena i društvenog života, Kafka je preferirao komunikaciju preko pisama, ostavivši iza sebe stotine pisama među kojima su i ona pisana ocu, zaručnici Felis Bauer te najmlađoj sestri Otli. Kafka je imao problematičan odnos sa svojim autoritativnim ocem koji će uveliko uticati na njegovo pisanje, kao i interni konflikt sa vlastitim jevrejstvom, za koje je smatrao kako nema velike poveznice s njim. Tokom njegovog života, samo je mali broj Kafkinih dela izašao iz štampe: zbirke kratkih priča Razmatranje i Seoski lekar, te neke individualne pripovetke (Preobražaj) izdavane u časopisima. Iako je zbirku Umetnik u gladovanju pripremio za štampu, ona nije izašla do nakon njegove smrti. Kafkina nedovršena dela, uključujući i romane Proces, Zamak i Amerika, nisu štampana do nakon njegove smrti, a većinu ih je izdao njegov prijatelj Maks Brod, ignorišući tako Kafiknu želju da mu se dela unište nakon smrti. Alber Kami i Žan Pol Sartr predvode listu pisaca na koje je uticalo Kafkino delo, a termin „Kafkijanska atmosfera“ ušao je u teoriju književnosti, kako bi se opisale nadrealne situacije kao u Kafkinim delima. Biografija[uredi | uredi izvor] Porodica[uredi | uredi izvor] Franc Kafka, 1888. godine. Kafkine sestre (sleva nadesno): Vali, Eli i Otla. Kafkini roditelji, Herman i Julija Kafka. Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. u jevrejskoj porodici srednje klase, koja je govorila nemačkim jezikom, u Pragu, tada delu Austrougarske. Njegovog oca, Hermana Kafku (1852—1931), biograf Stanli Korngold opisao je kao `glomaznog, sebičnog i oholog biznismena`,[4] a samog Kafku kao `pravog Kafku, snažnog, zdravog, gladnog, glasnog, elokventnog, samodostatnog, dominantnog, izdržljivog, koncentrisanog i izvrsnog poznavatelja ljudske naravi.`[5] Herman je bio četvrto dete Jakoba Kafke,[6][7] obrednog mesara (hebrejski: shochet) koji je u Prag došao iz Oseka, češkog sela u blizini mesta Strakonjice sa brojnom jevrejskom populacijom.[8] Nakon što je radio kao trgovački putnik, vremenom je postao trgovac neobičnim dobrima i odećom, koji je zapošljavao i do 15 radnika, a kao logo svog posla koristio je sliku čavke, koja se na češkom zove kavka.[9] Kafkina majka, Julija (1856—1934), bila je kćerka Jakoba Lovija, uspešnog trgovca na malo iz banjskog mesta Podjebradi,[10] koja je bila obrazovanija od svog supruga.[6] Kafkini su roditelji verovatno govorili varijantom nemačkog pod uticajem jidiša koji se, ponekad, pežorativno naziva Mauscheldeutsch, ali kako se nemački smatrao osnovnim sredstvom društvenog uspona, verovatno su decu podsticali da govore književnim nemačkim.[11] Plaketa koja označava rodnom mesto Franca Kafke u Pragu, koji su dizajnirali Karel Hladik i Jan Kaplicki, 1966 Kafkina rodna kuća nalazi se u blizini trga Staromjestske namjesti u Pragu, a u porodici sa šestoro dece, Franc je bio najstariji.[12] Njegova braća, Georg i Hajnrih, umrli su kao deca, još pre Francove sedme godine; sestre su mu se zvale Gabriele (`Eli`) (1889—1944), Valeri (`Vali`) (1890—1944) i Otili (`Otla`) (1892—1943). Tokom radnih dana, oba roditelja nisu bila kod kuće. Majka Julija je radila i do 12 sati dnevno kako bi pomogla u vođenju Hermanovog posla. Kao rezultat toga, Kafkino je detinjstvo bilo prilično samotno,[13] a decu su mahom odgajale brojne guvernante i sluškinje. Kafkin problematičan odnos s ocem pomno je dokumentovan u njegovom pismu ocu (Brief an den Vater), na preko 100 stranica na kojima piše kako je očev autoritativan stav uveliko uticao na njega.[14] S druge strane, majka mu je bila tiha i sramežljiva.[15] Upravo je očeva dominantna ličnost uveliko uticala na njegovo pisanje.[16] Obrazovanje[uredi | uredi izvor] Palata Kinski, gde je Kafka išao u gimnaziju, na Starom gradskom trgu u Pragu. U razdoblju od 1889. do 1893, Kafka se školovao u Deutsche Knabenschule (Nemačka osnovna škola za dečake) u današnjoj Ulici Masna (tada Masný trh/Fleischmarkt). Mada je govorio češki, Kafka je školovan u nemačkim školama na insistiranje njegovog autoritativnog oca. Njegovo jevrejsko obrazovanje završeno je njegovom bar micvom u uzrastu od 13 godina. Sam Kafka nije uživao u odlascima u sinagogu te je išao samo praznicima, s ocem, četiri puta godišnje.[5][17][18] Po završetku osnovne škole 1893. godine, Kafka je primljen u strogu, klasično-orijentisanu nemačku gimnaziju Altstädter Deutsches Gymnasium, na Starom gradskom trgu, u sklopu palate Kinski. I ovde se nastava odvijala na nemačkom, ali Kafka je znao i pisati i govoriti češki;[19][20] potonji je učio u gimnaziji punih osam godina, postigavši dobar uspeh.[21] Mada je dobijao samo komplimente za svoj češki, nikada se nije smatrao fluentnim.[22] Maturske ispite položio je 1901. godine.[23] Nakon maturiranja, Kafka je upisao Karl-Ferdinands-Universität u Pragu, ali se nakon samo dve nedelje studiranja hemije prebacio na pravo.[24] Mada ova struka nije previše zanimala Kafku, otvarala mu je široku lepezu poslova koji su zadovoljavali njegovog oca. Uz sve to, studije prava su trajale znatno duže, što je Kafki omogućilo da istovremeno pohađa predavanja iz nemačkih studija i istorije umetnosti.[25] Takođe se pridružio i studentskom klubu, Lese- und Redehalle der Deutschen Studenten (nem. Čitalački i nastavni klub nemačkih studenata), koji je organizovao književna događanja, čitanja i slične aktivnosti.[26] Među Kafkinim prijateljima bili su novinar Feliks Veltš, koji je studirao filozofiju, glumac Yitzchak Lowy, koji je dolazio iz varšavske hasidističke porodice, te pisci Oskar Baum i Franc Verfel.[27] Pred kraj prve godine, Kafka je upoznao kolegu Maksa Broda, koji će mu ubrzo postati doživotni prijatelj.[26] Brod je ubrzo primetio da su, iako je Kafka bio sramežljiv i retko je pričao, stvari koje je rekao izrazito duboke.[28] Kafka je tokom celog života bio strastven čitalac;[29] zajedno s Brodom, pročitao je Platonovog Protagoru na izvornom grčkom, na Brodovu inicijativu, te Floberova dela Sentimentalno vaspitanje i Iskušenje svetog Antonija na francuskom, na Kafkin predlog.[30] Kafka je Fjodora Dostojevskog, Gistava Flobera, Franca Grilparzera i Hajnriha fon Klajsta smatrao `istinskom braćom po krvi`.[31] Uz navedene, Kafka je bio zainteresovan i za češku književnost[19][20] te dela Johana Volfganga Getea.[32] Kafka je 18. jula 1906. godine[a] stekao titulu doktora pravnih nauka te je odradio godinu dana besplatnog stažiranja kao sudski pripravnik na građanskim i kaznenim sudovima.[34][35] Posao[uredi | uredi izvor] Kafka se bojao da će ga ljudi smatrati fizički i psihički odbojnim. Ipak, oni koji su ga upoznali (...) takođe su [ga] smatrali dečački zgodnim, ali mu je pojava bila oštra.[36] Dana 1. novembra 1907, Franc Kafka je dobio posao u kompaniji Assicurazioni Generali, italijanskoj osiguravajućoj kući za koju je radio gotovo godinu dana. Njegova pisma iz tog razdoblja upućuju kako je bio nezadovoljan radnim vremenom - od 08:00 do 18:00[37][38] - koje mu je onemogućavalo da se posveti pisanju, koje mu je postajalo sve važnije. U tom je razdoblju mogao pisati isključivo noću, a noćno pisanje bilo je izrazito iscrpno s obzirom na radno vreme. Dana 15. jula 1908. dao je otkaz, a za dve nedelje je našao posao u Institutu za radničko osiguranje od ozleda Kraljevine Češke koji mu je omogućio više vremena za pisanje. Opis posla bilo mu je istraživanje i procena kompenzacija za osobne ozlede industrijskih radnika; incidenti kao izgubljeni prsti ili udovi bili su česti u to vreme. Profesor menadžmenta Peter Druker kreditira Kafku kao tvorca prve civilne zaštitne kacige, ali to ne potvrđuje nijedan dokument Kafkinog poslodavca.[39][40] Njegov je otac često njegov posao u osiguravajućem društvu nazivao Brotberuf, posao koji radi samo kako bi plaćao račune; sam Kafka je nekoliko puta izjavio kako ga prezire. Kafka je jako brzo napredovao te su njegovi zadaci uključivali procesovanje i istraživanje zahteva za naknadom, pisanje izvještaja i rešavanje apela raznih biznismena koji su smatrali kako im je kompanija stavljena u kategoriju previsokog rizika, što im je povećavalo premije za osiguranje.[41] Takođe, tokom nekoliko godina rada u društvu, zadatak mu je bio sastavljanje godišnjeg izvještaja o osiguranju. Njegovi nadređeni su jako dobro primali te izvještaje.[42] Radno vreme uglavnom mu je završavalo oko 14:00, što mu je davalo dovoljno vremena za pisanje, kojemu je bio posvećen.[43] U kasnijim godinama, bolest ga je često sprečavala u odlasku na posao, ali i pisanju. Mnogo godina kasnije, Brod je skovao termin Der enge Prager Kreis (nem. Uski praški krug), kako bi objedinio grupu pisaca kojima su pripadali Kafka, Feliks Veltš i on.[44][45] Krajem 1911. Kafka i Karl Herman, suprug njegove sestre Eli, postaju partneri u prvoj fabrici azbesta u Pragu, znanoj kao Prager Asbestwerke Hermann & Co., otvorenoj uz pomoć miraznog novca, koji je dao Herman Kafka. Iako je isprva pokazivao entuzijazam i velik deo slobodnog vremena posvećivao poslu, Kafka je ubrzo zamrzeo fabriku, jer mu je previše vremena oduzimala od pisanja.[46] U ovom razdoblju se zainteresovao za jevrejsko pozorište na jidišu, uprkos bojazni prijatelja kao što je Brod, koji su ga svejedno podržavali u njegovim interesovanjima. Nakon što je u novembru 1911. prisustvovao pozorišnoj predstavi, Kafka je sledećih šest meseci proveo intenzivno se baveći jidišom i jevrejskom književnošću.[47] Ta preokupacija poslužila mu je i kao temelj za njegovu rastuću povezanost sa jevrejstvom.[48] Otprilike u ovom razdoblju postao je i vegetarijanac.[49] Negde tokom 1915. godine, Kafka je dobio poziv za vojsku kako bi služio u Prvom svetskom ratu, ali su njegovi poslodavci sredili otpust, jer se njegov posao smatrao esencijalnim za državu. Kasnije je ipak pokušao da se pridruži vojsci, ali su ga u tome sprečili zdravstveni problemi. Naime, tuberkuloza[50] mu je dijagnostikovana 1917. godine.[51] Privatni život[uredi | uredi izvor] Franc Kafka 1917. godine. Prema Brodu, Kafku je konstantno `mučila` seksualna požuda.[52] Kao odrasla osoba, često je posvećivao bordele,[53][54][55] a zanimala ga je i pornografija.[52] Uz sve to, tokom života je spavao s mnogo žena. Dana 13. avgusta 1912. Kafka je upoznao Felis Bauer, Brodovu rođaku, koja je radila u Berlinu kao predstavnica jedne diktafonske kompanije. Nedelju dana nakon upoznavanja u domu Brodovih, Kafka je napisao u svoj dnevnik: Gospođica FB. Kod Broda sam stigao 13. avgusta, ona je sedela za stolom. Nisam uopšte bio željan saznati ko je ona, već sam je odmah uzeo zdravo za gotovo. Koščato, prazno lice koje je otvoreno pokazivalo svoju praznoću. Goli vrat. Nabačena bluza. Izgledala je jako domicilno u svojoj haljini iako, kako se ispostavilo, uopšte nije bila takva. (Posmatrajući je ovako detaljno, pomalo se otuđujem od nje ...) Skoro slomljen nos. Plava, nekako ravna, neatraktivna kosa, snažna brada. Kada sam sedao, dobro sam je pogledao po prvi put, dok sam seo, već sam imao nesalomljivo mišljenje o njoj.[56][57] Nedugo nakon ovoga, Kafka je u samo jednoj noći napisao priču `Пресуда`, a u plodnom periodu je radio na svom romanu Amerika i na pripovetki `Preobražaj`. Kafka i Felis Bauer su, tokom sledećih pet godina, komunicirali uglavnom preko pisama, povremeno su se viđali i dva su se puta verili.[58] Drugu veridbu, Kafka je raskinuo 1917. kada je oboleo od tuberkuloze. Kafkina opsežna pisma izdata su kao zbirka Pisma Felisi; njena pisma se nisu sačuvala.[56][59][60] Biografi Rehner Stah i Džejms Haves tvrde kako je Kafka, oko 1920. bio veren i treći put, Julijom Vohrizek, siromašnom i neobrazovanom hotelskom sobaricom.[58][61] Stah i Brod takođe navode kako je Kafka, dok je poznavao Felis Bauer, imao aferu sa njenom prijateljicom, Margaretom `Gretom` Bloh,[62] Jevrejkom iz Berlina. Brod takođe tvrdi kako je Blohova rodila Kafkinog sina, iako ovaj nikada nije saznao za dete. Dečak, čije je ime nepoznato, rođen je ili 1914. ili 1915. te je umro u Minhenu 1921. godine.[63][64] Ipak, Kafkin biograf Peter-Andre Alt tvrdi da, iako Blohova jeste imala sina, Kafka nije otac, jer par nikada nije bio intiman.[65][66] Stah takođe tvrdi kako Kafka nije imao dece.[67] Berlin je odigrao veliku ulogu u Kafkinom privatnom životu. Iz Berlina su bile Felis Bauer i Margareta Bloh, a sam Kafka je tamo krako živeo dok je bio u vezi sa Dorom Dijamant. Na slici je poznati bulevar Unter den Linden, prikaz iz 1900. godine. U avgustu 1917. Kafki je dijagnostikovana tuberkuloza, nakon čega je nekoliko meseci boravio u selu Siržem (češ. Siřem, nem. Zürau), gde je njegova sestra Otla radila na farmi sa svojim šurakom Hermanom. Boravak tamo mu je veoma prijao, te je kasnije taj period opisao kao verovatno najbolji u svom životu, verovatno zato što nije imao nikakvih obaveza. Pisao je dnevnike i oktave. Iz tih je beleški Kafka uspeo izvući 109 numerisanih komada teksta na Zetelu, komadu papira bez nekog reda. Oni su izdati kao zbirka Razmišljanja o Grehu, Nadi, Patnji i Pravom putu (na nemačkom izdato kao Die Zürauer Aphorismen oder Betrachtungen über Sünde, Hoffnung, Leid und den wahren Weg).[68] Godine 1920,, Kafka je započeo vezu s češkom novinarkom i književnicom, Milenom Jesenskom. Kafkina pisma njoj kasnije su izdata kao Pisma Mileni.[69] Tokom odmora u julu 1923, koji je proveo u mestu Gral-Miric na Baltiku, Kafka je upoznao Doru Dijamant, dvadesetpetogodišnju odgajateljicu iz ortodoksne jevrejske porodice. Kafka se, u nadi da će se tako osloboditi porodičnog uticaja i moći pisati, nakratko preselio u Berlin, gde je živeo sa Dorom. Postala mu je ljubavnica i zainteresovala ga za Talmud.[70] U tom je periodu radio na četiri priče, koje je trebalo da budu štampane pod naslovom Umetnik u gladovanju.[69] Ličnost[uredi | uredi izvor] Kafka se bojao da će ga ljudi smatrati fizički i psihički odbojnim. Ipak, oni koji su ga upoznali uvideli su kako je tih i staložen, kako poseduje očitu inteligenciju i suh smisao za humor; takođe su ga smatrali dečački zgodnim, ali mu je pojava bila oštra.[36] Brod ga je uporedio s Hajnrihom fon Klajstom, primetivši kako su oba pisca imala sposobnost jasnog i realističkog opisivanja situacije do u detalje.[71] Kafka je bio jedna od najzabavnijih osoba koje je Brod upoznao; uživao je u šalama i zabavljanju s prijateljima, ali im je i davao dobre savete u problematičnim situacijama.[72] Takođe, prema Brodu, Kafka je bio strastven recitator koji je mogao govoriti kao da peva.[73] Brod je smatrao kako su `apsolutna istinoljubivost` i `precizna savesnost` dve Kafkine najznačajnije osobine.[74][75] Istraživao bi detalj, ono neprimetno, temeljito s tolikom ljubavlju i preciznošću da su se počele pojavljivati stvari, koje su dotad bile neviđene, ali su bile ništa doli istinite.[76] Iako kao dete nije negovao vežbanje, u kasnijem je dobu pokazivao interes za igre i fizičku aktivnost,[29] postavši dobar biciklista, plivač i ronilac.[74] Vikendima, Kafka bi s prijateljima išao na duge šetnje, koje bi najčešće predložio on sam.[77] Među ostalim interesima bili su alternativna medicina, novi obrazovni sastavi kao metoda Montesori[74] te tehnički noviteti kao što su avioni i film.[78] Samo pisanje bilo mu je toliko bitno da ga je smatrao `vrstom molitve`.[79] Bio je i jako osetljiv na zvuk tako da je voleo tišinu prilikom pisanja.[80] Autor Perez-Alvarez sugerirao je kako je Kafka možda bolovao od šizoidnog poremećaja ličnosti.[81] Njegov stil, ne samo u `Preobražaju` već i u drugim delima, sadrži određene šizoidne karakteristike koje objašnjavaju dobar deo iznenađenja u njegovim delima.[82] Njegova muka vidljiva je u dnevničkom zapisu od 21. jula 1913.:[83] Veliki je svet što ga nosim u glavi. Ali kako osloboditi sebe i njih a da se ne rastrgnem. I hiljadu puta radije plačem u sebi. Radi toga sam tu, toliko mi je jasno.[84] Kao i u Zürau Aphorism, broj 50: Čovek ne može živeti bez permanentnog verovanja u nešto neuništivo u sebi samom, mada mu i to nešto neuništivo i vera u to mogu biti trajno skriveni.[85] Mada se nikada nije ženio, Kafka je brak i decu izrazito cenio. Iako je imao nekoliko devojaka,[86] neki su autori spekulisali o njegovoj seksualnosti; drugi su, pak, sugerisali kako je imao nekakav poremećaj hranjenja. Doktor M. M. Fihter s Psihijatrijske klinike Univerziteta u Minhenu u svom radu iz 1988. predstavlja „dokaze za hipotezu da je pisac Franc Kafka bolovao od atipičnog oblika anoreksije nervoze.“[87] U svojoj knjizi Franc Kafka, jevrejski pacijent iz 1995, Sander Gilman je istražio `zašto bi jednog Jevrejina smatrali `hipohondrom` ili `homoseksualcem` te kako Kafka inkorporira aspekte tih načina shvatanja jevrejskog muškarca u svoju vlastitu sliku i delo.`[88] Isto tako, Kafka je barem jednom razmišljao o samoubistvu, pred kraj 1912. godine.[89] Politički stavovi[uredi | uredi izvor] Kako tvrdi njegov školski kolega Hugo Bergman, Kafka je u školu nosio crveni karanfil kako bi pokazao svoje simpatije prema socijalizmu. Pre početka Prvog svetskog rata,[90] Kafka je bio na nekoliko sastanaka Kluba Mladih, češke anarhističke, antimilitarističke i anitikleričke organizacije.[91] Hugo Bergman, koji je pohađao istu osnovnu i srednju školu kao i Kafka, razišao se s Kafkom tokom njihove poslednje akademske godine (1900/1901) jer su `[Kafkin] socijalizam i moj cionizam bili previše stridentni`.[92][93] `Franc je postao socijalista, ja sam postao cionista 1898. Sinteza cionizma i socijalizma tada još nije postojala.`[93] Bergman tvrdi kako je Kafka u školu nosio crveni karanfil kao znak podrške socijalizmu.[93] U jednom dnevničkom zapisu, Kafka je referirao na anarhističkog filozofa, Pjotra Kropotkina: `Ne zaboravi Kropotkina!`[94] Kasnije je, o češkim anarhistima, rekao: `Oni su svi bezahvalno hteli shvatiti ljudsku sreću. Ja sam ih razumio. Ali... nisam mogao predugo marširati uz njih.`[95] Tokom komunističkog razdoblja, ostavština Kafkinog dela za socijalizam Istočnog bloka je bila vruća tema. Mišljenja su sezala od toga da je satirizirao birokratiju raspadajuće Austrougarske do toga da je utelovio uspon socijalizma.[96] Još jedna bitna tačka bila je alijenacija; dok je konzervativno stajalište glasilo da Kafkini prikazi alijenacije više nisu relevantni za društvo koje je navodno eliminisalo alijenaciju, konferencija održana u čehoslovačkom mestu Liblice 1963. godine, povodom autorovog osamdesetog rođendana, naglasila je trajnu važnost Kafkinog prikaza birokratskog društva.[97] Ipak, pitanje je li Kafka bio politički autor ili nije je još uvek predmet debate.[98] Judaizam i cionizam[uredi | uredi izvor] Odrastajući, Kafka je bio Jevrejin koji je govorio nemački u Pragu, gradu u kojim je dominirao češki jezik.[99] Bio je duboko fasciniran Jevrejima iz istočne Evrope, za koje je smatrao da poseduju intenzitet duhovnog života koji je nedostajao Jevrejima na Zapadu. Njegov dnevnik je pun referenci na jevrejske pisce.[100] Ipak, neretko je bio otuđen kako od Jevreja tako i od judaizma: `Šta ja imam zajedničko sa Jevrejima? Jedva da imam nešto zajedničko sa samim sobom i bolje mi je da stojim tiho u uglu, zadovoljan što mogu disati.`[101] Hejvs sugerira da Kafka, makar izuzetno svestan svog jevrejstva, nije inkorporisao te elemente u svojim delima, kojima, prema Hejvsu, nedostaju jevrejski likova, scena ili tema.[102][103][104] Prema mišljenju književnog kritičara Harolda Bluma, Kafka je, iako mu je vlastito jevrejstvo bilo strano, bio suštinski jevrejski pisac.[105] Lotar Kan je jednako jasan: `Prisutnost jevrejstva u Kafkinom delu sada je nesumnjiva.`[106] Pavel Ejsner, prvi prevodilac Kafkinih dela, tumači Proces kao utelovljenje `trostruke dimenzije postojanja Jevreja u Pragu... njegov protagonista, Jozef K. je (simbolično) uhapšen od strane Nemca (Rabensteiner), Čeha (Kullich) i Židova (Kaminer). On predstavlja `neskrivljenu krivicu` koja prožima jednog Jevrejina u savremenom svetu, iako nema dokaza da je i on sam Jevrejin.`[107] U svom eseju Tuga u Palestini?!, izraelski pisac Dan Miron istražuje Kafkin odnos prema cionizmu: `Čini se da su i oni koji smatraju da takva veza postoji i da je cionizam odigrao centralnu ulogu u njegovom životu i delu, kao i oni koji negiraju takvu vezu u celosti ili joj ne pridaju važnosti, svi u krivu. Istina se nalazi na vrlo nejasnom mestu koje se nalazi između ova dva pojednostavljena pola.`[100] Kafka je razmišljao da se, prvo s Felis Bauer, a onda i s Dorom Dijamant, preseli u Palestinu. Dok je boravio u Berlinu učio je hebrejski, unajmivši Brodovog prijatelja iz Palestine, po imenu Pua Bat-Tovim, da ga podučava[100] i odlazeći na časove rabina Julijusa Gutmana[b] na berlinskom Fakultetu za jevrejske studije.[108] Livija Rotkirhen naziva Kafku `simboličnim figurom svoga vremena`.[107] Njegovi savremenici bili su mnogi nemački, češki i jevrejski pisci, koji su bili osetljivi na nemačku, austrijsku, češku i jevrejsku kulturu. Prema Rotkirhenovoj, `ta situacija dala je njihovim delima širok, kosmopolitski izgled i kvalitet egzaltacije koja je graničila s transcedentnom metafizičkom kontemplacijom. Najbolji primer je Franc Kafka.`[107] Smrt[uredi | uredi izvor] Grob Franca Kafke i njegovih roditelja na groblju u četvrti Žižkov. Kafkina tuberkuloza grkljana pogoršala se u martu 1924. godine te se morao vratiti iz Berlina u Prag,[58] gde su ga negovali članovi porodice, posebno sestra Otla. Dana 10. aprila 1924. otišao je u sanatorijum doktora Hofmana u Kierlingu, pokraj Beča,[69] gde je i umro 3. juna 1924. godine. Čini se kako je uzrok smrti bilo gladovanje - bol u grlu bila je, očito, toliko snažna da Kafka nije mogao jesti, a kako tada još uvek nisu postojale druge metode hranjenja, nije postojao način da konzumira hranu.[109][110] Telo mu je preneto nazad u Prag, gde je sahranjen 11. juna 1924. na Novom jevrejskom groblju u četvrti Žižkov.[54] Kafka je tokom života bio anoniman, i slavu je smatrao nebitnom. Ipak, stekao je slavu ubrzo nakon smrti.[79] Delo[uredi | uredi izvor] Prva stranica Pisma ocu. Sva izdata dela Franca Kafke, osim nekoliko pisama Čehinji Mileni Jesenskoj, pisana su na nemačkom jeziku. Ono malo što je izdato tokom autorovog života, privuklo je oskudnu pažnju, što se ne može reći za njegova posthumno izdata dela. Kafka nije dovršio nijedan svoj roman, a spalio je gotovo 90% svega što je napisao,[111][112] posebno dok je živeo u Berlinu, gde mu je Dora Dijamant pomogla u paljenju skica za dela.[113] U ranoj stvaralačkoj fazi, uzor mu je bio nemački pisac Hajnrih fon Klajst koga je, u jednom pismu Felisi Bauer, opisao kao zastrašujućeg i za koga je smatrao da mu je bliži nego sopstvena porodica.[114] Priče[uredi | uredi izvor] Kafka je bio plodan pisac kratkih priča i pripovetki. Neke njegove izdate priče nazivane su Erzählung (nemački: priče), a neke Geschichte (nemački: pripovijetke). Neke od njih su relativno duge (`Preobražaj`, `U kažnjeničkoj koloniji`, `Presuda`), dok su druge bile samo paragraf duge (gotovo kao aforizmi; na primer `Odustani!`, `Prometej`, `Mala basna` ili `Istina o Sanču Panzi`). Najstarija sačuvana Kafkina priča je |`Der Unredliche in seinem Herzen`. Ona nikada nije štampana, ali je bila deo pisma prijatelju Oskaru Polaku iz 1902. godine. Kafkina prva izdana dela su osam priča koje su se 1908. godine pojavile u prvom izdanju časopisa Hyperion pod zbirnim naslovom Razmišljanje. U razdoblju od 1904. do 1909. radio je na priči `Opis jedne borbe`. Kada ju je pokazao Brodu, ovaj ga je savetovao da nastavi raditi i pošalje je Hyperionu. Jedan odlomak priče izdao je 1908,[115] a dva u proleće 1909, sve u Minhenu.[116] U kreativnom naletu u noći 22. septembra 1912, Kafka je napisao priču `Presuda`, koju je posvetio Felisi Bauer. Brod je uočio sličnost u imenima glavnog lika i njegove fiktivne zaručnice, Georga Bendemanna i Friede Brandenfeld, s imenima Franca Kafke i Felise Bauer.[117] Ova priča se uglavnom smatra za delo koje je stvorilo Kafku kao pisca. Priča se bavi problematičnim odnosom sina i njegovog dominantnog oca, koji dobija novu dimenziju nakon što se sin zaruči.[118][119] Kafka je kasnije rekao kako je pisao s `potpunim otkrivanjem svoje duše i tela`[120] tu priču koja se `razvila kao pravo rođenje, prekrivena prljavštinom i muljem.`[121] Rukopis priče Kafka je poslao i Felisi (u pismu od 2. juna 1913), dodavši neobičnu tvrdnju: `Nalaziš li u Presudi ikakav smisao, hoću reći određen, koherentno izražen, shvatljiv smisao? Ja ga ne nalazim i nisam u stanju išta tumačiti?`[122] Priča je prvi put štampana u Lajpcigu 1912. godine uz posvetu `Gospođici Felisi Bauer`, koja je u kasnijim izdanjima promenjena `za F`.[69] Godine 1912,, Franc Kafka je napisao pripovetku `Preobražaj`,[123] izdanu 1915. godine u Lajpcigu. Radi se o neobičnoj, gotovo nadrealnoj priči koja je verovatno jedan od najboljih i najreprezentativnijih primera Kafkinog magijskog realizma. Priča započinje in medias res, prvom rečenicom Kad se Gregor Samsa jednoga jutra probudio iz nemirnih snova, nađe se u svom krevetu preobražen u golemog insekta. Nemački izvornik koristi termin ungeheuren Ungeziefer, koji se doslovno može prevesti kao monstruozno čudovište, s tim da reč Ungeziefer generalno označava neželjene i prljave životinje. Bubašvaba, u koju se Gregor Samsa pretvorio, bio je upravo to. Pripovetka dalje prati život (ili životarenje) i propadanje bubašvabe Gregora Samse i njegovu postepenu alijenaciju, prvo od spoljnog sveta, a onda i od porodice i vlastitog života. Kritičari ovo delo, koje je prepuno simbolike i metafora, smatraju jednim od temeljnih dela 20. veka.[124][125][126] Priča `U kažnjeničkoj koloniji`, koja govori o razrađenom uređaju za mučenje i smaknuće, napisana je u oktobru 1914,[69] revizirana 1918. te izdata u Lajpcigu tokom oktobra 1919. godine. Priča `Umetnik u gladovanju`, izdata u časopisu Die neue Rundschau`` 1924. godine, opisuje glavni lik, žrtvu, koji doživljava pad razumevanja za njegovu čudnu veštinu izgladnjivanja samog sebe na određene periode.[127] Njegova poslednja priča, `Pevačica Žosefina, ili puk miševa` takođe se bavi odnosom umetnika i njegove publike.[128] Romani[uredi | uredi izvor] Naslovne strane nemačkih izdanja Kafkina tri romana (odozgo nadole): Proces (1925), Dvorac (1926), Amerika (1927) Kafka nije dovršio nijedan svoj roman, a spalio je gotovo 90% vlastitog opusa. Prvi roman počeo je pisati 1912. godine,[129] a prvo poglavlje istog danas je poznato kao kratka priča pod naslovom `Ložač`. Kafka je to delo, koje je ostalo nedovršeno, nazvao Der Verschollene, ali kada ga je Brod posthumno štampao, odabrao je naslov Amerika.[130] Iako osetno humorističniji i realističniji od ostalih Kafkinih dela, ovaj roman, koji prati lutanja evropskog emigranta Karla Rosmana po Americi, deli iste motive opresivnog i nedodirljivog sistema koji protagonistu stavlja u razne bizarne situacije.[131] Roman inkorporira mnoge detalje iz iskustava Kafkinih rođaka koji su emigrirali u Ameriku[132] te ostaje jedino delo za koje Kafka nije odabrao optimističan završetak.[133] Tokom 1914. Kafka je započeo rad na romanu Proces,[116] svom verovatno najuticajnijem romanu.[v] Proces govori o Jozefu K., bankovnom službeniku koji jednog jutra biva uhvaćen i optužen od strane daleke i nepoznate vlasti zbog zločina koji je nepoznat kako njemu tako i čitaocu. Jozef K. upada u niz bizarnih i nejasnih situacija, bori se protiv u potpunosti dehumanizirane birokratije i dobija pomoć od niza grotesknih likova koji su, u suštini, potpuno beskorisni (uz izuzetak tajanstvenog zatvorskog kapelana) sve do samoga kraja, kada realizuje snagu tog birokratskog mehanizma te mu se ultimatno prepušta. Ipak, za razliku od Amerike, prozorsko svetlo na samom kraju romana ostavlja nadu, koja je jedan od ključnih motiva u Kafkinim delima. No, roman je, uprkos tome što je Kafka napisao poslednje poglavlje, ostao nedovršen. Ipak, novija izdanja romana u sebi sadrže i nedovršena ili neuklopljena poglavlja (iako su ona izdvojena od glavnog romana). Prema nobelovcu Elijasu Kanetiju, Felisa je ključna za radnju Procesa, a sam je Kafka rekao kako je to `njena priča`.[134][135] Kaneti je svoju knjigu o Kafkinim pismima Felisi nazvao Der andere Prozess (Kafkin drugi proces), u čast vezi između romana i pisama.[135] Mitiko Kakutani, u kritici Njujork tajmsa, piše da Kafkina pisma sadrže `temeljne znakove njegove fikcije - onu istu nervoznu pažnju posvećenu minucioznim detaljima; onu istu paranoidnu svest o promenljivim balansima moći; istu atmosferu emocionalnog gušenja - kombinovanu, na opšte iznenađenje, s trenucima dečačkog žara i oduševljenja.`[135] Prema vlastitom dnevniku, Kafka je već do 11. juna 1914. godine planirao roman Zamak, ali je počeo da ga piše tek 27. januara 1922.[116] Protagonista ovog romana je Landvermesser (nem. zemljomer, geodeta, geometar) po imenu K., koji se iz nepoznatih razloga bori kako bi dobio pristup misterioznim upraviteljima dvorca koji upravljaju selom. Kafkina namera bila je da vlasti u dvorcu obaveste K.-a na trenutku samrti kako njegova „zakonska osnova da živi u selu nije važeća, ali je, s obzirom na brojne sporedne činjenice, imao dozvolu da živi i radi u selu.“[136] Mračan i na momente nadrealan, roman se fokusira na alijenaciji, birokratiji, naizgled beskrajnim frustracijama ljudskih pokušaja u borbi s vlašću i beskorisnim i beznadežnim traganjem za nedostižnim ciljem. Hartmut M. Rastalski je u svojoj disertaciji napisao sledeće: `Kao i snovi, njegova dela kombinuju precizne, `realistične` detalje s apsurdnim, pažljivo posmatranje i rezonovanje protagoniste s neobjašnjivom glupošću i nemarom.`[137] Istorija izdavanja[uredi | uredi izvor] Kafkine priče su izvorno izlazile u književnim časopisima. Prvih osam izdato je 1908. u prvom izdanju dvomesečnika Hyperion.[138] Franc Blej je 1914. izdao dva dijaloga koja će postati `Opis jedne borbe`.[138] Fragment priče `Avioni u Breši`, napisane tokom puta za Italiju brodom, izdat je 28. septembra 1909. u dnevniku Bohemija.[138][139] Dana 27. jula 1910, nekoliko priča koje će kasnije postati deo Razmišljanja, izdano je u uskršnjem izdanju dnevnika Bohemija.[138][140] U Lajpcigu, tokom 1913, Brod je s izdavačem Kurtom Volfom izdao priču `Das Urteil. Eine Geschichte von Franz Kafka` (nem. `Presuda, priča Franca Kafke`) u književnom godišnjaku za umetničku poeziju Arkadija. Priča `Pred zakonom` izdata je 1915. u novogodišnjem izdanju nezavisnog židovskog nedeljnika Selbstwehr; priča je ponovo izdata 1919. u sklopu zbirke Seoski lekar te je postala deo romana Proces. Ostale priče izlazile su po raznim časopisima, među kojima su Brodov Der Jude, novine Prager Tagblatt te magazini Die neue Rundschau, Genius i Prager Presse.[138] Kafkina prva izdata knjiga bila je zbirka Razmišljanje, koja sadrži 18 priča napisanih od 1904. do 1912. Tokom letnjeg putovanja u Vajmar, Brod je inicirao susret između Kafke i Kurta Volfa;[141] Volf je Razmišljanje izdao u kući Rowohlt Verlag krajem 1912. godine (mada je godina izdanja navedena kao 1913).[142] Kafka je zbirku posvetio Brodu (`Für M.B.`), da bi u ličnoj kopiji koju je dao prijatelju dodao: „So wie es hier schon gedruckt ist, für meinen liebsten Max — Franz K.“ (nem. „Kako je ovdje već napisano, za mog najdražeg Maksa - Franc. K.“).[143] Kafkina priča „Preobražaj“ prvi put je odštampana u oktobru 1915. u mesečniku Die Weißen Blätter, ekspresionističkom časopisu čiji je urednik bio René Schickele.[142] Drugu zbirku, s naslovom Seoski lekar, izdao je 1919. Kurt Volf,[142] a posvećena je Kafkinom ocu.[144] Posljednju zbirku, od četiri priče, koju je Kafka pripremio za štampanje, zbirku Umetnik u gladovanju, izdala je avangardna izdavačka kuća Verlag Die Schmiede 1924. godine nakon autorove smrti. Dana 20. aprila 1924, Berliner Börsen-Courier izdaje Kafkin esej o piscu Adalbertu Stifteru.[145] Maks Brod[uredi | uredi izvor] „So wie es hier schon gedruckt ist, für meinen liebsten Max — Franz K.“ Kafka je svoje delo, kako izdano tako i neizdano, ostavio svom najboljem prijatelju Maksu Brodu, s jasnim instrukcijama da ih ovaj uništi nakon piščeve smrti. Kafka mu je napisao: `Najdraži Maks, moj poslednji zahtev: Sve što ostavim za sobom... u obliku dnevnika, rukopisa, pisama (mojih i tuđih), skica i tako dalje, ima da bude spaljeno i nepročitano.`[146][147] Brod je odlučio da ignoriše ovaj zahtev te je romane i zbirke izdao u razdoblju od 1925. do 1935. Mnoge papire, koji su ostali neizdani, poneo je sa sobom u Palestinu u jednom kovčegu kada je tamo pobegao 1939.[148] Kafkina poslednja ljubav, Dora Dijamant (kasnije Dijaman-Lask), takođe je ignorisala njegove želje, tajno sačuvašvi 20 beležnica i 35 pisama. Njih je 1933. konfiskovao Gestapo, ali ih biografi i danas traže.[149] Kako je Brod izdao sve ono što je bilo u njegovom posedu,[35] Kafkin je opus počeo privlačiti sve više pažnje. Brodu je bilo teško da hronološki poređa Kafkine beleške. Jedan od problema bio je u tome što je Kafka često počinjao pisati u različitim delovima knjige - nekad u sredini, nekad počevši od kraja prema početku.[150][151] Ipak, Brod je dovršio dobar deo Kafkinih nezavršenih dela kako bi ih mogao predati za štampanje. Na primer, Kafka je Proces ostavio s nedovršenim i nenumeriranim poglavljima, a Dvorac pun nedovršenih rečenica s dvojakim značenjem [151]- Brod je sredio poglavlja, uredio tekst i dodao interpunkciju. Proces je izdat 1925. od strane kuće Verlag Die Schmiede. Kurt Volf je izdao druga dva romana, Dvorac 1926. i Ameriku 1927. godine. Godine 1931,, Brod je kao urednik izdao zbirku proze i nedovršenih priča pod naslovom Veliki kineski zid, koja je uključivala i istoimenu priču. Knjigu je izdala izvavačka kuća Gustav Kiepenheuer Verlag. Savremena izdanja[uredi | uredi izvor] Godine 1961. Malkom Pajsli uspeo je da dobije većinu Kafkinih originalnih rukopisa za zbirku oksfordske biblioteke Bodlejan.[152][153] Rukopis Procesa kasnije je prodan na aukciji te se danas nalazi u Nemačkom književnom arhivu u mestu Marbah na Nekaru.[153][154] Kasnije je Pejsli vodio tim (u kom su bili Gerhad Njuman, Jost Šilemejt i Jirgen Born) koji je rekonstruirao romane na nemačkom; reizdao ih je S. Fischer Verlag.[155] Pejsli je bio urednik Dvorca, izdatog 1982. godine, i Procesa, izdatog 1990. godine. Jost Šilemejt je bio urednik Amerike, izdane 1983. godine. Ova izdanja nazivaju se `Kritičarska izdanja` ili `Fišerova izdanja`.[156] Neizdani papiri[uredi | uredi izvor] Kada je Brod umro 1968. godine, Kafkine je neizdane papire, kojih verovatno ima na hiljade, ostavio svojoj sekretarici Ester Hofe.[157] Deo je objavila i prodala, ali je većinu ostavila svojim kćerima, Evi i Rut, koje su takođe odbile da objave papire. Godine 2008. započela je sudska bitka između sestara i Nacionalne biblioteke Izraela, koja smatra da su ti papiri postali vlasništvo države Izrael kada je Brod 1939. emigrirao u Palestinu. Ester Hofe je 1988. prodala originalni rukopis Procesa Nemačkim književnim arhivima za $2,000,000.[111][158] Godine 2012. živa je bila samo Eva.[159] Presuda Porodičnog suda u Tel Avivu iz 2010. obavezala je sestre Hof na izdavanje papira. Deo njih je izdat, uključujući i dotad nepoznatu priču, ali pravna bitka se nastavila.[160] Hofeovi tvrde kako su papiri njihovo privatno vlasništvo, dok NBI tvrdi kako su to `kulturna dobra koja pripadaju jevrejskom narodu`.[160] NBI takođe sugeriše kako je Brod upravo njima ostavio papire u svojoj oporuci. U presudi iz oktobra 2012. Porodični sud u Tel Avivu presudio je da su papiri vlasništvo Nacionalne biblioteke.[161] Kritička analiza[uredi | uredi izvor] Mnogi su kritičari hvalili Kafkina dela. Pesnik Vistan Hju Oden nazvao je Kafku „Danteom 20. veka“,[162] dok ga je pisac Vladimir Nabokov svrstao među najbolje pisce XX veka.[163] Gabrijel Garsija Markes je rekao kako mu je upravo čitanje Kafkinog `Preobražaja` pokazalo `da je moguće pisati na drugačiji način`.[101][164] Alber Kami je u svom delu Nade i apsurd u delu Franca Kafke rekao kako `cela Kafkina umetnost leži u tome što prisiljava čitaoce da nanovo čitaju njegova dela.`[165] Ključna tema Kafkinog dela, uspostavljena u priči „Presuda“,[166] je konflikt na nivou otac-sin: krivnja indukovana u sinu je razrešena preko patnje i pokajanja.[14][166] Ostale česte teme i arhetipovi su alijenacija, psihofizička brutalnost, likovi na zastrašujućim putovanjima i mistična preobrazba.[167] Kafkin stil upoređen je s onim fon Klijesta još 1916. godine, u analizi `Preobražaja` i `Žarača` koju je za Berliner Beiträge napravio Oscar Valzel.[168] Priroda Kafkine proze omogućava različite interpretacije i kritičari su njegov opus svrstavali u različite književne pravce.[98] Marksisti su, na primer, bili veoma nesložni po pitanju interpretacije Kafkinih dela.[91][98] Jedni su ga optužili kako uništava realnost dok su drugi tvrdili kako kritikuje kapitalizam.[98] Beznađe i apsurd, koji su česti u njegovim delima, smatraju se znakovima egzistencijalizma.[169] Neka su Kafkina dela nastala pod uticajem ekspresionizma, dok većinu opusa ipak karakteriše eksperimentalni modernistički žanr. Kafka se takođe bavio temom ljudskog sukoba s birokracijom. Vilijam Barovs tvrdi kako su ta dela koncentrirana na koncepte borbe, bola, samoće i potrebe za vezama.[170] Drugi, među kojima i Tomas Man, smatraju Kafkina dela alegorijama: potragom, metafizičke prirode, za Bogom.[171][172] Skulptura pred ulazom u Muzej Franca Kafke u Pragu. Ipak, Žil Delez i Feliks Gvatari, tvrde kako su teme alijenacije i progona, iako prisutne u Kafkinim delima, prenaglašavane od strane kritičara. Tvrde kako su Kafkina dela znatno više namerna i subverzivna - čak i vesela - nego što se čini na prvu ruku. Ističu kako čitanje njegovih dela fokusirajući se na beznađe borbi njegovih likova otkriva Kafkinu igru s humorom; on ne komentira nužno vlastite probleme, već naglašava kako su ljudi skloni izmišljaju problema. U svojim delima, Kafka je često stvarao zlokobne, apsurdne svetove.[173][174] Kafka je nacrte svojih dela čitao svojim prijateljima, uglavnom se koncentrirajući na svoju humorističnu prozu. Pisac Milan Kundera sugeriše kako bi Kafkin nadrealni humor mogao biti inverzija Dostojevskog, koji je pisao o likovima koji su kažnjeni zbog zločina. U Kafkinom delu, lik će biti kažnjen iako zločin nije počinjen. Kundera veruje kako je Kafka inspiracije za svoje karakteristične situacije vukao iz odrastanja u patrijarhalnom domu i u totalitarnoj državi.[175] Teodor Adorno, u svom delu Aufzeichungen zu Kafka (1953), upravo naglašava realno-nadrealno kontrast u Kafkinim delima. Naime, polazeći od toga da se Kafkina proza tačno definiše kao parabola, on tvrdi kako ona predstavlja plodno tlo za interpretaciju (Svaka nam rečenica govori: tumači me), ali je sam autor onemogućuje svojim stilom. Naglašava kako pokušaj interpretacije stvara začarani krug u kojem se čitalac zapita odakle mu je situacija poznata, stvara se perpetualni déjà vu. Adorno takođe navodi kako Kafka napušta bilo kakvu estetsku distanciju prilikom tumačenja. On stvara takve likove i atmosferu koji ukidaju odnos između čitaoca i čitanog, između čitaoca kao promatrača i likova kao žrtava sistema. Takva blizina nužno izaziva strah kod čitaoca, strah koji onemogućuje čitaocu da se poistoveti s likovima romana, što zbog same atmosfere što zbog straha da čitalac upravo jeste jedan takav lik. Adorno upravo to navodi kao glavni element nadrealnog u Kafkinom delu.[176] Viktor Žmegač navodi, između ostalog, dve odlike u Kafkinom opusu. Mada Kafku danas poznajemo i po romanima i po kratkoj prozi, on bi, čak i da nema tih romana, nesumnjivo bio svrstan među majstore kratke proze, zajedno s Poem, Čehovim i Borhesom. Ipak, s obzirom da njegova kratka proza ne prelazi pedesetak stranica, Žmegač ističe kako je upravo ta lakonska, koncentrirana kratkoća izraza jedna od temeljnih odrednica njegovog stila. Drugu stvar što Žmegač naglašava je Kafkina nesklonost kritičkoj prozi. Navodi Tomasa Mana, Roberta Muzila, Hermana Broha, Andrea Žida, Virdžiniju Vulf, Džordža Bernarda Šoa i Luiđija Pirandela, kao i ekspresioniste i futuriste kao kontraprimere autora koji su, u istom razdoblju kao i Kafka, stvarali dela koja obiluju poetološkim programom ili esejističkim komentarom, što je Kafka svesrdno izbegavao. Upravo u tome leži još jedan element Kafkine zagonetnosti, s obzirom da on krši napisano pravilno ranomodernističke književnosti - odsutnost kritičkoumetničkog tumačenja u njegovim delima upravo zbunjuje čitaoca koji je navikao na te elemente u modernističkoj književnosti.[177] Bilo je i pokušaja da se identifikuje uticaj Kafkine pravničke pozadine i uloga prava u njegovom delu.[178][179] Većina interpretacija smatra kako su pojmovi zakona i zakonitosti važni za njegova dela,[180] u kojima je pravosudni sistem uglavnom opresivan.[181] Zakon se u Kafkinim delima ne smatra utelovljenjem nekog određenog političkog ili pravosudnog entiteta, već skupom anonimnih i neshvatljivih sila. Te su sile skrivene od individualca, ali kontrolišu život ljudi, koji su nedužne žrtve sistema izvan njihove kontrole.[180] Kritičari koji podržavaju ovakvu apsurdnu koncepciju citiraju situacije u kojima je sam Kafka opisivao svoj konflikt s apsurdnim svemirom, kao što je ova iz njegova dnevnika: Zatvoren u vlastita četiri zida, osećam se kao imigrant zatvoren u stranoj zemlji... Svoju sam porodicu video kao čudne vanzemaljce sa stranim mi običajima, posvetama i vrlo apsurdnom komunikacijom... iako to nisam hteo, prisilili su me da sudelujem u njihovim bizarnim obredima... nisam se mogao odupreti.[182] Ipak, Džejms Hejvs tvrdi kako je većina opisa sudskih postupaka u Procesu - koliko god oni bili metafizički, apsurdni, konfuzni i košmarni - utemeljena na tačnim opisima nemačkih i austrijskih kaznenih postupaka tog doba, koji su više bili inkvizitorni nego akuzatorni.[183] Iako je radio u osiguranju, kao školovani advokat, Kafka je bio `jako svestan pravnih debata svog doba`.[179][184] U jednoj publikaciji s početka XXI. veka, koja polazi od Kafkinih uredskih spisa,[185] Pothik Goš tvrdi kako za Kafku, zakon `nije imao nikakvo značenje izvan činjenice da on čista sila dominacije i determinacije.`[186] Ostavština[uredi | uredi izvor] Bronzana statua Franca Kafke u Pragu koju je izradio Jaroslav Rona. Ovaj kip se nalazi u Ulici Dušni, u staroj židovskoj četvrti, a inspirian je Kafkinom pričom `Opis jedne borbe`. `Kafkijanska atmosfera`[uredi | uredi izvor] Kafkin opus uveo je, u teoriju književnosti, termin `kafkijanska atmosfera`, kojim se označavaju neobične situacije slične onima iz njegovih dela, posebno Procesa i `Preobražaja`. Primeri takve atmosfere su situacije u kojima birokratija nadvlada pojedinca, često u nadrealnom, košmarnim miljeu koji izaziva osećaje beznađa, bespomoćnosti i izgubljenosti. Likovi u takvoj atmosferi najčešće nemaju jasnu viziju kako bi iz nje izašli. Kafkijanski elementi često se pojavljuju u egzistencijalističkim delima, ali termin je nadišao čisto književnu interpretaciju te se danas koristi kako bi se označili svakodnevni događaji i situacije koje su neshvatljivo kompleksne, bizarne ili nelogične.[187][188][189][190] Komemoracija[uredi | uredi izvor] Muzej Franca Kafke u Pragu posvećen je autorovom životu i delu. Važna komponenta muzeja je izložba Grad K. Franc Kafka i Prag, koja je prvi put izložena u Barseloni 1999. godine, zatim se preselila u Židovski muzej u Njujorku da bi 2005. postala stalni eksponat u Pragu, u četvrti Mala Strana, uz Vltavu. Muzej svoju zbirku originalnih fotografija i dokumenata naziva Město K. Franz Kafka a Praha, a za cilj ima uvesti posetioca u svet u kojem je Kafka živeo i o kojem je pisao.[191] Nagrada Franc Kafka je godišnja književna nagrada koju su 2001. utemeljili Grad Prag i Društvo Franca Kafke. Nagrada komemorira književni trud kao `humanističkog karaktera i doprinos kulturnoj, nacionalnoj, jezičnoj i verskoj toleranciji, njezin egzistencijalni, bezvremenski karakter, njenu generalnu, ljudsku vrednost i njenu sposobnost da bude svedok naših vremena.`[192] Izborni komitet i dobitnici dolaze iz celoga sveta, ali su ograničeni na žive autore čije je barem jedno delo izdano na češkom jeziku.[192] Nagrada se sastoji od iznosa od 10,000, američkih dolara diplome i bronzanog kipa koji se dodeljuju u Pragu krajem oktobra.[192] San Dijego državni univerzitet (SDSU) predvodi tzv. Kafkin projekat, započet 1998. s ciljem pronalaska Kafkinih posljednjih zapisa. Četveromesečna potraga vladinih arhiva u Berlinu 1998. rezultirala je otkrićem Gestapove naredbe o konfiskaciji i nekoliko drugih važnih dokumenata. Godine 2003,, u sklopu projekta su pronađena tri originalna Kafkina pisma, datirana 1923. godine. Književni i kulturološki uticaj[uredi | uredi izvor] Za razliku od drugih poznatih pisaca, Kafka nije često citiran od strane drugih autora. Umesto toga, počast u se odaje zbog njegovih ideja i perspektiva.[193] Profesor i pisac Šimon Sandbank smatra kako su Horhe Luis Borhes, Alber Kami, Ežen Jonesko i Žan Pol Sartr neki od pisaca na koje je Kafka uticao.[194] Književni kritičar novina Fajnenšl tajms smatra kako je Kafka uticao i na portugalskog nobelovca Žozea Saramaga,[195] dok urednik Al Silverman tvrdi kako je i J. D. Selindžer voleo da čita Kafkina dela.[196] Godine 1999,, grupa od 99 pisaca, naučnika i kritičara proglasila je romane Proces i Dvorac drugim, odnosno devetim najznačajnijim romanom na nemačkom jeziku u XX veku.[197] Kritičar Šimon Sandbank smatra da, uprkos Kafkinoj sveprisutnosti, njegov enigmatični stil još treba doseći.[194] Nil Pejges, profesor koji se posebno bavi Kafkom, smatra kako Kafkin uticaj nadilazi književnost i nauku o književnosti - on utiče na vizuelnu umetnost, muziku i pop-kulturu.[198] Hari Steinhauer, profesor nemačke i židovske književnost, tvrdi da je Kafka `ostavio veći uticaj na pismeno društvo od bilo kojeg drugog pisca XX veka.`[187] Brod je jednom rekao da će 20. vek biti poznat kao „Kafkin vek“.[187] Mišel-Andre Bosi piše kako je Kafka stvorio rigidno nefleksibilno i sterilno birokratsko društvo. Kafka je pisao na rezerviran način pun pravne i naučne terminologije. Ipak, njegov je ozbiljni univerzum imao i humor, sve s ciljem isticanja „iracionalnosti u korenu navodno racionalnog svjeta“.[167] Njegovi su likovi zarobljeni, zbunjeni, puno krivnje, frustrirani i ne mogu shvatiti svoj nadrealni svet. Jako puno post-kafkijanske književnosti, posebno naučne fantastike, sledi teme Kafkinih dela. Upečatljiv primer za to je podžanr sajberpanka, koji kombinuje antiutopističke elemente s tehnički superiornim, ali depersonalizovanim svetom. Neki od tih elemenata vidljivi su u delima Džordža Orvela i Reja Bredberija.[167] Ovde se nalazi kratak spisak raznoraznih umetničkih ostvarenja koji su, na ovaj ili onaj način, povezani s Kafkom: Naslov Godina Medijum Beleške Reference `A Friend of Kafka` 1962. kratka priča nobelovca Isaka Baševisa Singera, o židovskom glumcu po imenu Žak Kohn koji je rekao da je poznavao Franca Kafku; u ovoj priči, prema Žaku Konu, Kafka je verovao u Golema, legendarno biće iz židovskog folklora [199] The Trial 1962. film u režiji Orsona Velsa, koji je rekao: `Možete reći što hoćete, ali Proces je moje najveće delo, veće i od Građanina Kanea.` Josefa K. u filmu tumači Anthoni Perkins, a od značajnih glumica pojavljuju se Žana Moro, Romi Šnajder i sam Vels; film je delomično sniman i u Jugoslaviji (lokacije u Zagrebu i Dubrovniku) [188][200] Watermelon Man 1970. film delomično inspirisan `Preobražajem`, u kojem se belac budi kao crnac [201] `Kafka-Fragmente, Op. 24` 1985. muzika mađarskog kompozitora Đerđa Kurtaga za sopran i violinu, koristeći fragmente Kafkinih dnevnika i pisama [202] Kafka`s Dick 1986. drama autora Alana Beneta, u kojoj se duhovi Kafkr, njegova oca Hermana i Broda nalaze u kući engleskog osiguravatelja i njegove žene [203] Kafka 1991. film u kojem Džeremi Ajrons glumi pisca iz naslova; scenario je napisao Lem Dobs, a film režirao Stiven Soderberg; film meša njegov život i delo stvarajući tako polubiografsku reprezentaciju autorovog života; Kafka istražuje nestanak jednog od svojih radnih kolega, što ga vodi kroz brojna njegova dela, među kojima se ističu Dvorac i Proces [204] Franz Kafka`s It`s a Wonderful Life 1993. film kratka komedija rađena za BBC Scotland, dobitnica Oskara; režiju i scenario potpisuje Piter Kapaldi, a glavnu ulogu (Kafke) tumači Ričard E. Grant [205] The Trial 1993. film BBC-jev film u režiji Davida Džonsa u kojem Josefa K. tumači Kajl Maklaklan; scenario za film potpisuje nobelovac Harold Pinter, a u nastupima se pojavljuju mnogi poznati glumci među kojima Entoni Hopkins, Džulijet Stivenson, Alfred Molina, Dejvid Tjulis i Majkl Kitčen [206] `Bad Mojo` 1996. video igra temeljena na `Preobražaju`, u kojoj su glavni likovi Franc i Roxer Sams, što je aluzija na Gregora Samsu [207] Umibe no Kafka 2002. roman japanskog pisca Harukija Murakamija, stavljena na popis 10 najboljih knjiga 2005. godine Njujork tajmsa, dobitnica nagrade World Fantasy Award [208] Proces Kafka 2005. opera danskog kompozitora Poula Rudersa, temeljena na istoimenom romanu i autorovom životu; praizvedena 2005, danas dostupna kao CD [209] Kafka`s Soup 2005. knjiga autora Marka Krika, književni pastiš u formi kuvara, s receptima pisanim u stilu slavnog autora [210] `Kafka the Musical` 2011. radio drama koju je napravio BBC Radio 3; Kafku je tumačio David Tenant [211] `Sound Interpretations — Dedication To Franz Kafka` 2012. muzika HAZE Netlabel je izdao muzičku kompilaciju Sound Interpretations — Dedication To Franz Kafka [212] Preobrazba 2012. drama drama Hrvatskog narodnog pozorišta u Splitu praizvedena 28. marta 2012. na Sceni 55; dramatizaciju i režiju potpisuje Ivan Plazibat, a ulogu Gregora Samse tumači Nikša Arčanin, dok se ulozi njegovog šefa pojavljuje Nenad Srdelić; radi se o rediteljskog viziji priče, čija je radnja proširena za scenu tako da su dodati novi elementi kojih u priči nema; takođe, za preobražaj Samse nije korišten kostim ili posebni efekt, već je preobrazba prikazana glumačkom mimikom [213][214] Dela[uredi | uredi izvor] Romani Proces (ISBN 978-86-7609-340-3) Замак (ISBN 978-86-85063-60-2) Америка (ISBN 978-86-84971-03-8.) (negde Nestala osoba[215]) Pripovetke Preobražaj (ISBN 978-86-331-3246-6) U kažnjeničkoj koloniji Jazbina Seoski lekar Umetnik u gladovanju Ložač Mala žena Celokupne pripovetke (ISBN 978-86-83503-23-0.) FRANC KAFKA komplet 1-7 FRANC KAFKA Izabrana dela FRANC KAFKA Odabrana dela Franc Kafka SABRANA DELA

MEMOARI-Tomislav Karađorđević, posveta Autora Autor: Tomislav Karađorđević Izdavač: Zdužbina kralja Petra I, Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Broj strana: 799 Pismo: ćirilica Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Format: 25x16 Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici, Odlično očuvana. Prvo izdanje izuzetnih memoara princa Tomislava koji spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Bogato ilustrovano crno-belim fotografijama, odlično izdanje za ljubitelje istorije srbije i kolekcionare. Iz sadržaja: 1. PONOVO NA OPLENCU 2. DETINJSTVO 3. ŠKOLOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ZBRINJAVANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVENI RASKOL 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVU I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. OBIČAJI - ZNAK NARODNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. S PUTA PO OTADŽBINI 17. STVARALAŠTVO I SPORT 18. PO RATIŠTIMA U ZEMLJI 19. DOM KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠE LJUBAVI 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. ZAVRŠAVAJUĆI MEMOARE BIOGRAFIJA: Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) je bio jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Rođen je 19. januara, 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugoslavije), Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja (1888—1934) i kraljice Marije (1900—1961), druge ćerke rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938). Po želji svog oca, princ Tomislav je trebalo da se rodi u Zagrebu, međutim kako je te godine u Hrvatskoj bila jaka zima od tog puta se odustalo. Kršten je 25. januara u posebnom salonu Novog dvora. Njegovom krštenju pristvovao je Stjepan Radić koji je predložio dva hrvatska imena Zvonimir i Tomislav jer je prvi kraljev sin Petar dobio srpsko ime. Kralj Aleksandar I se odlučio za ime Tomislav na šta je Radić poželeo da Karađorđevići žive sto godina. Krštenog kuma, britanskog kralja Đorđa VI zastupao je britanski ministar na Dvoru, Kenard, osveštanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Osnovno obrazovanje stekao je na dvoru u Beogradu. U periodu od 1937. do 1941, školovao se u Sandroyd School (Cobham, Engleska)[1], zatim u Oundle School od 1941-1946, i u Clare College Univerziteta u Kembridžu od 1946. do 1947, kada je napustio studije zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom. Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tadašnjeg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbeglištvu da kraljević Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kralja Petra II, što se, međutim, nije desilo. Pri kraju rata, početkom 1945. godine, kralj Petar II, pod pritiskom britanskog premijera Čerčila, preneo je svoja kraljevska ovlašćenja na Namesništvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunističkog predsednika, Josipa Broza Tita, pod čijom je vlašću Ustavotvorna skupština od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim članovima kraljevske porodice oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina). U vreme kada je Petar II Karađorđević preneo svoja kraljevska ovlašćenja na renegat koji je kontrolisao Josip Broz Tito, princ Tomislav je bio zakoniti naslednik Krune i prema tadašnjem Ustavu Jugoslavije, jedina osoba kojoj je kraljevska vlast mogla biti preneta. Posle Kembridža, kraljević Tomislav rešio je da se posveti voćarstvu. Dok je pohađao poljoprivrednu školu, radio je kao običan nadničar u jednom voćnjaku u pokrajini Kent. Godine 1950. kupuje imanje u pokrajini West Sussex. Najviše se bavio uzgojem jabuka, na imanju od 80 hektara, koje je u jednom trenutku imalo 17.000 stabala. Oženio se 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nemačka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i ćerku Katarinu (1959). Posle razvoda 1982. godine, oženio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ` 60. godina pa sve do njegovog kraja, 1992, čvrsto je stajao uz Patrijaršiju u Beogradu, i davao joj javnu podršku širom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude njen predsednički kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine. Prvi je član kraljevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, početkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da lično sretnu poslednjeg živog sina kralja Aleksandra I. Ubrzo je postao veoma popularan u narodu, pogotovu zbog svojih čestih obilazaka srpskih boraca u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i pomoći koju je, zajedno sa suprugom, princezom Lindom, donosio. Postojale su i inicijative da se imenuje za Kneza srpskog dela Bosne i Hercegovine, što tamošnje političko rukovodstvo nije prihvatilo. Posle javne prozivke predsednika Srbije Slobodana Miloševića, da je „izdao“ Republiku Srpsku Krajinu nakon njenog pada, početkom avgusta 1995. godine, njegovo medijsko prisustvo se drastično smanjuje. Poslednjih 5 godina života borio se sa teškom bolešću, ali je odbio ponude da se leči i podvrgne hirurškom tretmanu u inostranstvu u trenutku kada su NATO snage započele bombardovanje Jugoslavije 24. marta, 1999. godine. Umesto toga, obilazio je bombardovana mesta i, iako teško bolestan, podelio sudbinu naroda. Preminuo je 12. jula 2000. godine, na dan Sabora Svetih Apostola Petra i Pavla po julijanskom kalendaru, slavu porodične kripte na Opencu, gde je i sahranjen, uz prisustvo više hiljada poštovalaca i članova porodice. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine.

Reprodukcija MP3: Da Tip radija: Prenosivi Radiji Tip radija Prenosivi Audio RMS snaga 2 x 3 W Zvučnici Broj ugrađenih zvučnika 2 Ugrađeni zvučnici Displej Ugrađeni ekrani Mreža Bluetooth Striming audio putem Bluetooth Portovi i interfejsi AUX ulaz Karakteristike FM antena Reprodukcija MP3 Medij za čuvanje podataka Kompatibilne memorijske kartice Micro SD Maksimalna veličina memorijske kartice 32GB Baterije Napon baterije 3,7 Trajanje baterije 1800mAh Satovi Alarm Deklaracija Model Blaupunkt PP14BT portabl audio Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik AVTERA SR DOO, BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Blaupunkt PP14BT portabl audio 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (1) 3G Guess Stripe (GUHCP13L4GDPI) roze zaštitna maska za iPhone 13 Pro 6.1 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Thermaltake Toughpower GF1 White (PS-TPD-0750FNFAGE-W) 80 Plus Gold modularno napajanje 850W 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Dahua HAC-HFW1500TL-A-0360B nadzorna kamera 5Mpx 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (4) Rampage MP-18 RGB gejmerska podloga za miš 355x255x3.0mm crna 2.199 RSD MP cena (0) LG RH90V9AV2QR mašina za sušenje veša sa toplotnom pumpom 9kg 141.176 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.999 RSD (9) Moye Venture 5K Duo akciona kamera 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Transcend 500GB M.2 TS500GMTE115S SSD disk PCI Express 3.0 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD Nema na stanju! (1) Indesit RI 261 X ugradna ploča 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (1) Thermaltake W1 bežična mehanička gejmerska tastatura crna 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (0) Teracell silikonska maska za telefon Huawei Mate 10 Lite providna 699 RSD MP cena (1) Tenda AC10V3.0 Dual Band Gigabit WiFi ruter 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) Samsung Galaxy S24 Ultra 12/256GB ljubičasti mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 256GB 200Mpx+50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD Nema na stanju! (0) 3G Mercury preklopna futrola tamno plava za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 999 RSD MP cena (0) Asus GeForce RTX 4090 TUF OG GAMING (90YV0IY3-M0NA00) grafička kartica 24GB GDDR6X 384bita 347.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 312.999 RSD (0) Tenda TEG3328F switch 24-portni 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Teracell Giulietta providna zaštitna maska za telefon Galaxy S23 699 RSD MP cena (0) 3G Transparent Ice Cube providna zaštitna maska za Honor X7 499 RSD MP cena (0) 3G Gentle Color mint zaštitna maska za Honor X7 599 RSD MP cena (1) Huawei FreeBuds 3 bluetooth slušalice bele 24.399 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.959 RSD (1) Kingston 256GB DataTraveler Max (DTMAX/256GB) USB flash memorija crna 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) PDP Airlite Wired XBOX gejmerske slušalice plavo narandžaste 4.299 RSD MP cena (0) Bosch ugradna ploca PXV875DC1E 164.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 148.199 RSD (0) Teracell zaštitno staklo za telefon Tesla smartphone 6.2 Lite 329 RSD MP cena (0) Western Digital 4TB 3.5" SATA III WD4003FRYZ Gold hard disk 256MB 24.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.499 RSD (7) Kingston Canvas Go Plus (SDCG3/512GB) memorijska kartica microSDXC 512GB class 10+adapter 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) PDP Nintendo Switch Wired Controller Rematch - Mario and Yoshi džojstik 4.999 RSD MP cena (0) Bosch PKN645BA2E ugradna ploča 43.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.399 RSD (0) Trust Basic (24785) 3.5mm gejemrske slušalice crne 1.999 RSD MP cena (1) Xiaomi Redmi 13C 8/256GB (MZB0FTXEU) zeleni mobilni 6.74" Octa Core Mediatek MT6769Z Helio G85 8GB 256GB 50Mpx+2Mpx Dual Sim 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (2) Lenovo ThinkVision T24m-29 (63A5GAT6EU) IPS monitor 23,8" 26.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.599 RSD (0) CT 3600 (36040) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 3600 16GB 512GB SSD Radeon RX580 800W 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (0) Apple Watch SE 3 GPS (MR9W3SE/A) 40mm Starlight with Starlight Sport Loop pametni sat 43.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.590 RSD (3) FG seckalica FS 405 3.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.199 RSD (0) Lorgar Rapax 701 (LRG-SC701WT) web kamera bela 9.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.199 RSD (0) Samsung CLP-M300A magenta toner 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Hama Tube bluetooth zvučnik 2.0 beli 3.099 RSD MP cena (0) A4 Tech FK11 Fstyler siva tastatura 1.099 RSD MP cena (0) Warner Bros (XBOXONE) Hogwarts Legacy igrica 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Motorola Razr 40 8/256GB zeleni mobilni 6.9" Octa Core Snapdragon 7 Gen 1 8GB 256GB 64Mpx+13Mpx Dual Sim 109.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 98.999 RSD (0) Xwave kabl za punjač USB A 2.0 (muški) na lightning (muški) 1.2m roze zlatni upleten 449 RSD MP cena (0) Barkan E85G+.B držač za audio video uredjaje 2.499 RSD MP cena (4) Denver bluetooth zvučnik BTL-62 2.1 crni 3.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.299 RSD

Nove knjige tvrd povez Bogdan Čiplić: IZABRANA DELA, 1. kolo u 6 tomova * * * STRAVIČNA ZVONA ĐURA JAKŠIĆ NA VELIKO I NA MALO PESME IZABRANE DRAME TRAGOM „MEZIMČETA SRBSKOG” * * * Izdavači: BANATSKI KULTURNI CENTAR Novo Miloševo i KULTURNI CENTAR VOJVODINE „MILOŠ CRNJANSKI“ Novi Sad Za izdavače: Radovan Vlahović, Nenad Šaponja Uredništvo: Bojana Popović, Milivoj Nenin, Radovan Vlahović Saradnici: Viktor Škorić: Milana Poučki: Nenad Stanojević, Gordana Svilengaćin U suizdavaštvu Banatskog kulturnog centra i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavljena su Izabrana dela Bogdana Čiplića u 6 tomova. Uređivački odbor činili su prof. dr Milivoj Nenin, Radovan Vlahović i dr Bojana Popović, sa saradnicima: msr Nenad Stanojević, msr Viktor Škorić, msr Gordana Svilengaćin, msr Milana Poučki. Izdanje Izabranih dela sastoji se od dva romana, knjige izabranih priča, knjige izabranih pesama, knjige izabranih drama i knjige pozorišnih memoara: Stravična zvona (priredio Viktor Škorić, a prvi put objavljena u izdanju subotičke Minerve 1958. godine) zbirka je pripovedaka heterogene tematike. Čiplić je pripovetke koncipirao počevši od onih koje se vezuju za okupaciju Jugoslavije, preko onih koje se bave partizanskim otporom, da bi u drugom delu svoje zbirke dao prostora onima koje vremenski nisu obeležene, ali se s pravom može reći da govore o mirnodopskim vremenima na prostoru Vojvodine pre i posle rata. Budući da obuhvata dva potpuno suprotna koncepta vremena i života, Čiplić je svoje pripovetke organizovao kao postupno udaljavanje od ratnog vihora i okretanje ka miru, životu, zemlji i napredku. (Iz predgovora, Viktor Škorić). Đura Jakšić, romansirana biografija (priredio Nenad Stanojević). Kao književnik i upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Bogdan Čiplić nije mogao da zaobiđe stvaralaštvo Đure Jakšića, međutim, odluku da napiše roman o njemu, verovatno, donosi, kad je delo uspelo, onaj deo autorovog bića koji, tragajući za odgovorima i sam biva izazvan tematikom i ličnošću koja, na osnovu određenih sličnosti i podudarnosti sa autorom, pojačava sposobnost razumevanja, dubokog razumevanja psihologije i sopstvene ličnosti – razumevanja koje je amalgam saučestvovanja na podlozi znanja i prepoznavanja, i kritike trenutka u kojem autor živi i radi… (Iz predgovora). Na veliko i malo (priredila Milana Poučki), je roman sačinjen od petnaest glava unutar kojih se priča razvrstava i deli u nekoliko poglavlja, no iako ne previše obimno, ovo delo obiluje mnoštvom likova, događaja i zapleta, ali ono što prednjači kao dominantna atmosfera i nota jesu boje i mirisi jeseni – dani su kišoviti, putevi blatnjavi, sunce je zaklonilo mesec, te deluje da noć traje i kada svane, a bez obzira da li se junaci ovog romana nalaze na odmoru i letovanju, ili se kreću unutar poznate i monotone svakodnevnice, njihovo psihološko stanje i svest aludiraju na tmurni novembar… (Iz predgovora). Pesme (priredila Gordana Svilengaćin). Pod klobukom uobičajenog i svakodnevnog, Čiplić u svojim delima daje sliku vojvođanske ravnice uronjene u tradicionalno, starinsko i večno. Njegov svet je svet plodnih njiva i blatnjavih seoskih drumova, paorski i gavanski, uvek isti, a nikada do kraja istražen i otkriven. Prema sopstvenim rečima ‘sav ogrezao detinjstvom i mladištvom u ravničarsko podneblje i mentalitet’, zaglibljen u mutne vode Tisine, Čiplić je čitavo svoje delo izvezao nitima od nostalgije i melanholije, s tek po kojim zrncetom ironije, pa ih pažljivo utkao na đerđefom zategnute ravničarske predele – šire od onih koje oko može da sagleda, ljudske sudbine – nedokučive u svojoj jednostavnosti i život – stariji od njega samog… (Iz predgovora). Izabrane drame (priredila Bojana Popović). Bogdan Čiplić dočarava nam u dramama nekadašnju Vojvodinu, donosi jednu specifičnu atmosferu, najčešće palanačku i seosku, dah ravnice i nekog drukčijeg vremena. Uspešno slika mentalitet ljudi u Vojvodini, njihov suživot u multinacionalnim sredinama, često mirniji i stišaniji temperament. U skoro svakoj drami prisutan je humor i mnoštvo likova iz građanskog i nižeg staleža. Čiplić nije pisao drame za čitanje, već je on, dok je stvarao tekst, imao na umu glumca koji će igrati njegov lik. Jasno je da su njegove literarne pretenzije bile mnogo manje od pozorišnih, jer je gotovo bio opčinjen teatrom još od najranijeg detinjstva… (Iz predgovora). Tragom ‘Mezimčeta srbskog’ (priredila Bojana Popović) žanrovski se može odrediti kao memoar. Na više mesta u knjizi Čiplić ističe da je samo na mestima gde je to bilo neophodno koristio istorijske podatke, da on nije pisac monografije i da knjiga nije prava istorija Srpskog narodnog pozorišta, već njegova lična knjiga o pozorištu. U knjizi piše o tradiciji pozorišta, ali i o pozorišnoj tradiciji svoje porodice, kao i o svojim vezama sa pozorištem. Verovao je da ga poznaje dobro jer je o njemu pisao prvo kao pozorišni kritičar, zatim je postao pisac čije se delo u njemu igralo, pa onda i sekretar, dramaturg i upravnik. (Iz predgovora) Svaka knjiga ima predgovor novog čitanja i tumačenja dela mladih priređivača. Knjige su formata 125 x 195, u tvrdom povezu i u kutiji kompleta koji je štampan u tiražu od 300 primeraka. Bogdan Čiplić (Novi Bečej, 2. novembar 1910 – Beograd, 23. jun 1989) bio je srpski književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Objavio je preko dvadeset knjiga pesama i devet romana. Njegova dela prikazivana su na radiju, televiziji i u pozorištima. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1928–1932). Radio je kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog fakulteta u Beogradu. U periodu od 1935. do 1945. bio je gimnazijski profesor u Temišvaru, Velikoj Kikindi i u Novom Sadu. Od 1. avgusta 1947. do 1. decembra 1949. bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta. 1949. napustio je službu i Novi Sad i postao profesionalni književnik u Beogradu. Bio je dopisnik dnevnih listova „Jugoslovenski dnevnik”, „Politika”, „Dan”, „Slobodna Vojvodina”. Uređivao je časopis „Naša scena” i od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“. Pisao je drame i pozorišne kritike skoro četrdeset godina. U svojim dramama dočarao je nekadašnju Vojvodinu, najčešće palanačku i seosku, duh ravnice, mentalitet ljudi u Vojvodini i njihov suživot u multinacionalnim sredinama. Njegove drame igrane su u Srpskom narodnom pozorištu od 1948. do 1971. Na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta bila je Čiplićeva dramatizacija Sremčevog dela Pop Ćira i pop Spira (17. mart 1949), kao i pozorišni komadi Nad popom popa (28. maj 1954), Varalica u Bečeju (24. novembar 1961), Traktat o sluškinjama (8. novembar 1966) i Kaplar i car (25. maj 1971). Poslednje godine života proveo je kao slobodan umetnik, bavio se više slikanjem nego pisanjem. Svu svoju skromnu imovinu ostavio je Osnovnoj školi „Miloje Čiplić“ u Novom Bečeju. Knjige i rukopise (imao je tri knjige u rukopisu) ostavio je Matici srpskoj. Umro je u Beogradu 1989. godine, u 79. godini života i sahranjen je u Beogradu. Krajem jula 1989. godine izvršena je ekshumacija i sahranjen je, po ličnoj želji, u porodičnoj grobnici. Vojvođanski pisci Avangarda MG100

Odlično stanje Retko u ponudi Izdavač: BIGZ, Beograd Godina izdanja: 1990. Broj strana: / Povez: Tvrdi, omot Format: 20 cm Stanje: Odlično Likovno obogaćenje: Safet Zec Likovna oprema: Rančić Fotografija: Akšamija 1. Djevojka crvene kose 2. Tišine 3. Magla i mjesečina 4. Derviš i smrt 5. Za i protiv Vuka 6. Tvrđava 7. Ostrvo 8. Pisci, mišljenja, razgovori 9. Sjećanja 10. Krug SADRŽAJI: DJEVOJKA CRVENE KOSE - pripovetke Prva četa Uvrijeđeni čovjek Ranjenik Skeledžija Veliko srce U vozu Neprijatelj Olujna noć Okučanski muhtar Šest jaseničkih vojvoda Djevojka crvene kose Tuđa zemlja Čik Izlet u život Šuma PISCI, MIŠLJENJA I RAZGOVORI - eseji, članci, polemike, intervjui PISCI Stevan Sremac Hasan Kikić August Cesarec 1893-1941. Poetsko djelo Jovana Dučića Jubilej naše kulture Između Istoka i Zapada MIŠLJENJA Dvadeset plodnih godina Povodom napisa `Kako su uređena i redigovana Sabrana dela Jovana Dučića` O `nepobitnim argumentima` Odgovor Marku Ristiću Međunacionalni odnosi u kulturi Društvo i književnost RAZGOVORI Svaki pisac je i kritičar Moralne dileme čoveka u ratu i posle rata O zlu i o dobru Bez predrasuda Pisanje je nemilosrdan posao Bosna je razlog što su moje ličnosti komplikovane Relativnost ljudskog mišljenja Pisac se sudi sa svojim vremenom ma o čemu pisao Spomenik ljudskoj patnji Boja Derviša Kad pišem, ne mislim na varijante Protiv čega se bori pjesnik Ahmet Šabo Duh ljudski i njegova tvrđava `Pisac može da žudi samo za nemogućim` Moja filozofija je iz ovog tla, iz moga muslimanskog korjena Razgovor s Mešom Selimovićem SJEĆANJA - memoarska proza SJEĆANJA Zašto radim ono u što ne vjerujem? Djed Roditelji Zavičajno naselje Tušanj Prvi rat Školovanje Drugi rat i revolucija Književno stvaranje Beograd-Sarajevo-Beograd PREMINULI PRIJATELJI Veljko Petrović Milan Bogdanović Isak Samokovlija Hamza Humo Marko Marković Jovan Popović Mehmed Meša Selimović (Tuzla, 26. april 1910 — Beograd, 11. jul 1982) bio je jugoslovenski[3] i srpski pisac, univerzitetski profesor, scenarista i akademik. Selimović je za sebe govorio da je Srbin muslimanskog porekla[2] i stvarao je na srpskohrvatskome govornom području[4] u drugoj polovini 20. veka. Biografija Meša Selimović kao akademik SANU Poštanska marka s likom Meše Selimovića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine [5]Njegovi bliži preci su iz Bileće, a poreklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića.[6][7] U svojoj knjizi sećanja piše za oca Aliju: `Nije bio religiozan, a po nacionalnom osećanju bio je Srbin, i znao je za nerazgovijetno porodično predanje...`[6] U vezi sa svojim nacionalnim opredeljenjem — srpstvom, Selimović je jednom prilikom rekao: Srbin je slavno biti ali i skupo. Mislio je na sve one muke i peripetije kroz koje je prošao, da bi ostao veran sebi i svom identitetu. Svoj cilj je formalno postigao tek 1972. godine, kada je njegov roman Derviš i smrt izašao u Beogradu u ediciji „Srpska književnost u 100 knjiga”, pod brojem 95.[8] U svojoj knjizi Prijatelji Dobrica Ćosić, na sto osamdeset osmoj strani, prenosi deo testamentalnog pisma Meše Selimovića Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimović piše: „ Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije `Srpska književnost u sto knjiga`, koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom. ” Imao je dva brata, Teufika i Šefkiju.[9] U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju.[10] Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine,[11] a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. godine postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.[12] Prve dve godine rata živeo je u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom,[13] a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je postao član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitprop-a za istočnu Bosnu, potom je bio politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda.[14] Godine 1944. prešao je u Beograd, gde je obavljao značajne političke i kulturne funkcije.[15] Od 1947. godine živeo je u Sarajevu i radio kao: profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta, umetnički direktor „Bosna-filma“, direktor drame Narodnog pozorišta, glavni urednik IP „Svjetlost“ i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[16] Penzionisan je 1971. godine, a u Beograd se preselio januara 1973. Selimoviću je za života prebacivano što je odabrao Beograd, Srbe i srpsku književnost kao svoje.[17] Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i ANUBiH.[18] Uvršten je u knjigu 100 najznamenitijih Srba.[19] Zvanični organi SR Bosne i Hercegovine su nakon Selimovićeve smrti zatražili da se njegov leš prebaci u Sarajevo i da tamo bude pokopan. Takve zahteve je Dobrica Ćosić okarakterisao kao nacionalnu i nacionalističku upotrebu leša, u službi bošnjačke ideologije.[17] Lični život Ženio se dva puta; sa prvom suprugom Desankom imao je ćerku Slobodanku, a sa drugom suprugom Daroslavom Darkom Božić, ćerkom i udovicom oficira JVuO,[20] imao je dve kćerke.[21] Umro je 11. jula 1982. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[22][23] Dobrica Ćosić je bio prijatelj sa Mešom Selimovićem i među retkima je pročitao rukopis romana Derviš i smrt.[17] Dela Tabla na zgradi gde je stanovao u Beogradu Posle prve knjige, zbirke pripovedaka Prva četa (1950), s temom iz NOB-a, objavljuje roman Tišine (1961). Slede knjige, zbirka pripovedaka Tuđa zemlja (1962) i kratki poetski roman Magla i mjesečina (1965).[24] Derviš i smrt (1966) kritika je odmah oduševljeno pozdravila kao izuzetno delo. Ovaj roman je napisan kao reakcija na tadašnji Titov režim koji se vrlo često obračunavao sa političkim osuđenicima. I sam Mešin brat Šefkija bio je u rodnoj Tuzli uhapšen, osuđen na smrt i pokopan na nepoznatom mestu, što je bio dodatni ako ne i glavni motiv za nastanak ovog romana. Radnja romana zbiva se u 18. veku u nekom mestu u Bosni. Glavni junak je Ahmed Nurudin, derviš mevlevijskog reda. To je delo snažne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monološki, s izvanrednim umetničkim nadahnućem, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima. Ono počinje od religioznih istina kao oblika dogmatskog mišljenja da bi došlo do čovekove večne upitanosti pred svetom, do spoznaje patnje i straha kao neizbežnih pratilaca ljudskog življenja. Knjigu je posvetio supruzi Darki, koja mu je celi život bila verni pratilac, prijatelj i podrška. Borislav Mihajlović Mihiz je roman Derviš i smrt opisao kao remek-delo i čudo.[25] Pisci iz Bosne i Hercegovine predložili su da se Selimović ovim romanom kandiduje za Nobelovu nagradu za književnost.[26] Roman Tvrđava (1970) vraća nas u još dublju prošlost, u 17. vek. Tvrđava je tu i stvarnost i simbol, a kao simbol ona je „svaki čovjek, svaka zajednica, svaka ideologija“ zatvorena u samu sebe. Izlazak iz tvrđave istovremeno je ulazak u život, u haotičnu stvarnost sveta, početak individualnog razvitka, otvaranje mogućnosti susreta s drugima i upoznavanja istinskih ljudskih vrednosti. Kao i prethodni roman, i Tvrđava je ispunjena verom u ljubav, koja je shvaćena kao most što spaja ljude, bez obzira na različitost uverenja, civilizacija i ideologija.[27][28] Nakon romana Ostrvo (1974) koji obrađuje teme iz savremenog života, slede Djevojka crvene kose, Pisci, mišljenja i razgovori, Za i protiv Vuka, Krug i Sjećanja (1976). Poslednje delo je autobiografsko. U njemu Selimović opisuje mnoge važne događaje i ličnosti koje su uticale na njegov život i ostavile neizbrisiv trag.[29] Priznanja i nagrade Počasni doktor Sarajevskog univerziteta, 1971. NIN-ova nagrada, za roman Derviš i smrt, 1967. Nagrada „Ivan Goran Kovačić”, za roman Derviš i smrt, 1967. Njegoševa nagrada, za roman Derviš i smrt, 1969. Dvadesetsedmojulska SRBiH Nagrada AVNOJ-a, 1970. BIGZ-ova nagrada (počasna), za roman Krug, 1984. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Krug, 1984. Dela Spomenik Meši Selimoviću u Tuzli Uvrijeđeni čovjek (1947) Prva četa (1950) Tuđa zemlja (1957) Noć i jutra (filmski scenario) (1958) Tišine (1961) Magla i mjesečina (1965) Eseji i ogledi (1966) Derviš i smrt (1966) Za i protiv Vuka (1967) Tvrđava (1970) Ostrvo (1974) Sjećanja (1976) Krug (1983) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Celokupna Izabrana Odabrana Izbor Iz Dela Devojka Crvene Kose Magla I Mesečina Sećanja

Karakteristike Boja proizvoda Crno, Crveno Nominalne brzine 33,45,78 RPM Automatsko stopiranje Prekidač za uključivanje/isključivanje Portovi i interfejsi Broj USB portova 1 Bluetooth AUX ulaz Linijski izlazi (RCA) 1 Zvučnici Broj ugrađenih zvučnika 2 Menadžment potrošnje Ulazni napon AC adaptera 100 - 240 V Frekvencija AC adaptera 50/60 Hz Težina i dimenzije Širina 113 mm Dubina 350 mm Visina 255 mm Težina 2,7 kg Podaci o pakovanju Težina paketa 3 kg Širina paketa 150 mm Dubina paketa 395 mm Visina paketa 346 mm Sadržaj pakovanja Količina 1 Adapter za 45 o/min Deklaracija Model Muse MT-103DB gramofon obložen kožom plavi Naziv i vrsta robe Gramofoni Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Uputstvo Uputstvo.pdf Poslednje pregledani proizvodi (0) Muse MT-103DB gramofon obložen kožom plavi 16.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-105B gramofon 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (1) SAL RRT 12B gramofon drveni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Camry (CR1149) braon gramofon 17.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.990 RSD (0) Muse (MT-112 NB) plavi gramofon sa radiom 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Denver VPR-250 gramofon 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) 3G Print Skin Flower zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 699 RSD MP cena (2) Denver TCL-212BT bluetooth Boombox plavi 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Blaupunkt BB7BK boombox crni 8.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.890 RSD (0) Blaupunkt BB14WH boombox beli 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (4) Blaupunkt BB11WH Boombox 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Roadstar HRA1245 radio 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (9) LG CM2460 Mikro Linija 16.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.990 RSD (0) Panasonic SC-UA30E-K bluetooth audio sistem 300W 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (1) Blaupunkt MS46BT mikro linija 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Eden Trolley ED-826 bežični karaoke zvučnik crni 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (1) Microlab TL20 crni PartyBox zvucnik 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) MUSE M1808 karaoke zvučnik 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Genius SW-G2.1 2000 II zvučnici 2.1 crni 12.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.899 RSD (1) Blaupunkt MB06 karaoke zvučnik 24.433 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.990 RSD (0) Dahua ARA13-W2(868) žuta bežična spoljašna sirena 110dB 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Namco Bandai (Nintendo Switch) Sword Art Online: Alicization Lycoris igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) 3G Colorful Acrylic ljubičasta zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Plus 6.7 899 RSD MP cena (3) S-BOX SP-4000 zvučnici 2.1 8W crni 4.999 RSD MP cena (0) Sonos Beam (Gen2) soundbar crni 85.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 76.990 RSD (0) Denver BPS-351 PartyBox zvučnik 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (9) LG SN4 soundbar 2.1 300W 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Sonos Sub subwoofer crni 133.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.990 RSD (0) Blaupunkt BB7WH boombox beli 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) New One PBX150 karaoke zvučnik 150W crni 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) KBSound (50801) audio komplet,2 zvucnika 2.5 8Ohm FM&bluetooth modul antena 35.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) KBSound (50801) audio komplet,2 zvucnika 5 8Ohm FM&bluetooth modul antena 49.998 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (0) Sonos (ZVU02586) ARC Dolby Atmos soundbar beli 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (3) Gembird SPK-BT-BAR400-01 bluetooth soundbar 2x5W crni 1.999 RSD MP cena (0) Xplore Pacha XP8800 250W PartyBox zvučnik crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Samsung HW-C450/EN soundbar 2.1 300W crni 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Denver BPS-352 PartyBox zvučnik 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Sony AT-A5000 Dolby Atmos soundbar crni 127.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.999 RSD Po porudžbini, rok isporuke 30 dana (0) Sony HTA7000 soundbar 7.1.2 500W 177.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 159.999 RSD Po porudžbini, rok isporuke 30 dana (0) Samsung HW-Q700C/EN soundbar 3.1.2 37W crni 59.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (0) Samsung HW-Q800C/EN soundbar 5.1 200W crni 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (0) LG S40Q soundbar 2.1 300W crni 18.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.990 RSD (3) Logitech Pop Keys Heartbreaker (920-010737) roze bežična mehanička tastatura 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (2) Xtrike Me GH413 (PC,PS4,PS5, Xbox One) RGB gejmerske slušalice sa mikrofonom crne 1.999 RSD MP cena (1) MS BASIC I168 (1298526) kompjuter Intel Hexa Core i5 10400 16GB 480GB SSD Intel UHD 500W 47.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.999 RSD (1) Samsung LED View (EF-NG985PWEGEU) bela preklopna futrola za telefon Galaxy S20 Plus 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Logitech MX Keys S (920-011588) US bežična tastatura siva 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Just In Case MAGPL104BL 2u1 Extra case MAG MIX PLUS paket maski PLAVI za iPhone 13 3.399 RSD MP cena (1) Marvo gejmerske slušalice sa mikrofonom HG8930 crne 3.699 RSD MP cena (4) SAMSUNG QE50LS01BAUXXH Smart QLED TV 50" The Serif 4K Ultra HD 115.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 103.999 RSD (1) Samsung QE65Q60CAUXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 131.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 118.599 RSD (0) Samsung QE65QN90CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 277.766 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 249.989 RSD (1) Samsung QE65Q80CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 172.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 155.399 RSD (1) Samsung QE55Q70CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 133.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.990 RSD (0) Samsung QE43Q60CAUXXH Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (1) Samsung QE50Q60CAUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 78.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.999 RSD (4) Hisense 55E7KQ PRO Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 104.154 RSD 83.323 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 74.990 RSD (2) Samsung QE50Q80CATXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 114.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 102.999 RSD (0) Samsung QE75QN90CATXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 353.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 318.399 RSD (3) TCL 65C805 Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 127.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.499 RSD (0) TCL 43C645 Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 52.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.499 RSD (0) TCL 65C645 Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 92.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.990 RSD (0) TCL 50C645 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 62.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.990 RSD (0) Samsung QE65QN85CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 222.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 200.599 RSD (0) TCL 75C645 Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 143.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 128.999 RSD (0) Samsung QE75Q80CATXXH Smart TV 75" 8K Ultra HD DVB-T2 QLED 264.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.399 RSD (0) Samsung QE75QN85CATXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 311.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 280.199 RSD (0) Tesla Q65S939GUS Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 82.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.399 RSD (0) Samsung QE43QN90CATXXH Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 142.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 128.599 RSD (0) Vox 50VAQ750B Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD

Henrik Sjenkjevič Sabrana dela 1 - 6Tvrdi povezIzdavač Dečje novine Gornji Milanovac1. `Ognjem i macem` 12. `Ognjem i macem` 23. `Potop` 14. `Potop` 25. `Pan Volodijovski`6. `Qvo vadis?`Хенрик Адам Александер Пјус Сјенкјевич (пољ. Henryk Adam Aleksander Pius Sienkiewicz;[1][2][3] Вола Окжејска, Пољска, 5. мај 1846 — Вевеј, Швајцарска, 15. новембар 1916) био је пољски књижевник. За изузетну вредност својег епског стваралаштва награђен је Нобеловом наградом за књижевност 1905. Његово најпознтије дело је роман Quo vadis из 1895.БиографијаСтудирао је филологију у Варшави, а с путовања по Немачкој, Француској и Енглеској слао је пољским новинама путописе под псеудонимом Литвос (пољ. Litwos). Пропутовао је Америку, Европу и Африку.Након повратка у Пољску посветио се проучавању историје, што је за резултат имало велику књижевну трилогију о Пољској средином 17. века: „Огњем и мачем“, „Потоп“ и „Пан Володијовски“.Био је веома популаран у Пољској. Године 1900. националним доприносима је скупљено довољно средстава да му се купи дворац у којем су живели његови преци.МладостСјенкјевич је рођен 5. маја 1846. у Воли Окжејској, садашњем селу у централном делу источне Пољске области Лубељско, тада у саставу Руског царства.[4][5] Његова породица су били осиромашени пољски племићи, по очевој страни пореклом од Татара који су се населили у Великој кнежевини Литванији.[4][6][7][8] Родитељи су му били Јозеф Сјенкјевич (1813–96) од Ошичког грба и Стефанија Чичижовска (1820–73). Његова мајка је потицала из старе и богате подлашке породице.[4] Имао је петоро браће и сестара: старијег брата Казимира (који је погинуо током Јануарског устанка 1863-1864) и четири сестре: Анијелу, Хелену, Зофију и Марију.[4] Његова породица је имала право да користи грб пољских Ошика.[9][10] Вола Окрзејска припадала је писчевој баки по мајци, Фелицјани Чичижовској.[4] Његова породица се селила неколико пута, а млади Хенрик је провео детињство на породичним имањима у Грабовце Горне, Вежичин и Бужец.[4] Септембра 1858, започео је школовање у Варшави, где ће се породица коначно настанити 1861. године, купивши стамбену кућу (камјеница) у источној варшавској четврти Прага.[4] Имао је релативно слабе школске оцене осим из хуманистичких наука, посебно пољског језика и историје.[4]Споменик на врху Сјенкјевичеве хумке у Окжеји. Лево је село пишчеве породице, Вола Окржејска, где је он рођен.У тешким временима, 19-годишњи Сјенкјевич се запослио као учитељ у породици Вејхер у Плоњску.[4] Вероватно је у том периоду написао свој први роман Ofiara (Жртва); сматра се да је уништио рукопис необјављеног романа.[4] Радио је и на свом првом објављеном роману Na marne (Узалудно). Завршио је ванредну гимназију, а 1866. године добио је средњошколску диплому.[4] Прво је покушао да студира медицину, затим право на Царском универзитету у Варшави, али је убрзо прешао на Филолошко-историјски институт универзитета, где је стекао темељно познавање књижевности и старопољског језика.[4][5] Мало се зна о овом периоду његовог живота, осим да се иселио из родитељског дома, хонорарно подучавао и живео у сиромаштву.[4] Његова ситуација се донекле поправила 1868. године када је постао учитељ кнежевске породице Вороњецки.[4]Године 1867, написао је римовани комад „Sielanka Młodości“ („Идила младости“), који је одбио Tygodnik Illustrowany (Илустровани недељник).[4] Године 1869, дебитовао је као новинар; Przegląd Tygodniowy (1866–1904) (Недељни преглед) објавио је његову рецензију драме 18. априла 1869, а недуго затим је Илустровани недељник штампао његов есеј о касноренесансном пољском песнику Миколају Сенпу Шаржинском.[4] Завршио је универзитетске студије 1871. године, али није успео да добије диплому јер није положио испит из грчког језика.[4] Сјенкјевич је писао и за Gazeta Polska (Пољски гласник) и Niwa (магазин), под псеудонимом „Литвос“.[11] Године 1873, почео је да пише рубрику „Bez tytułu“ („Без наслова“) у The Polish Gazette; током 1874. рубрику „Sprawy bieżące“ („Тренутне ствари“) за Ниву; и 1875. рубрику „Chwila obecna” (`Садашњи тренутак`).[11] Такође је сарађивао на пољском преводу, објављеном 1874, последњег романа Виктора Игоа, Деведесет три.[11] У јуну те године постао је сувласник Ниве (1878. ће продати свој удео у часопису).[11][12]У међувремену, 1872. године дебитовао је као писац белетристике својим кратким романом Na marne (Узалудно), објављеним у часопису Wieniec (Герланд).[4] Затим су уследили Humoreski z teki Woroszyłły (Смешне цртице из Ворошувијевих досијеа, 1872), Stary Sługa (Стари слуга, 1875), Hania (Сјенкјевич) (1876) и Селим Мирза (1877).[11][13] Последње три су познате као „Мала трилогија“.[13] Ове публикације су га учиниле истакнутом фигуром у новинарско-књижевном свету Варшаве и гостом на популарним вечерама које је водила глумица Хелена Модјеска.[11]Путовања у иностранствоСјенкијевич у сафари одећи, 1890-теГодине 1874. Хенрик Сјенкјевич је био накратко верен са Маријом Келер, и отпутовао је у иностранство у Брисел и Париз.[11] Убрзо након што се вратио, родитељи његове веренице отказали су веридбу.[11] Године 1876. Сјенкијевич је отишао у Сједињене Државе са Хеленом Моџејевском (ускоро је постала позната у САД као глумица Хелена Модјеска) и њеним мужем.[11] Путовао је преко Лондона у Њујорк, а затим у Сан Франциско, боравећи неко време у Калифорнији.[11] Његова путовања је финансирала Gazeta Polska (Пољски гласник) у замену за серију путописних есеја: Сјенкијевич је написао Listy z podróży (Писма са путовања) и Listy Litwosa z Podróży (Литвоска писма са путовањ), која су објављени у The Polish Gazette током 1876–78 и поново објављена као књига 1880.[11][14] Други његови чланци су се такође појавили у Przegląd Tygodniowy (Недељни преглед) и Przewodnik Naukowy i Literacki (Учени и књижевни водич), говорећи о ситуацији у америчких Пољака.[12] Накратко је живео у граду Анахајму, касније у Анахајм Лендингу (сада Сил Бич, Калифорнија).[11] Ловио је, посећивао кампове Индијанаца, путовао по оближњим планинама (планине Санта Ана, Сијера Мадре, Сан Хасинто и Сан Бернардино), и посетио пустињу Мохаве, долину Јосемит и руднике сребра у Вирџинија Ситију, Невада.[11] Дана 20. августа 1877. био је сведок Модјескиног позоришног дебија у САД у Калифорнијском театру у Сан Франциску, који је рецензирао за The Polish Gazette; а 8. септембра објавио је у Дајли Ивнинг Посту чланак, који му је на енглески превела Модјеска, о „Пољској и Русији“.[11]У Америци је такође наставио да пише белетристику, 1877. објављујући Szkice węglem (Скице угљем) у The Polish Gazette.[12] Написао је драму Na przebój, убрзо преименовану у Na jedną kartę (На једној карти), касније постављену у Лавову (1879) и, са бољим пријемом, у Варшави (1881).[12] Такође је написао драму за Модјеску, намењену америчкој публици, Z walki tutejszych partii (Партизанске борбе), али никада није изведена нити објављена, а рукопис је изгледа изгубљен.[12]Дана 24. марта 1878, Сјенкијевич је напустио САД и отишао у Европу.[12] Прво је боравио у Лондону, а затим годину дана у Паризу, одлажући повратак у Пољску због гласина о могућем регрутацији у Царску руску армију уочи предвиђеног новог рата са Турском.[12]ДелаУзалуд (1870)Нико није пророк у својој земљи (1872)Два пута (1873)Скице угљем (пољ. Szkice Węglem; 1877)Бартек победник (пољ. Bartek Zwycięzca; 1882)Чувар светионика (пољ. Latarnik; 1884)Огњем и мачем (пољ. Ogniem i mieczem; 1884)Потоп (пољ. Potop; 1886)Пан Володијовски (пољ. Pan Wołodyjowski; 1888)Без догме (пољ. Bez dogmatu; 1891)Породица Палањецки (пољ. Rodzina Połanieckich; 1895)Quo vadis (1895)Крсташи (пољ. Krzyżacy; 1900)Кроз пустињу и прашуму (пољ. W pustyni i w puszczy; 1911)10/8

Henrik Sjenkjevič Sabrana dela 1 - 6 Tvrdi povez Izdavač Dečje novine Gornji Milanovac 1. `Ognjem i macem` 1 2. `Ognjem i macem` 2 3. `Potop` 1 4. `Potop` 2 5. `Pan Volodijovski` 6. `Qvo vadis?` Хенрик Адам Александер Пјус Сјенкјевич (пољ. Henryk Adam Aleksander Pius Sienkiewicz;[1][2][3] Вола Окжејска, Пољска, 5. мај 1846 — Вевеј, Швајцарска, 15. новембар 1916) био је пољски књижевник. За изузетну вредност својег епског стваралаштва награђен је Нобеловом наградом за књижевност 1905. Његово најпознтије дело је роман Quo vadis из 1895. Биографија Студирао је филологију у Варшави, а с путовања по Немачкој, Француској и Енглеској слао је пољским новинама путописе под псеудонимом Литвос (пољ. Litwos). Пропутовао је Америку, Европу и Африку. Након повратка у Пољску посветио се проучавању историје, што је за резултат имало велику књижевну трилогију о Пољској средином 17. века: „Огњем и мачем“, „Потоп“ и „Пан Володијовски“. Био је веома популаран у Пољској. Године 1900. националним доприносима је скупљено довољно средстава да му се купи дворац у којем су живели његови преци. Младост Сјенкјевич је рођен 5. маја 1846. у Воли Окжејској, садашњем селу у централном делу источне Пољске области Лубељско, тада у саставу Руског царства.[4][5] Његова породица су били осиромашени пољски племићи, по очевој страни пореклом од Татара који су се населили у Великој кнежевини Литванији.[4][6][7][8] Родитељи су му били Јозеф Сјенкјевич (1813–96) од Ошичког грба и Стефанија Чичижовска (1820–73). Његова мајка је потицала из старе и богате подлашке породице.[4] Имао је петоро браће и сестара: старијег брата Казимира (који је погинуо током Јануарског устанка 1863-1864) и четири сестре: Анијелу, Хелену, Зофију и Марију.[4] Његова породица је имала право да користи грб пољских Ошика.[9][10] Вола Окрзејска припадала је писчевој баки по мајци, Фелицјани Чичижовској.[4] Његова породица се селила неколико пута, а млади Хенрик је провео детињство на породичним имањима у Грабовце Горне, Вежичин и Бужец.[4] Септембра 1858, започео је школовање у Варшави, где ће се породица коначно настанити 1861. године, купивши стамбену кућу (камјеница) у источној варшавској четврти Прага.[4] Имао је релативно слабе школске оцене осим из хуманистичких наука, посебно пољског језика и историје.[4] Споменик на врху Сјенкјевичеве хумке у Окжеји. Лево је село пишчеве породице, Вола Окржејска, где је он рођен. У тешким временима, 19-годишњи Сјенкјевич се запослио као учитељ у породици Вејхер у Плоњску.[4] Вероватно је у том периоду написао свој први роман Ofiara (Жртва); сматра се да је уништио рукопис необјављеног романа.[4] Радио је и на свом првом објављеном роману Na marne (Узалудно). Завршио је ванредну гимназију, а 1866. године добио је средњошколску диплому.[4] Прво је покушао да студира медицину, затим право на Царском универзитету у Варшави, али је убрзо прешао на Филолошко-историјски институт универзитета, где је стекао темељно познавање књижевности и старопољског језика.[4][5] Мало се зна о овом периоду његовог живота, осим да се иселио из родитељског дома, хонорарно подучавао и живео у сиромаштву.[4] Његова ситуација се донекле поправила 1868. године када је постао учитељ кнежевске породице Вороњецки.[4] Године 1867, написао је римовани комад „Sielanka Młodości“ („Идила младости“), који је одбио Tygodnik Illustrowany (Илустровани недељник).[4] Године 1869, дебитовао је као новинар; Przegląd Tygodniowy (1866–1904) (Недељни преглед) објавио је његову рецензију драме 18. априла 1869, а недуго затим је Илустровани недељник штампао његов есеј о касноренесансном пољском песнику Миколају Сенпу Шаржинском.[4] Завршио је универзитетске студије 1871. године, али није успео да добије диплому јер није положио испит из грчког језика.[4] Сјенкјевич је писао и за Gazeta Polska (Пољски гласник) и Niwa (магазин), под псеудонимом „Литвос“.[11] Године 1873, почео је да пише рубрику „Bez tytułu“ („Без наслова“) у The Polish Gazette; током 1874. рубрику „Sprawy bieżące“ („Тренутне ствари“) за Ниву; и 1875. рубрику „Chwila obecna” (`Садашњи тренутак`).[11] Такође је сарађивао на пољском преводу, објављеном 1874, последњег романа Виктора Игоа, Деведесет три.[11] У јуну те године постао је сувласник Ниве (1878. ће продати свој удео у часопису).[11][12] У међувремену, 1872. године дебитовао је као писац белетристике својим кратким романом Na marne (Узалудно), објављеним у часопису Wieniec (Герланд).[4] Затим су уследили Humoreski z teki Woroszyłły (Смешне цртице из Ворошувијевих досијеа, 1872), Stary Sługa (Стари слуга, 1875), Hania (Сјенкјевич) (1876) и Селим Мирза (1877).[11][13] Последње три су познате као „Мала трилогија“.[13] Ове публикације су га учиниле истакнутом фигуром у новинарско-књижевном свету Варшаве и гостом на популарним вечерама које је водила глумица Хелена Модјеска.[11] Путовања у иностранство Сјенкијевич у сафари одећи, 1890-те Године 1874. Хенрик Сјенкјевич је био накратко верен са Маријом Келер, и отпутовао је у иностранство у Брисел и Париз.[11] Убрзо након што се вратио, родитељи његове веренице отказали су веридбу.[11] Године 1876. Сјенкијевич је отишао у Сједињене Државе са Хеленом Моџејевском (ускоро је постала позната у САД као глумица Хелена Модјеска) и њеним мужем.[11] Путовао је преко Лондона у Њујорк, а затим у Сан Франциско, боравећи неко време у Калифорнији.[11] Његова путовања је финансирала Gazeta Polska (Пољски гласник) у замену за серију путописних есеја: Сјенкијевич је написао Listy z podróży (Писма са путовања) и Listy Litwosa z Podróży (Литвоска писма са путовањ), која су објављени у The Polish Gazette током 1876–78 и поново објављена као књига 1880.[11][14] Други његови чланци су се такође појавили у Przegląd Tygodniowy (Недељни преглед) и Przewodnik Naukowy i Literacki (Учени и књижевни водич), говорећи о ситуацији у америчких Пољака.[12] Накратко је живео у граду Анахајму, касније у Анахајм Лендингу (сада Сил Бич, Калифорнија).[11] Ловио је, посећивао кампове Индијанаца, путовао по оближњим планинама (планине Санта Ана, Сијера Мадре, Сан Хасинто и Сан Бернардино), и посетио пустињу Мохаве, долину Јосемит и руднике сребра у Вирџинија Ситију, Невада.[11] Дана 20. августа 1877. био је сведок Модјескиног позоришног дебија у САД у Калифорнијском театру у Сан Франциску, који је рецензирао за The Polish Gazette; а 8. септембра објавио је у Дајли Ивнинг Посту чланак, који му је на енглески превела Модјеска, о „Пољској и Русији“.[11] У Америци је такође наставио да пише белетристику, 1877. објављујући Szkice węglem (Скице угљем) у The Polish Gazette.[12] Написао је драму Na przebój, убрзо преименовану у Na jedną kartę (На једној карти), касније постављену у Лавову (1879) и, са бољим пријемом, у Варшави (1881).[12] Такође је написао драму за Модјеску, намењену америчкој публици, Z walki tutejszych partii (Партизанске борбе), али никада није изведена нити објављена, а рукопис је изгледа изгубљен.[12] Дана 24. марта 1878, Сјенкијевич је напустио САД и отишао у Европу.[12] Прво је боравио у Лондону, а затим годину дана у Паризу, одлажући повратак у Пољску због гласина о могућем регрутацији у Царску руску армију уочи предвиђеног новог рата са Турском.[12] Дела Узалуд (1870) Нико није пророк у својој земљи (1872) Два пута (1873) Скице угљем (пољ. Szkice Węglem; 1877) Бартек победник (пољ. Bartek Zwycięzca; 1882) Чувар светионика (пољ. Latarnik; 1884) Огњем и мачем (пољ. Ogniem i mieczem; 1884) Потоп (пољ. Potop; 1886) Пан Володијовски (пољ. Pan Wołodyjowski; 1888) Без догме (пољ. Bez dogmatu; 1891) Породица Палањецки (пољ. Rodzina Połanieckich; 1895) Quo vadis (1895) Крсташи (пољ. Krzyżacy; 1900) Кроз пустињу и прашуму (пољ. W pustyni i w puszczy; 1911)

Lepo očuvano Kao na slikama Svjetlost Sarajevo 1970 Mehmed Meša Selimović (Tuzla, 26. april 1910 — Beograd, 11. jul 1982) bio je jugoslovenski[3] i srpski pisac, univerzitetski profesor, scenarista i akademik. Selimović je za sebe govorio da je Srbin muslimanskog porekla[2] i stvarao je na srpskohrvatskome govornom području[4] u drugoj polovini 20. veka. Biografija Meša Selimović kao akademik SANU Poštanska marka s likom Meše Selimovića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine [5]Njegovi bliži preci su iz Bileće, a poreklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića.[6][7] U svojoj knjizi sećanja piše za oca Aliju: `Nije bio religiozan, a po nacionalnom osećanju bio je Srbin, i znao je za nerazgovijetno porodično predanje...`[6] U vezi sa svojim nacionalnim opredeljenjem — srpstvom, Selimović je jednom prilikom rekao: Srbin je slavno biti ali i skupo. Mislio je na sve one muke i peripetije kroz koje je prošao, da bi ostao veran sebi i svom identitetu. Svoj cilj je formalno postigao tek 1972. godine, kada je njegov roman Derviš i smrt izašao u Beogradu u ediciji „Srpska književnost u 100 knjiga”, pod brojem 95.[8] U svojoj knjizi Prijatelji Dobrica Ćosić, na sto osamdeset osmoj strani, prenosi deo testamentalnog pisma Meše Selimovića Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimović piše: „ Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije `Srpska književnost u sto knjiga`, koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom. ” Imao je dva brata, Teufika i Šefkiju.[9] U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju.[10] Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine,[11] a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. godine postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.[12] Prve dve godine rata živeo je u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom,[13] a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je postao član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitprop-a za istočnu Bosnu, potom je bio politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda.[14] Godine 1944. prešao je u Beograd, gde je obavljao značajne političke i kulturne funkcije.[15] Od 1947. godine živeo je u Sarajevu i radio kao: profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta, umetnički direktor „Bosna-filma“, direktor drame Narodnog pozorišta, glavni urednik IP „Svjetlost“ i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[16] Penzionisan je 1971. godine, a u Beograd se preselio januara 1973. Selimoviću je za života prebacivano što je odabrao Beograd, Srbe i srpsku književnost kao svoje.[17] Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i ANUBiH.[18] Uvršten je u knjigu 100 najznamenitijih Srba.[19] Zvanični organi SR Bosne i Hercegovine su nakon Selimovićeve smrti zatražili da se njegov leš prebaci u Sarajevo i da tamo bude pokopan. Takve zahteve je Dobrica Ćosić okarakterisao kao nacionalnu i nacionalističku upotrebu leša, u službi bošnjačke ideologije.[17] Lični život Ženio se dva puta; sa prvom suprugom Desankom imao je ćerku Slobodanku, a sa drugom suprugom Daroslavom Darkom Božić, ćerkom i udovicom oficira JVuO,[20] imao je dve kćerke.[21] Umro je 11. jula 1982. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[22][23] Dobrica Ćosić je bio prijatelj sa Mešom Selimovićem i među retkima je pročitao rukopis romana Derviš i smrt.[17] Dela Tabla na zgradi gde je stanovao u Beogradu Posle prve knjige, zbirke pripovedaka Prva četa (1950), s temom iz NOB-a, objavljuje roman Tišine (1961). Slede knjige, zbirka pripovedaka Tuđa zemlja (1962) i kratki poetski roman Magla i mjesečina (1965).[24] Derviš i smrt (1966) kritika je odmah oduševljeno pozdravila kao izuzetno delo. Ovaj roman je napisan kao reakcija na tadašnji Titov režim koji se vrlo često obračunavao sa političkim osuđenicima. I sam Mešin brat Šefkija bio je u rodnoj Tuzli uhapšen, osuđen na smrt i pokopan na nepoznatom mestu, što je bio dodatni ako ne i glavni motiv za nastanak ovog romana. Radnja romana zbiva se u 18. veku u nekom mestu u Bosni. Glavni junak je Ahmed Nurudin, derviš mevlevijskog reda. To je delo snažne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monološki, s izvanrednim umetničkim nadahnućem, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima. Ono počinje od religioznih istina kao oblika dogmatskog mišljenja da bi došlo do čovekove večne upitanosti pred svetom, do spoznaje patnje i straha kao neizbežnih pratilaca ljudskog življenja. Knjigu je posvetio supruzi Darki, koja mu je celi život bila verni pratilac, prijatelj i podrška. Borislav Mihajlović Mihiz je roman Derviš i smrt opisao kao remek-delo i čudo.[25] Pisci iz Bosne i Hercegovine predložili su da se Selimović ovim romanom kandiduje za Nobelovu nagradu za književnost.[26] Roman Tvrđava (1970) vraća nas u još dublju prošlost, u 17. vek. Tvrđava je tu i stvarnost i simbol, a kao simbol ona je „svaki čovjek, svaka zajednica, svaka ideologija“ zatvorena u samu sebe. Izlazak iz tvrđave istovremeno je ulazak u život, u haotičnu stvarnost sveta, početak individualnog razvitka, otvaranje mogućnosti susreta s drugima i upoznavanja istinskih ljudskih vrednosti. Kao i prethodni roman, i Tvrđava je ispunjena verom u ljubav, koja je shvaćena kao most što spaja ljude, bez obzira na različitost uverenja, civilizacija i ideologija.[27][28] Nakon romana Ostrvo (1974) koji obrađuje teme iz savremenog života, slede Djevojka crvene kose, Pisci, mišljenja i razgovori, Za i protiv Vuka, Krug i Sjećanja (1976). Poslednje delo je autobiografsko. U njemu Selimović opisuje mnoge važne događaje i ličnosti koje su uticale na njegov život i ostavile neizbrisiv trag.[29] Priznanja i nagrade Počasni doktor Sarajevskog univerziteta, 1971. NIN-ova nagrada, za roman Derviš i smrt, 1967. Nagrada „Ivan Goran Kovačić”, za roman Derviš i smrt, 1967. Njegoševa nagrada, za roman Derviš i smrt, 1969. Dvadesetsedmojulska SRBiH Nagrada AVNOJ-a, 1970. BIGZ-ova nagrada (počasna), za roman Krug, 1984. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Krug, 1984. Dela Spomenik Meši Selimoviću u Tuzli Uvrijeđeni čovjek (1947) Prva četa (1950) Tuđa zemlja (1957) Noć i jutra (filmski scenario) (1958) Tišine (1961) Magla i mjesečina (1965) Eseji i ogledi (1966) Derviš i smrt (1966) Za i protiv Vuka (1967) Tvrđava (1970) Ostrvo (1974) Sjećanja (1976) Krug (1983)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kod par knjiga knjizski blokovi imaju malo neke pegice, ali nista strasno! Sve ostalo uredno! 1. DECA 203 str. 2. EXPONTO, NEMIRI, LIRIKA 263 str. 3. GOSPOĐICA 214 str. 4. ISTORIJA I LEGENDA 214 str. 5. JELENA, ŽENA KOJE NEMA 287 str. 6. KUĆA NA OSAMI 225 str. 7. NA DRINI ĆUPRIJA 395 str. 8. NEMIRNA GODINA 359 str. 9. OMERPAŠA LATAS 313 str. 10. PROKLETA AVLIJA 121 str. 11. STAZE, LICA, PREDELI 255 str. 12. .ŽEĐ 265 str 13. UMETNIK I NJEGOVO DELO 300 str. 14. ZNAKOVI 313 str. 15, TRAVNIČKA HRONIKA 525 str. 16. Znakovi pored puta Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[a] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“.[5] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[6] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti. U Beogradu je osnovana Zadužbina Ive Andrića, prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku Ivo Andrić je rođen 9. oktobra ili 10. oktobra 1892. godine[7][8][9] u Docu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj od oca Antuna Andrića (1863—1896)[10], školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Andrić je kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.[11][12][13][14] Andrić je 1903. godine upisao sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“.[15] Kao gimnazijalac, Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.[16] Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije slovenske književnosti i istorije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Naredne godine prelazi na Bečki univerzitet ali mu bečka klima ne prija i on, nasledno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filozofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. U Krakovu je stanovao kod porodice čija je ćerka Jelena Ižikovska mogla da bude prototip za „Jelenu, ženu koje nema”.[17] Prvi svetski rat Godine 1914, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje studentske kofere, napušta Krakov i dolazi u Split. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga hapsi i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik i pripadnik Mlade Bosne, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.[18] Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine, kada je objavljena opšta amnestija, posle čega se vratio u Višegrad. Između dva rata Nakon izlaska iz kućnog pritvora zbog ponovljene bolesti pluća, odlazi na lečenje u Zagreb, u Bolnicu Milosrdnih sestara gde dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom „Ex Ponto“ biti objavljena u Zagrebu 1918. godine. Nezadovoljan posleratnom atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć Tugomira Alaupovića, i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Milošem Crnjanskim, Stanislavom Vinaverom, Simom Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane „Moskva“. Ivo Andrić u svom domu u Beogradu koji je pretvoren u Spomen-muzej Ive Andrića. Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavljen za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu.[19] U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri“, pripovetke „Ćorkan i Švabica“, „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“. U junu 1924. godine je na Univerzitetu u Gracu odbranio doktorsku tezu „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft). Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, 1926. godine, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske kraljevske akademije, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetku „Mara milosnica“. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marselju i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavljena je njegova pripovetka „Most na Žepi“. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda u Ženevi. 1934. godine postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Po dolasku Milana Stojadinovića na mesto predsednika vlade i ministra inostranih poslova, jula 1935. je postavljen za vršioca dužnosti načelnika Političkog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova.[20] U vladi Milana Stojadinovića više od dve godine, od 1937. do 1939, obavljao je dužnost zamenika ministra inostranih poslova.[21] Ivo je 16. februara 1939. na godišnjoj skupštini Srpske kraljevske akademije, na predlog profesora Bogdana Popovića, slikara Uroša Predića i vajara Đorđa Jovanovića, izabran jednoglasno u zvanje redovnog člana Akademije.[22] Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu.[23] Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha – Adolfu Hitleru.[24] Drugi svetski rat U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i umetnike odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Zbog neslaganja sa politikom vlade u rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu podnosi ostavku na mesto ambasadora, ali njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem napušta Berlin. Naredna dva meseca su proveli na Bodenskom jezeru. Odbio je da se skloni u Švajcarsku,[25] i sa osobljem i članovima njihovih porodica, 1. juna 1941. je specijalnim vozom doputovao u Beograd, čime se završila njegova diplomatska karijera. Novembra 1941. je penzionisan na sopstveni zahtev, mada je odbio da prima penziju.[26] Rat provodi u Beogradu u izolaciji. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru.[27] Iz moralnih razloga je odbio poziv kulturnih radnika, da se njegove pripovetke uključe u „Antologiju savremene srpske pripovetke“ za vreme dok „narod pati i strada“: „Kao srpski pripovedač, kao dugogodišnji saradnik Srpske književne zadruge i član njenog bivšeg Književnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguće, jer u sadašnjim izuzetnim prilikama, ne želim i ne mogu da učestvujem u ni u kakvim publikacijama, ni sa novim, ni sa ranije već objavljenim svojim radovima.” U tišini svoje iznajmljene sobe u Prizrenskoj ulici, piše prvo roman Travnička hronika, a krajem 1944. godine okončava i roman Na Drini ćuprija. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata. Krajem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica.[28] Nakon rata Andrićev grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Godine 1946. postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[26] Tokom 1946. godine objavljuje „Pismo iz 1920. godine“. Između 1947. i 1953. godine objavljuje pripovetke „Priča o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, „Priča o kmetu Simanu“, „Bife Titanik“, „Znakovi“, „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“, „Aska i vuk“, „Nemirna godina“ i „Lica“. Godine 1954, postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Potpisao je Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Roman „Prokleta avlija“ je štampao u Matici srpskoj 1954. godine. Oženio se 1958. godine kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, Milicom Babić, udovicom Andrićevog prijatelja, Nenada Jovanovića.[29] Nobelov komitet 1961. godine dodeljuje Andriću Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Besedom „O priči i pričanju“ se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.[30] Dana 16. marta 1968. Andrićeva supruga Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Bio je član Upravnog odbora Srpske književne zadruge od 1936. do 1939. i od 1945. do smrti 1975. godine.[31] Andrić umire 13. marta 1975. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Književni rad Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u „Bosanskoj vili“ 1911. godine.[32] Pred Prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, „Tama“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“).[32] Prvu knjigu stihova u prozi - „Ex Ponto“ - Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku „Nemiri“ štampao je u Beogradu 1920. godine.[33] Spomenik Ivi Andriću u Beogradu Andrićevo delo možemo podeliti u nekoliko tematsko-žanrovskih celina. U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi (Ex Ponto, Nemiri), Andrićev iskaz o svetu obojen je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem koje je delimično bilo podstaknuto i lektirom koju je u to vreme čitao (Kirkegor na primer). Mišljenja kritike o umetničkim dosezima tih ranih radova podeljena su: dok srpski kritičar Nikola Mirković u njima gleda vrhunsko Andrićevo stvaralaštvo, hrvatski književni istoričar Tomislav Ladan smatra da se radi o nevažnim adolescentskim nemirima koji odražavaju piščevu nezrelost i nemaju dublje ni univerzalnije vrednosti. Druga faza, koja traje do Drugog svetskog rata, obeležena je Andrićevim okretanjem pripovedačkoj prozi i, na jezičkom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu. Po opštem priznanju, u većini pripovedaka Andrić je našao sebe, pa ta zrela faza spada u umetnički najproduktivnije, s većinom Andrićevih najcenjenijih priča. Pisac nije bio sklon književnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasičnoj tradiciji realizma 19. veka, plastičnim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razmeđa istoka i zapada, natopljenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama. Ličnosti su pripadnici sve četiri etničko-konfesionalne zajednice (Muslimani, Jevreji, Hrvati, Srbi – uglavnom prozvani po konfesionalnim, često pejorativnim imenima (Vlasi, Turci)), uz pojave stranaca ili manjina (Jevreji, strani činovnici), a vremensko razdoblje pokriva uglavnom 19. vek, ali i prethodne vekove, kao i 20. Treća faza obeležena je obimnijim delima, romanima Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Gospođica i nedovršenim delom Omerpaša Latas, kao i pripovetkom Prokleta avlija. Radnja većine ovih dela je uglavnom smeštena u Bosni, u njenu prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti gde je pisac, na zasadama franjevačkih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upečatljiv svet „Orijenta u Evropi“. Piščevo se pripovedanje u navedenim delima odlikuje uverljivo dočaranom atmosferom, upečatljivim opisima okoline i ponašanja i psihološkim poniranjem. Osim tih dela, autor je u ovom periodu objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejističke proze i poznato i često citirano delo, zbirku aforističkih zapisa Znakovi pored puta (posthumno izdato), nesumnjivo jedno od Andrićevih najvrednijih dela. Andrić o umetnosti Ivo Andrić 1922. godine Svoje shvatanje smisla i suštine umetnosti Andrić je izlagao, bilo u posebnim napisima bilo implicitno, u pojedinim pasažima svog umetničkog dela. U tom pogledu posebno se ističe njegov esej Razgovor sa Gojom, pripovetka Aska i vuk, beseda povodom dobijanja Nobelove nagrade, „O priči i pričanju“ i zbirka aforističkih zapisa „Znakovi pored puta“. Umetničko stvaranje je po Andriću složen i naporan čin koji se vrši po diktatu čovekove nagonske potrebe za stvaranjem. U osnovi nagonska, čovekova potreba za lepotom odbrana je od umiranja i zaborava; ona je dijalektička suprotnost zakonima prolaznosti. U igri jagnjeta iz alegorijske pripovetke Aska i vuk simbolizovan je umetnički nagon čovekov kao „instinktivan otpor protiv smrti i nestajanja“ koji „u svojim najvišim oblicima i dometima poprima oblik samog života“. Umetnost i volja za otporom, kazuje Andrić na kraju ove pripovetke, pobeđuje sve, pa i samu smrt, a svako pravo umetničko delo čovekova je pobeda nad prolaznošću i trošnošću života. Život je Andrićevom delu divno čudo koje se neprestano troši i osipa, dok umetnička dela imaju trajnu vrednost i ne znaju za smrt i umiranje. Stvaralački akt, po Andrićevom shvatanju, nije prost reproduktivan čin kojim se gola fotografije unosi u umetničko dela. Umetnost, istina, mora da ima dubokih veza sa životom, ali umetnik od materijala koji mu pruža život stvara nova dela koja imaju trajnu lepotu i neprolazan značaj. Fenomen stvaralaštva ogleda se u tome što umetnici izdvajaju iz života samo one pojave koje imaju opštije i dublje značenje. Dajući takvim pojavama umetnički oblik, umetnici ih pojačavaju „jedva primetno za jednu liniju ili jednu nijansu u boji“, stvarajući umetničku lepotu koja otada sama nastavlja svoju slobodnu sudbinu. Sve što u životu postoji kao lepota – delo je čovekovih ruku i njegova duha. Sastavni je deo „života i autentičan oblik ljudskog ispoljavanja“, stvoren za jedan lepši i trajniji život. Mostovi i arhitektonske građevine najbolje ilustruju Andrićevo shvatanje trajnosti lepote koju čovek stvara. Anonimni neimar iz Mosta na Žepi spasava se od zaborava time što svoju stvaralačku viziju prenosi u kamenu lepotu luka razapetog nad obalama pod kojima kao prolaznost protiču hučne vode Žepe. Funkcija umetnosti je i u naporu umetnika da svoje delo uključi u trajne tokove života, da čoveka izvede iz „uskog kruga ... samoće i uvede ga u prostran i veličanstven svet ljudske zajednice“. Postojanje zla u čoveku i životu ne sme da zaplaši umetnika niti da ga odvede u beznađe. I zlo i dobro, kao dijalektičke autonomne sile, samo su latentnost života i ljudske prirode. Dužnost je umetnika da otkriva i jedno i drugo, ali, istovremeno, i da svojim delom utire put spoznaji da je moguće pobediti zlo i stvoriti život zasnovan na dobroti i pravdi. Umetnost je dužna da čoveku otkriva lepotu napora podvižnika koji koračaju ispred savremenika i predosećaju buduće tokove života. Tako umetnost stalno otvara perspektive životu pojedinaca, naroda i čovečanstva, u podvizima i porazima onih koji su prethodili umetnost nalazi nataložena iskustva čovečanstva. Prohujala stoleća sublimišu čovekovo iskustvo oko nekolikih legendi, koje potom inspirišu umetnika. Smisao savremenosti je u stvaralačkom prenošenju iskustva prošlosti u one vrednosti savremenog stvaranja koje će, nadživljavajući nas, korisno poslužiti potomcima. „Samo neuki, nerazumni ljudi – kaže Andrić – mogu da smatraju i da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek mislio i osećao i radio neraskidivo utkao u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti“. Svrha umetnosti je u povezivanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, u povezivanju „suprotnih obala života, u prostoru, u vremenu, u duhu“. Po Andrićevom shvatanju umetnik je i vesnik istine, a njegovo delo poruka kojom se iskazuje složena stvarnost ljudske istorije. On je „jedan od bezbrojnih neimara koji rade na složenom zadatku življenja, otkrivanja i izgrađivanja života“. Opisujući svoje stvaralačke trenutke, Andrić kazuje: „Ni traga da se vratim sebi. Samo da mogu, kao surovo drvo i studen metal, u službi ljudske slabosti i veličine, u zvuk da se pretvorim i da ljudima i njihovoj zemlji potpuno razumno prenesem bezimene melodije života ...“ Govoreći o opasnostima koje vrebaju umetnika, Andrić posebno upozorava na formalizam reči i dela: „Beskrajno nagomilavanje velikih reči sve nam manje kazuje što se više ponavlja i pod njim izdišu istina i lepota kao robinje“. Najdublji poraz doživljuje onaj umetnik koji smatra da „prasak reči i vitlanje slika mogu biti umetnička lepota. Istina, svakom pravom umetničkom delu potreban je i estetski sjaj, ali on se ostvaruje samo u jednostavnosti. „Savršenstvo izražavanja forme – kaže Andrić – služba je sadržini“. Pružajući „zadovoljstvo bez patnje i dobro bez zla“, umetničko delo će pružiti čoveku najviši vid života – česta je poruka Andrićevog dela. Andrićeva vizija harmoničnog života budućeg čovečanstva zasnovana je upravo na uverenju da će umetnička lepota uništiti zlo i izmiriti protivrečnosti čovekovog bitisanja. Napomena: Tekst ovog članka je delom, ili u potpunosti, prvobitno bio preuzet sa prezentacije Znanje.org uz odobrenje. Umetnički postupak Poštanska marka s likom Ive Andrića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine U načinu izgrađivanja likova i umetničkom postupku pri oblikovanju svojih misli o životu i ljudima, Andrić se ne odvaja od najlepših tradicija škole realističke književnosti, iako takav njegov postupak ne znači i ponavljanje tradicionalnih realističkih manira.[34] Njegove slike života nisu samo realistički izraz određene životne i istorijske stvarnosti, jer on u njih utkiva i znatno šira uopštavanja i opštija, gotovo trajna životna značenja. Legendarni bosanski junak Alija Đerzelez nije samo tip osmanlijskog pustolova i avanturiste, već i večiti čovek pred večitim problemom žene. Tamnica iz pripovetke Prokleta avlija ima znatno šire značenje: ona je izvan vremena i mesta kojima ih je pisac lokalizovao. Iako se u Andrićevom književnom delu najčešće javlja Bosna, gotovo svi njeni likovi se izdižu izvan životnog kruga u kome ih pisac nalazi. Andrić, prirodno, nikada ne izneverava tipičnost sredine i vremena, ali on pri tom tako kompleksne ličnosti ume da dogradi i u njima podvuče ono što je opštije i životno šire od osobenosti određenih konkretnom sredinom i vremenom. Ono po čemu se Andrić naročito ističe u srpskoj savremenoj književnosti, to su vanredne analize i psihološka sagledavanja onih čovekovih stanja koja su u srpskoj književnosti, do njega, bila izvan značajnih literarnih interesovanja. Njega najviše zanima onaj tamni i neizrecivi nagon u čoveku, koji je izvan domašaja njegove svesti i volje. Polazeći od nekih savremenih postavki psihološke nauke, Andrić je prikazao kako ti tajanstveni unutrašnji impulsi fatalno truju i opterećuju čoveka. Osim toga, on je sa posebnom sugestivnošću slikao dejstvo seksualnih nagona i čulnih percepcija na duševni život čoveka. Zbog svega toga Andrić se prvenstveno pokazuje kao moderni psihoanalitičar u našoj savremenoj književnosti. U sudbini svake ličnosti ovog našeg pripovedača je i neka opštija ideja, izvesna misao o životu, čoveku i njegovoj sreći. Zato se za njegovu prozu s pravom kaže da nosi u sebi obeležja filozofskog realizma. Andrić je i majstor i reči i stila. Njegova proza je sačuvala apsolutnu, kristalnu jasnost izraza. On ne traži stilski efekat u neobičnoj metafori ili u naglašenom izrazu. Skladna i jednostavna rečenica, uverljivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripovedačkih slika čine da Andrićevo delo predstavlja najsuptilniju umetničku vrednost koju srpska književnost poseduje. Andrićevo delo je postalo ponos srpske kulture, a sa visokim međunarodnim priznanjem, oličenim u Nobelovoj nagradi, ono danas živi i kao trajna svojina svetske literature. Zadužbina Ive Andrića Ivo Andrić iz profila Glavni članak: Zadužbina Ive Andrića Zadužbina Ive Andrića je počela sa radom 12. marta 1976. godine na temelju testamentarne volje Ive Andrića.[35] Prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština „sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe“. Organizujući naučne skupove o Andrićevom delu i o različitim aspektima savremene srpske književnosti, Zadužbina služi najdubljim intersima srpske književnosti, umetnosti i kulture. Veliki je broj diplomaca i postdiplomaca koji su dobili stipendiju Andrićeve zadužbine za radove iz oblasti književnosti, a takođe su kao gosti i stipendisti, u piščevoj Zadužbini boravili i radili mnogobrojni slavisti iz celoga sveta. Andrićeva nagrada Glavni članak: Andrićeva nagrada Na osnovu piščeve testamentarne volje, počev od 1975. godine, svake godine se dodeljuje Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku. Prvi dobitnik nagrade je bio Dragoslav Mihailović za delo Petrijin venac.[36] Spomen-muzej Ive Andrića Glavni članak: Spomen-muzej Ive Andrića U okviru Zadužbine Ive Andrića spada i Spomen-muzej Ive Andrića se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda i otvoren je 1976. godine u stanu na Andrićevom vencu 8, u kome je pisac živeo sa suprugom Milicom Babić od 1958. godine. Sačuvani su autentični raspored i izgled ulaznog hola, salona i Andrićeve radne sobe, a nekadašnje dve spavaće sobe preuređene su u izložbeni prostor gde je otvorena stalna postavka koja raznovrsnim eksponatima predstavlja Andrićev životni put i markantne tačke njegove stvaralačke biografije. Pored reprezentativnih dokumenata (indeksi, pasoši, plakete, diplome, Nobelova plaketa i medalja, Vukova nagrada, počasni doktorati) i fotografija, u izložbenoj postavci mogu se videti i originalni rukopisi Andrićevih dela, pisma, izdanja njegovih knjiga na raznim jezicima, kao i neki piščevi lični predmeti. Sveske Zadužbine Ive Andrića Glavni članak: Sveske Zadužbine Ive Andrića Od 1982. godine Zadužbina izdaje časopis Sveske Zadužbine Ive Andrića koje izlaze jednom godišnje. Ova publikacija objavljuje nepoznate i nepublikovane Andrićeve rukopise, prepisku, naučne i kritičke studije o Andrićevom slojevitom delu i njegovom životu, njegovom duhovnom prostoru kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo.[37] Andrićgrad Glavni članak: Andrićgrad Andrićgrad ili Kamengrad je grad, kulturni centar i vrsta etno-sela, koji se nalazi na lokaciji Ušće na samom ušću reka Drina i Rzav u Višegradu čiji je idejni tvorac režiser Emir Kusturica. Za posetioce je otvoren 5. jula 2012.[38] Grad je izgrađen od kamena i u njemu se nalazi pedesetak objekata.[39] U gradu će postojati gradsko pozorište, moderni bioskop, gradska uprava, akademija lijepih umjetnosti, zgrada Andrićeve gimnazije, riječna marina i pristanište, hoteli, trgovi, crkva, stari han, dućani i spomen kuća Ive Andrića.[39] U okviru akademije lepih umetnosti koja će postojati u Kamengradu, radiće Fakultet za režiju.[39] Očekuje se i da Srbija, a možda i neke druge zemlje, otvore svoje konzulate i počasne konzulate u Andrićevom gradu.[39] Dana 28. juna 2013. godine otvoren je Andrićev institut.[40] Ivo, Srbin i srpski pisac Ivo se izravno i nedvosmisleno izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac, kako je on to volio da kaže, u `njegovim zrelim godinama i ne od juče`. U svom pismu komesaru Srpske književne zadruge (1942) ističe da je srpski pisac.[41] dok u svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1951), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih, u rubrici `narodnost`, Ivo unosi `srpska`. S druge strane, dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijanjem da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike [42], a zatim 1954. odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla[43] Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti spomenimo kanadsko-američkog istoričara MekNila (William H. McNeil) koji piše da su roditelji Ivine majke bili Srbi[44] te Vojnovićevo pismo svom bratu Luji u kome kaže: „Šaljem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katolički Srbin iz Bosne, idealan mladić, 26 god.`.[45] Jednako treba dodati dva druga stranca, Ivine prijatelje i savremenike L. F. Edvardsa (Lovett F. Edwards), koji u svom predgovoru prevodu knjige (1944) kaže da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac[46], te stalnog sekretara Švedske kraljevske akademije Osterlinga (Anders Österling), koji u svom govoru prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi, ističe da se je Ivo, kao mlad srpski student, priključio nacionalnom revolucionarnom pokretu, bio progonjen pa zatvoren 1914 na početku Prvog svetskog rata. Srpska književna kritika vidi Andrića kao srpskog književnika srpske avangarde i međuratnog modernizma 20. veka[47] i književnika koji je izrastao iz srpske književne tradicije [48] Bibliografija Ivo Andrić sa suprugom Milicom na vest o Nobelovoj nagradi (1961) Autor je brojnih eseja, zapisa i kritičkih osvrta o srpskim piscima, kao što su Simo Matavulj, Bora Stanković, Branko Radičević, Petar Kočić, koji se odlikuju dokumentarnošću, bogatstvom podataka i racionalnom analizom istorijskih i aktuelnih problema.[49] Ex Ponto, stihovi u prozi, 1918. Nemiri, stihovi u prozi, 1920. Put Alije Đerzeleza, 1920. Most na Žepi, 1925. Anikina vremena, 1931. Portugal, zelena zemlja, putopisi, 1931. Španska stvarnost i prvi koraci u njoj, putopisi, 1934. Razgovor sa Gojom, esej, 1936. Na Drini ćuprija, roman, 1945. Deca, zbirka pripovedaka Gospođica, roman, 1945. Travnička hronika, roman, 1945. Na Nevskom prospektu, 1946. Na kamenu, u Počitelju Priča o vezirovom slonu, 1948. Prokleta avlija, roman, 1954. Igra, 1956. O priči i pričanju, beseda povodom dodele Nobelove nagrade, 1961. Jelena, žena koje nema, pripovetka, 1963. Šta sanjam i šta mi se događa, lirske pesme, objavljene posthumno 1977. Omerpaša Latas, nedovršen roman, objavljen posthumno 1977. Na sunčanoj strani, nedovršen roman, objavljen posthumno Znakovi pored puta, knjiga, objavljena posthumno Sveske, knjiga, objavljena posthumno Dela Ive Andrića su prevođena na više od 50 jezika

Svetlana Aleksijevič KOMPLET TRI KNJIGE ČERNOBILJSKA MOLITVA POSLEDNJI SVEDOCI LIMENI DEČACI NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST ZA 2015. GODINU Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič (1948, Stanislav, Ukrajina), sovjetska i beloruska književnica, novinarka i scenarista dokumentarnih filmova. Piše na ruskom jeziku. Otac joj je bio Belorus, majka Ukrajinka. Završila je studije žurnalistike na Beloruskom državnom univerzitetu 1972. i radila kao vaspitačica, učiteljica istorije i nemačkog jezika u nekoliko škola na jugu Belorusije i kao novinar u lokalnim beloruskim novinama. Primljena u Savez pisaca SSSR 1983. Od 2000. godine živela u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, a od 2013. ponovo u Belorusiji. Njene knjige, pisane u maniru dokumentarističke proze, prevedene su na 20 jezika, dobila je brojne književne nagrade u Sovjetskom Savezu i Rusiji, zatim Herderovu, Remarkovu, američku Nacionalnu nagradu kritike, Srednjoevropsku književnu nagradu „Angelus“, a 2015. godine Nobelovu nagradu za književnost za `višeglasno stvaralaštvo – spomenik stradanju i herojstvu našega vremena`. Posle Černobiljske molitve koja joj je donela svetsku slavu i objavljena u 4 miliona primeraka, objavila je još knjige Poslednji svedoci – nimalo dečje priče u kojoj o Drugom svetskom ratu na području tadašnjeg Sovjetskog Saveza govore svedoci koji su tada bili deca. Napisala je dvadesetak scenarija za dokumentarne filmove i tri drame. Književna kritika ovu sjajnu autorku svrstava među najznačajnije predstavnike dokumentarističke proze, kao što su Truman Kapote i Norman Majler. ČERNOBILJSKA MOLITVA Hronika budućnosti. `I došla je mama. Ona je juče okačila u bolničkoj sobi ikonu. Nešto šapuće tamo u uglu, kleči. Oni svi ćute. Profesor, lekari, medicinske sestre. Misle da ništa ne podozrevam, da ne znam da ću uskoro umreti. A ja svake noći učim da letim... Ko je rekao da je lako leteti? Noć 26. aprila 1986... Za jednu noć smo se premestili na drugo mesto istorije. Skočili smo u novu realnost, a ispostavilo se da je ona, ta realnost, ne samo iznad našeg znanja već i iznad naše mašte. Pokidane su veze vremena... Prošlost je postala bespomoćna, na nju se nije moglo osloniti, u sveznajućem (kako smo verovali) arhivu čovečanstva nije se našao ključ da otvori ta vrata.` Čudesna i potresna knjiga o černobiljskoj katastrofi. Svedočanstvo od kojeg se ježi koža, a opet književno delo biblijskog tona, poput savremenih psalama običnih ljudi koji su posle ove moderne apokalipse našli reči mudrosti, samilosti i utehe. Glavni junaci ove nesvakidašnje dokumentarističke proze su i žrtve i spasioci, i deca i vojnici i žitelji avetinjske ozračene oblasti ograđene tablama upozorenja, i naučnici, psiholozi, lekari, preživeli, evakuisani i povratnici. Oni svi u pero Svetlane Aleksijevič govore reči koje se stapaju u jednu, jedinstvenu Černobiljsku molitvu za postradale i one koji će još dugo snositi teške posledice. POSLEDNJI SVEDOCI Potresna sećanja dece koja su preživela Drugi svetski rat. Knjiga pruža čitaocima nesvakidašnja svedočanstva dece koja su preživela Drugi svetski rat, transponovana u vrhunsku književnu formu. Bombardovanje, nemačka invazija, zločini vojske nad stanovništvom, glad, razaranje, zbegovi i druge ratne strahote poprimaju sasvim drukčije dimenzije gledani očima nedužnih devojčica i dečaka, uzrasta od 4 do 12 godina. Uspomene tih sada zrelih ličnosti na svoje traumatično detinjstvo pretvaraju slike iz njihove bolne prošlosti u metaforu o sunovratu ljudskosti i čovekovom moralnom padu, podsećajući nas još jednom na poznatu misao Dostojevskog da „svi ideali sveta nisu vredni suze jednog deteta“. Kazivanja najmlađih i istovremeno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne kataklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečatljivija nego mnoga svedočanstva o Drugom svetskom ratu. LIMENI DEČACI Dramatična knjiga o sovjetskom ratu u Avganistanu. U još jednom svom polifonom romanu-ispovesti Svetlana Aleksijevič, kroz književno oblikovana svedočanstva svojih sagovornika, običnih, „malih“ ljudi, iznosi teške i nesrećne sudbine ruskih mladića koji su se sa ratišta u Avganistanu vraćali u limenim sanducima. Taj `pogrešan rat`, kako kaže jedan glas u ovoj uznemirujućoj knjizi, koji je trajao deset godina (1979–1989), odneo je živote 15 hiljada sovjetskih vojnika i preko 150 hiljada mudžahedina, i znatno uticao na raspad Sovjetskog Saveza i kraj vladavine Komunističke partije. Bez ovog svetskog bestselera nemoguće je sebi predstaviti istoriju ovog besmislenog rata. Mnoge neutešne majke, rođaci, prijatelji, pa i preživeli vojnici, užasnuti istinom koja je u punom svetlu izbila posle objavljivanja knjige, pod pritiskom sovjetske vlasti, različitih `grupa za podršku`, sudskih organa i režimske štampe, tužili su Svetlanu Aleksijevič za klevetu. Zamenom teza, oni su odbijali da prihvate da su se `limeni dečaci` uzalud borili, i na sudu su odustali i od sopstvenog svedočenja. Najznačajniji delovi tog sudskog procesa sastavni su deo ove izuzetne knjige, koja je promenila svest ruskog čoveka. Knjige su nove. Laguna, 2016. i 2017. godine. # 108

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Tadeusz Gronowski Gospodin Tadija (polj. Pan Tadeusz) - ep poljskog književnika Adama Mickiewicza. Službeno se zove `Gospodin Tadija: Posljednji nasrt u Litvi: Plemićka pripovijest iz godine 1811.-1812. u dvanaest knjiga u stihovima`[1] Knjiga je prvi put objavljena u lipnju 1834. u Parizu. Smatra se jednim od posljednjih velikih epova u europskoj književnosti.[2] Nacionalni je ep Poljske. Reformirao je poljski jezik te bitno utjecao na njegovu standardizaciju.[3] Poljski redatelj Andrzej Wajda snimio je istoimeni film 1999. na temelju ovog epa. Radnja Radnja se odvija tijekom pet dana 1811. godine i jednog dana 1812., kada je Poljsko-Litavska Unija već podijeljena između Rusije, Pruske i Austrije i briše se s političke karte Europe, iako je 1807., baš prije nego što priča počinje, Napoleon Bonaparte osnovao satelitsko Varšavsko vojvodstvo. Mjesto radnje je selo Soplicowo, ladanjsko imanje pod ruskom upravom. Gospodin Tadija pripovijeda priču o dvije posvađane plemićke obitelji i o ljubavi između Tadije Soplica iz jedne obitelji i Zosije iz druge posvađane obitelji. Drugi podzaplet uključuje spontane pobune domaćeg stanovništva protiv okupatorske ruske vojske. Različite fabularne niti dinamično se prekidaju i prepleću, donoseći cijelu galeriju likova onodobnoga poljskoga društva, osjećaj punine života i predokus vječnosti.[4] Mickiewicz koristi pojam `Litva` u drugačijem značenju od današnjeg, ne kao državu, nego kao zemljopisno područje, koje uključuje i Poljsku i Bjelorusiju. Poljaci, Litvanci i Bjelorusi smatraju Mickiewicza svojim piscem. Adam Bernard Mickjevič[1] ili Adam Mickijevič (polj. Adam Bernard Mickiewicz; 24. decembar 1798 — 26. novembar 1855) je poljski književnik i pesnik, izrazita ličnost poljske književne romantike i borac za slobodu Poljske. On se smatra nacionalnim pesnikom u Poljskoj, Litvaniji i Belorusiji. Kao jedna od glavnih figura poljskog romantizma, on se smatra jednim od tri poljska velikana (Trzej Wieszcze).[2] Adam Mickjevič je, prema mišljenju mnogih, ne samo najveći poljski pesnik,[3][4][5] jedan od velikih slovenskih[6] i evropskih[7] romantičarskih pesnika i intelektualaca, već i najveći duhovni autoritet, čije je sveukupno delovanje bilo odlučujuće za formiranje poljske kolektivne nacionalne svesti. Ovu nacionalnu počast on deli sa poljskim bardovima Žigmuntom Krasinskim i Julijusom Slovackim.[8][9] Biografija Za razliku od mnogih romantičarskih pesnika, njegov život je bio relativno lagan i bez potresa. Živeo je u emigraciji u Rusiji, Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj. U Nemačkoj je upoznao Getea. Oženio se 1834. Selinom Šimanovskom, koja je kasnije mentalno obolela, što je uticalo da Mickjevič pokuša samoubistvo. Od 1840. predavao je slovenske jezike i književnost na Francuskom koležu u Parizu. U svojim predavanjima o slovenskoj književnosti u Parizu, Mickjevič je koristio i primere srpske narodne književnosti i tragediju „Obilić“ Sime Milutinovića Sarajlije.[10] Ovo mesto je napustio 1844. ponesen idejama religioznog misticizma. Tada je zapao u porodičnu, psihološku i zdravstvenu krizu. Zabeleženo je da ga je u zimu 1848−1849. posetio Frederik Šopen, i sam veoma bolestan, i svirao mu muziku da bi ga umirio.[11] Jedno vreme prebivao je u ruskoj Odesi, gde je bio premešten po nalogu ruskih organa, koji su nakon podele Poljske 1795. Poljake selili po Ruskoj Imperiji. U Odesi bio je u romansi sa Poljakinjom Karolinom Sobanskom. Kasnije se pokazalo da je Sobanska bila ruski špijun, koja je u Odesi tražila poljske revolucionare. Mickjevičeva supruga Selina je umrla 1855. Kada je izbio Krimski rat, ostavio je svoju maloletnu decu u Parizu i otišao u Konstantinopolj da organizuje poljske i jevrejske jedinice u borbi protiv Rusije. Dok je na azijskoj strani Bosfora Florens Najtingejl spašavala ranjenike krimskog rata od kolere, na zapadnoj strani Bofora kolerom se zarazio i Mickjevič. Umro je 26. novembra 1855. kao žrtva epidemije kolere. Njegove posmrtne ostatke sa parnim brodom prenjeli su u Pariz da bi 1890. prenjeli u Poljsku i sahranili u Krakovu u poznatoj katedrali Vavel, pored ostalih velikana poljske istorije. Njegovo literarno delo stvoreno je za samo 15 godina. Inspiracija mu je uvek bila poljska tradicija i katolicizam. Balade i romanse iz 1822. su obojene folklorom, ciklus drama Zadušnice bavi se litvanskom istorijom, dok je Konrad Valenrod istorijsko i patriotsko poetsko delo, gde prikazuje borbu Poljaka protiv germanskog tevtonskog reda. Danas po Mickjeviču nosi ime Univerzitet u Poznanju i institut za poljsku kulturu, koji služi za njenu međunarodnu promociju. Rane godine Dvorac Zaoše, njegovo moguće rodno mesto Adam Mickjevič je rođen 24. decembra 1798, na imanju svog ujaka u Zaošu (danas Zavos) u blizini Navagruda (na poljskom, Nowogródek) ili u samom Navagrudu[a] u tadašnjem delu Ruskog carstva, a sada Belorusiji. Taj region je bio na periferiji uže Litvanije i bio je deo Velikog vojvodstva Litvanije sve do Treće podele Poljsko-litvanske zajednice (1795).[12][13] Viša klasa, uključujući Mickjevičevu porodicu, bila je ili poljska ili polonizovana.[12] Pesnikov otac, Mikolaj Mickjevič, advokat, bio je pripadnik poljskog[14] plemstva (szlachta)[15] i nosio je nasledni grb Poraj;[16] Adamova majka je bila Barbara Mickjevič, rođena Majevska. Adam je bio drugorođeni sin u porodici.[17] Mickjevič je proveo detinjstvo u Navahrudu.[15][17] U početku su ga podučavali njegova majka i privatni učitelji. Od 1807. do 1815. pohađao je dominikansku školu po nastavnom planu i programu koji je osmislila sada nefunkcionalna poljska Komisija za nacionalno obrazovanje, koja je bila prvo svetsko ministarstvo obrazovanja.[15][17][18] On je bio osrednji student, iako aktivan u igrima, pozorištu i slično.[15] Septembra 1815, Mickjevič se upisao na Carski univerzitet u Viljnusu, gde je studirao za učitelja.[19] Nakon diplomiranja, prema uslovima njegove vladine stipendije, predavao je u srednjoj školi u Kaunasu od 1819. do 1823. godine.[17] Godine 1818, objavio je svoju prvu pesmu „Zima miejska“ („Gradska zima“) u časopisu Tygodnik Wileński (Vinjnus nedeljno) na poljskom jeziku.[20] U narednih nekoliko godina njegov stil će sazrevati od sentimentalizma/neoklasicizma do romantizma, prvo u njegovim pesničkim antologijama objavljenim u Viljnusu 1822. i 1823. godine; ove antologije uključivale su pesmu „Gražina“ i prve objavljene delove (II i IV) njegovog glavnog dela Dziady (Veče predaka).[20] Do 1820. već je završio drugu veliku romantičnu pesmu, „Oda do młodości“ („Oda mladosti“), ali se smatralo da je previše patriotska i revolucionarna za objavljivanje, te se nije zvanično pojavljivala dugi niz godina.[20] Otprilike u leto 1820, Mickijevič je upoznao ljubav svog života, Marilu Vereščakovnu. Nisu mogli da se venčaju zbog siromaštva njegove porodice i relativno niskog društvenog statusa; pored toga, već je bila verena za grofa Vavrinjeka Putkamera, za koga će se udati 1821. godine. Tadeusz Lucjan Gronowski (rođen 5. listopada 1894.[1] u Varšavi, umro 20. veljače 1990., ibid.) - poljski grafičar, slikar, dizajner interijera, kreator plakata, dizajner poštanskih maraka, ilustrator knjiga. Povremeno je izrađivao i ekslibrise. Smatra se jednim od pionira moderne poljske plakatne umjetnosti. Životopis Sin Leopolda i Tekle rođene Kozłowske[1]. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Tehničkog sveučilišta u Varšavi, gdje je studirao 1917.–1925., te na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu, gdje je studirao slikarstvo. Od vremena studija u Varšavi pripadao je Akademskoj korporaciji Welecja. Kao grafički dizajner surađivao je s časopisima kao što su `Pro Arte et Studio`, `Skamander` i `Życie Literackie`. Bio je dizajner reklama za prijeratne tvrtke, uključujući: Wedel, Orbis, Tvornica čokolade Fruziński i trgovine Herse. Tvorac je još uvijek korištenog logotipa LOT Polish Airlinesa, koji je 1929. godine pobijedio na natjecanju koje su organizirali ovi zrakoplovni prijevoznici za odabir svoje nove robne marke. Sudjelovao je u izradi polikroma na stambenim zgradama na Starogradskom trgu u Varšavi. Autor je kristalnih svijećnjaka u Sabornoj dvorani i lustera u nekim prostorijama Sejma[2]. Surađivao je i s varšavskim kazalištima kao scenograf. Godine 1929. oženio se s Madeleine Planchon[1]. Bio je član Udruge poljskih umjetnika `Rytm`. Godine 1933. bio je jedan od suosnivača Kruga reklamnih grafičara. Dok je također bio aktivan u Udruženju poljskih grafičara, suuređivao je sindikalni časopis `Grafika`. Velik dio međuratnog razdoblja proveo je u Parizu, gdje je radio kao dizajner dekoracije za poznate i ekskluzivne trgovine, uključujući: `Galerije Lafayette`. Godine 1950. izdavačka kuća `Książka i Wiedza` objavila je luksuzno izdanje Pana Tadeusza Adama Mickiewicza s ilustracijama Gronowskog. Počiva na groblju Powązki u Varšavi (odjeljak 231-4-25)

Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D je bežični digitalni stoni sat sa alarmom koji osvaja svojom elegancijom i praktičnošću. U prefinjenoj zlatnoj boji, ovaj sat donosi dodir luksuza u svaku prostoriju. Sa svojim modernim dizajnom i kompaktnom veličinom, Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D je savršen za postavljanje na radni sto, noćni ormarić ili bilo koju drugu površinu u vašem domu. Njegov stilski izgled čini ga privlačnim u svakom okruženju. Jedna od ključnih karakteristika ovog sata je njegov bežični rad, što znači da nije potrebno povezivanje s električnom utičnicom. To vam omogućava da ga postavite bilo gdje u prostoriji bez ograničenja. Osim što pokazuje tačno vrijeme, Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D također ima ugrađeni alarm koji će vas blago probuditi iz sna. Njegov jasan digitalni prikaz omogućava lako čitanje vremena i podešavanje alarma prema vašim potrebama. Ukratko, Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D bežični digitalni stoni sat sa alarmom u zlatnoj boji je savršen spoj elegancije i praktičnosti. Ovaj sat će ne samo obaviti svoju osnovnu funkciju, već će i dodati dodatnu notu stila u vaš prostor. Karakteristike Tip Digitalni budilnik Oblici Pravougaonik Boja proizvoda Zlatno Zvučni alarm(i) Snooze funkcija Displej Tip ekrana LCD Portovi i interfejsi Port za USB punjač Menadžment potrošnje Izvor napajanja Baterija Ulazni jednosmerni napon 5 V Težina i dimenzije Širina 104 mm Visina 26 mm Dubina 65 mm Težina 228 g Podaci o pakovanju Količina po pakovanju 1 kom. Deklaracija Model Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Uputstvo Uputstvo.pdf Poslednje pregledani proizvodi (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Namco Bandai (Switch) Digimon Survive igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Dahua ASR1200E čitač kartica vodootporni 2.699 RSD MP cena (0) Asus ROG Strix SCAR 18 G834JYR-R6018X gejmerski laptop Intel 24-cores i9 14900HX 18" QHD+ 32G 2TB SSD GeForce RTX4090 Win11 Pro crni 607.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 546.999 RSD (0) Dahua (HAC-HDW1200CLQ-IL-A-0280B-S6) 2MP Smart Dual Light HDCVI Fixed-focal Eyeball nadzorna kamera 3.599 RSD MP cena (0) Apacer (DG.04G2K.KAM) memorija DIMM DDR3 4GB 1600MHz 3.339 RSD MP cena (0) Bahco 9031-T ključ podešavajući 3.669 RSD MP cena (3) Makita FS4300 zavrtač 18.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.590 RSD (0) Hama (173644) punjač za auto Lightning (Apple) 1A beli 2.999 RSD MP cena (0) Acer Predator X27Ubmiipruzx (UM.HXXEE.001) OLED gejmerski monitor 26.5" 90.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 81.099 RSD (0) Feel-Maestro MR562BK štapni mikser i secko 300W 5.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.690 RSD (0) Indesit BWE 81496X WSV EE veš mašina 8kg 1400 obrtaja 52.470 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.599 RSD (0) Dahua ARD822-W2(868) panic dugme sa trakom belo 3.099 RSD MP cena (0) Gembird PLA plavi filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.599 RSD MP cena (0) Bandai Namco (PS4) NARUTO X BORUTO Ultimate Ninja STORM CONNECTIONS igrica 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (4) Beko SGA 6124D parna stanica 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (34) Breville aparat za kafu Prima Latte VCF045X 25.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.799 RSD (0) Whirlpool OMSR58CU1SX ugradna rerna 45.882 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) Just In Case MIX220YL 2u1 Extra case MIX paket maski maski za telefon ŽUTI za Galaxy A34 5G 1.499 RSD MP cena (0) Apacer MicroSD (AP128GMCSX10U5-R) 128GB class 10+adapter memorijska kartica 7.999 RSD MP cena Nema na stanju! (0) Sonos (ZVU02566) ARC zidni nosač crni 13.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.990 RSD (0) GSC Game World (XSX) S.T.A.L.K.E.R. 2 - The Heart of Chernobyl Ultimate Edition igrica 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD U pretprodaji od 25.01. do 05.09. (1) 3G Karl Lagerfeld Double Layers Glitter crna zaštitna maska iPhone 11 Pro Max 6.5 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (1) Samsung RB34C7B5E22 EF kombinovani frizider 95.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 85.999 RSD (3) White Shark GMP-1899 Sky Walker XL podloga za miš crno crvena 2.249 RSD MP cena 20% (9) Tefal Filtra One FF1621 friteza 1900W 20% 16.249 RSD 12.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 11.699 RSD (0) Xiaomi Mi Vacum Cleaner G11 filter 2.499 RSD MP cena 20% (1) Asus VA24EQSB (90LM056F-B01170) IPS monitor 23.8" 20% 20.833 RSD 16.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) 3G Ultra Thin (1119849) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro Max 6.7" providna 499 RSD MP cena (0) Osram LED sijalica E27 11W 4000K 999 RSD MP cena (0) Samsung (EF-ZA556CWEGWW) preklopna futrola Smart View Samsung A55 bela 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Ubisoft Entertainment PS4 Starlink Starter Pack igrica za PS4 1.999 RSD MP cena (0) Canon (CL441XL) kertridž za štampače tri kolor 4.999 RSD MP cena (0) Xiaomi BHR6758GL crne XL rukavice za trotinet i ostala vozila 4.199 RSD MP cena (0) S-BOX PLB 3422 T-2 nosač za televizore tilt 23"- 43"do 45kg 1.699 RSD MP cena (0) Gembird CC-PPVGA-5M-B kabl VGA (muški) na VGA (muški) 5m crni 1.499 RSD MP cena 20% (1) Sony WHCH520C.CE7 bež bluetooth slušalice 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) CT G6400 V1 kompjuter Intel Pentium G6400 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win10 Home 500W 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Electrolux EOF5H40BX ugradna rerna 54.106 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.990 RSD (1) AsRock Radeon RX7600 Challenger OC (90-GA41ZZ-00UANF) grafička kartica 8GB GDDR6 128bit 44.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.499 RSD (0) Paladone (049734) Set Stranger Palace šolja i čarape 2.499 RSD MP cena (1) CT G6400 kompjuter Intel Pentium G6400 8GB 240GB SSD Intel UHD 500W 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) pQube (PS5) Tormented Souls II igrica 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD U pretprodaji od 07.09. do 31.12. 20% (6) Samsung A04s 3/32GB crni mobilni 6.5" Octa Core Exynos 850 3GB 32GB 50Mpx+2Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 19.444 RSD 15.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD Nema na stanju! (0) MS (Q5949A/Q7553A) zamenski toner za HP štampače 1160,1320,1320n,1320nw,1320tn,3390,3392 crni 1.999 RSD MP cena (1) Bosch TAT3P421 toster 970W 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Focus Entertainment (PS5) Atomic Heart igrica 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Nikon C-PL II filter za objektiv 62mm 13.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.899 RSD (0) Netac 64GB U505 (NT03U505N-064G-30BK) USB flash memorija USB 3.0 crni 899 RSD MP cena (1) AOC U28G2XU2/BK IPS gejmerski monitor 28" 65.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 58.899 RSD (0) Stark (151277) prenaponska zaštita sa zaštitom za decu 3 utičnice 1.8m 1.499 RSD MP cena (1) CASO B2778 toster 1050W 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Bahco K7801M-34 ključ nasadni 2.919 RSD MP cena (3) Trust GXT 629 TYTAN RGB gejmerski zvučnici 2.1 crni 14.488 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.039 RSD (3) Samsung CTR464EB01 ugradna ploča 31.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.499 RSD (5) Namco Bandai Naruto Shippuden Ultimate Ninja Storm 4: Road To Boruto Igra za PS4 2.499 RSD MP cena (0) Fieldmann FZP 6005-E električna teleskopska lančana testera 10.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.899 RSD

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Rat i mir I 2. Rat i mir II 3. Rat i mir III 4. Rat i mir IV 5. Detinjstvo / Dečaštvo / Mladost 6. Priče iz nove azbuke 7. Drame 8. Sevastopoljske i druge pripovetke 9. Hadži Murat i druge pripovetke 10. Ana Karenjina I 11. Ana Karenjina II 12. Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke 13. Tri smrti i druge pripovetke 14. Vaskrsenje Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste...