Autor: Aleksandar Slavković Povez: meki Format: 13,5 x 21 cm Strana: 237 Pismo: latinica ilustr. Izdavač: Admiral Books NA ZADNJIM KORICAMA SA UNUTRAŠNJE STRANE JE UPISAN DATUM ČITANJA KNJIGE A OSTELO JE U DOBROM STRANJU Priča o Đorđu Šagiću - prvom srpskom useljeniku u Ameriku Rodio se u Austrougarskoj, u porodici doseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je školu u Sremskim Karlovcima i prešao u Srbiju 1813, gde se priključio Karađorđu i ustanicima protiv Turaka u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, pobegao je u Austriju, dezertirao iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. Govorio je dvanaest jezika. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina. Bio je sekretar Velike lože Teksasa i veliki majstor lože u Hjustonu. Pred kraj života postao je grčki konzul – tu čast mu je dodelio grčki kralj zbog truda koji je uložio u pomaganje grčkom narodu tokom borbe za oslobođenje od Turaka. Kada je napustio ovaj svet, sve diplomatske zastave u San Francisku bile su spuštene na pola koplja. Tokom sahrane topovi iz Alkatraza ispalili su plotun u njegovu čast. U Novom svetu bio je poznat kao Džordž Fišer. U krštenici je pisalo – Đorđe Šagić.

nsajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena. `Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti.` Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba. Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima. nsajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena. `Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti.` Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba. Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima. Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio `korisnik iz senke`, kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno `kreće` unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne. U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije `službe` uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito `Osmočlana banda`, (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme. Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana. `Sistem ne funkcioniše`, rekao je jednom prilikom, a `nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje.` Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude `proročki glas` iz obaveštajne zajednice. Ali kako je Snouden uspeo da `skine`, prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova? Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata? Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta. Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, `radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje`. Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas. - Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu. krznute korice po obodu

Racunar kao racunar je odlican tacno odlican za gaming mozete igrati fortnite bez lagova gta 5 i sve dobre igre koje bih ste zeleli naravno isprobao sam sve to gta 5 fortnite rust i sve mi je radilo lepo Graficka je :Nvidia Gforce GTX745-4gb ima 8 gb rama sto je jako puno procesor je AMD A10-7800 quad-core uz to besplatno dobijate mis+tastaturu Windows:10pro

Radovan M. Marinković: ATARI ISTINE - Partizanski proglasi i ambulantni dnevnik banovinske bolnice u Guči za 1941. godinu, Čačanski glas Čačak 1986, str. 80. Publicistika; Drugi svetski rat; Dragačevo ; Guča. Očuvanost 4-. Radovan M. Marinković (1938), književnik, pesnik, publicista, istraživač, hroničar, istoričar, etnolog , scenarista, član Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije, društveni radnik. I sada istražuje,piše, bilježi, objavljuje, osvjetljava Dragačevo i široko oko njega od mraka zaborava, ali i uči kako se zapamćivati uopšte mora, i da to nije samo obaveza prema prošlosti i istini, već «moralan čin» ,kojim se potvrđuje i dobar pojedinac, i častan narod, kako bi to rekao Oto Vajninger , jedan od najvećih umova smjene 19 u 20 vijek, a Radovan M. Marinković potvrđivao cijelim svojim radnim postojanjem.Čovjek i narod koji pamte pojedinosti svoje prošlosti, ne mogu biti loši, već dobri. [1] [2]. Sadržaj Biografija Rođen je 11. septembra 1936. godine u Pridvoricikod Čačka. Otac: Marinko, radnik, majka Borika, domaćica.Osnovnu školu završio je u Goračićima (Dragačevo), a gimnazijsko obrazovanje stekao je u Čačku. Srpskohrvatski jezik i književnost studirao je na Beogradskom univerzitetu. Od 1959. do 1968. radio je u prosveti, a od 1968. do 2000. godine, kada je penzionisan, u listu Čačanski glas u Čačku: zamenik glavnog i odgovornog urednika, urednik kulturne rubrike, reporter i komentator. Saradnik je brojnih listova, časopisa, zbornika, kalendara i elektronskih medija, scenarist dokumentarnih filmova, pisac predgovora i pogovora brojnih knjiga, urednik više listova i edicija, recenzent brojnih knjiga, učesnik na naučnim skupovima, među kojima i onim koje je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti. Zastupljen je u više pesničkih antologija, zbornika, kalendara i leksikona. Živi u Čačku. Supruga Mileva, domaćica, sin Zoran, pravnik i publicista, kćerka Danka, ekonomski tehničar; oboje zasnovali brak, imaju četvoro dece. [2] Bibliografija Bibliografija Marinkovićevih radova, računajući 150 knjiga, nadmašuje 1.600 jedinica.Prevođen je na slovenački, ruski i turski jezik. Pored domaćih autora, o Marinkovićevom stvaralaštvu pisalo je i dvoje Rusa: akademik Nikita Iljič Tolstoj i Svetlana Tolstoj – opsežnu studiju publikovali su svojevremeno u časopisu Balkanski i slovenski folklor Akademije nauka u Moskvi, a Svetlana Tolstoj je o Marinkovićevom stvaralaštvu, posebno o sakupljanju i tumačenju srpskog duhovnog tvoraštva, besedila na Sorboni u Parizu.

Dragi kupci, Imam na raspolaganju kvalitetne polovne računare koji su pouzdani, funkcionalni i pristupačni. Svaki računar je detaljno testiran i pregledan, kako biste bili sigurni da dobijate računar koji će ispuniti vaše zahteve. Naši polovni računari su dostupni po vrlo pristupačnoj ceni, što ih čini savršenim izborom za one koji žele da uštede novac, a da ipak dobiju funkcionalan računar koji će ih služiti još dugo godina. Svi računari su opremljeni softverom, kako biste bili sigurni da će vaš polovni računar raditi kao novi. Takođe, spreman sam da pomognem u postavljanju i podešavanju vašeg novog računara. Kupovina polovnog računara ne samo da vam omogućava uštedu novca, već je i ekološki prihvatljiva opcija koja smanjuje količinu elektronskog otpada i doprinosi zaštiti životne sredine. Ne oklevajte, nabavite svoj kvalitetan polovni računar danas i uživajte u njegovoj dugotrajnoj i pouzdanoj funkcionalnosti. S poštovanjem, Nikola

Izdavač: Laguna, Beograd, 2007. Prevodilac: Biljana Stojanović Format: 13x20 cm Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Poslovna pratnja – koliko sam samo puta čula pitanje na tu temu: kako si počela, kako to zaista izgleda, kakvi ljudi koriste te usluge, kakve devojke rade u agenciji? Ljudi vole o tome da razgovaraju, stalno ponavljaju ista pitanja, nije im dosta podataka. Kao da zaviruju u neki poluzabranjeni svet, svet koji pornografija karikira, konzervativni napadaju, a gotovo svi o njemu razmišljaju. Da li ste i vi od onih radoznalih, ljubopitljivih duhova koji žele da saznaju šta mislimo, kako se osećamo, ko smo? Dobro došli u moj svet. „Opčiniće vas ova otvorena priča žene koja je danju predavala na koledžu, a noću radila kao plaćena devojka za zabavu. Ona otkriva pogled na život o kakvom tek malo žena zna nešto više.“ „Pre svega značajna kao kulturološka i psihološka dokumentarna proza, Poslovna pratnja se među sličnim knjigama izdvaja po pronicljivom sagledavanju te problematike, ali i po osećajnosti.“

44263) MILENA PAVLOVIĆ BARILI , Vojislava Latković , Beoknjiga Beograd 2009 , Slikarka svetskog glasa , Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, Ovaj zanimljivi roman književnice Vojislave Latković, svojom realnošču, sugestivnošću i slikovitošču, na poetski način, dočarava period od početka XX veka do kraja Drgog svetskog rata, period u kome je živela i stvarala Milena Pavlović Barili. Pisac ove vredne knjige, svojom maštom, vešto nas vodi kroz vreme, te nam se čini da i danas, sto godina od rođenja, zajedno sa Milenom Pavlović Barili, obilazimo nove izložbe koje su upriličene u gradovima gde je živela i radila. Tako, ove 2009. godine, građani Beograda, pariza, Londona, Rima i Njujorka, imaju čast i jedinstvenu priliku da se, ponovo dive njenim neobičnim delima. Na taj način, oni će još bolje upoznati slikarku sa oreolom slave svetski poznate umetnice, kosmopolitkinju, kreativku koja je stvorila dela umom prekrasno izmaštanog virtuelnog sveta. Njene prefinjene renesansno realističke likovne kompozicije bile su zapažene i cenjene mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica,194 strane, ilustrovano,

Izdaje - Narodna knjiga Beograd Marija Kiri Sklodovska biografija je fizičarke i hemičarke Marije Kiri Sklodovski, prve slavne naučnice, prve žene koja je doktorirala u Francuskoj, prve dobitnice Nobelove nagrade, prve žene koja je predavala u francuskoj školi i na univerzitetu Sorbona. Detaljnu biografiju njenog života napisala je njena mlađa ćerka Eva Kiri. Objavljena je 1937. godine, a sastoji se od tri dela u kojima autorka donosi pregled Mirijinog života i naučnog rada. Biografija predstavlja važan doprinos izučavanju njenog privatnog i profesionalnog života. Autorka se pre svega osvrnula na Marijino detinjstvo i odrastanje u porodici Sklodovski, vreme studiranja na pariškom univerzitetu i doživotno naučno istraživanje u saradnji sa mužem Pjerom Kiri što je dovelo do otkrića novih hemijskih elemenata – radijuma i polonijuma. Bračni par je otkrio fenomen – radioaktivnost – čije je otkriće značilo ogroman doprinos nauci i svetu. Marija je rođena u Poljskoj 1867. godine u vreme kad je Poljska bila pod ruskom, austrijskom i pruskom ratnom okupacijom. Roditelji su joj bili pedagozi, ali i izraziti patrioti. Otac je zbog patriotizma otpušten pa je privatno davao učenicima časove. Marija se veoma rano susrela sa smrću: najpre joj je umrla najstarija sestra Zoša, a zatim i Marijina majka. Bila je veoma inteligentna devojčica i ubrzo su svi imali priliku uvideti njenu genijalnost. Da bi uštedila novac za obrazovanje u Parizu, Marija je takođe držala privatne časove. Najpre je na studij krenula njena sestra Bronja. Marija je u to vreme radila kao vaspitačica da bi pomogla sestri da se obrazuje. Na posedu na kojem je radila zaljubila se u Kazimježu, ali njegovi su se roditelji protivili njihovom braku jer je Marija bila siromašna. 1891. godine otputovala je u Pariz da bi se školovala na Sorboni, a 1894. godine upoznala je svog budućeg muža Pjera Kirija. Marija je ubrzo posle rođenja ćerke Irene počela da traži temu za doktorsku disertaciju. Zainteresovala se za istraživanje Anrija Bekerela. Tako je počela sa istraživanjem minerala koji sadrže uranijum i ubrzo shvata da radioaktivnost uzrokuju nepoznati hemijski elementi. Pjer se u tom momentu zainteresovao za njeno istraživanje i odlučio da joj pomogne. Prilikom istraživanja uranijumske smole otkrili su dva nova hemijska elementa – radijum i polonijum. Kad je Pjer otkrio da je radijum štetan za živo meso, ubrzo je počeo da se koristi za lečenje karcinoma i raka. 1903. godine završila je svoju doktorsku disertaciju i postala prva žena koja je doktorirala u Francuskoj. 1903. godine bračni par Kiri dobio je Nobelovu nagradu za fiziku. Pjer je tragično umro, a Marija je odlučila da, njemu u čast, nastavi sa njihovim istraživanjem. Ubrzo je došla na mesto pokojnog muža kao prva žena koja je predavala na Sorboni. 1911. godine postala je prva naučnica sa dve Nobelove nagrade. Tokom Prvog svetskog rata radila je francuskoj radiološkoj službi, a kasnije se sa ćerkom Irenom posvetila razvoju medicinske primene radiografije. Sve do svoje smrti je bila posvećena nauci, a umrla je 1934. godine od posledica aplastične perniciozne anemije (leukemije). Iako je autorka biografije Marijina ćerka, njen pristup opisivanju života svoje majke je uglavnom nepristran. Pristranost je istaknuta samo u delovima u kojima autorka govori o Marijom odnosu sa svojom decom. „Ali u jednoj stvari Marijina pobeda je sigurna: njene ćerke duguju joj zdravlje, telesnu fleksibilnost i radost za sport. To je najveće obrazovno dostignuće ove izvanredno inteligentne i plemenite žene.“ S druge strane, nepristranosti biografije Marije Kiri doprinosi dokumentovanje utvrđivanih biografskih podataka. Tako čitalac ima uvid u brojna pisma koje je autorka navela kao dokaz verodostojnosti predstavljenih informacija. Uz faktičnost i hronologiju primetno je Evino uspešno konstruisanje psihološkog profila Marije Kiri. Biografija je postala međunarodni bestseler, a ubrzo je doživela i filmsku adaptaciju. Iako je izazivala zgražanje zbog rodne diskriminacije s kojom se Marija nosila celog života kao jedina žena među naučnicima, njena biografija je ohrabrila mnoge žene da se bave naukom. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 396.strana

SAMA - Isidora Bjelica Izdavač: Laguna, Beograd Godina izdanja: 2015 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 192 O knjizi: Na ovoj planeti smo samo iz jednog razloga: da naucimo da volimo. Obuze me strašna, jeziva panika, koja ide do dubine kostiju, da sve ovo zajedno nema nikakvog smisla i da ga ja necu nikada otkriti. Da cu ceo život provesti pogrešno… Uzbudljiva ispovest Isidore Bjelice o delu njenog života o kojem dosad niko nije znao ništa. Ovaj autobiografski roman istovremeno je i filozofska pripovest o traganju za ljubavlju i smislom. Junakinja romana Sama luta po svetu, odlazi u Meksiko u potrazi za kljucem razumevanja našega bica i smisla, ne znajuci da se odgovor zapravo nalazi u njenom srcu... I kada se mnogo godina kasnije suoci sa krajnjim beznadem, kada pomisli da su je svi napustili i da je ostala sama, shvatice da put do srca voljenog vodi kroz sopstveno srce. O autoru: Rodena u Sarajevu. Diplomirala i magistrirala dramaturgiju na FDU. Jedno vreme radila kao asistent na predmetu Scenario. Kao kolumnista i filmski kriticar pisala je za gotovo sve vece novine sa eks-jugoslovenskog prostora. Najduže se zadržala u Kuriru, gde je pisala kolumnu od 2003. do 2007. godine, pod nazivom Blek sabat. Zapažene kolumne imala je i u Dugi, Studentu, Blicu nedelje, Pravdi, Ekspresu, Lisi, Tini, Ona, Storiju, Objektivu, Tabloidu, Srpskoj reci, Pogledima… Feljtone, putopise i reportaže godinama je pisala za Profil i Damu. Objavila preko šezdeset knjiga, pedeset pod svojim imenom, petnaest pod pseudonimom. Skoro sve njene knjige su bestseleri koji su doživeli i po deset, petnaest izdanja. Najpopularniji su: Spas, Spas 2, Sama, Voleti i umreti na Karibima, Ljubav u Tunisu, Moj deda Luj Viton, Tajni život slavnih Srpkinja, Princeze di Montenegro, Dama iz Monaka, Srpkinja – prodate su desetine hiljada primeraka. Svoju prvu knjigu Prvi probudeni objavila je u ediciji „Pegaz“ još sa 18 godina i dugo vremena je bila najmladi clan UKS. Njen magistarski rad objavljen je pod nazivom Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije. Kao pozorišni pisac i reditelj najveci uspeh doživela je sa dramom Sarajka u Beogradu, koja je deset godina punila hale. Veoma uspešni komadi bili su i Ozloglašena, Psovaci, Tako je govorio Broz… Za dramu Skadarlijka dobija i prestižnu nagradu za najbolji tekst i režiju na internacionalnom festivalu u Sarajevu. Kao TV autor radila je nekoliko projekata, od toga Klot–Frket na BK televiziji i BN televiziji, i Isidorin ljubavni vodic na televiziji Metropolis. Kao scenarista i reditelj potpisuje 2000. godine prvi srpski nezavisni film Dorcol–Menhetn. Kao modni dizajner šešira imala je preko deset revija, za koje je dobila niz internacionalnih priznanja. Autor je nagradivanih radio-drama, od kojih je najveci uspeh doživela drama o Isidori Sekulic. Tvorac je niza performansa i umetnickog projekta Politart, koji je doživeo veliku internacionalnu promociju, a posebno je zapažena njena izložba sa N. Pajkicem u Muzeju savremene umetnosti „Egzibicija nacionalnog pomirenja“. Isidora je dobitnik i dva Beogradska pobednika za književnost, dva Zlatna bestselera, Samsungove nagrade za kulturu, nagrada Gala pisac TV Politike 2002, Najvoljenije žene 21. veka, Karic nagrade za publicistiku i nagrade „Dragiša Kašikovic“ za publicistiku, nagrade za književnost studenata Sorbone i mnogihdrugih nagrada za brojne humanitarne angažmane. Za roman Spas dodeljena joj je nagrada „Zlatni Hit liber“ 2014. godine. Kao glavni urednik potpisala je nekoliko projekata: Isidorine ženske strane, Hepi-end, Trag istine. Vec tri godine je glavni urednik diplomatskog magazina Vip Trip Diplomatic… Clanica je udruženja Klub prvih žena. Isidora govori pet jezika, globtroterka je koja je dva puta obišla celu zemaljsku kuglu, pasionirani tviteraš, udata za N. Pajkica i mama dvoje dece, Vile i Lava. Od otkrivanja da boluje od opake bolesti posvecena je alternativnim nacinima lecenja i saznanjima iz te oblasti. Njena dela prevodena su na engleski, ruski, francuski, slovenacki, makedonski i španski jezik. Komentari citalaca: `Knjiga je fantasticna, kao i ostale knjige moje najdraze autorke drage Isi.Veoma je poucna, svim ljudima je toplo preporucujem!` `Apsolutno savršena.Divna ispovest dela života.Emotivna,duhovita,satiricna i pre svega,opcinjujuca.Maksimalne preporuke za ovu knjigu.Jedna od najboljih laguninih knjiga koje sam ikada citao.` `Veoma lepa ispovest. Iskrena i topla prica koja sadrži i iste takve poruke. Prvi put da citam nešto što je Isidora napisala, i zaista sam prijatno iznenaden, jer me je na momente podsecala na najbolja dela Paola Koelja - isto tako jednostavna a bogata u onome što ostavlja nakon citanja.` `Izuzetna knjiga. Dodiruje najtananije niti ljudskog srca, tera vas da se zapitate sta je suština vašeg bitisanja na ovom svetu. Da li je to ljubav?` ***Nekorišćeno***

Stabilno kao stena, lako za održavanje, i malo struje troši! U kompletu dolazi (ovih 6 stavki koje navodim ispod): (Može i prodaja stavki iz ovog kompleta pojedinačno. Pozovite za cene. Na poruke neću odgovarati! Samo na poziv! ) 1. Procesor Intel Core i5 7600K na stabilnih i stalnih 4.5GHz / 4.8GHz Turbo bez pregrevanja - ikada, quad core. JAKO je brz u svim igrama. Procesor podržava najmodernije AVX 2.0, FMA3 i TSX instrukcije i PCI Express 3.0 magistralu i troši maximalno samo 60ak watt-i, i to samo kad je u najvećem mogućem opterećenju. 2. kuler ASUS sa pushpinovima, koji se kači i skida isto kao obični Intel box kuler, ali je mnogo jači od Intel kulera i bez problema hladi ovaj procesor 3. matična ASUS Z170-P D3, perfektno stanje, 10/10. 4. 32GB DDR3 super-kvalitetne DDR3 memorije Corsair vengeance na 2400MHz CL13 5. Grafička MSI Radeon R9 380 4GB 256-bit, DirectX 12 i Vulkan API kompatibilna - pogodna je apsolutno za sve: i za profi namene (obradu fotografija i videa, tehničko crtanje), a i za gaming. 6. napajanje BeQuiet System Power 7 700W, perfektno i tiho, ima 80+ Silver sertifikat i 4 osmopinska konektora Konfiguracija je izuzetno brza - u rangu je sa najnovijim Intel i AMD konfiguracijama, i nema igre koja neće sjajno raditi na ovoj konfiguraciji na normal detaljima grafike u Full HD. U eSports igrama će biti daleko brža od većine Ryzen kompova!

Ljiljana Đurđić : FOOL MEMORIES / Београд : Књижевно друштво `Свети Сава`, 2005 (Београд : Scancolor) Fizički opis 29 стр. ; 21 cm Библиотека Светске свеске Београдске мануфактуре снова Mali eseji ; Белешка о аутору: стр. 29. Đurđić, Ljiljana, 1946-2021 Očuvanost 4. Ljiljana Đurđić bila je srpska književnica, kritičar, prevodilac i članica Srpskog književnog društva. Maturirala u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a diplomirala Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je u Narodnoj biblioteci Srbije na mestu Načelnika Izdavačke delatnosti NBS i bila je urednik Srpske retrospektivne bibliografije. Pokrenula je bibloiteku Živa prošlost i potpisala preko 200 izdanja NBS. Bila je kolumnista dnevnog lista Danas (2000-2002) i nedeljnika Evropa (2005 – 2006). Jedna je od osnivačica i urednica časopisa za žensku književnost i kulturu ProFemina (1995 – 2010). Zbirke poezije Švedska gimnastika, KOS, 1977; Ogled dalmatinskog bilja i drugi predeli, Matica srpska, 1980; Preobilje/Nula, Prosveta, 1991. Zbirke pripovedaka Kako sam ljubila Franca Kaspara, Rad,1986; Slike iz prethodnog života, Filip Višnjić,1997; Stadijum ogledala, Rad, 2004; Svi na kraju kažu mama, Agora, 2009. Silva Jugoslovenka, Agora, 2016. Zbirke eseja i kolumni Beograd by my mind, Rad, 1995; Udri kravicu, Samizdat, B92, 2001; Presvlačenje No 5102000, CUPS, 2003; Fool memories, Beogradska manufaktura snova, 2004; Nek crkne svet, Braničevo, Požarevac, 2012. Priredila antologije i izbore Izbor iz poezije Danice Marković Pesme o alhemijskom pokušaju, Dečje novine, 1989; Miloš Crnjanski Boka Kotorska, NBS, 1997; Ženski kontinent, Antologija savremene srpske ženske priče, Prosveta, 2004; Pesme o biblioteci, NBS, 2003. Nagrade i priznanja Plaketa Narodne biblioteke Srbije za ukupan rad 1984. Nagrada BIGZ-a za prevod knjige Rani odlazak Silvije Plat. Nagrada Stevan Sremac za knjigu pripovedaka Svi na kraju kažu mama za 2009. godinu

Sava Kličković: ESEJI, Gradina Niš 1977, str. 106. Književni eseji. Očuvanost 4 i ima posvetu. Navršilo se sto godina od rođenja dr Save Kličkovića. Bio je doktor prava, esejista, pesnik i basnopisac, poliglota, autor jedinstvene teorije basne kod nas. Malo o tome znaju njegovi Laćarci, pogotovo oni mlađi, a nema više ni onih koji bi se prisetili čuvenog, neponovljivog đaka Mitrovačke gimnazije, kasnije službenika MIP-a, jugoslovenskog trgovačkog predstavnika u Nemačkoj, SAD, Pakistanu i Meksiku. Bio je najbolji učenik Boška Novakovića, svog omiljenog profesora i kasnije veoma naklonjenog kritičara, koji je izuzetno cenio njegove „Pustinje“, taj čarobni poetsko-filozofski esej „s odlikama snažne osobenosti“. Sava Kličković je u tom radu zapisao: „Ko prođe kroz pustinju, obogatio je svet za jedan put.“ A retki srećnici, koji su imali prilike da budu počašćeni tekstovima Save Kličkovića, jer on je objavljivao malo i uglavnom u niskotiražnim časopisima, redom su smatrali da je svojom stvaralačkom pojavom umnogome obogatio našu vrhunsku književnost. „Možda je još i danas otkrovenje ime Save Kličkovića: ono je, međutim, izuzetno svojom dubokom i uzbudljivom misaonošću i prostranom erudicijom“, napisao je, daleke 1985. godine, dr Boško Novaković o svom nekadašnjem đaku. Doktor prava po naučnom opredeljenju, Kličković je zaista bio nesvakidašnja pojava u našoj književnosti: pored poezije i eseja, pisao je basne i drugu holističku literaturu. Šta više, kao jedan od retkih nastavljača dela Ezopa, Lafontena i Dositeja, izgradio je i jedinstvenu teoriju basne. A dobar poznavalac Kličkovićevog dela, naročito basni, dr Miodrag Maticki je primetio: Knjige Save Klickovica„Tekstovima o basnama i zbirkom svojih basni Kličković je u potpunosti otkrio prirodu ovog arhaičnog žanra, bliskog mitu, a u isti mah sa dejstvom savremene aktuelnosti. Pokazao je da će basne, nastale kao odgovor ljudi na izuzetne situacije u kojima se ljudska vrsta našla prvi put od svog postojanja, trajati dok bude bilo čoveka. Prvobitne basne, a i basne Save Kličkovića, bez naravoučenija su, jer, ako je fabula dobro sačinjena, pouka se nalazi već u slici koju basna pruža, a u vidu opšte važeće situacije…“ Rodio se 7. decembra 1916. u Laćarku; otac Slavko, trgovac, majka Jelena, rođ. Sisojević. U rodnom selu je završio osnovnu školu, a potom u Sremskoj Mitrovici stekao gimnazijsko obrazovanje (1927 – 1935). Bio je angažovan u gimnazijskoj književnoj družini „Budućnost“ (dva puta biran za predsednika), kojom je uspešno rukovodio već pominjani prof. Novaković. Upravo u to vreme objavljena je, u beogradskom „Vencu“ (1933), prva Kličkovićeva pesma „Jutarnje vizije“. Sava Kličković je studirao pravo i državne nauke u Beogradu, Beču i Berlinu, gde je 1940. odbranio doktorat pod naslovom „Pojam eksproprijacije“. Bio je student, a potom i asistent čuvenog nemačkog i evropskog filozofa Karla Šmita, koji će ga i venčati sa g-đom Milkom Kličković, rođ Petrović (1917). Za vreme Drugog svetskog rata živeo je u Beču, da bi po oslobođenju radio kao službenik MIP-a i dugogodišnji spoljnotrgovinski predstavnik u Nemačkoj, SAD, Pakistanu i Meksiku. Putovao je u više od 30 zemalja Evrope, Azije, Afrike i Amerike, govorio engleski, francuski i nemački. Poeziju u stihu i prozi, eseje, putopise, basne, intervjue, stručne oglede iz prava i spoljne trgovine, Kličković je objavljivao u mnogim listovima, časopisima i drugim publikacijama u zemlji i inostranstvu. Poput istočnjačkih mudraca, najradije se izražavao kratkim stihom, jezikom basne i zen-priče. Na izuzetan odjek u književnoj kritici naišle su njegove „Pustinje“, svojevrsna filozofsko-poetska vizija života i sveta oko nas. Dobitnik je prve nagrade časopisa „Gradina“ za esej „Benito Sereno“, a kao vrstan poznavalac pisca Hermana Melvila, posle održanog predavanja u Vašingtonu, 1956, proglašen je počasnim članom Melvilovog društva u SAD. Pored niza književnih i stručnih radova razasutih po periodičnim publikacijama (pomenimo raspravu „Basna kao hologram“, 1988), ovaj veliki humanista, mislilac i pisac je objavio samo dve knjige: Eseji (1977) i Basne (1989). Iza njega su ostali stihovi rasuti po novinama, časopisima i zbornicima, brojni neobjavljeni rukopisi, poneka kritika o njegovom nedovoljno istraženom i izučenom spisateljskom opusu. Kličkovićevo delo, bez sumnje, zaslužuje da se u celini sakupi i kritički obradi, a potom udobno smesti među korice i stavi na uvid široj kulturnoj javnosti. Dr Sava Kličković je preminuo 1. februara 1990. godine u Beogradu

Dr NEVENKA PETRIĆ BIOBIBLIOGRAFIJA 1945 - 1995 , Radnička štampa / Jugoslovenski bibliografsko-informacijski institut / Udruženje zaq planiranje porodice Jugoslavije Beograd 1997, tvrdi povez, str. 372. Očuvanost 4. Nevenka Petrić (Maslovare, 11. mart 1927 — Beograd, 27. decembar 2015) Po završetku osnovne škole pošla je u srednju Žensku građansku školu u Banjaluci, ali s obzirom da je Drugi svetski rat u Jugoslaviji počeo 6. aprila 1941. godine, sve škole su prestale sa radom do oslobođenja 1945.[1] godine, pa je prekinuto i Nevenkino školovanje. Posle napada fašističke Nemačke na Jugoslaviju, njene slobodoljubive snage počele su dizati ustanak protiv okupatora, pa je tako i Nevenkina cela porodica odmah 1941. godine stupila u prve redove, a sa njima i Nevenka, koja je tada imala 14 godina. Narodnooslobodilačka borba 1941—1945. U Narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavije (1941—1945), protiv nemačke okupacije i njihovih sledbenika, Neveka Petrić bila je borac, a vrlo brzo postaje omladinski rukovodilac u četi, bataljonu, odredu, a nešto kasnije i na okrugu Banjaluke, a potom i celoj centralnoj Bosni. Radila je na osnivanju omladinske antifašističke organizacije, kako na slobodnoj, tako i na neoslobođenoj teritoriji i to i na terenu i u vojsci, pošto su, posle izvesnog vremena, pored dva postojeća odreda, banjalučkog i prnjavorskog, osnivani i novi na području centralne Bosne – vlašićki, travnički, uzlomački, dobojski, derventski, tešanjski i drugi, a znatno kasnije i srednjobosanske brigade: Četrnaesta, Osamnaesta i Devetnaesta. Nevenka Petric, 1945. godine Na prvoj okružnoj konferenciji antifašističke omladine za okrug Banjaluku, Nevenka je izabrana za prvog predsednika omladine (USAOJ-a - Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije) za okrug Banja Luku, a nešto kasnije na Okružnoj konferenciji omladine cele centralne Bosne, održanoj u Tesliću, septembra 1944. godine, takođe je izabrana za predsednika omladine (USAOJ-a) za celu centralnu Bosnu. Tako je Nevenka Perić bila aktivno politički angažovana, kako među omladinom na terenu celog okruga centralne Bosne, tako i u svim vojnim odredima koju su tokom rata osnivani na području centralne Bosne: banjalučkom, uzlomačkom, motajničkom, prnjavorskom, vlašićkom, srbačkom, teslićko-tešanjskom i drugim, koji su tokom rata osnivani. Kako je u proleće 1944. godine, 2, 3. i 4. maja održan Drugi kongres USAOJ-a u Drvaru, Nevenka Petrić je bila veoma angažovana u pripremama i predvodila je delegate antifašističke omladine toga kraja koji su bili izabrani za ovaj kongres. Posle oslobođenja Odmah po oslobođenju u proleće 1945. godine, Neveka Perić je raspoređena na rad u oslobođenoj Banjaluci, 22.04.1945. godine i postavljenja je za prvog predsednika omladine grada Banjaluke, u kome je uskoro izabrana za predsednika Okružnog odbora USAOJ-a za okrug Banjaluku. U 1949. postavljena je za organizacionog sekretara, a od 1950. godine izabrana je za predsednika Oblasnog komiteta Narodne omladine za Bosansku krajinu. Sa te dužnosti upućena je u Višu političku školu u Beograd (1951—1953), koju je završila sa odličnim uspehom (10). 1954.godine vraća se u Banjaluku i postavljena je za načelnika za zdravlje i socijalnu politiku u Skupštini grada Banjaluke. 1956. godine prelazi na rad u Beograd gde je postavljena za načelnika za zdravlje i socijalnu politiku u centralnoj beogradskoj opštini – Stari Grad u Beogradu. Zatim je izabrana na Skupštini predstavnika žena svih republika i pokrajina Jugoslavije, održanoj u Zagrebu, 2, 3 i 4 maja 1961. godine, za sekretara Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije. Na toj funkciji je bila dva mandata od po četiri godine i intezivno se bavila i poslovima na međunarodnom planu. U ovom periodu radila je i na poslovima u oblasti nauke i obrazovanja, takođe na nivou Federacije. U 1967. godini izabrana je za potpredsednika Saveta za planiranje porodice Jugoslavije, a naredne godine za predsednika, sa mandatom od četiri godine. Na istu dužnost je ponovo izabrana za još jedan četverogodišnji predsednički mandat. U svojstvu predsednika Saveta za planiranje porodice Jugoslavije, obavljala je izborne funkcije i na evropskom i na internacionalnom nivou u oblasti obrazovanja u domenu planiranja porodice. Bila je predstavnik Jugoslavije u toj međunarodnoj organizaciji u Londonu. U tom svojstvu izabrana je za predsednika Evropskog komiteta za obrazovanje Međunarodne federacije za planiranje porodice i za člana odgovarajućeg komiteta na internacionalnom nivou u svojstvu predstavnika Evrope. Takođe je bila član Centralnog Savjeta Međunarodne federacije za planiranje porodice (IPPF – International Planed Parenthood Federation), u svojstvu predstavnika Evrope. Bila je 10 godina direktor međunarodnog kursa UN na temu „Humanization of Relations Beatween Sexes and Responsible Parenthood“ („Humani odnosi među polovima i odgovorno roditeljstvo“), osnovanom pri Rektoratu Univerziteta u Sarajevu, od 1982 – 1992. godine. Učesnici na ovim kursevima bili su iz zemalja u razvoju sa svih kontinenata, a birali su ih i slali na kurseve odgovarajuće ustanove vlada određenih zemalja. Nevenka Petrić bila je i ekspert Ujedninjenih nacija – Fonda UN za populaciona pitanja, u periodu od 1982 – 1992. godine. U tom svojstvu povremeno je bila uključena u realizaciju pojedinih naučno-istraživaćkih projekata u Indiji, Indoneziji, Grčkoj, Rumuniji... Bibliografija Objavila je trinaest knjiga, od toga i jednu trilogiju „I zvijezde smo dosezali“ (1, 2. i 3.), a izdata je biobibliografija objavljenih radova Nevenke Petrić tokom pedeset godina: „Nevenka Petrić: Bibliografija 1945—1995.“ (sa ukupno 893 objavljena rada u navedenom periodu), zatim 1997. godine štampana je knjiga „Sto pedeset godina moje porodice 1855—2005.“, koju je izdao NIP „Radnička štampa“, Beograd, 2006. godine (479 str.). Među objavljenim knjigama je i doktorska disertacija - Dr Nevenka Petrić: „Čovjekove slobode, rađanje, samoupravljanje“ – sa akcentom na ustavnom ljudskom pravu na planiranje porodice u Jugoslaviji, 1987. god. (tiraž 1.500 primeraka). Među objavljenim knjigama su i tri na engleskom jeziku: a) Nevenka Petrić: „The Human Right to Free Choice on Childbirth in the Social Federal Republic of Yugoslavia“, tiraž 500, (1945) - knjiga je prvo objavljena na engleskom jeziku i bila jedan od osnovnih materijala za državnu delegaciju, a zatim i na srpskom: „Pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju u Socijaliskičkoj Federativnoj Jugoslaviji“ objavljena je u istom tiražu. Ova knjiga poslužila je i kao osnovni materijal za pripreme delegacije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) za Svetski kongres žena, održan u okviru delovanja Ujedinjenih nacija. Nevenka Petrić bila je član te delegacije na Svetskom kongresu žena, održanom u Meksiku 1975. godine. b) Nevenka Petrić: „The Integration of the contens on humanization of relations between the sexes and responsible parenthood into curricula of pedagogic and psychological disciplines for traning of pedagogues, psychologists and teachers“, 1980. tiraž 500. c) Nevenka Petrić: „Children in Yugoslav Socialist Self-Management Society“, 1980, tiraž 500. Objavljena je 21 knjiga u kojima je Nevenka Petrić koautor (12 na srpskom, 1 na makedonskom i 8 na engleskom) i brojne studije i članci na srpskom i stranim jezicima. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1963. godine, kao vanredni student. Dr. Nevenka Petrić na jednom od mnogobrojnih stručih izlaganja vezanih za planiranje porodice i vaspitanje mladih Doktorirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu na temu, „Čovjekove slobode, rađanje, samoupravljanje“. Knjiga na navedenu temu objavljena je u Sarajevu, „Svijetlost“, 1981. godine, 474 str, tiraž 1500. Nevenka Petrić je autor i četiri zbirke pesama: „Tražih tračak sunca pogledom“, Beograd, 1993, 57 strana, autorsko izdanje; „Zapis na vetru“, Beograd, 1994, 65 strana, autorsko izdanje; „Prolećni akordi“, Beograd, 1994, 79 strana, autorsko izdanje; „Kap rose na cvetku“, Beograd, 1996, 224 strana, izdavač DIK Književne novine – ENCIKLOPEDIJA, Beograd, Kneza Miloša broj 82, tel 011/658-441. U društvenom angažovanju Nevenka Petrić je: Član Udruženja pisaca Srbije i potpredsednik Saveza književnika Jugoslavije; Kao učesnik Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije, od 1941. do 1945. godine, nosilac je „Spomenice 1941“ i drugih odlikovanja i društvenih priznanja; Član je Komisije za međunarodnu saradnju Republičkog odbora SUBNOR-a Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata 1941-1945 Srbije; Svetska federacija boraca, Pariz, imenovala je Nevenku Petrić za člana svoje Komisije za međunarodnu saradnju; Republički odbor SUBNOR-a Srbije delegirao je Nevenku Petrić za svog predstavnika u Svetskoj federaciji boraca.

Istorijski arhiv, Pančevo Godina izdanja: 2010 Broj strana: 274 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Predstavljeni su život i rad Vladimira Jovanovića (1833–1922), začetnika srpskog liberalizma, novinara-urednika „Slobode” i „Srpske slobode”, saradnika „Zastave”, naučnika i profesora na Velikoj školi u Beogradu, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učevnog društva. Jovanović je kao ministar finansija bio zaslužan za donošenje Zakona o srpskim narodnim novcima i Zakona o osnivanju Srpske narodne banke. Od 1890. bio je doživotni senator. Publikacija je podeljena na deset poglavlja, u okviru kojih je Tomandl, između ostalog, opisao stvaranje Liberalne stranke i Jovanovićevo angažovanje u Londonu na polju ostvarivanja nezavisnosti Srbije, zatim Jovanovićevu emigrantsku delatnost u Ženevi, njegovo hapšenje u vezi s ubistvom kneza Mihaila, te njegovu delatnost kao ministra finansija i predsednika Srpskog učenog društva. Autor je posebnu pažnju posvetio Jovanovićevom delu „Srpski narod i istočno pitanje”. Knjiga sadrži i osvrt na naučne i publicističke radove Vladimira Jovanovića, kao i na samu njegovu ličnost. „Nizu objavljenih radova Mihovila Tomandla nedostajao je dragulj koji se sada nalazi pred čitaocima. Biografija Vladimira Jovanovića četiri decenije nalazila se, kao rukopis, u Arhivu SANU u Beogradu. Sada, na stogodišnjicu Tomandlovog doseljavanja u Pančevo, njegov Istorijski arhiv predstavlja je kao knjigu koja će biti dragocen doprinos političkoj i kulturnoj istoriji Srbije 19. i početka 20. veka”, navela je u predgovoru ove knjige mr Ivana B. Spasović. Kada je pre punih devet godina istoričarka Ivana Spasović, preturajući po Arhivu SANU, tražeći materijal za magistarsku tezu o Vojnoj granici, naišla na rukopis Mihovila Tomandla „Vladimir Jovanović, prilog kulturno-političkoj istoriji Srbije”, istinski je bila iznenađena i obradovana. Znala je da stručnjaci pančevačkog Arhiva istrajno tragaju za neobjavljenim rukopisima poznatog istoričara, u nameri da ih objave. U ovom slučaju rad je bio zanimljiv i zbog činjenice da je reč o ocu Slobodana Jovanovića, koji je vazda bio, iako je njegov značaj u istoriji Srba značajan, u senci sina. Ivana Spasović koja je bila spremna da o svom otkriću obavesti direktora pančevačkog Arhiva, poseban podsticaj je dobila pošto je o Tomandlovom rukopisu zatražila mišljenje akademika Vasilija Krestića. Bio je, kaže, veoma povoljan. Godine 1988. akademik Krestić je za štampu priredio memoare Vladimira Jovanovića, koji su izašli pod nazivom „Uspomene”. Sticajem okolnosti, sada magistar Ivana Spasović, zaposlila se 2009. u pančevačkom Arhivu, zatraživši od akademika Krestića dozvolu da 332 strane rukopisa Mihovila Tomandla pančevački Arhiv izda kao knjigu. Kako je renome Arhiva u Pančevu kao izdavača već bio poznat i priznat, akademik se nije mnogo premišljao. Odobrenje je stiglo a ubrzo i kopija rukopisa. Predat je u štampu prošle godine, a pre dva meseca stigla je i knjiga. Milan Jakšić, direktor pančevačkog Arhiva, kaže da se mišljenje akademika Krestića još čeka, ali pretpostavlja se da zamerki neće biti. – Ovo je šesta knjiga Mihovila Tomandla, koga smatramo pančevačkim istoričarem. Namera nam je da objavimo sve neobjavljene rukopise ovog pravnika po obrazovanju, koji je bio istoričar od formata, pa je kao takav postao i vanredni član SANU. Već su u pripremi još dve knjige ovog plodnog istoričara – kaže Milan Jakšić. Knjiga donosi mnoge zanimljivosti iz života Vladimira Jovanovića, novinara i urednika „Slobode” i „Zastave”, člana Društva srpske slovesnosti i predsednika Srpskog učenog društva, predavača na Visokoj školi, u nekoliko mandata ministra finansija Srbije i doživotnog senatora. Magistar Ivana Spasović u predgovoru knjige o ocu Slobodana Jovanovića kaže da je spis tim dragoceniji što Tomandl, pišući o Jovanoviću, očigledno nije znao da u rukopisu postoje njegovi memoari, pa ih stoga nije mogao ni koristiti. Čovek kojeg Tomandl naziva „najvećim ekonomistom na slovenskom jugu”, rođen je 1833. godine u Šapcu. ,,Jovanovićeva politička delatnost bila je patriotska, nacionalno-liberalna sa revolucionarnim težnjama”, piše Mihovil Tomandl. Zahvaljujući tome, bio je kao buntovnik i propagator liberalizma uklonjen sa katedre Velike škole, a zatim je odležao sedam meseci u kazamatima Petrovaradina i Pešte, kao jedan od osumnjičenih za ubistvo knjaza Mihaila 1868. godine. U vrednom rukopisu, koji je zahvaljujući pančevačkom Arhivu stigao do čitalaca (svoja izdanja Arhiv deli besplatno) Tomandl piše: ,,Jovanović spada u onu valjanu generaciju koja je s punom snagom duha i sa najvećom požrtvovanošću radila na izgrađivanju moderne srpske države u drugoj polovini prošlog stoleća”. Vladimir Jovanović, čija je veličina ostala u senci sina Slobodana, umro je u Beogradu 1922. godine.